TREĆI PROGRAM Broj 14, Leto 1972. (Radio Beograd, 1972, broš, 522 str.) IZ SADRŽAJA: - Miloš Crnjanski: Engleske uspomene - Radomir Konstantinović: Gospodin pesnik Jovan Dučić - Vladimir Jankelevič: Rasprava o životu i smrti - Oto Bihalji Merin: Umetnost kao univerzalna pojava - Stefan Moravski: Hepening

Iako je Mita Živković u Bosni živeo i radio kratko vreme, Sarajevo ostavlja dubok trag. U zbirci priča Bosančice, kratke priče iz Bosne (1892) na realistički način se prikazuje život Sarajlija. Humoristički, ali i veoma ozbiljno pripoveda se o svakodnevnom životu ljudi različitih generacija ove multikulturalne sredine.

U ovoj knjizi možete pročitati, nova, prvi put štampana kazivanja Oca Tadeja. Tonski zaspisi, koje sam skupio, a priličan deo lično snimio, objavljeni su delimično na talasima Radio Beograda u okviru emisije Talasi neba. Celokupan razgovor je čekao ovu knjigu. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga tvrd povez.

Raspad jedne ljubavne veze i braka između uspešnog četrdesetdvogodišnjeg uspešnog naučnika i prelepe mlade studentkinje. Iz recenzija : „Brutalno precizno.“ — Cathy Rentzenbrink, Stylist „Književnost u najpotentnijem izdanju.“ — Julie Myerson, The Observer „Bolan i poput žileta oštar portret muškarca u srednjim godinama, napet, koncizan i prelepo napisan roman.“ — Mariella Frostrup, BBC Radio 4

Prodajem izuzetno očuvanu, maltene novu knjigu priča naše priznate i nagrađivane autorke i nekadašnje novinarke Radio Beograda Jelene Lengold. Smatra se da su ovom delu ,,biseri njenog pera". Povez:Tvrdi Izdavačka kuća:Arhipelag Format:14x21 Lično preuzimanje na teritoriji Beograda,moguće i pouzećem. Budite slobodni da me kontaktirate radi dogovora putem mejla: [email protected]

Deca Nedođina putuju vašim krvotokom poput kobnog ugruška. Miloš K. Ilić vam ne dozvoljava ni zapetu opuštanja i odvodi vas tamo gde do sada niste bili, dakle na samo dno raspadajućeg društva koje se u sve ispraznijoj stvarnosti migolji poput obezglavene i na sitnu parčad iseckane jegulje. Po tom dnu češće trči nego što hoda Ivan Drnčula zvani Rambo, pripadnik poslednje generacije Titovih pionira, iz čije perspektive ruševine zauvek ukinutog sveta izgledaju baš onako kako ruševine i izgledaju. Niko, dakle, u Deci Nedođina nije pošteđen od nadiranja besmisla i niko ovom besmislu neće uteći. Jozefa K. je na kraju čuvenog Kafkinog romana makar preplavio stid, dok Ivan Drnčula zvani Rambo nije mogao da računa na toliki luksuz. Zato je ovo roman koji se čita i nakon njegove poslednje rečenice. Vule Žurić Miloš K. Ilić rođen je 1987. godine, u Pančevu. U rodnom gradu je pohađao osnovnu i srednju školu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Izdao je zbirke pripovedaka Priče o pivu (Laguna, 2008) i Umorni kao psi (Partizanska knjiga, 2017). Dobitnik je nagrade „Edo Budiša“ (2018) za zbirku priča Umorni kao psi. Radio je kao dramatrug na predstavama „Mizeri“ (Atelje 212) i „Tačka ključanja“ (premijera SKC Beograd), čiji je i autor. Diplomska drama „Čovek bez mase“ izvedena je 2013. godine na Ex Teatar Festu, u Pančevu. Za Radio Beograd napisao je radio drame: „Ruka“, „Rat“, „Smrt Kraljevića Marka“, „Metak u mrak“, „Rabadžije“, „Trči“, „Lotrek“, „Po zanimanju Očivad“, „Slepi“, „Lotreamon“, „Ogledala Danice Marković“, „W.“ Objavljivao priče u časopisima: „Polja“, „Koraci“, „Ruko­pisi“, „Kvartal“, „BUNKER“, „NIN“, „Trag“, „SENT“, „Dometi“, „Zlatna greda“, „Prosvjeta“, strane.ba, eckermann.org.rs; kao i u antologijama „Gavrilov princip“ (2014) i „Pre vremena čuda“ (2020)

Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac Slavoljub Stanković, autor romana “The Box” i “Split” (Geopoetika, 2010), te “Knjige utisaka” (sa dizajnerom Slamirom Stojanovićem), kao i romana u stigu za decu “Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga”, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao se za oblast oglašavanja na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, te upisao doktorske studije. Autor je i velikog broja reklama za domaće i inostrane brendove. Stanković je i koscenarista igranog filma “The Box”. Po “Knjizi utisaka” kreirao je animiranu seriju istoimenog naziva, zajedno sa Dušanom Kojićem Kojom, Brankom Citlikom i Slavimirom Stojanovićem. Romani su mu prevođeni na engleski, slovenački i makedonski jezik.

Roman iz serijala Noćne priče. Šila O’Rork uspešno vodi noćnu radio emisiju i ispunjava muzičke želje svojim brojnim slušaocima. Ponekad se desi da joj poziv uputi neki ludak. Međutim, nikada se nije desilo ništa ozbiljno. Sve do jednog sablasnog poziva koji je ponavlja iz noći u noć. Detektiv Bojd Flečer je zadužen da istraži slučaj i sačuva Šilu od opasnosti...

U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo", od kojih je po 20 objavljeno u svakoj od pet knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.

U malo francusko selo posle oluje i obrušavanja statue čuvenog junaka sa visokog stuba, dolazi stranac i smešta se na njegov vrh poput drevnog stilita. Stranac u početku izaziva podozrenje, ali kada lokalni čelnici shvate da od njegovog prisustva mogu da naprave turističku atrakciju, dozvoljavaju mu da se tamo zadrži. Posetilac je izvor znatiželje, a njegova neobična pojava postepeno se pretvara u medijski spektakl. Naizgled skriveni, ali glavni motivi Stilita jesu užurbanost današnjeg sveta i naša fascinacija životima drugih. U njemu se govori o slobodi, poverenju i odgovornosti vlasti. Alegoričan, pronicljiv i prepun živopisnih likova, ovo je roman u kojem se može uživati na više nivoa: univerzalna priča koja čitaoce u isto vreme i zabavlja i tera na razmišljanje. “Koncizna, sjajna priča u čijem je središtu mali postupak jednog čoveka koji se pretvara u nešto ogromno, kao u mitskom romanu Baron na drvetu, Itala Kalvina.” – Pep Molist, Faristol Uri Kostak (Barselona, 1973), novinar, pisac i univerzitetski profesor, izveštavao je za dnevne novine Vangardija i radio stanicu Kadena Ser. Kao kreativni direktor radio je u brojnim marketinškim agencijama. Drži nastavu iz kreativnog pisanja na master studijama Univerziteta Pompeu Fabra iz Barselone. Stilit je njegov prvi roman.

Evo šta se zaista dogodilo… (2016) Dlanovi (2013) Ne vraćam se više… (2011) Zamoliću te da se iseliš… (2010) raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila četiri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011), “Dlanovi” (2013) i “Evo šta se zaista dogodilo…” (2016).

Knjiga Slučaj tzv. humoreske Vojko i Savle, autora Hadži Dragana Antića, sačinjena je iz četiri dela: Memorandum SANU, Uvod u Osmu sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, Anonsa o dr Živoradu Žiki Minoviću i završnog poglavlja Stope u blatu. Autor je opisao dešavanja u Srbiji s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina XX veka, kroz prizmu rada u dnevnim novinama Politika, gde je radio do 5. oktobra 2000. godine, kao glavni i odgovorni urednik.

Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti.

Uz novi hit u izdanju Kompanije „Novosti“, u saradnji sa koncertnom agencijom „Long plej“, dobija se na poklon najnoviji CD Bajage i „Instruktora“ pod imenom „Daljina, dim i prašina“. Knjiga je, po Bajaginim rečima, podeljena u tri celine – stare pesme za matični bend, pesme koje je radio za druge i tekstovi sa novog albuma. Disk sadrži, uz pet numera koje su već prezentovane (Ako treba da je kraj, Vreme, Suza, Mala uska haljina, Daljina, dim i prašina), pesme Stari put za Novi Sad, Od sumraka do svitanja i Još jednom (najduža u Bajaginoj diskografiji, 8:21) i, kao bonus, takođe poznatu temu iz serije Vratiće se rode – Bežiš od mene, ljubavi i Još jednom – radio edit. „Bilo je logično da u nekom trenutku napravim zbirku pesama“, smatra Bajaga. „Napisao sam ih mnogo više nego što ih ima u knjizi, ovo je neki moj izbor uz pomoć prijatelja. Što se tiče zvuka na albumu – sve su živi instrumenti, pojačala sa lampama... Ukombinovali smo to sa novom tehnologijom, mislim da je recept pravi“. Prof. dr Aleksandar Jerkov je naglasio da Bajaga pokazuje da „poezija ima smisla“ i da treba da postoji, podsećajući da je „ona u antičkoj Grčkoj i nastala uz pratnju instrumenata“.

“Prtko je nastao kao mala “bezobrazna” priča u šali ispričana kčerki Ivi i potom oblikovana kao unikatna slikovnica (1989). Priča se, slučajno i neočekivano, pokazala kao uspešna i u psihoterapeutskoj praksi kod dece sa sklonošću ka autizmu (“Prtkocilin”, termin koji je dala Marija Milić, klinički psiholog). Početkom 1992. Boda Marković, veteran naše radiofonske scene, režirao je radio fantaziju Prtko (u trajanju od oko 20 minuta), koja je učestvovala na međunarodnom festivalu radio drame u Monte Karlu, maja 1992. Za tu priliku, slikovnica je prevedena na četiri jezika i umnožena u malom tiražu od stotinak primeraka, kao prvo izdanje ove knjige u štampanom obliku. Prva priča o Prtku pretvorena je u kratki crtani film Prtko (2:30), u animaciji i režiji Rastka Ćirića (produkcija Dunav film/Aura, Beograd, 1993). Prikazan na mnogim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima bio je i nagrađen u Beogradu, Novom Sadu i Zlatiboru, na Međunarodnom festivalu ekološkog (!) filma.” R.Ć Rastko Ćirić diplomirao je i postdiplomske studije završio na fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Predavao je na predmetima Ilustracija i Animacija u istoj školi, a odnedavno je u penziji. Bavi se ilustracijom, grafičkim dizajnom, animacijom i muzikom. Objavio je brojne knjige i knjižice, kao i 16 animiranih filmova.

Izuzetan pozanavalac dela Emila Siorana, Marta Petreu je napisala brilijantan esej o vezi između Sioranovog dela i njegove mistike. Knjiga, koju je sa rumunskog preveo Đurđa Miočinović, čita se i kao uzbudljiv roman o velikom skeptiku i ciniku, filozofu koji je sve radio samo da ne bi dobio i tu „prokletu“ Nobelovu nagradu. U stvari, u knjizi koje je izašla u Vršcu, Sioran je otkrio filozofsku vrednost patnje, njenu funkciju i da se kroz bol dostiže mističko otkrovenje.

Roman koji razbija predrasude o našim precima, govori o njihovom junaštvu i vekovnom stradanju, pečalbi u dalekoj Americi i Beču, njihovom radnom elanu, glamuru i obrazovanju. Glavni lik doktor Petar Rundo je živeo i radio u Trebinju, sve do 1942. godine kada je pod tajanstvenim okolnostima obešen u ustaškom zatvoru. Pisanju ovog istorijskog romana je doprineo sin doktora Petra Runda, dr Mihailo Rundo, anesteziolog u penziji koji živi na relaciji Frankfurt – Risan i ovaj roman je ustvari njegova ispovest.

Knjiga ,,Beogradski mačor" govori o Srbiji u tranziciji, a njegovi zaključci su vrlo onespokojavajući i ozbiljni. Naime, pisac je dugi niz godina radio za dve velike američke korporacije, zauzimao je visoke rukovodeće položaje, bio regionalni direktor korporacije za Evropu, Afriku i Bliski Istok. Takvi poslovi su mu pomogli da bolje od drugih upozna savremene ekonomske odnose i kako se Zapad ponaša prema zemljama Trećeg sveta. Ovaj roman želi da otrezni sve one koji boluju od iluzija i nekritičkog odnosa prema Zapadu.

Žerminal Čivikov, dugogodišnji novinar i istraživač u oblasti književnosti, rođen je 1945. u mestu Ruse, na Dunavu, u Bugarskoj, a od 1975.živi u Hagu, u Holandiji, odakle već godinama izveštava za nemačku radio stanicu u Kelnu „Dojče vele“ (’’Deutsche Welle’’) o zbivanjima u sudnicama haškog Tribunala. Godine 2006. objavio je knjigu o procesu Slobodanu Miloševiću u izdanju bečke izdavačke kuće ’’Promedia Ferlag’’. Knjiga Žerminala Čivikova ’’Srebrenica – krunski svedok’’ naišla je na veliki odjek na nemačkom jezičkom području: skoro da nema lista, radio ili televizijske stanice u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj koji nisu objavili prikaz ili osvrt na njegovu najnoviju knjigu. Ovim spisom Čivikov se osmelio da progovori o jednoj od najdelikatnijih tema posleratne evropske istorije. Autorovo istraživanje o masovnom ubistvu u Srebrenici, tokom etničkog rata u BiH, sprovedeno je vrlo temeljno, gotovo do najsitnijih detalja. Knjiga se čita sa uzbuđenjem, kao da je reč o dramskom zapletu u nekom kriminalističkom romanu. Čivikov je korak po korak, sa naglašenom skrupuložnošću posvedočio kako je Tribunalu u Hagu, sve do ovog trenutka uspelo da optužbe za najstrašniji zločin u Evropi posle 1945. godine temelji na iskazu jednog jedinog svedoka. Čitanjem ove knjige, objektivnost Tribunala za bivšu Jugoslaviju, dovedena je ozbiljno u pitanje. Ogrešenje o zakone i pravdu i logiku zdravog razuma, vidljivo je na bezbrojnim primerima. Uostalom, konverzija pravne procedure u eminentno politički proces, neizbežno otvara mogućnosti velike manipulacije.

Daša Drndić rođena je 1946. godine u Zagrebu. Objavila je sledeće knjige proze: “Put do subote” (Beograd: Prosveta, 1982), “Kamen s neba” (Beograd: Prosveta, 1984), “Marija Czestochowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu” (Rijeka/Zagreb: Adamić/Arkzin, 1997), “Canzone di guerra. Nove davorije” (Zagreb: Meandar, 1998), “Totenwande. Zidovi smrti” (Zagreb: Meandar, 2000), “Doppelgänger” (Beograd: Edicija Reč, 2002). Piše i radio drame i književnu kritiku, a bavila se i dokumentarnom radiofonijom. Od 1953. do 1992. živela je i radila u Beogradu. Godine 1992. odlazi u Rijeku gde i danas živi i radi.

Ministarstvo izbavljenja, irskog pisca Konala Morisona, je drama u dva čina, koja obrađuje najznačajnija savremena pitanja, kao sto su odnos crkve i današnjice, potrošačkog društva i budućnosti. Konal Morison (Conall Morrison) je irski pisac i reditelj, direktor Irskog narodnog pozorišta Ebi (Abbey Theatre), u kome je režirao petnaest pozorišnih komada, od kojih je nekoliko preneto u Nacionalno pozorište u Londonu. I kao reditelj radio je s raznim drugim ansamblima, uključujući i Kraljevskoj Šekspir Kompaniji (The Royal Shakespeare Company) i Engleskoj nacionalnoj operi (English National Opera).

Studija koncertnog života u Beogradu između dva svetska rata. Sadržaj Inicijative koncertnog izvođaštva Vrhunski muzički umetnici u Beogradu 7 Solističko i kamerno muziciranje 15 Zreli muzički umetnici koncertiraju Violinisti i violončelisti 19 Duo Tkalčić - Ličar 28 Samo jedna harfistkinja Ivanka Milojević i vokalni solisti Emil Hajek i pijanisti u njegovom okruženju 32 Mlađa generacija muzičkih umetnika Jelka Stamatović-Nikolić i drugi vokalni solisti na koncertnom podijumu 44 Marija i Olga Mihailović i koncerti violinista 52 Pijanistkinja Ljubica Maržinec i njene kolege 67 Kamerno muziciranje i njegovi zastupnici 85 Kamerni koncerti profesora muzičkih škola 87 Kamerni sastavi ruskih muzičkih umetnika 89 Beogradski kvartet 95 Još neki kamerni ansambli 97 Institucije kao organizatori koncerata 101 Muzička družina Stanković 103 RuSki narodni univerzitet 106 Narodni konzervatorijum 109 Kolegijum muzikum 112 Kolarčev narodni univerzitet 118 Društvo prijatelja slavenske muzike 121 Orkestri 123 Orkestar Kraljeve garde 124 Repertoar 128 Vrednovanje izvođaštva 132 Beogradska filharmonija 136 Osnivanje i organizacija 137 Godine pred Drugim svetskim ratom 141 Programska politika 142 Uspon orkestra 149 Dirigenti 152 Stevan Hristić 153 Brezovšek, Baranović i Vukdragović Lovro Matačić 159 Strani dirigenti 162 Solisti 165 Kamerni orkestar Beogradske filharmonije 167 Orkestar Muzičkog društva Stanković 171 Ostali beogradski orkestri 175 Pevačka društva 179 Pregled razvoja horskog pevanja 180 Beogradsko pevačko društvo 187 Akademsko pevačko društvo Obilić 192 Muzičko društvo Stanković 198 Još neka beogradska pevačka društva 204 Koncerti sa mešovitim programima 213 Muzika na Radio-Beogradu Resitali i koncerti za dva ili više solista. 219 Kamerni ansambli 219 Orkestri 221 Programska koncepcija Javno koncertiranje 225 Kamerni radio-hor 228 Prilog Hronološki pregledi nastupa solista (izbor) 231 Istaknuti inostrani i jugoslovenski solisti na beogradskom koncertnom podijumu 231 Resitali beogradskih solista 232 Resitali vrhunskih inostranih solista i koncerata istaknutih evropskih ansambala u Beogradu 233 Hronološki pregledi koncertnih programa solista i ansambala Resitali 234 Koncerti za dva i više solista (i kamerne ansamble) 246 Kamerni koncerti 256 Orkestri Orkestar Kraljeve garde 256 Pozorišni (operski) orkestar 266 Beogradska filharmonija 268 Orkestar Muzičkog društva Stanković 280 Orkestar Beogradskog muzičkog društva 283 Orksstar Kolegijuma muzikuma 284 Gostujući orkestri 288 Pevačka društva 288 Koncerti različitih učesnika (solisti, ansambli, dramski i baletski umetnici) 303 Institucije kao organizatori koncerata Muzička škola 308 Muzičko društvo Stanković 309 Ruski muzički umetnici i ruske muzičke iistitucije u Beogradu 316 Narodni konzsrvatorijum 331 Kolegijum muzikum 337 Kolarčev narodni univerzitet 344 Društvo prijatelja slavenske muzike 351 Muzika na Radio-stanici Resitali i koncerti za više solista. Kamerni ansambli 353 Orkestri 357 Kamerni radio-hor 371 Pregled izvođenih. dela srpskih i beogradskih kompozitora (izbor) Resitali 373 Koncerti za dva i više solista (i kamerne ansamble) 375 Kamerni koncerti 377 Orkestri 377 Orkestar Kraljeve garde 377 Pozorišni (operski) orkestar 380 Beogradska filharmonija 381 Orkesgar Beogradskog muzičkog društva 384 Pevačka društva 384 Koncerti različitih učesnika (solista, horova i ansambala, muzičara i drugih umetnika) 391 Institucije i grupe muzičara Muzička škola 394 Grupa umetnika 394 Muzičko društvo Stankoeić 394 Ruski muzički umetnici i ruske muzičke institucije u Beogradu 397 Narodni konzervatorijum 398 Kolegijum muzikum 400 Kolarčev narodni univerzitet 401 Druppvo prijatelja slavenske muzike 402 Indeks imena 403

Prof. Vladimir Vlada Petrić, filmski i televizijski stvaralac, pedagog i istoričar filma i televizije, autor više značajnih knjiga iz ovih oblasti, profesor i osnivač filmskog arhiva na Harvardu (SAD), u viši navrata je razgovarao sa Melihom Pravdić za Radio Beograd 2. Intervju je ostao samo u pisanom obliku, autorizovan i dovršen. U ovom intervjuu prof. Petrić na lični zahtev, postavljajući to kao ultimatum, ponajmanje govori o umetnosti, filmu, pozorištu… Možda do ovoliko neposrednog razgovora o mnogim delikatnim pitanjima ne bi ni došlo da su se sagovornici striktno držali uobičajenih tema.

Данило Николић Данило Николић (Сплит, 2. фебруар 1926 — Београд, 6. фебруар 2016), српски приповедач, романописац, писац за децу и драмски писац. Биографија Рођен је 2. фебруара 1926. године у Сплиту од оца Спасоја Николића, Никшићанина, иначе службеника Банске управе у Сплиту, и мајке Крстине, домаћице, из Зеленике у Боки Которској. Детињство и рану младост провео је у Витомирици код Пећи, где су се Николићи доселили 1924. из Никшића. Прва два разреда основне школе завршио је у Витомирици, а остале и гимназију у Пећи. По завршеној матури, кратко време је радио у дрвном комбинату, а потом као просветни референт у Среском одбору у Пећи. У том периоду започео је сарадњу с листом „Јединство“ као дописник из Метохије. Због једног текста, који се тада није допао властима у Пећи, да би га склонили даље од себе, дају му стипендију и шаљу га на студије права у Београд 1946. године. На студијама у Београду Николић ће освојити неколико награда за причу на разним књижевним конкурсима и тиме скренути пажњу књижевне јавности на себе, што је био повод да га позову у Радио Београд за сарадника 1950. године. Након дипломирања на Правном факултету, запослиће се као новинар у овој информативној кући, и потом бити уредник у програмима за књижевност и културу, те драматург и драматург-уредник у Драмском програму све до пензије. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва. plastificirani kartonski omot,izdata 1997 god,308 stranica,kao nova

Vesna Parun, Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1979, 172 strane, tvrd povez. Knjiga je u stanju kao da je danas kupujete u knjižari. Nova. neotvorena. Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. na otoku Zlarinu blizu Šibenika, gdje joj je otac radio kao općinski činovnik koji je često bio premještan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna obitelj (četvero djece) živjela u prilično teškim uvjetima. Zato je Vesna dobar dio djetinjstva i mladosti provela kod tete i tetka u Splitu, u Biogradu na Moru i u Šibeniku. Otac Ante rodom je s otoka Prvića, a majka Antica sa Šolte. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu gdje je 1940. maturirala. Bila je odličan učenik i već se od 14. godine uzdržavala podučavanjem. U jesen 1940. upisala je studij romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Onda je došao rat, bježanje u Split, povratak u Zagreb (1942. ). Tada su živjeli u Sesvetama kod Zagreba gdje joj je otac radio u općini. Odatle joj je brat otišao u partizane i ubrzo poginuo. U to vrijeme često je obolijevala. Poslije završetka rata nastavila je studij na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju. 1947. radila je na pruzi Šamac - Sarajevo, oboljela je od tifusa, a u isto je vrijeme doživljavala krize zbog nesretne ljubavi koja je trajala od 1938. Sve su to bili razlozi prekida studija. Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gdje se udala, razvela i doživjela novi niz nedaća. Od tada je živjela uglavnom u Zagrebu i radila ka