„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu – počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje…

Radio drame su ponovo aktuelne. Ovaj vid adaptacije ponekad ume da vam približi neko književno delo mnogo više od bilo kog drugog vizuelnog vida. Na CDu se nalaze sledeća dala pretočena u radio drame: Seobe, Druga knjiga Seoba, Dnevnik o Čarnojeviću i Lirika Itake. Početkom 2013. godine nastala je ideja da deo produkcije Dramskog programa Radio Beograda bude posvećen obeležavanju 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Ispostavilo se da je transponovanje njegovih dela u medij radija, otvorilo autorima nesagledivo polje slobode. Zvuk, umetnost zvuka, provokacija unutarnjeg slušaočevog oka, polje slika nesvesnog, magijskog, beskrajnoplavokružnog, ono specifično vreme koje samo radio ume da iznedri, pružili su autorima i saradnicima radost i privilegiju da pulsiraju njegovim istovremeno divljim i melanholičnim damarima. Sada se taj svet otvara i pred vama, slušaocima i čitaocima.

„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evropu- počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje...

Knjiga je odlično očuvana !!! 610 strana 1050 grama 1981 godina Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

U ovoj knjizi prikazane su radio-drame sa srpskim piscima kao junacima. To su: Bora Stanković, Emanuil Janković, Milan Rakić, Brana Cvetković, Milutin Uskoković, Branko Ćopić i Svetozar Ćorović. Ovi pisci bili su istinski heroji vremena koja im nikako nisu bila naklonjena, a uprkos kojih su stvorili dela koja ih čine besmrtnim. Baveći se velikim patnjama i malim radostima srpskih pisaca, autor se upoznao sa veličinom modernosti njihove umetnosti i bedom sveta koji ih je uglavnom prezirao.

Božidar Stanišić (Visoko, ­1956). Kao profesor književnosti, osamdesetih godina radio je u Maglaju, objavljivao eseje, književnu i likovnu kritiku, radio-drame, priče za decu. Od ­1992. živi i piše u Culjanu (Italija), a objavljuje i na italijanskom jeziku. Knjige priča: I buchi neri di Sarajevo (­1993, 2016, 2018); Tre racconti (2002), Bon Voyage (2003); Il cane alato e altri racconti (2007); La cicala e la piccola formica (2011­­); Piccolo, rosso (2012); Portacenere (2016) Pepeljara i druge priče (2019); romane: Gost Ivana Nikolajeviča (2017); Žirafa u čekaonici (2018), La giraffa in sala d’attesa (2019); zbirke poezije: Primavera a Zugliano (1993, 1994); Non poesie (­1996); Metamorfosi di finestre (­1998); La chiave in mano / Ključ na dlanu (2008); dramu Il sogno di Orlando (2006); radio-dramu I tre racconti dello zio Beki (Rai, Radio ­2020). Pojedina dela su mu prevedena na francuski, slovenački, engleski, albanski, japanski i kineski jezik. Ova zbirka se objavljuje istovremeno sa izdanjem na italijanskom.

Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama). Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije. U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva). Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima. Vladislav Bajac

Milica Stevanović - PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME (Radio B92 / ProFemina, Beograd, 1999, broš, 140 str., ilustrovano, 28 cm) Tekst je na srpskom i engleskom jeziku.

Ova monografija rezultat je višegodišnjeg rada i proučavanja ovog problema. Autor je punih 25 godina radio u timu koji se bavio zbrinjavanjem preloma ove vrste i učestvovao u kreiranju novih implantata koji su značajno poboljšali uspeh lečenja.

Miroslav Milović (1955-2021) bio je doktor je filozofskih nauka i univerzitetski profesor. Osnovno i gimnazijsko obrazovanje stekao je u Čačku. Filozofiju je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1978. godine. Potom je doktorirao filozofiju na Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu na Majni. Na Sorboni u Parizu odbranio državni doktorat takođe iz filozofije. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu radio je kao docent za predmet Etika u periodu od 1987. do 1996. godine. Bio je predsednik Filozofskog društva Srbije (1990 – 1992) i član Evropskog pokreta u Jugoslaviji, kao i gostujući profesor u Turskoj, Španiji i Japanu. Radio je kao redovni profesor filozofije na Univerzitetu u Braziliji (Brazil). Objavio je knjige Refleksivni argument (Beograd, 1989), Etika i diskurs (Beograd, 1992), Filozofija komunikacije (Brazilija, 2002) i Zajednica razlike (Rio de Žaneiro, 2004).

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Priča o profesoru istorije u penziji koji dolazi na proslavu u školu u kojoj je nekada radio. Međutim, pred njim iskrsavaju aveti okoline koja ne mari ni za koga i on u svetu vidi nečoveštvo i stare neizmirene račune. Sve se dešava pod lupom najveće ljudske boljke koja se zove vlast.

Iako je tvrdio da ne pripada nijednoj kasti, nacionalnosti, religiji i tradiciji, Džidu Krišnamurti je, uz Dalaj Lamu i Majku Terezu, od strane magazina Tajm proglašen za jednog od pet svetaca 20. veka. Njegova učenja sabrana su u više od 75 knjiga, prevedenih na 22 jezika i prodatih u više od četiri miliona primeraka širom sveta.

Jelica Dabović je sestra košarkašica Ane i MIlice Dabović, koja je u ovoj knjizi opisala zlostavljanje u svojoj porodici. Ona ističe da je nju i njene sestre zlostavljao otac. Ova knjiga je njen način da se izbori sa svime što je preživela i da dobije odgovore od oca zašto je to radio.

Zbirka koja sadrži sedam antropoloških priča književnika Ivana Ivanovića. Kvalitetno delo autora koji je proživeo cenzuru i osude komunističkog režima praćene zabranama izdavanja. Zbog objavljivanja svog prvog romana "Crveni kralj", 1972. godine, bio je otpušten iz gimnazije u kojoj je radio kao profesor. Bio je smatran moralno nepodobnim da podučava mlade, a tek 2009. je sudski rehabilitovan.

Grad En predstavlja autobiografsko delo jednog od najznačajnijih ruskih proznih pisaca iz dvadesetog stoleća. O autorovom životu se veoma malo zna. Rodio se 1894. godine, završio je Politehnički fakultet u Petrogradu, radio je u Brjansku kao statističar. Književno stvaralaštvo započeo je 1924. godine kada su prvi put objavljena njegova dela. Sumnja se da je izvršio samoubistvo 1936. godine. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Džerom K. Džerom je bio izuzetno plodan enegleski pisac - rođen krajem devetnaestog veka, sin sveštenika, studirao je filozofiju a radio je još i kao urednik, glumac, pisac i učitelj. Ovo je njegovo prvo delo koje je istovremeno i inteligentno, pronicljivo ali i duhovito. Kroz svoje dokoličarske misli, ovaj dokoličar razmišlja o životu, ljudima, društvu na svoj specifičan, prijemčivi izanimljivi način.

Pred čitaocima je zbirka komentara diplomate, koji je više decenija svoje karijere radio raznovrsne diplomatske poslove, ne samo u oblasti bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje naše zemlje, već i na različitim pitanjima. U njegovoj diplomatskoj torbi se nalaze saopštenja koje je objavljivao kako u štampanim medijima, kao što su Jedinstvo, Telegraf, Politika i drugi, tako i na elektronskim portalima, Sputnjiku i brojnim drugim.

Zbirka pesama, crtica, odlomaka i dokumenata iz opusa velikog srpskog pisca. Odlomak: ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.

Iz recenzije: ’’Ova knjiga je izraz višegodišnjeg pomnog praćenja radijskih programa u našoj zemlji i van nje. U tridesetak ogleda autor je nastojao da iskaže kritički odnos i stav prema radiofoniji, a pre svega prema radio-drami. Razmotrio je pojedine žanrove, a posebnu pažnju je poklonio biografskoj i istorijskoj, dokumentarnoj drami za decu kao i onim radiofonskim ostvarenjima koja u sebi objedinjuju dramske, muzičke, ambijentaine I elektro-akustičke elemente. Svaki od ovih ogleda zapravo je osvrt na pojednog radiofonskog stvaraoca, pretežno iz Beograda, a obuhvata srpsku radiofoniju s kraja XX i početka XXI veka. Okosnicu knjige čine tekstovi koje je autor objavljivao u beogradskom dnevnom listu "Politika" od 2001. do 2004. godine. Ako je već primećeno da dobri stari radio, uprkos mračnim prognozama, ne gubi bitku sa novim medijima, ova knjiga može biti upozorenje na one posvećenike koji su svoj stvaralački napor uložili u možda ne tako popularnu ali svakako pažnje vrednu umetnost radija, u radiofoniju. Knjiga može podstaći jedne da se i sami uvrste u taj krug posvećenika, a druge da sa manje nemara i više zasluženog poštovanja pristupaju ozbiljnim pregaocima koji bar neke radijske programe čine veoma sadržajnim i zbog toga vrednim slušanja.’’

Zbornik priča. Iz recenzije: „Svaki deo grada zaslužuje svoju knjigu. Na hiljade različitih priča kojima smo možda koračali. Ova zbirka priča pruža tačno to: tanano prelamanje svetla u izlogu omiljene prodavnice u kraju, tuđu uspomenu koja je možda tvoja. Svako ko živi u bilo kom delu bilo kog grada zaslužuje knjigu o jutru sa prozora.“ Ana Marija Grbić, novinarka kulture na Radio Beogradu, pesnikinja i urednica književnih večeri ARGH

Istražujući duboke veze između konceptualnog okvira savremenih neuronauka i novog poimanja mozga koje nam one pružaju, sa jedne strane, i aktuelnog menadžerskog diskursa globalnog neoliberalnog kapitalizma sa druge, autorka traga za načinima da se svest o mozgu konstituiše kao jedinstveni filozofski, naučni i politički entitet. Za uspeh ove potrage presudan je upravo središnji, objedinjujući koncept u neuronaukama – plastičnost, koju Katrin Malabu vidi kao dinamični međuprostor između prihvatanja i davanja obličja, građenja i razaranja, determinisanosti i slobode, poslušne prilagodljivosti i eksplozivnog otpora. Tako shvaćena, plastičnost je prirodna antiteza fleksibilnosti – ideološkog avatara postojećeg društveno-ekonomskog poretka. Duboko analizirajući skrivena značenja i višestruke implikacije metafora o mreži, koje su u neuronaukama uveliko zamenile poređenja mozga sa telefonskom centralom ili računarom – a taj proces je upadljivo koincidirao sa promenana u organizaciji proizvodnje koje su iznedrile postfordovski kapitalizam druge industrijske revolucije – autorka nas poziva da joj se pridružimo u odgovoru na plastični izazov da u slici vlastitog mozga pronađemo obrise jednog drugačijeg sveta.

Pojmovnik Novi mediji i društvene mreže predstavlja pregled najvažnijih pojmova iz više paralelnih, ukrštenih i simultanih oblasti (IT, mediji, digitalni marketing, itd), koje tvore osnovu svakodnevnog odnosa korisnika sa novim medijima, i obratno. Sa preko 500 odrednica, ovaj pojmovnik nam, na jednom mestu, daje moguća tumačenja koncepata, teorija, tehničkih termina, koji iz jezika medija, novinarstva, radio-difuzije, telekomunikacija, računarstva, novih medija, sve više prodiru u naš svakodnevni govor kao odraz nove digitalne stvarnosti.