Zbirka pesama Neće biti djece za rat Dijale Hasanbegović stihovima igra nekoliko značajnih ironično-inverznih, tek prividno oksimoronskih igrarija: slobodu osvešćene teskobe; poverenje kritikujućeg glasa u svet; nežnu dobronamernost sarkazma. Svezemaljska buka – kako nam je već sasvim jasno – nesklona je čoveku, pa prema tome i poeziji, ali čitanje ove knjige je ogledna vežba za prevladavanje buke bukom samom, sve dok je buka zamahnuta ka licu sveta takva da su njeni uzvičnici hrabro ljudski. Dijalina knjiga ovo predočava pesnički ubedljivo i sa nedvosmislenošću manifesta. Dijala Hasanbegović je pesnikinja, novinarka i kritičarka. Radila je za nedeljnik Dani kao književna i pozorišna kritičarka, kao novinarka Radio Sarajevo portala i kolumnistkinja na portalu Diskriminacija. Objavljivala je eseje, poeziju i kritike za različite književne časopise. Pesme su joj prevođene na engleski, poljski i norveški. Prvi engleski prevod objavljen je u The American Poetry Review (septembar, 2007). Trenutno radi kao kolumnistkinja za Prometej.ba. Živi u Sarajevu.

U Rusiji bliske budućnosti sve je isto kao i danas. Sve je isto kao što je bilo nekad. Sve je onako kako će uvek biti. Osim ako neko odluči da ima dovoljno jak razlog da pokuša da promeni stvari. Najtanja, gotovo nevidljiva granica razdvaja život skromnog, baksuznog službenika Turbanova od sveta vlastodržaca, nemaštinu od velikog novca, zakonoposlušnost od zločina, praznik – od kraja sveta. Jednom, spasavajući voljenu ženu, Turbanov prelazi tu granicu… Sloboda u krvi je roman o ljubavi i unutrašnjoj slobodi „privatnog“ lica, silom prilika uvučenog u politički apsurd. Igor Sahnovski (1958–2019) bio je ruski pisac rođen u Orsku. Posle studija ruskog jezika i književnosti, radio je kao književni urednik i konsultant u brojnim časopisima i izdavačkim kućama. Bio je suosnivač nedeljnika Književni klub. Napisao je četiri romana i tri zbirke priča, za koje je dobio brojne nagrade.

Gotovo sve priče u ovoj knjizi vezuje fenomen uspomena: one govore o prohujalim vremenima, mrtvim osobama, strastima, košmarima i himerama. Uspomene su ono ništa na kojem suvereno stoji naše biće; ništa koje nam daje osećaj smisla i identitet, uporno nas uveravajući kako imamo sigurno, toplo uporište u provaliji kojom propadamo. Srđan Vučinić (Beograd, 1970) esejista i pripovedač. Diplomirao je na Grupi za svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je veliki broj tekstova o filmu i književnosti, kao i nekoliko knjiga eseja. Objavio je i knjige fikcije Nezajaz, drame i druge priče (2013) i Muzej Havaji: priče (2015). Na Radio-Beogradu izvedene su mu drame o Dragutinu Iliću, Milošu Crnjanskom i princu Dordu Karađorđeviću. Dobitnik je stipendije “Borislav Pekić” (2009), kao i nagrade “Nebojša Popović“ (2020, za promovisanje filmske umetnosti i kulture). Od 2012. godine je umetnički direkor Festivala autorskog filma.

Ocena Demostenove delatnosti nije jednodušna: jedni mu pevaju slavopojke, a drugi ga kude ili ne odobravaju njegov rad. Najsigurniji put da se njegov rad oceni, po mogućstvu nepristrasno i objektivno, jeste upoznavanje Demostenovog života na pozadini istorijskih zbivanja u kojima je radio. To nije tako teško učiniti: epoha u kojoj je živeo poznata je dosta dobro, a i okolnosti njegove biografije dokumentovane su toliko potpuno koliko se to može poželeti kad se piše o ličnosti odvojenoj od nas od hiljadama godina. *** Jedini sistematičan prikaz Demostenovog doba očuvan je u Istorijskoj biblioteci Diodora sa Sicilije. Nažalost, Diodor obraća glavnu pažnju na spoljašnju istoriju, a malo i površno govori o unutrašnjem stanju Grčke onog doba, o raspoloženju koje je vladalo u društvu i o partijskim borbama koje su u njemu plamtele. Sa svim tim stranama života onoga vremena upoznaju nas Demosten i Eshin.

Glavni lik romana je Ema koja radi kao voditeljka jednog jutarnjeg programa na regionalnoj radio-stanici. U stvarnosti ona već šest godina radi i posao urednika. Još uvek nije dobila nikakvo priznanje niti povećanje plate. Njena ljubav prema poslu se polako gasi i sada je počela da preispituje svoj profesionalni život. Jednoga dana Ema će razgovarati sa šarmantnim piscem popularnih bestselera. Tako će rešiti da se uključi u njegov projekat koji pomaže učesnicima da preokrenu svoje živote... Iz recenzija: „U knjizi ćete naći savete kako da se usudite, postojite i poštujete sebe.“ Mademoiselle Lit „Inspirativan i očaravajući roman o ličnom razvoju.“ Eden od Books „Roman za kišno popodne kad dopuštamo sebi da promislimo o svim izborima i odlukama. Sve preporuke koje Ema pronalazi u romanu možemo primeniti i u svakodnevnom životu.“ Vie en plus joli „Roman koji će vam pomoći da donesete važne odluke u životu.“ Les Avis de Testing-Girl

Borisаv Jović rođen je 1928. u selu Nikšić, opštinа Bаtočinа. Nа Ekonomskom fаkultetu u Beogrаdu diplomirаo je 1952. а doktorirаo 1965. godine. Rаdio je u privredi od 1953. do 1964. godine. U držаvnim orgаnimа SFRJ i Srbije bio je nа sledećim funkcijаmа: člаn Vlаde Srbije – od 1965. do 1970; člаn Sаvezne vlаde i generаlni direktor Sаveznog zаvodа zа plаnirаnje – od 1971. do 1975; аmbаsаdor SFRJ u Itаliji – od 1975. do 1979; nаrodni poslаnik u pаrlаmentu Republike Srbije i Jugoslаvije – od 1980. do 1989; predsednik Nаrodne skupštine Republike Srbije – 1988. i 1989; člаn Predsedništvа SFRJ – od 1989. do 1992; predsednik Predsedništvа SFRJ – 1990. i 1991. godine. Jedаn je od osnivаčа Socijаlističke pаrtije Srbije, člаn njenog nаjužeg rukovodstvа i njen predsednik 1991. i 1992. godine. Objаvio je osаm knjigа, iz oblаsti nаuke i politike, pored ostаlih i dnevnik Poslednji dаni SFRJ, kаo i dve knjige sа grupom аutora.

Postoji li formula kadra da promeni sudbinu ljudi? Postoji naročito moćna sila koja može promeniti naše shvatanje univerzuma i našeg sopstvenog života. Do sada niko nije uspeo da je objasni. Albert Ajnštajn ju je rešio svojevremeno jednom matematičkom jednačinom, ali je iz nepoznatog razloga, odlučio da je sakrije. Havijer, scenarista na radiju, gubitnik i sitni prevarant, i Sara, tajanstvena i zavodljiva specijalistkinja za nemačkog genija, učestvovaće u potrazi punoj opasnosti i iznenađenja koja će ih dovesti do mesta u kojima je živeo, radio, patio i voleo najslavniji dobitnik Nobelove nagrade svih vremena. Ono što njih dvoje ne znaju jeste da će njihova pustolovina u potrazi za konačnim odgovorom pre svega biti putovanje koje će ih povesti do najdubljih slojeva njihove duše. Aleks Rovira i Fransesk Miraljes otkrivaju u ovom romanu kako pozitivno usmeriti najtajniju i najmoćniju energiju sveta koju čuvamo u sebi. Ovo je prvi duhovni triler.

Prozaistu i dramskog pisca Sergeja Nosova ne zanimaju ni zvek vojne bronze ni seobe naroda niti užarena isparenja hadskih pukotina od kojih prskaju tektonske ploče istorije. Nosov je tih pisac. Predmet njegovog interesovanja bili su i ostali “sitni oblici života” – čovek kao jedinka sa svim svojim besmislicama: praznim uvredama, zanimljivim fobijama i glupim predrasudama. Takav je i roman Vitičaste zagrade. Čarobna farmakopeja: fotografija, već živo platno koje diše. Odista, Nosov ume tako da nasmeje da čitaoca uhvati strah od sopstvenog smeha. Roman Sergeja Nosova napisan je kao “živa hronologija” čovekove sudbine, konkretizovana na iskustvu jednog običnog neobičnog čoveka. Ovom Nosovljevom romanu će prostor za veću čitanost otvoriti i sledeća činjenica: on se može čitati kao duhovita priča o neobičnom svetu učesnika osnivačke skupštine (kongresa) iluzionista, mikro i makromaga, ali može biti shvaćen i kao porodična priča o nesigurnosti, strahu i fovijama običnog čoveka kojim manipulišuonostrane i ovozemaljske “više sile”. Istine se u Nosovljevoj “živoj hronologiji” čuvaju kao najdublja tajna, zapretana između višestrukih vitičastih zagrada. Roman Vitičaste zagrade je jedna od “živih hronika” ruskog postsovjetskog tranzicionog društva. Zato činjenica da je dobio nagradu “Nacionalni bestseler” za najbolji ruski roman 2015. godine, poznavaoce ruske kulture nije iznenadila. Sergej Anatoljevič Nosov (Lenjingrad, 1957) na velikoj sceni ruske književnosti pojavio se kao peterburški pisac pripovedaka, romana i drama, devedesetih godina 20. veka. Diplomirao je na Lenjingradskom institutu za avio-instrumente (1980), a završio je i Književni institut “A. M. Gorki” (1988). Radio je kao inženjer, kao urednik časopisa Lomača i na Radio Rusiji. Autor je više desetina knjiga književne proze, eseja i drama: Dole pod zvezdama (1990), Spomenik Krivcu za sve (1994), Gazdarica istorije (2000), Član društva ili Gladno doba (2000), Dajte mi majmuna (2001), Ždralovi odleteli (2005), Muzej okolnosti. Eseji (2008), Tajna života peterburških spomenika (2008,2012), Jedan i po kunić (2012), Konspiracija ili Tani život peterburških spomenika – 2 (2012), Vitičaste zagrade (2015) i dr. Kao dramskom piscu najbliži mu je žanr tragikomedije. Najviše uspeha imale su njegove drame Don Pedro i Berendej. Dobio je nagradu “Andrej Tolubejev” (2010), “za umetničko istraživanje prirode dramskog apsurda”. Za roman Ždralovi odleteli dobio je 2006. književnu nagradu “N. V. Gogolj”, a roman Vitičaste zagrade 2015. osvojio je priznanje”Nacionalni bestseler” za ruski roman godine.

U ovoj divnoj knjizi, Lujza L. Hej govori o moći i značaju pozitivnih izjava i pokazuje vam kako da ih primenite odmah. Lujza objašnjava da kada izgovorite pozitivnu izjavu time u stvari poručujete sopstvenoj podsvesti: „Preuzimam odgovornost. Svestan sam da mogu da promenim nešto.“ Na ovim stranicama, Lujza razmatra određene teme i brige (zdravlje, emocije straha, zavisnosti, pitanja prosperiteta, ljubavi i intimnost i još toga) i predstavlja vežbe koje vam pokazuju kako da unapredite doslovno svaki aspekt sopstvenog života. Lujza L. Hej, autor međunarodnog bestselera Moć je u vama, metafizički je učitelj s više od četrdeset miliona prodatih knjiga širom sveta. Više od dvadeset pet godina Lujza pomaže ljudima da otkriju i primene puni potencijal sopstvenih stvaralačkih moći radi ličnog napretka i samoisceljenja. Pojavila se u emisiji Šou Opre Vinfri i mnogim drugim TV i radio programima, kako u SAD tako i u inostranstvu. Lujza je osnivač i predsednik Hay House Inc. koja distribuira knjige, CD i DVD diskove i druge proizvode koji doprinose izlečenju planete.

Knjiga dugogodišnjeg novinara “ Feral Tribunea” Drage Hedla “Glavaš – Kronika jedne destrukcije” kruna je višegodišnjeg istraživanja ratnih zločina koje su hrvatske snage počinile nad Srbima u Osijeku. Predstavlja dvodecenijski izuzetno naporan, i na momente po život opasan istraživački novinarski rad. Drago Hedl je veći deo svog profesionalnog rada posvetio otkrivanju ratnih zločina u Osijeku, a 18 godina posle prvih tekstova, glavni junak njegovih priča konačno je smešten iza rešetaka. Drugi junak, Tomislav Merčep, nalazi se u istražnom zatvoru zbog ubistva 43 civila, a Vladimira Šeksa, koji im je bio u zapovednom lancu, pominje Amnesty International. Pravi glavni junak ove knjige nije Branimir Glavaš nego njen autor, mada on taj status nikad ne bi prihvatio. Drago Hedl je samostanskom predanošću radio svoj posao i beležio svako zločinstvo, svaki relevantan podatak. Neustrašivo i strpljivo, slažući raskošni mozaik tog destruktivnog političkog opusa, ovaj tihi junak je, zanemarujući mač nad sopstvenom glavom, ispisao možda najveći spomenik hrvatskom angažovanom novinarstvu ikada.

Knjiga dugogodišnjeg novinara “ Feral Tribunea” Drage Hedla “Glavaš - Kronika jedne destrukcije” kruna je višegodišnjeg istraživanja ratnih zločina koje su hrvatske snage počinile nad Srbima u Osijeku. Predstavlja dvodecenijski izuzetno naporan, i na momente po život opasan istraživački novinarski rad. Drago Hedl je veći deo svog profesionalnog rada posvetio otkrivanju ratnih zločina u Osijeku, a 18 godina posle prvih tekstova, glavni junak njegovih priča konačno je smešten iza rešetaka. Drugi junak, Tomislav Merčep, nalazi se u istražnom zatvoru zbog ubistva 43 civila, a Vladimira Šeksa, koji im je bio u zapovednom lancu, pominje Amnesty International. Pravi glavni junak ove knjige nije Branimir Glavaš nego njen autor, mada on taj status nikad ne bi prihvatio. Drago Hedl je samostanskom predanošću radio svoj posao i beležio svako zločinstvo, svaki relevantan podatak. Neustrašivo i strpljivo, slažući raskošni mozaik tog destruktivnog političkog opusa, ovaj tihi junak je, zanemarujući mač nad sopstvenom glavom, ispisao možda najveći spomenik hrvatskom angažovanom novinarstvu ikada.

Iz recenzije: ’’Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo. Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika.’’

Smatra se da je rođen 15.7.1872.god. u Trebinju. Pjesnikov otac Andrija bio je trgovac i poginuo je ustanku 1875.god. a majka Jovanka pored Jovana i Milene imala je dvoje djece iz prvog braka. Osnovnu školu Dučić završava u Trebinju i kad se porodica preselila u Mostar. Jovan upisuje trgovačku školu kod svog polubrata pošto u Mostaru nije bilo gimnazije.Školovanje nastavlja u Sarajevu 1890.-1891.u učiteljskoj školi, a zatim u Somboru, gdje završava 1893. Jedno vrijeme je bio učitelj u Bijeljini, odakle su ga protjerale vlasti zbog patriotskih pjesama, pa je bio prinuđen da radi u manastirskoj školi u Žitomisliću. Diplomatsku karijeru Dučić započinje 1907. U Ministarstvu inostranih djela Srbije. Radio je u Carigradu, Sofiji, Rimu i Madridu. U Kairu je bio 1926-1927.god. a potom je privremeno penzionisan. 1937. God. je postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu.Jovan Dučić je umro u Americi 7.4.1943.god.

Najbolje novele modernog klasika slovačke književnosti Pavela Vilikovskog (1941-2020). Od istorije do tranzicije, od ljubavi do politike, od nacizma do komunizma, od nadzora do progona, od umetnosti do cenzure, od straha do strasti, od Bratislave do vidika cele Srednje Evrope. Novele kojima je teško odoleti. Duhovito, pronicljivo, uzbudljivo. Pavel Vilikovski (1941) jedan je od najvažnijih savremenih slovačkih pisaca. Studirao je slovački i engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Bratislavi. Radio je kao urednik u književnim časopisima i u izdavaštvu. Bavi se i prevođenjem sa engleskog i publicistikom. Objavio je knjige pripovedaka Sentimentalno vaspitanje u martu (1965), Eskalacija osećanja (1989), Surovi mašinovođa (1996) i Čarobni papagaj i preostali kič (2005), dve novele pod zajedničkim naslovom Konj na spratu, slepec u Vrabljina (1989), novelu Slovački Kazanova (1991), imaginarni dnevnik Silberputzen (2006), kao i romane: Prva rečenica sna (1983), Večno je zelen… (1989), Pešački događaj (1992), Poslednji konj Pompeja (2001), Vlastita biografija zla (2009) i Pas na putu (2010).

„Roman koji će vam pomoći da donesete važne odluke u životu.“ Les Avis de Testing-Girl Ema vodi jutarnji program na regionalnoj radio-stanici i posao joj je sve u životu. Na papiru je samo novinarka, ali je neprimetno preuzela uredničku odgovornost. Nikada nije dobila toliko željeno priznanje niti povećanje plate. Nakon šest godina predanosti poslu Ema oseća da se njena strast gasi i razmišlja o svojoj profesionalnoj budućnosti. Tokom intervjua sa harizmatičnim piscem bestselera Ema će odlučiti da se pridruži njegovom projektu, onlajn kursu koji pomaže korisnicima da preurede život. Potrebno je samo da sledi nekoliko jednostavnih koraka kako bi preispitala svoj život i prioritete. Postepeno Ema počinje da gradi samopouzdanje, upoznaje zanimljive ljude i gleda pozitivno na svet. Ali hoće li otkriti i šta zaista želi od života? „U knjizi ćete naći savete kako da se usudite, postojite i poštujete sebe.“ Mademoiselle Lit „Inspirativan i očaravajući roman o ličnom razvoju.“ Eden od Books Cena: 799 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“? Legendarno поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari. U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir. „Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski

Život je ono što nam se dešava dok smo obuzeti drugim planovima. Oslobodite se svih iluzija, postanite svesni i počnite da živite. Deo iz knjige: Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima. Celoga života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla. Prošle su godine i orao je ostario. Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila. Stari orao zapanjeno je gledao uvis. »Šta je to?« pitao je. »To je orao, kralj ptica«, rekla mu jejedna kokoš. »On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji.« I tako je orao umro među kokošima, ne znajući ko je. Nesvestan život nije vredan da bude proživljen. Kada odbacite svoje iiuzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji. Antoni de Melo

Harizmatični profesor istorije Marko Slatina iz Kalifornije i pismo nepoznatog čoveka na samrti iz Novog Sada iznenada će odvesti Stivena Robertsa u lavirint ratnog vihora na Balkanu: neplanirano istraživanje, na tragu duboko zakopane tajne Svetog apostolskog rimskog cara, davno zaboravljeno zlo koje će ponovo biti probuđeno i ljubav koja prkosi večnoj smrti... Zaboravljena legenda o 12 vampira i njihovom nestalom vođi nenadano će prerasti u očajničku potragu za misterioznim rukopisom koji je izgubljeni ključ za vrata spasa. Gde je granica zla? Ko mu se može suprotstaviti? Kolika je cena velike ljubavi? Put ka istini je težak, on vodi od sunčane Kalifornije, preko Budimpešte, Beograda i Beča do Srebrenice, Hvara, Venecije, i suočava Stivena sa mnogim demonima, uključujući i sopstvene. Poljubac leptira uzbudljiv je triler o običnim ljudima u neobičnim i teškim vremenima koji snagom volje i svesnim odlukama da se bore za dobro a protiv zla vraćaju veru u humanost. „Fikcija i istorija su skladno pomešani, priča ima i svoj romantični sporedni kolosek, a njena atmosfera i tempo su ’denbraunovski’. Primetna je namera autora da napravi jednu alegoriju zla koja počinje sa Srebrenicom 1476, kada ju je posetio Vlad Cepeš III – grof Drakula, da bi tamo počinio krvavi masakr – i onog od 500 godina kasnije. U važnoj ulozi je i Petrovaradinska tvrđava (druga najveća u Evropi), a opisi vampira zasnovani su na onome što je o njima etnološki sistematizovano.“ Milan Mišić, Politika „Istinski originalan pristup....“ Publishers Weekly „Vešto, fascinirajuće, autentično, inspirativno, živopisno, prefinjeno.“ Kirkus Reviews Dr Džejms Lajon je ugledni politički analitičar i istoričar čiji se slučajni prvi susret s nekadašnjom Jugoslavijom, pre tridesetak godina, pretvorio u neraskidivu i turbulentnu ljubavnu vezu s balkanskim prostorima, gde i provodi poslednjih osamnaest godina svog profesionalnog života. Dolazi iz porodice koja generacijski daje profesore na istaknutim univerzitetima u Americi. Doktorirao je istoriju Balkana na prestižnom Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) i time sebi popločao put koji će ga dugoročno, kako profesionalno tako i privatno, vezati za teritoriju bivše Jugoslavije. Angažovan je i kao viši naučni saradnik u Centru za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu. U toku svoje višedecenijske karijere radio je u nevladinom sektoru, diplomatiji i kao poslovni konsultant na projektima posleratne rekonstrukcije, dok je paralelno s tim intenzivno pisao i objavljivao na temu Balkana. Od decembra 2011. nadzire, pro bono, projekat digitalizacije starih arhivskih građa na Balkanu. Iako svojim domom naziva San Diego, živeo je i radio u Masačusetsu, na Floridi, u Nemačkoj, Juti, Sovjetskom Savezu i Velikoj Britaniji. Govori nemački, ruski i srpsko-hrvatski jezik, a studirao je i drevni hebrejski i koptski jezik. Svira violinu. Danas vreme provodi na relaciji između Beograda, Sarajeva i jadranske obale.

Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. „Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“ „Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“ Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča… zadavljena je. Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo. Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru. „Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books „Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement

Branko Vučićević (1944–2016) bio je filmski kritičar, scenarista i prevodilac s engleskog, a radio je kao urednik, pomoćnik reditelja i dizajner, dok je filmske kritike i tekstove o filmu pisao u časopisima: “Književne novine”, “Filmska kultura”, “Delo”, “Film danas”, “Danas”, “Reč”, “Arkazin”, “Vreme”, “Zarez”, “Vidici”. Kako svako malo biva ukazivano o teretu i ne baš punoj smislenosti života i rada pod senkom sveopšteg diskontinuiteta na ovim prostorima, a kako je kultura sećanja barem nominalno jasno i javno prepoznata kao nužnost i na polju kulturnog stvaralaštva, više je povoda za jedno ovakvo izdanje i u ovom trenutku. To potvrđuju i sledeći redovi uvodnika Miroljuba Stojanovića, inače i urednika izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, koji je, naglasivši da je Projekat Branko Vučićević zapravo neverending story, istakao: “Projekat je zamišljen kao pre svega svojevrsni omaž čitave jedne generacije kojoj je Branko bio spiritus movens, ali i duhovni i kreativni uzor, te intelektualni katalizator koji je srpsku filmsku kulturu radikalno preveo u evropske filmske prostore i ambijentalizovao je prostorima kosmopolitske neponovljivosti. To opet govori o jednoj vrsti obaveze ovog naraštaja da traga za svojim duhovnim i intelektualnim pretečama i inspiratorima, ali, s druge strane, da reaktualizuje Branka na način primeren savremenim potrebama.”

Dugo čekani roman u kratkim pričama Nenada Barakovića, autora Besparačkih priča! Ovog puta u širem obimu, detaljnija, i svakako ne manje suluda, ispovest o Luzergradu i Luzegrađanima. Gospodin Baraković je ravničarska bejzbol palica. Njegov stil je furiozan, on zasigurno piše brže nego što govori i to jako godi. Nenadu ne treba ništa oduzimati a sam će nam dodati kada za to bude vremena. Pitko, čitko, a ni malo plitko….hvala. Dule Nedeljković Nenad Baraković je rođen 1991. godine u Novom Sadu, poznat muzičkoj andergraund sceni kao gitarista novosadskih pank rok bendova. Bavi se novinarstvom, publicistikom i muzikom. Njegovi raniji radovi su bili vezani za kolumne, recenzije, prikaze knjiga, koncerata i albuma koji su objavljivani na svim značajnijim sajtovima koji pokrivaju kulturu; Kultura 381, XXZ magazin, Dnevna doza lepog, Gledište, Remix Press, Rockomotiva, Dotkom. Nenadov prikaz knjige Sve bio je ritam od Azrinog bubnjara Borisa Leinera nalazi se u pomenutoj knjizi na srpskom izdanju. Takođe, bio je radnik Kulturnog centra u Beočinu, radio je medijski PR za više festivala i organizovao je više muzičkih događaja, književnih večeri, na kojima je kao novinar bio i gost. Trenutno živi i radi u Beočinu i svira u autorskom bendu TBK.

Slučajevi Herkula Poaroa.Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. „Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“„Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča... zadavljena je.Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo.Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru.„Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books„Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement

DETALJNIJE Edicija smešno-ozbiljnih ilustrovanih priručnika pod nazivom TREBA - NE TREBA namenjena je tinejdžerima koji pokušavaju da se snađu u odnosima sa roditeljima i mnoštvu porodičnih pravila, ali i u nepredvidivom i ponekad surovom svetu vršnjaka. Dragi tinejdžeri, iz priručnika "Obuka roditelja" saznaćete šta TREBA, a šta NE TREBA da radite ako želite da vas roditelji puste na rok koncert, da ofarbate kosu, ako želite da izbegnete kućne obaveze ili porodične proslave, ako ne želite da vas oslovljavaju nadimcima ili da društvu prepričavaju događaje iz vašeg detinjstva . Drugim rečima, šta treba a šta na treba da radite da biste konačno naučili roditelje da se ponašaju na prihvatljiv način. Autor: Endru Pajnder Ilustrator: Endru Pajnder 17 x 21,5 cm 64 str. meki povez, dvobojno latinica Uzrast: 12-15 godina

Neobična porodična hronika o ljubavi i srećnim slučajnostima u kojoj se prepliću sudbine udaljene prostorom i vremenom. Roman je toliko zaljubljen u sopstvenu ženu da i ne primećuje rat koji besni oko njega. „Mama Berta”, uprkos svim mogućnostima i zakonima fizike, sustiže voz kojim su se tri dana ranije evakuisale njene kćerke. U Arsenijevoj porodici postoji portret žene koja se pre smrti ukazuje svakom muškarcu ove porodice. Dina je siroče čija lepota ostavlja neizbrisiv utisak na muškarce, ali čije se lice nikada ne vidi na fotografijama. Srednjovekovna kraljica Kastilje i Aragona, Huana Luda, primorana je da se uda za ženskaroša, u koga se strasno zaljubljuje i, četiri godine nakon njegove smrti, svuda za sobom vuče njegovo mrtvo telo. Ove i mnoge druge čudnovate i dirljive priče čine ovaj izuzetni roman-mozaik. Zavera anđela je potpuno fantastična i duboko istinita. Igor Sahnovski, majstor psihološke proze, pokazuje nam u ovoj intimnoj i višedimenzionalnoj priči da, u svetu punom laži i nasilja, čuda i dalje postoje. Igor Sahnovski (1958–2019) bio je ruski pisac rođen u Orsku. Posle studija ruskog jezika i književnosti, radio je kao književni urednik i konsultant u brojnim časopisima i izdavačkim kućama. Bio je suosnivač nedeljnika Književni klub. Napisao je četiri romana i tri zbirke priča, za koje je dobio brojne nagrade.

Upravo zbog žestoke ironije na račun likova, oni u ovom romanu mađioničarski oživljavaju, ne manje i zato što su istesani iz samog života. Ko voli moderni duh koji nas prožima, zaneće ga brzo i dinamično pripovedanje. Uvrnuti i duhoviti opisi. Svežina ovog romana podaruje nam radost koja premaša svaku paru datu za njega. Jovica Aćin Poznavajući njen poetski opus, nju još ne poznavajući, kad me je Ana Marija Grbić zamolila da pročitam rukopis romana Mrtvi na dodir, koji se tada drugačije zvao – pomislio sam – ako i u prozi bude bar upola onako snažna kao u poeziji, imaću to retko čitalačko zadovoljstvo. Pokazalo se da je Ana Marija više nego upola snažna u prozi, štaviše da je vrlo uzbudljivo biti mrtav na dodir. Svetislav Basara Ana Marija Grbić (1987), živi u Beogradu gde radi kao mentor kreativnog pisanja, književni urednik, radio-voditelj i ilustrator. U vreme objavljivanja ove knjige pohađa doktorske studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavila je tri zbirke poezije: Da, ali nemoj se plašiti (2012), Venerini i ostali bregovi (2014), Zemlja 2.0 (2018) i oralnu biografiju benda Idoli (Idoli i poslednji dan, 2019). Osnivač je književnog udruženja ARGH. Članica je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra.