Milica Stevanović - PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME (Radio B92 / ProFemina, Beograd, 1999, broš, 140 str., ilustrovano, 28 cm) Tekst je na srpskom i engleskom jeziku.

Autobiografski spisi velikon naučnika u kojima Tesla izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima.

Pred kratkom pričom je, kao i pred lirskom pesmom, uvek naročiti zadatak: u vremenskom tesnacu, ukradeno od stvarnosti ona treba da učini začudnijim od stvarnosti same. U novoj proznoj zbirci Miloš K. Ilić pravi svetove iščašene iz ležišta, ali neobično „zbratimljene”, onakve kakvi su na njenom kraju likovi u „velikoj saobraćajnoj gužvi”. A njima je zajednička zbunjenost, katkad dezorijentisanost, vernost željama ili strahovima zbog kojih se sudaraju sa bizarnostima, apsurdima, ali i velikom misterijom sveta koji ih okružuje. Knjiga štampana u nula primeraka sabira mnoštvo događaja, karaktera, sudbina, manje ili više uspešnih ali uvek tužno lepih pobunjenika, a pobuna je, ne samo sa kamijevskim predznakom, neizbežna tačka susreta svih nas. Miloš K. Ilić je rođen 1987. godine u Pančevu. Studirao je dramaturgiju na FDU. Piše uglavnom kratke priče, koje je izdao u zbirkama Priče o pivu (2008) i Umorni kao psi (2017), kao i u periodici, zbornicima, antologijama i po internet portalima. Deca Nedođina (2021) je njegov prvi roman. Za Radio Beograd napisao je 12 radio-drama. Koristi se raznim pseudonimima, a najpoznatiji mu je Ana Miloš. Kao Ana Miloš je izdao zbirku priča Kraj raspusta i zbirku poezije Govori grad. Zbog autobiografske knjige Po zanimanju: Ana Miloš (2023) poništen je u većini književnih krugova.

Česare Paveze (1908-1950) je italijanski pesnik, romanopisac, književni kritičar i prevodilac; smatra se jednim od najznačajnijih italijanskih pisaca 20. veka. 1930-ih se počeo kretati u antifašističkim krugovima, zbog čega ga je Musolinijev režim prognao u Južnu Italiju. Posle rata se priključio Komunističkoj partiji Italije i radio za njeno službeno glasilo L”Unita. Depresija, i ranije prisutna u njegovim radovima, intenzivirala se nakon što je američka glumica Constance Dowling odbila njegovo udvaranje. Godine 1950. je počinio samoubistvo prevelikom dozom barbiturata u hotelskoj sobi.

Rat svetova - Herbert Vels Izdavač - Prosveta, Beograd, 1991.god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, omot je zacepljen kao što se vidi na slici, ćirilica, ima posvetu na predstrani, 245. strana. Solidno očuvana knjiga. H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija.

Postoji li formula kadra da promeni sudbinu ljudi? Postoji naročito moćna sila koja može promeniti naše shvatanje univerzuma i našeg sopstvenog života. Do sada niko nije uspeo da je objasni. Albert Ajnštajn ju je rešio svojevremeno jednom matematičkom jednačinom, ali je iz nepoznatog razloga, odlučio da je sakrije. Havijer, scenarista na radiju, gubitnik i sitni prevarant, i Sara, tajanstvena i zavodljiva specijalistkinja za nemačkog genija, učestvovaće u potrazi punoj opasnosti i iznenađenja koja će ih dovesti do mesta u kojima je živeo, radio, patio i voleo najslavniji dobitnik Nobelove nagrade svih vremena. Ono što njih dvoje ne znaju jeste da će njihova pustolovina u potrazi za konačnim odgovorom pre svega biti putovanje koje će ih povesti do najdubljih slojeva njihove duše. Aleks Rovira i Fransesk Miraljes otkrivaju u ovom romanu kako pozitivno usmeriti najtajniju i najmoćniju energiju sveta koju čuvamo u sebi. Ovo je prvi duhovni triler.

Priče poznatog savremenog romansijera i pripovedača. Ostvarene u jeziku, sigurne u postupku, uzbudljive u detaljima. Pripovedanje kao magijska rekonstrukcija svakodnevice, kao i sećanja na javne i privatne događaje. U pričama Ratka Dangubića prepoznaje se svet koji pokušava da osmisli vlastiti život. Neki od junaka vraćaju se u svet svog detinjstva, neki u mesto svog porekla, neki prebiraju po porodičnim istorijama, neki u skrajnutim hronikama otkrivaju suštinske istine svoga vremena. Hercegovina, Beograd, Voljvodina, Perast i Beč – samo su neki od prostora u kojima se odvijaju ove melanholične, otkrivajuće i promišljene priče. Ratko Dangubić (Ljubinje – Žrvanj, Hercegovina, 1946), pripovedač, romansijer, aforističar. Knjige aforizama: Umesto istine (1972), Made in Glava (1986), Rečnik jeretika (1991), Testament besmrtnika (2007) i Crveni tepih (2017). Knjige priča: Ruska kola (1995), Večera u vrtu (1997), Secondhand Story (2002), Pola ikone (2011), Toliko toga je već tamo (2016) i Dosije Maslačak (2020). Romani: Kutija za muške cipele (2000), Nemački u sto lekcija (2005), Bela priča (2009), Moving Day (2012), Ostrvo od pepela (2013), Kafe Kengur (2018) i Švapski notes (2019). Priče i aforizmi Ratka Dangubića zastupljeni su u više antologija u zemlji i inostranstvu. Pisao je i dramske tekstove za radio i TV. Živi i radi u Novom Sadu i Beogradu.

Zbirka fusnota o dreserima uličnih krpenjača što odrastaju u suverene odsudnih lopti na nezaboravnim utakmicama. Božo to na papiru čini kao Di Stefano na travi. Totalitarac. Piše mozgom, srcem i krvlju. Kad je Svevišnji raspoređivao talente, kod Koprivice mu puče koncept, nije štedeo. Zato Božo nosi dar da fudbal voli strašću odanog navijača, pamti mudrošću sveznadara, razume uzvišenošću filozofa, a dojasni poezijom barda. Peca Popović Božo Koprivica rođen je u Nikšiću 1950. Diplomirao je Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu kod profesora Vojislava Đurića. Napisao je knjige: Volej i sluh (1992), Vreme reči, Razgovori sa Borislavom Pekićem (1993), Kiš, Borhes, Maradona (1996), Dribling 1001 noć (2006), Samo bogovi mogu obećati (Ljevak, Zagreb, 2010; izmenjeno i dopunjeno izdanje – Geopoetika, 2014). Priredio je Zbornik o Danilu Kišu za časopis Ars (Otvoreni kulturni forum, Cetinje, 2005, 2009). Radio je kao dramaturg po pozivu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Bitef teatru, Zvezdara teatru, Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“, Crnogorskom narodnom pozorištu, festivalu „Grad teatar“ u Budvi. Sa Emirom Kusturicom snimio je igrano-dokumentarni film Sedam dana u životu jedne ptice za francusku televiziju. Igrao je oca u filmu Boa Viderberga Klinac, fudbalski reprezentativac. Ima dve kćeri, Ivanu i Jovanu. Obe su grobarke od rođenja. Živi u Beogradu. Navija za Partizan.

„Nije to bila ljubav, to osećanje koje je vladalo između njih dvoje. To je bila neka tajnovita solidarnost.“ Ovako jedan od likova romana opisuje odnos između sredovečne Kler i njenog pet godina mlađeg brata Pola. Izgradili su se oko Kler još neki, ne manje tajnovito čvrsti odnosi – sa nekadašnjom profesorkom klavira koja će je usvojiti, sa drugom iz detinjstva i ljubavlju iz školskih dana, kog će, i kad se njihova veza prekine, strasno voleti do kraja života, čak i sa ćerkom koju je napustila tek rođenu… Čudnovata Kler, prevodilac sa petnaestak jezika, žena prirode, otkriva se preko priča likova, a iz tih priča na videlo izlazi i davnašnja tajna koja je odredila živote brata i sestre i tajnovitu solidarnost među njima. Sve se odigrava u bajkovitim i surovim predelima Bretanje čije boje, zvuci, mirisi i ukusi dopiru sa svake stranice. „Pišem zato što je to jedini način da govorim, a da ćutim“, kaže autor Paskal Kinjar (1948), dobitnik najvažnijih francuskih književnih nagrada. Pre nego što se 1994. potpuno posvetio pisanju, radio je kao urednik u izdavačkoj kući Galimar, bio univerzitetski profesor i pokrenuo više, sada već veoma uglednih, muzičkih festivala. Neka njegova dela adaptirana su za film. Na srpski su do sada prevedeni njegovi romani Sva jutra sveta (Geopoetika, 2005) i Terasa u Rimu.

Dinamičan spoj scenarija, romana i memoara, Najbolje namere su tvorevina najpribližnija Bergmanovom filmu – samo bez slike i tona. Sam Bergman je svoje delo nazivao romanom, naglašavajući pri tom šaljivu notu i maštovito se poigravajući pomalo i sa žanrom i sa čitaocima. Iako je u pitanju priča o njegovim roditeljima i porodici – Bergman je napisao i istoimeni scenario po kome je kasnije snimljen film – Najbolje namere valja čitati kao fikciju. Knjiga je nastala 1991, dakle u Bergmanovim poznim, no spisateljski izuzetno zrelim godinama, kada se fokusirao samo na pisanje. Spoj dara suptilnog posmatrača i retkog književnog talenta istkao je priču o ljubavi na mnogo različitih nivoa: složenu ljubavnu priču između žene i muškarca, o ljubavi između roditelja i dece, ali i priču o ljubavi kao čudu samom, koja se javlja kada je životno najvažnija, ali već po svojoj prirodi neobjašnjiva i, ponekad, neshvatljiva. Otud i naslov: iz najboljih namera može proisteći i nepažnja, nepravda – pa i zlo. Uvršćujući u knjigu i (neke) elemente pozorišta i filma, koje upliće u narativni tok, Bergman je napisao roman velike lepote i beskompromisnog poštenja, pun radosti i tuge, požrtvovanja i pomirenja i, iznad svega, postojane i ustrajne ljubavi. Ingmar Bergman (1918 – 2007), rođen je u Upsali, kao sin sveštenika Erika Bergmana i Karin Bergman, rođene Okerblum. Odrastanje u religioznom okruženju i složene porodične odnose opisao je u svojoj trilogiji koju čine romani Najbolje namere (Geopoetika, 2010), Rođeni u nedelju (Geopoetika, 2011) i Razgovori u četiri oka (Geopoetika, 2012). Pošto je radio sa dečjim, amaterskim i studentskim pozorištima u Stokholmu, i kao scenarista za filmsku producentsku kuću Svensa Filmindustri, 1944. godine zaposlen je u Helsingborškom gradskom pozorištu kao najmlađi švedski pozorišni direktor svih vremena. Od 1952. do 1958. bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta u Malmeu. Posle toga, njegov dom pozorišnog režisera postalo je Kraljevsko dramsko pozorište (Dramaten) u Stokholmu, čiji je šef bio od 1963. do 1966. Bergman je svoj prvi film Kriza režirao 1946, a već u narednih desetak godina snimio je moderne klasike među kojima su Osmesi letnje noći, Sedmi pečat, Divlje jagode i Mađioničar postavši najveći filmski reditelj svog vremena. Bergman je radio do pozne starosti, istražujući teme smrtnosti, ljubavi, vere, samoće, unapređujući filmski jezik i celokupan medij uopšte. Kao svestran stvaralac, crpeo je inspiraciju iz bliskih odnosa koje je negovao sa svojim saradnicima (poznate su njegove veze s glumicama Bibi Anderson, Harijet Anderson i Liv Ulman), brišući granice ne samo između života i umetnosti, već i pozorišta, filma i književnosti. Ingmar Bergman režirao je oko sto sedamdeset pozorišnih predstava i snimio preko šezdeset filmova za koje je nekoliko puta primio sve najprestižnije nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji i drugim. Iako nikada nije osvojio Oskara, za ovu nagradu nominovan je čak devet puta, a primio je takozvanog počasnog Oskara, nagradu koju Američka akademija dodeljuje za doprinos filmskoj umetnosti. Mnogi od njegovih filmova objavljeni su i kao knjige.

U ovoj knjizi nalaze se lekcije i saveti, korak po korak, kako meditirati za početnike. Namera autora je da što više ljudi iskusi plodove vežbanja meditacije, jer ako želite da živite u miru i sreći, treba da radite na tome da širite mir i sreću u svetu u kojem živite, a u tome vam može pomoći meditacija.

Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost…. Iz SSSR-a je emigrirao sa jednim jedinim koferom, što je u romanu Kofer i opisao: “Na dnu kofera ležala je stranica ‘Pravde’ iz maja osamdesete. Na naslovnoj strani je pisalo: ‘Živeo socijalizam!’ U sredini je bio portret Karla Marksa. Kad sam bio školarac, običavao sam da crtam vođe proletarijata. Posebno Marksa. Malo razmažeš mrlju mastila i već liči… Pogledao sam prazan kofer. Na dnu je bio Karl Marks. Na vrhu Brodski. A između njih beznadežan, neprocenjiv, jedini život.”

Opis Stvarnost Šulcovih priča je sasvim identična stvarnosti, recimo, realističkog romana, samo što je stvarnost koju on opisuje izmešana sa ogromnom količinom sna, mašte, fantastičnih grotesknih scena. Njegova maštanja i fantazija podležu istim zahtevima i zakonima kao i realni događaji ili ličnosti, oni u priči žive istim umetničkim životom. Otac, radnja, grad, fantastična vožnja fijakerom, skupljanje palih zvezda, tobožnje dinastičke intrige i borbe, očeve promene u kondora, bubašvabu, škorpiona – sve se to upravlja prema jednim istim zakonima. Materija se skuplja i širi, vreme se izdužuje ili skuplja, događaji teku u vremenu ili van njega, u celoj toj jedinstvenoj viziji stvarnosti ne postoje nikakvi objektivni zakoni realnosti. Ta stvarnost viđena okom deteta u Šulcovom delu tek biva otkrivena, spoznata i – stavljena u okvire mita, mita stvorenog dečjom maštom. Sve to ukupno uzeto dočarava čitaocu jednu neobičnu sugestivnu i jedinstvenu viziju sveta. Stojan Subotin O autoru: Bruno Šulc je veliko i svetlo ime moderne poljske književnosti. Rođen je 1892. godine u Drohobiču i tu je proveo ceo žviot kao professor crtanja. Ubijen je 1942. u jevrejskom getu u rodnom gradu. Književni opus Bruna Šulca nije velik, bar ne ono što je ostalo: Prodavnice cimetove boje (1934), Sanatorijum pod klepsidrom (1937), Kometa (1938), nekoliko eseja i prikaza i to je sve. Međutim, poslednjih desetak godina svoga života Šulc je vrlo intenzivno radio. U ratnom haosu propali su mu roman Mesija i nova zbirka pripovedaka već spremljenih za štampu.

Ova knjiga sadrži konkretne, praktične i proverene psihološke tehnike koje za svega nekoliko minuta i u bilo kom trenutku možete iskoristiti da saznate nečije misli i osećanja. Upravo zbog toga što se ove tehnike mogu primeniti na svakoj osobi, u svakoj situaciji, dr Liberman je njihovu lakoću i preciznost demonstrirao u stotinama televizijskih i radio-programa. U posebnom izveštaju za Foks njuz voditelj Džef Rosin je rekao: „Ovo je prosto čudesno! Bio sam pored njega i nijednom nije pogrešio, ni jedan jedini put. Čak sam i ja naučio kako se to radi, a to dovoljno govori.” Zapravo, dr Liberman je u programu uživo išao od osobe do osobe, sa iskusnim poligrafskim ispitivačima koji su proveravali njegove zaključke, i svaki put su im se rezultati u potpunosti poklapali. Svakoga možete pročitati vam korak po korak pokazuje kako da u svakodnevnom životu odredite šta neko misli i oseća. A kada su ulozi visoki, poput poslovnih pregovora, policijskih ispitivanja, situacija potencijalne zloupotrebe, krađe ili prevare – sposobnost da utvrdite ko je na vašoj strani, a ko želi da vam naudi (ili vašim bližnjima) može vam uštedeti mnogo vremena, novca, energije i patnje. Njujork tajms je to najbolje formulisao. U jednom članku su samo napisali: „Nemojte lagati doktora Libermana.” A sada i vi možete naučiti koja su to najvažnija psihološka obeležja koja vladaju ljudskim ponašanjem, a njihovo poznavanje vam omogućava da uvek budete u prednosti. Postavite igru tako da ne možete izgubiti.

Kada je 1937. objavljena, knjiga Misli i obogati se proglašena je za jednu od najvećih inspirativnih knjiga tog vremena. Postala je obavezno štivo za muškare i žene koji su težili uspehu u životu i u poslu. Knjiga je prodata u preko 15 miliona primeraka. Postala je nezaobilazno uputstvo za milione ljudi željnih da pobegnu od siromaštva velike represije i napreduju ka prosperitetu za sebe, svoju porodicu a u mnogo slučajeva i za svoje radnike. Napoleon Hil je uspeo da formuliše filozofiju uspeha, oslanjajući se na ideje i iskustvo najuspešnijih poslovnih ljudi u oblasti industrije koje je intervjuisao. Uspeh knjige Misli i obogati se predstavljao je početak duge karijere tokom koje je savetovao poslovne lidere, držao predavanja i napisao još nekoliko knjiga, pri čemu je i sam postao milioner. Nakon duge i bogate karijere autora, izdavača časopisa, predavača i konsultanta vođama iz poslovnog sveta, motivacioni pionir je preminuo 1970. Napoleon Hil je rođen 1883. godine. Radio je kao sekretar, kao “ planinski reporter” za lokalne novine, kao upravnik rudnika uglja i stovarišta, a studirao je i prava pre nego što je počeo da radi kao novinar. Njegovo delo je i danas putokaz uspeha za pojedince i utiče na čitaoce već celih 80 godina. Koraci ka bogatstvu koje je dokazao Napoleon Hil važe za današnje čitaoce isto kao i za njegove savremenike. Svi koji pročitaju knjigu Misli i obogati se, shvate i primene tu filozofiju biće bolje pripremljeni da uživaju u višem stan

ČIČA GORIO – Onore de Balzak biblioteka IZBOR 4. preštampano izdanje – 2017.god. Balzak je svoga Čiča-Gorioa napisao u jednom dahu, za svega, četiri meseca: od kraja septembra 1834. do 26. januara 1835, kada javlja svojoj budućoj ženi, Evelini Hanskoj, da je roman završio. Roman se pojavio kao zasebna knjiga u martu, ali je već ranije, od decembra 1834, izlazio u nastavcima u „Pariskoj reviji”. Od samog početka Balzak je svestan da piše veliko delo. U pismu majci on se poverava: „To delo je još lepše od Evgenije Grande” a kad je završio prvi deo romana piše jednoj prijateljici iz detinjstva da „nikada nijedno delo veličanstvenije u svojoj strahoti nije ovladalo ljudskim mozgom”. Balzak je Čiča-Gorioa pisao u pravoj stavaralačkoj groznici. Radio je i po osamnaest časova dnevno i, kao što je imao običaj, snagom sopstvene uobrazilje, uživljavao se do te mere u svet svojih ličnosti da je o njima često govorio kao o starim znancima. Delo je doživelo lep uspeh kod čitalačke publike, ali ne i kod kritike, mada se Balzak hvalio da su i „najžešći neprijatelji pali na kolena”. Kritičari su Balzakov roman dočekali prilično hladno, zamerajući autoru da preteruje, da ne poznaje visoke krugove, pa čak i da je nemoralan. Kao i mnoga remek-dela, Čiča Gorio je dugo čekao na priznanje kritike. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19701-6 Povez Broširan Godina izdanja 2017 Broj izdanja 4 Status izdanja Preštampano Stranica 277 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

ČIČA GORIO – Onore de Balzak biblioteka IZBOR 4. preštampano izdanje – 2017.god. Balzak je svoga Čiča-Gorioa napisao u jednom dahu, za svega, četiri meseca: od kraja septembra 1834. do 26. januara 1835, kada javlja svojoj budućoj ženi, Evelini Hanskoj, da je roman završio. Roman se pojavio kao zasebna knjiga u martu, ali je već ranije, od decembra 1834, izlazio u nastavcima u „Pariskoj reviji”. Od samog početka Balzak je svestan da piše veliko delo. U pismu majci on se poverava: „To delo je još lepše od Evgenije Grande” a kad je završio prvi deo romana piše jednoj prijateljici iz detinjstva da „nikada nijedno delo veličanstvenije u svojoj strahoti nije ovladalo ljudskim mozgom”. Balzak je Čiča-Gorioa pisao u pravoj stavaralačkoj groznici. Radio je i po osamnaest časova dnevno i, kao što je imao običaj, snagom sopstvene uobrazilje, uživljavao se do te mere u svet svojih ličnosti da je o njima često govorio kao o starim znancima. Delo je doživelo lep uspeh kod čitalačke publike, ali ne i kod kritike, mada se Balzak hvalio da su i „najžešći neprijatelji pali na kolena”. Kritičari su Balzakov roman dočekali prilično hladno, zamerajući autoru da preteruje, da ne poznaje visoke krugove, pa čak i da je nemoralan. Kao i mnoga remek-dela, Čiča Gorio je dugo čekao na priznanje kritike. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19701-6 Povez Broširan Godina izdanja 2017 Broj izdanja 4 Status izdanja Preštampano Stranica 277 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

ČIČA GORIO – Onore de Balzak biblioteka IZBOR 4. preštampano izdanje – 2017.god. Balzak je svoga Čiča-Gorioa napisao u jednom dahu, za svega, četiri meseca: od kraja septembra 1834. do 26. januara 1835, kada javlja svojoj budućoj ženi, Evelini Hanskoj, da je roman završio. Roman se pojavio kao zasebna knjiga u martu, ali je već ranije, od decembra 1834, izlazio u nastavcima u „Pariskoj reviji”. Od samog početka Balzak je svestan da piše veliko delo. U pismu majci on se poverava: „To delo je još lepše od Evgenije Grande” a kad je završio prvi deo romana piše jednoj prijateljici iz detinjstva da „nikada nijedno delo veličanstvenije u svojoj strahoti nije ovladalo ljudskim mozgom”. Balzak je Čiča-Gorioa pisao u pravoj stavaralačkoj groznici. Radio je i po osamnaest časova dnevno i, kao što je imao običaj, snagom sopstvene uobrazilje, uživljavao se do te mere u svet svojih ličnosti da je o njima često govorio kao o starim znancima. Delo je doživelo lep uspeh kod čitalačke publike, ali ne i kod kritike, mada se Balzak hvalio da su i „najžešći neprijatelji pali na kolena”. Kritičari su Balzakov roman dočekali prilično hladno, zamerajući autoru da preteruje, da ne poznaje visoke krugove, pa čak i da je nemoralan. Kao i mnoga remek-dela, Čiča Gorio je dugo čekao na priznanje kritike. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19701-6 Povez Broširan Godina izdanja 2017 Broj izdanja 4 Status izdanja Preštampano Stranica 277 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Napokon ste odrasli! Ali sada počinjete da se pitate da li ste u životu postigli ono što stvarno želite. Potrebne su vam veštine preživljvanja u srednjim godinama: - Prvo prestanite da taj period nazivate kriza srednjih godina i počnite da ga zovete tinejdžersko doba drugi deo. - Drugo, počnite da idete u teretanu. Sada imate vremena za sve što ste želeli, a niste mogli da radite zbog stalnih obaveza. Ova mala, vesela knjiga, puna saveta, pomoći će vam da uživate u svojoj drugoj mladosti.

Kao izučavalac arapskog jezika i istorije islamske civilizacije, Šeri Džons je više godina radila na svome prvencu, romanu Dragulj Medine, s namerom da zapadnom svetu predstavi jednu od najizvanrednijih ličnosti islama i jednu od najvećih žena u istoriji sveta, Ajšu bint Ebu-Bekir, suprugu-miljenicu Poslanika Muhameda. Dok je Dragulj Medine roman o Ajšinom odrastanju i sazrevanju, Mač Medine je priča o prvim previranjima u islamskom svetu, o četiri Pravedne halife, a pre svega o Ajši kao zreloj ženi – političaru, ratnici i Majci pravovernih.

Život na prodaju - Dragana Petrović Izdavač - Samo korak, Beograd, 2018.god. Broširan povez, ćirilica, ima posvetu, 239. strana. Dobro očuvana. Dragana Petrović rođena je 1970. godine u Beogradu. Završila je gimnaziju u Lazarevcu i započela studije na Pravnom fakultetu, ali je ljubav prema pisanju i novinarstvu odvela daleko od prava. Karijeru profesionalnog novinara započinje 1991. godine na RTV Politika gde je radila kao novinar, urednik, voditelj… U međuvremenu, sarađivala je sa brojnim beogradskim redakcijama i pisala za novine i sajtove, da bi 2003. godine prešla u Frankfurtske vesti, gde je radila do juna 2018. godine. Inspiraciju za roman „Život na prodaju“ dobila je 2003. godine, nakon intervjua sa poznatom operskom divom Radmilom Smiljanić koja joj je u iskrenoj ispovesti iznela svoje sumnje da joj je 1969. godine ukradena ćerka nakon porođaja. Autorka je godinama pratila sve što se događa u aferi o krađi beba u Srbiji, koja ni danas nije dobila epilog i rešava da napiše roman o ovoj temi kroz vizuru mlade Francuskinje. Da li možeš da zamisliš kako bi se osećala da saznaš da tvoj otac i majka nisu tvoji biološki roditelji? Da li bi bila ljuta, povređena, uplašena? Upravo to se dogodilo mladoj Francuskinji Natali Žilber, koja nakon tragične smrti majke, saznaje da Mari Žibler nije mogla da ima decu. Njen otac Patrik je u komi, a ona započinje potragu za svojim biološkim roditeljima i dolazi do strašnog saznanja - ona je samo jedna od više stotina tek rođenih beba iz S

Knjiga je osmišljena kao udžbenik za sticanje početnog i srednjeg nivoa znanja o korišćenju računara i upravljanju datotekama u operativnom sistemu Microsoft Windows 7. Pisana je prema nastavnom planu za Modul 2 evropskog sertifikacionog ispita ECDL, verzija 5.0. Prema nastavnom planu za ECDL Modul 2 – Korišćenje računara i rad s datotekama, od kandidata se traži da pokaže poznavanje Windowsa i osnova rada na računaru. Kandidat bi trebalo da: • koristi glavne mogućnosti operativnog sistema, podesi osnovne parametre računara i koristi opcije pomoći • efikasno organizuje i koristi radnu površinu računara i grafičko korisničko okruženje • poznaje glavne koncepte organizacije datoteka i efikasno organizuje datoteke i direktorijume tako da ih je lako pronaći i prepoznati • koristi softver za pakovanje i raspakivanje datoteka, kao i antivirusni softver • koristi osnovne alatke za uređivanje teksta i štampanje u okviru operativnog sistema. Ovaj udžbenik pruža odgovore na sve navedene zahteve. Njegova posebna vrednost je to što je pisan tačno prema nastavnom planu za ECDL Modul 2, verzija 5.0, kako bi se kandidati lakše pripremili za polaganje ispita za sertifikat ECDL. Istovremeno, ovo je odličan priručnik za sve one koji hoće da savladaju i koriste Windows 7. Sadržaj Uvod Poglavlje 1: Operativni sistem Poglavlje 2: Upravljanje datotekama Poglavlje 3: Alati Poglavlje 4: Upravljanje štampanjem Prilog A: Nastavni plan za ECDL 5.0 Modul 2: korišćenje računara i rad s datotekama Prilog B: Probni testovi za Modul 2 Indeks O autoru Mr Milorad Marković je dipl. mašinski inženjer i magistar tehničkih nauka u oblasti proizvodnih tehnologija i upravljanja projektima. Magistrirao je na Cranfield Institute of Technology, Engleska. Ima dvadesetogodišnje iskustvo u radu s računarima i korišćenju paketa Microsoft Office. Radio je preko šest godina u inostranstvu gde je stekao bogato iskustvo u korišćenju Office paketa, koji permanentno izučava i primenjuje u praksi.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’U četvrtoj zbirci pesama Arkam gori Aleksandar Petrović Babić izlazi „iz trećeg lica / kao iz tesnog / spandeksa / antiheroja“ i započinje šetnju kroz razrušenu Republiku Arkam. Autor oslikava stripovsku psihomitologiju bića čija je jedina nada da ga „kao kontrabandu“ bilo ko izvede iz te države koja se „deli / na sve sitnije / komade hleba“. Arkam gori jeste poezija degradirane zajednice koja se udaljava od arhetipskog Čoveka dok tipsko postaje primitivno, a mitsko: infantilno mitomansko. Ko nije spreman da čita podeljenu stvarnost, ni sebe u njoj, nije spreman za ovu antiavanturu. Ko zaplovi, saznaće šta u drugoj realnosti radi Bob Dilan, a šta u ovoj, zaboga, radimo svi mi.’’

Knjiga je osmišljena kao udžbenik za sticanje početnog i srednjeg nivoa znanja o izradi prezentacija u programu Microsoft Office PowerPoint 2007, instaliranim pod operativnim sistemom Microsoft Windows 7. Pisana je prema nastavnom planu za Modul 6 evropskog sertifikacionog ispita ECDL, verzija 5.0. Prema nastavnom planu za ECDL Modul 6 - Prezentacije, od kandidata se traži da pokaže sposobnost korišćenja softvera za rad s prezentacijama. Kandidat bi trebalo da nauči da: - radi s prezentacijama i sačuva ih u različitim formatima - upotrebi ugrađene mogućnosti, kao što je pomoć, u cilju povećanja produktivnosti - razume različite prikaze prezentacija i kada koji da upotrebi, izabere različite rasporede elemenata na slajdu i izglede slajdova - unese, izmeni i formatira tekst u prezentacijama; stekne dobre navike tako što će slajdovima dodavati jedinstvene naslove - izabere, napravi i formatira dijagrame radi grafičkog prikazivanja informacija - umetne i izmeni slike i crteže - primeni animacije i efekte prelaza, te proveri i ispravi sadržaj prezentacije pre konačnog štampanja ili prikazivanja. Ovaj udžbenik pruža potpune odgovore na navedene zahteve. Njegova posebna vrednost je to što je pisan tačno prema nastavnom planu za ECDL Modul 6, verzija 5.0, kako bi se kandidati lakše pripremili za polaganje ispita za sertifikat ECDL. Istovremeno, ovo je odličan priručnik za sve one koji hoće da savladaju i koriste PowerPoint 2007, bez obzira na to pod kojim operativnim sistemom je instaliran. Sadržaj Uvod Poglavlje 1: Korišćenje aplikacije Poglavlje 2: Izrada prezentacije Poglavlje 3: Tekst Poglavlje 4: Dijagrami Poglavlje 5: Grafički objekti Poglavlje 6: Priprema izlaza Dodatak A: Nastavni plan za ECDL 5.0 Modul 6 - prezentacije Dodatak B: Probni testovi za Modul 6 Indeks O autoru Mr Milorad Marković je dipl. mašinski inženjer i magistar tehničkih nauka u oblasti proizvodnih tehnologija i upravljanja projektima. Magistrirao je na Cranfield Institute of Technology, Engleska. Ima dvadesetogodišnje iskustvo u radu s računarima i korišćenju paketa Microsoft Office. Radio je preko šest godina u inostranstvu gde je stekao bogato iskustvo u korišćenju Office paketa, koji permanentno izučava i primenjuje u praksi.

Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifi kacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad. Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišćanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuce poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika. Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost. Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošcu Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda. Vladislav Bajac Goran Gocić (Užice, 1962) diplomirao je anglistiku (Filološki fakultet, Beograd) i magistrirao medije i komunikacije (Londonska škola ekonomije i političkih nauka). Napisao je poglavlja u petnaest knjiga o masovnoj kulturi – pored ostalih, u zbornicima Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza (2000) i Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine (2003), koji su objavljeni na po tri jezika. Gocić je radio kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća (NIN, Dnevni telegraf, Borba, Politika, RTS, Bi-Bi-Si, Čenel 4, Indipendent, Sajt & Saund, itd.). Dobitnik je više nagrada za svoje eseje. Objavio je studije: Endi Vorhol i strategije popa (1997/2012) i Emir Kusturica: Kult margine (2001/2006). Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova Bloody Foreigners (2000) i Balkanski dnevnik: Bugarska (2010). Radovi su mu dosad prevedeni na deset jezika. Tai, Gocićev prvi roman, dobio je NIN-ovu nagradu za 2013. godinu.