Detinjstvo na nebu: Čaušeskuovi hajduci autora Milana Radina je dirljiva i emotivno nabijena pripovest koja odaje počast generaciji hrabrih dečaka koji su se suprotstavili režimu Nikolaja Čaušeskua. Knjiga oslikava tešku atmosferu Rumunije pod diktatorskom vlašću, gde je svakodnevica bila ispunjena strahom, cenzurom i stalnim osluškivanjem sirena koje su odzvanjale bez prestanka. Radin, kroz svoje pisanje, uvodi čitaoca u svet gde su dečaci slušali zabranjeni radio, ali nisu smeli o tome ni sa kim da govore, ukazivajući na teškoću života pod stalnim nadzorom i opresijom. Ova knjiga ne samo da priča priču o borbi protiv tiranije, već i o gubitku nevinosti u takvim okolnostima, pružajući jedinstven uvid u istorijski period koji je i dan-danas obavijen tajanstvenošću i strahom.

Ime emisije koja stoji u naslovu ove knjige jedna je od najslušanijih na talasima Radio Televizije Beograd. Tu popularnost je postigla zahvaljujući pričama iz naše starine, začudnim psihološko-lirskim i ispovednim portretima istorijskih ličnosti. Ova knjiga ide u red onih korisnih knjiga koje, krećući se poznatom stazom iznova, potrebno i uspelo, oživljavaju vreme i prilike, ličnosti i događaje za koje sa ponosom, koji ne isključuje suštinsko nepoznavanje, često kažemo da pripadaju zajedničkom nasleđu blistave istorijsko-nacionalne prošlosti. Čitalac ovih priča, kazivanja i prikazanja nagrađen je izvanrednim umetničkim ugođajem, pitkim pričama punim novine. Ponuđen je obiljem podataka iz naše prošlosti koje neće nigde naći na jednom mestu, pogotovo ne ovako odabrane i poređane u ovoj zbirci.

Reč autora: Prvi korak do uspeha podrazumeva da pronađete ono što volite da radite, a onda da se potpuno posvetite tome. Ostvarićete uspeh samo ukoliko radite ono što istinski volite… U drugom koraku do uspeha specijalizujte se za određenu granu znanja i o njoj naučite više od bilo koga drugog… Treći korak je ključan. Morate biti sigurni da ono što želte da radite ne utiče samo na vaš uspeh. Vaša želja ne sme biti sebična; mora biti od koristi čovečanstvu.

Radnja romana odvija se sredinom devetnaestog stoleća u prestonici Engleske. Rik Hanter je iskusni lovac na glave koji žudi za osvetom. Jednog dana će Rik na vreme prozreti zasedu i uspešće da se spase. Trag ga vodi do neobične cvećare i još neobičnije vlasnice po imenu Dafni Lavrej. Dafni poznaje jezik cveća i zato mnogi bogati i uticajni ljudi traže njene usluge. Rik će shvatiti da je cvećara u centru zlokobne zavere ljudi koji koriste cveće za razmenu tajnih poruka... Iz recenzija: „Vrt zagonetki je pripovedački i emotivni rolerkoster iz pera Antonija Garida neprikosnovenog majstora istorijskih avantura.“ El rincón de Javier „Briljantno! Garido vam u potpunosti zaokupi pažnju. Prevazišao je i velikog Karlosa Ruisa Safona.“ De lector a lector „Fantastičan triler koji se cita sa žarom.“ Radio 3

Irska književna nagrada koju dodeljuje Bord Gáis Energy, 2017. godine Uži izbor za Nagradu IMPAC Dablin, 2019. godine Poslednji roman jednog od najvećih savremenih irskih pisaca Stela i Džeri Gilmor, bračni par u penziji, odlaze na dugi vikend u Amsterdam, kako bi osvežili vezu, obišli grad i, uopšte, uživali. Njihov odnos deluje stabilno, sigurno, poznato. Četrdeset godina zajedničkog života, ljubavi, sumnje, sećanja i zaborava, sažima se u četvorodnevno putovanje, koje otvara davno nastale pukotine. Kako se odmor primiče kraju, dvoje ljudi koji se približavaju svojim poslednjim godinama shvataju koliko su udaljeni i šta je zaista važno u životu. Ljubav. Smeh. Lepota i radost koje istrajavaju kroz bol… Maklejverti je vrhunski pripovedač, a Zimski odmor ima sve odlike njegove proze: precizne i saosećajne uvide, lagan, elegantan stil, kao i nežnu emotivnu priču. Ovaj intimni portret partnerskog života kamerna je drama velikog odjeka i moći. Četrdeset godina nakon prve knjige, Maklejverti je napisao svoje remek-delo. Bernard Maklejverti rođen je 1942. u Belfastu. Član je Udruženja irskih umetnika Aosdána. Objavio je pet romana (Lamb, 1980; Cal, 1983; Grace Notes, 1997; The Anatomy School, 2001; Zimski odmor, 2017) i šest zbirki kratkih priča. Po romanima Lamb i Cal snimljeni su filmovi za koje je napisao scenario, a svoju prozu adaptirao je i za radio i televiziju. Roman Grace Notes našao se 1997. u užem izboru za Bukerovu i Vitbredovu nagradu. Zimski odmor dobio je 2017. Irsku književnu nagradu koju dodeljuje Bord Gáis Energy. Godine 2003. napisao je i režirao kratki film Bye-Child, po pesmi Šejmusa Hinija, koji je nominovan za Nagradu BAFTA u kategoriji najboljeg kratkog filma, a dobio je škotsku Nagradu BAFTA za najbolji rediteljski prvenac. Maklejverti je veliki ljubitelj džez, bluz i klasične muzike. Bio je libretista za više kratkih opera, a izvesno vreme radio je kao muzički urednik klasične muzike na BBC Scotland. Religija je jedna od glavnih tema njegovih romana, a kao pisce čijim knjigama se uvek vraća navodi Džejmsa Džojsa, Lava Tolstoja i Fleneri O’Konor. Maklejverti je otac četvoro dece, a od 1975. živi u Glazgovu.

O nastanku kuće na Kosančićevom vencu postoje samo pretpostavke: nagađa se njena prvobitna namena, izgubljeno je ime graditelja, nestale su generacije stanara. U vreme kada izlazi ova knjiga bliži se možda stoti rođendan zdanja koji niko neće označiti niti proslaviti. Kuću sa izgubljenom krštenicom počeli su pre pola veka da nastanjuju slikari. Oni su, svako na svoj način i onoliko koliko je njima pojedinačne slave zapalo, anonimnost kuće obeležavali ličnim znacima prepoznavanja. Kuća „bez porekla“ postala je dom za one kojima bi takvo neprepoznavanje i zaboravljanje poništilo ono do čega im je najviše stalo. To je Beograd koji je nestao, Beograd koji neće da postoji, da traje onako kako traju, neprekinuto, veliki i srećniji gradovi sveta. Ali onako kako i posle najvećih rušenja ostaje ponešto da se na ostacima iznova gradi, tako će, valjda, ova mala knjiga da posluži bar kao vidikovac. Arsenije Arsa Jovanović, pozorišni, televizijski i filmski reditelj, pisac, kompozitor, esejista, fotograf, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u penziji. Režirao u Narodnom pozorištu, JDP-u, Ateljeu 212, Boško Buhu, u pozorištima Dubrovniku, Zadra, Šibeniku, Šefilda (Engleska), u Ivanu Vazovu u Sofija, u univerzitetskom pozofrištu države Njujork. Na Televiziji Beograd režirao desetine dramskih i drugih projekata, autor serije ”Vreme fresaka”, autor više filmova eksperimentalnog žanra. Objavljivao tekstove u časopisu Teorija i praksa, objavio knjige Kosančićev venac 19, Priče sa Galiole, (”Rađanje pozorišta” u pripremi). Autor radiofonskih dela nagrađivanih na festivalima Prix Italia, Premio ondas, Radio ediucacion (Meksiko), nagrada na međunarodnom Festival radija u Iranu, Akustica Internacional Prix , Radio France International, dvostruki dobitnik bronzanog trofeja na Njujorkškim festivalima, Oktobarska i Aprilska nagrada grada Beograda, brojne nacionalne nagrade. Kao kompozitor filmske muzike u više filmova sarađivao sa američkim filmskim rediteljom Terensom Malikom. Suosnivač proslavljenog eksperimentalnog radijskog programa na Austrijskom nacionalnom radiju. Autor je nekoliko ambijentalnih i audio instalacija. Osnivač i voditelj sound workshopa na ORF-u, Farskim ostrvima, Poljskoj, Finskoj, Danskoj.Objavio brojne fotografije u zemlji i u inostranstvu.

Džon Fante (Bulder, Kolorado 1909. - 1983.) je američki pisac. Potiče iz porodice italijanskih imigranata. Počeo je da piše 1929. i ubrzo prešao u Los Anđeles, gdje je ostao do kraja života. Prvu kratku priču objavio je 1932. Tih godina nastaje saga o Arturu Bandiniju. Roman Čekaj do proljeća, Bandini pojavio se 1938., a već sledeće godine Upitaj prah, najvažnije Fanteovo djelo. Posle Fanteove smrti objavljeni su romani Put za Los Anđeles i Snovi sa Bunker Hila. Ovu poslednju pisac je izdiktirao pred smrt, kada je već bio slep. Kao mnogi talentovani američki pisci, Fante je postao poznati scenarista u Holivudu. Mrzio je taj posao, ali godinama ga je radio, jer je to "plaćalo račune". Činjenica je da bi ostao nepoznat kao pisac da nije bilo Čarlsa Bukovskog (koji je bio njegov obožavalac od rane mladosti), a koji ga je preporučio svom izdavaču.

Grant Makalister je pre tri decenije radio kao profesor matematike i pisac kriminalističkih priča. Sada živi povučeno na jednom ostrvu u Mediteranu. Jednoga dana će na njegova vrata zakucati Džulija Hart, inteligentna i ambiciozna urednica koja želi da ponovo objavi njegova dela. To znači da će njih dvoje morati da zajedno ispregledaju sve njegove stare priče. Čitajući priče, Džulija odjednom shvata da postoje izvesne nelogičnosti koje upućuju na stvaran zločin. Da bi dobila odgovore na svoja pitanja, Džulija mora da se upusti u neizvesnu borbu umova... Iz recenzija: „Prava poslastica... Pavezijeva otkrića su potpuno neočekivana, sve do samog kraja.“ New York Times „Ovaj superpametni omaž tradiciji Agate Kristi mora se pročitati. Elegantno, genijalno i veoma zabavno.“ Sunday Mirror „Ovu knjigu krasi zamršenost kakva je retka u savremenom kriminalističkom romanu. Aleks Pavezi zaslužuje veliki aplauz za priču stvorenu s umećem starih majstora.“ Sunday Express

Zar Zaga? Zaga zagovarala zdravlje, zelen, zelenilo, zelje, zeleniš, zrelost, zagovaranje, zastupanje, zbrinjavanje, zdravo zaključivanje, zimnicu. Zero zezanje. Zatim Zagu zamorilo zagovaranje. Zaboravila zimnicu, zanemarila zdravo zaključivanje. Zbogom zrelosti! Zavolela Zaga zezanje. Zagu zezanje zdravo zabavlja. Zar Zagu? Zagu. Zaista? Zaista. Slavica Miletić je književna prevoditeljka sa engleskog i francuskog jezika. Diplomirala je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radila je kao novinarka i urednica na Drugom programu Radio Beograda. Urednica je edicije prevedene proze DANiNOĆ od osnivanja Fabrike knjiga. Među autorima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grafičkih novela Džon Berdžer, Žoel Eglof, Marđan Satrapi, Silvija Plat, Žan Tardije, kao i filozofi i teoretičari Džudit Batler, Meri Daglas, Klod Levi-Stros, Žil Delez, Rolan Bart, Pol Riker, Ardžun Apaduraj, Dejvid Bordvel, Eme Sezer. Dobitnica je nagrada za prevod “Miloš N. Đurić”, “Aleksandar I. Spasić” i “Mihajlo Đorđević”. Jana Oršolić predaje oblikovanje slova na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2001. godine dizajnira korice za ediciju DANiNOĆ Fabrike knjiga.

Moderna ljubavna priča Roman o „novoj ženi“ koji je izazvao senzaciju i kontroverzu. Bila sam poput lutke koja radi ono što joj se kaže – to jest kako joj vuku konce. Želim da budem svoja osoba i da sama vučem svoje konce. Radije bih se suočila s nevoljama i nedaćama nego da se drugi staraju o meni. Želim da budem to što jesam. Herbert Dž. Vels poznat je širokoj publici kao „otac naučne fantastike“ zbog romana Vremenska mašina i Rat svetova, ali je bio i hroničar društva, glasnik revolucije i promene, a njegovi nazori predstavljali su ohrabrenje za inicijative ženskog oslobađanja tokom XX veka. Roman En Veronika opisuje upornost mlade žene da se ostvari kao osoba, da ima pravo i slobodu da voli i živi u skladu sa sopstvenim izborima. Progresivnih shvatanja, ona se sukobljava s ocem, odlazi od kuće, pozajmljuje novac od starijeg muškarca kako bi samostalno živela. To će je dovesti u kompromitujuću situaciju, pa će se čak naći i u zatvoru kao pripadnica pokreta sifražetkinja. Zbog Velsovog poimanja ženske seksualnosti i njenog buntovništva, roman je po objavljivanju 1909. godine izazvao senzaciju, u štampi je bio oštro kritikovan a u bibliotekama zabranjivan. Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika. Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima. Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za Saterdej rivju, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno.

Uz pomoć ove knjigemoći ćete da iskoristite sav potencijal svog mozga širenjem mentalnih sposobnosti i održavajući mentalnu kondiciju. Delo je zasnovano na najaktuelnijim i najnovijim saznanjima iz oblasti neurologije. Iz recenzija: „Kao neko ko naglasak stavlja i na trening mozga, a ne samo tela, smatram da Džim Kvik uliva ljudima mnogo životne snage. Bez granica će vas povesti do neverovatnih, potpuno neočekivanih iskustava.“ Novak Đoković „Džim zna kako da izvuče maksimum iz mene kao ljudskog bića.“ Vil Smit „Kad naučite da učite, sve je moguće, a Džim će vam to pokazati najbolje.“ Kvinsi Džons „Kvik vam pomaže da ovladate svojim mozgom i da ne uzmaknete u bici protiv rasute pažnje i negativnih razmišljanja.“ Džerard Batler „Čitavog sam života radio s filmskim superherojima i znam da je Džimova sposobnost da vam i učenje i život uzdigne na viši nivo jedna od velikih supermoći na svetu.“ Džim Đanopulos, predsednik korporacije Paramount Pictures

U upečatljivim i živopisnim memoarima Odlazak iz Egipta Andre Asiman beleži hroniku svoje porodice od njenog dolaska u kosmopolitsku Aleksandriju do egzodusa sredinom 20. veka. Prati tri generacije italijanskih i turskih korena, njihove zamršene odnose, spletke i drame. Među brojnim pitoresknim likovima posebno se ističe ujka Vili, vojnik, trgovac i špijun, inače veliki sanjar i još veći prevarant, dve bake Princeza i Svetica, koje tračaju na šest jezika, ili tetka Flora, izbeglica iz Nemačke, koja divno i tužno svira klavir… Asiman dovitljivo i duhovito slika portret iščezlog sveta koji je u sebi spajao nacije, kulture, jezike. Sa setom prikazuje svakodnevne porodične rituale, odlaske na plažu u mirna blistava jutra, nedeljne posete bioskopu, večeri provedene uz radio i klavir. Otvoreno, umešno i magično privlačno Asiman dočarava egzotične mirise i sećanja na grad svoje mladosti. Asimanov Odlazak iz Egipta poredili su s delima Lorensa Darela, Markesa i Čehova.

Anri Kale, jedan od „razbarušenih“, nekonformističkih pisaca francuske književnosti XX veka, konačno izlazi iz zaborava u koji ga je proterala književna moda. Čudnovati putnik, pronicljiv koliko i lenj, koga više zanima svakodnevni život od muzeja i spomenika, vodi komplikovan život, pun tegoba, baveći se svakojakim zanimanjima. Piše za razne časopise, među kojima je i Kamijev Combat, i objavljuje više od dvadeset dela, većinom kod Galimara. Voz, noć, neizvesnosti i euforije posleratne Italije, mali detalji u kojima iskrsavaju odlomci života, u središtu su dnevnika s kratkog putovanja po Italiji, koji nam Anri Kale predaje u ruke. To mahnito jurcanje po Italiji podseća na smenjivanje snimaka, čudesnih i uhvaćenih kao u magnovenju. Blagonaklon i drzak, čas oduševljen, čas malodušan, pisac-putnik Kale – čovek višestrukih i složenih identiteta – kreće se po ovim stranicama poput junaka nekog filma Žaka Tatija. Iz njegove nemarne ozbiljnosti, iz njegove paradoksalne normalnosti iskaču, kao iz pretrpanog kofera nekog rasejanog turiste, melanholija i osmeh. „Putovanja su manje-više uzaludna zato što uvek putujete sa samim sobom, sa istim mislima, istom prošlošću, istim nevoljama, istim stanjem uma, istim pogledima na stvari i ljude. Gde god da se nađete, nikad niste sami.“ Anri Kale je rođen u Parizu 3. marta 1904, od oca Parižanina i majke Flamanke. Deo mladosti proveo je u okupiranoj Belgiji. Nakon završene srednje škole bavio se raznim poslovima.Putovao je po mnogim zemljama, a u nekima je radio kao nastavnik francuskog jezika. Ali, uvek ga je privlačio Pariz, koji je često opisivao, pogotovo u delu Le tout sur le tout. Počeo je da objavljuje u jednoj malor reviji, “Avan-post”, a onda je napisao i svoj prvi roman La belle lurette, koji je objavljen 1935. Za njim su sledili Mérinos 1937. i Fi?vre des polders 1940. Zarobljen je 1940, ali je pobegao nakon sedam meseci zatočeništva. O tome je napisao Le bouquet, koji je objavljen 1945. Nakon toga je pet godina obavljao najrazličitije poslove. U Pariz se vratio 1944. i počeo da radi kao novinar u listu “Komba”, i u mnogim drugim časopisima. Radio je i na radiju i na televiziji. Umro je 14. jula 1956. Gospodin Pol je njegova prva knjiga objavljena na srpskom.

London. Jedna lisica prelazi preko mosta Waterloo. Dvoje stranaca se sudara. Attila, psiholog iz Gane, koji je došao da održi govor na stručnom skupu o traumi, i Jean, Amerikanka koja proučava navike urbanih lisica. Iz tog slučajnog susreta usred gužve velikog grada, rađaju se i prepliću brojni trenuci povezivanja – bračnih partnera, roditelja i djece, neznanaca i starih ljubavnika, sudbina ljudi i divljih životinja. U ovoj nježnoj ali snažnoj priči, Aminatta Forna traži od nas da razmislimo o vrijednostima društva u kojem živimo, zajedničkom životu ljudi i svih živih bića, i pravoj prirodi sreće. Aminatta Forna (rođena 1964. u Glasgowu, Škotska) škotsko-sijeraleonska spisateljica. Autorica je knjiga Vrag koji je plesao na vodi, Kamenje predaka, Sjećanje na ljubav, Plaćenik i Sreća. Objavljivala je i eseje i članke, te pisala za televiziju i radio. Pisala je, između ostalih, za The Sunday Times, The Observer i Vogue Magazine. Odlikovana je ordenom Reda Britanskog Carstva za doprinos književnosti 2017. godine.

Nema razloga da ovde zavaravamo čitaoca. Ako ne kažemo odmah da je ovo knjiga o mraku, čitalac će to svejedno videti gde god da je otvori i počne da čita. Mrak se spustio na kominčeve junake, to jest, ispravno bi bilo reći – u kominčeve junake, jer je to njihov unutrašnji mrak. Ali, i iz tog svog specifičnog mraka, oni gledaju na svet i komentarišu ga. Kao i do sada, reč je o perceptivnim, obaveštenim, pronicljivim i duhovitim junacima: paradoksalno, oni nas takvi kakvi su iz svog mraka osvetljavaju i pomažu nam da se vidimo njihovim i dalje otkrivalačkim, iskrenim očima. raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila četiri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011), “Dlanovi” (2013) i “Evo šta se zaista dogodilo…” (2016).

Trevor Benson je radio kao ortopedski hirurg u Avganistanu do trenutka kada je teško povređen prilikom eksplozije jedne granate. Tada je rešio da se vrati u rodni kraj, u Nju Bern u Severnoj Karolini. U Nju Bernu ima malu kućicu koju je nasledio od svog pokojnog dede. U rodnom mestu se Trevor polako oporavlja, brine o košnicama svog dede i priprema se za još jednu specijalizaciju. U njegov život će ući Natali Masterson, zamenica šerifa prema kojoj Trevor počinje da gaji izvesna osećanja. Ni Natali nije indiferentna, ali se ponekad ponaša veoma suzdržano. Njeno ponašanje predstavlja zagonetku za Trevora. U Nju Bernu će se Trevor upoznati i sa Kali, povučenom sedamnaestogodišnjakinjom koja je bila prijateljica njegovog pokojnog dede. Od nje će Trevor pokušati da razotkrije misteriju koja obavija smrt njegovog dede... Iz recenzije: „Veoma mudar, novi Sparksov roman podseća nas da smo svi ’samo ljudi’, skloni greškama i nesavršeni. Snažne emocije obuzeće vas već od prvih stranica.“ Popsugar

Odlično očuvana tvrd povez 477 strana 940 grama Књига обухвата садржај плана и програма предмета хидротехничке мелиорације и може се сврстати у категорију основни уџбеник за студенте основних и мастер студија, корисно ће послужити и студентима докторских студија и младим научним радницима, а такође је од посебне вредности за практичаре који се баве проблемом хидротехничких мелиорација. Уџбеник је посебне вредности јер је аутор, проф. др Војислав Покрић цео радни век провео радећи у области мелиорација, најпре као практичар, потом као пројектант, а затим као научни радник. Др Ђуро Бошњак, редовни професор Пољопривредни факултет, Нови Сад Дело је у потпуности засновано на савременим научним и стручним достигнућима у области хидротехничких мелиорација, области у којима је аутор радио дуги низ година као научни радник и пројектант у пракси. Садржајем обухвата неколико области по новим наставним плановима и програмима и то јој даје посебну вредност и може се користити као уџбеник за више предмета. Др Драган Рудић, редовни професор Пољопривредни факултет, Земун

Odlomak : „Čudno ludilo obuzelo je radničku klasu svih zemalja u kojima vlada kapitalistička civilizacija. Ovo ludilo je izazvalo individualnu i društvenu bedu, koja muči tužno čovečanstvo već dva veka. To ludilo jeste ljubav prema radu, ona neobuzdana strast za radom koja ide čak do iscrpljivanja vitalnih snaga individue i njenog potomstva. Umesto da ovaj duševni poremećaj suzbijaju, sveštenici, ekonomisti i moralisti blagosiljaju i veličaju rad. … Radite, radite, proleteri, kako biste uvećali društveno bogatstvo i svoju bedu; radite, radite, kako biste, još više osiromašivši, imali razloga da radite i da budete bedni. To je neumoljivi zakon kapitalističke proizvodnje. Slušajući lažljive reči ekonomista, proleteri se predaju dušom i telom poroku rada i guraju celo društvo u one industrijske krize hiperprodukcije koje potresaju društveni organizam. Tada se, usled suvišnog nagomilavanja robe i zbog nedostatka potrošača, fabrike zatvaraju a glad počinje hiljadostrukim bičem šibati radnički narod. Proleteri koji su zaluđeni dogmom o radu ne vide da je suvišni rad, kome su se oni predali u prividno dobrim vremenima, uzrok njihove sadašnje bede…“ Pol Lafarg Iz recenzije : „Delo ’’Pravo na lenjost’’ je bio publicistički uspeh. Pre 1917. godine ni jedno društveno-revolucionarno delo, osim ’’Manifesta komunističke partije’’, nije prevedeno na toliko jezika. Izveštaji od Rusije do Španije dokazuju koliko često je ova brošura bila povod za žustre rasprave na radničkim skupovima. Osim toga, priznanje se širilo daleko izvan proleterskog tabora. Buržoaski autori, koji inače ne bi pisali recenzije o socijalističkoj literaturi, hvalili su Lafargovu „briljantnu paradoksalnost“. Ljutiti spis je posejao temeljnu sumnju po političkim rovovima. U Istočnom bloku su ga birokrate držale pod ključem u ormanu s otrovom, da ne bi ugrozio socijalistički moral.“ Gijom Paoli

Knjiga “Ideologija, legitimnost i nova država” daje komparativnu analizu dominantnih ideologija i modela legitimizacije u komunističkoj Jugoslaviji, kao i u državama nastalim iz nje – Srbiji i Hrvatskoj. Zasnovana na analizi sadržaja programskih dokumenata vladajućih partija u Jugoslaviji posle II svetskog rata (Savez komunista Jugoslavije), Srbiji (Socijalistička partija Srbije) i Hrvatskoj (Hrvatska demokratska zajednica), kao i na analizi sadržaja školskih udžbenika i tekstova objavljivanih u novinama koje su bile pod kontrolom vlasti, knjiga opisuje i objašnjava dominantne normativne i operativne ideologije i glavne modele legitimizacije u ovim državama. Analizom rada državnih aparata – masovnih medija i obrazovnih sistema – autor ističe ključnu ulogu ideologije u podupiranju identitetskih preobražaja koji su se odigrali u Jugoslaviji posle 1945, i u Srbiji i Hrvatskoj devedesetih godina XX veka. Siniša Malešević predaje na odseku za sociologiju i političke nauke na Irskom nacionalnom univerzitetu. Pre toga radio je kao istraživač u Institutu za međunarodne odnose u Zagrebu i u Centru za proučavanje nacionalizama, kulture i ideologije. Objavio je knjige “Ideology, Legitimacy and the New State” (2002) i “The Sociology of Ethnicity” (2004).

„Ovo je jedna od onih knjiga koja podstiče čitaoca da razmišlja o sebi, o drugima i o životu na način kako to nije činio do sada. Osim toga, to je knjiga iz koje se uči i koja podstiče na učenje ukazujući na to da se mnoge životne veštine mogu naučiti, samo treba hteti. Autor kaže: „nije sramota ne znati, sramota je je ne tražiti znanje“. Ono što je važno da učinimo je da preispitamo svoj udeo u onome što nam se dešava i da preuzmemo odgovornost za sebe i svoje ponašanje. To nam vraća snagu, to nas unapredjuje i ojačava… Možda će ova knjiga mnogima biti putokaz kako da preuzme kontrolu nad svojim životom i uživaju u njemu.“(Lukrecija Vranješević, klinički psiholog – psihoterapeut). Autor Mladen D. Marković je klinički psiholog. Studije psihologije i specijalizaciju iz kliničke psihologije završio je u Beogradu, a postdiplomske studije na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Radio je u Banja Luci. Objavljivao u stručnim časopisima više naučno-stručnih radova. Ova knjiga – Staza psihe je peta objavljena knjiga.

Jedina stvar koju Entoni Bordejn voli koliko i kuvanje je putovanje, a Kuvareva turneja je dobitna kombinacija te dve njegove najveće strasti. Posle otkrivanja zakulisnih tajni sveta kulinarstva u knjizi Poverljivo iz kuhinje, Bordejn nas sada, inspirisan pitanjem ’Kako bi izgledalo savršeno jelo?’, vodi u potragu za svojim kulinarskim svetim gralom. „Šta kažeš na ovo?“ pitao sam mog urednika. „Ja putujem po svetu i radim šta god želim. Odsedam u finim hotelima i u udžericama. Jedem zastrašujuću, egzotičnu, divnu hranu, radim kul stvari, kakve sam viđao u filmovima, i tražim savršeno jelo. Kako ti to zvuči?“ Entoni Bordejn

Arete vam predstavlja knjigu o jednom od najkontroverznijih filmskih stvaralaca, Larsu fon Triru. Kroz zbirku intervjua koje je sa Trirom radio njegov kolega, filmski režiser Stig Bjorkman, saznaćete kako su nastali Trirovi najvažniji filmovi poput Elementa zločina i Dogvila, koji su njegovi najveći strahovi, kojim režiserima i glumcima se divi, a koje ne podnosi i kako je Lars Trir postao Lars fon Trir. Naslovna ličnost u ovoj knjizi predstavlja nam se kao stvaralac i kao osoba i u oba oblika ne prestaje da impresionira i preispituje granice. U intervjuima sa Stigom Bjorkmanom imaćete prilike da saznate o motivaciji koja leži iza Trirovih režiserskih postupaka. Zahvaljujući elokventnim i zanimljivim odgovorima propraćenim dozom humora, kao i manifestima koji objašnjavaju njegove najeksperimentalnije filmove, knjiga Trir o fin Triru predstavlja portret jednog od najgenijalnijih umetnika današnjice. Stig Bjorkman švedski je književnik i filmski kritičar . Takođe je režirao petnaest filmova od 1964. Njegov film iz 1972. Georgia, Georgia uvršten je na 23. Međunarodni filmski festival u Berlinu . Njegov film iz 1975. Beli zid ušao je na 9. Moskovski međunarodni filmski festival . Njegov dokumentarni film iz 2015. Ingrid Bergman: Svojim rečima prikazan je u rubrici Cannes Classics na Filmskom festivalu u Cannesu 2015.

Kao novo 276 strana 290 grama 2 romana Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost…. Iz SSSR-a je emigrirao sa jednim jedinim koferom, što je u romanu Kofer i opisao...

Novo izdanje najpoznatijeg romana Vladimira Tasića, dobitnika NIN-ove nagrade. Počinjući kao roman o porodičnom životu u poremećenom istorijskom okviru devedesetih godina, Oproštajni dar prerasta u uzbudljivo i snažno pripovedanje o dramatičnoj potrazi za bratom i o iskustvu nove emigracije. Posle nestanka brata za koga je dubinski vezan, Tasićev junak odlazi iz Novog Sada, u čijoj mitologiji i svakodnevici ovaj roman nalazi jedno od svojih plodonosnih središta, da bi tek u Kanadi, u svom sasvim novom životu koji nipošto nije oslobođen iskustava života koji je napušten, saznao pravu istinu o bratu i njegovom nestanku. Oproštajni dar koji nepogrešivo stiže na njegovu kanadsku adresu suočiće Tasićevog junaka sa sudbonosnim iskušenjem i s potresnim saznanjem. Sugestivna i vrtložna priča u romanu Oproštajni dar otkriva pisca izuzetne snage i nesvakidašnje imaginacije i kulture. Za kratko vreme ovaj roman Vladimira Tasića prepoznat je kao jedno od ključnih dela nove srpske književnosti i kao knjiga koja prevazilazi okvire trenutka u kome je objavljena i svoje prvobitne recepcije. Stalno interesovanje čitalaca i nova izdanja ovog romana to nesumnjivo potvrđuju. Tasićev Oproštajni dar je, po nepodeljenom mišljenju kritike, jedan od najboljih srpskih romana napisanih posle 2000. godine. Za ovaj roman, objavljen prvobitno 2001. godine, Tasić je dobio Nagradu Radio Beograda za knjigu godine na srpskom jeziku.

Autobiografija pisana pažljivo i polako sa mnogo fotografija žene, umetnice, majke. Olivera Katarina ili Olivera Vučo je srpska glumica i pevačica. Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student počela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi "Koštana". Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa... Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicije Enia Morikonea, Šarla Demona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača... U čuvenoj francuskoj "Olimpiji" održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena.