Martin Šingler i Sindi Viringa napisali su izvanrednu knjigu o radiju. To je kod nas prvi udžbenik o ovom mediju, ali i prva celovito i zanimljivo pisana knjiga za sve one koji vole radio. Neophodna je pre svega radijskim poslenicima. Sadrži istorijat radija, od njegove pojave do današnjih dana, otkriva njegovu prirodu u odnosu na druge medije, prikazuje različite vrste radijskih programa, od informativnog i zabavnog do dokumentarnog i umetničkog, a bavi se iscrpno i etičkim pitanjima radijskog novinarstva. Reč je o znalački pisanoj knjizi autora koji radio ne opisuju samo kao teoretičari, već pre svega kao stručnjaci koji poznaju tajne radijskog posla. Prema tome, čitanjem ovog udžbenika zaista se uči kako se, zanatski rečeno, pravi program – kako se pred mikrofonom govori, kako se uspostavlja prava komunikacija sa slušaocima. Razmatranja su uvek konkretna, a navode se veoma često i brojni primeri iz prakse. Autori prenose najbolja evropska iskustva o različitim tipovima radio-stanica, od javnih do komercijalnih i lokalnih. Oni pokazuju šta moderni radio jeste i šta sve može, ali i kakve su njegove perspektive u velikoj porodici masovnih medija.

Iz recenzije: ’’Radio-drame Ingeborg Bahman nastale su u vreme procvata ove književne vrste tokom pedesetih godina dvadesetog veka i predstavljaju uzorne primere radio-drame koja se okreće ka unutrašnjem svetu, kreiranju unutrašnje pozornice, unutrašnjeg prostora imaginacije i identifikacije, u koji autori žele da povedu svoje slušaoce (Lennox 2013a: 95). Sve tri radio-drame se bave snovima – doslovno i preneseno. U njima se briše granica između stvarnosti i imaginacije, pri čemu stvarnost na kraju uvek nadvlada svet mašte. Njeni likovi pokazuju neutaživu želju da prevaziđu ograničenja uređenog sveta, ali Bahman problematizuje njihove prolazne sanjarije kao neuspešne pokušaje bega iz stvarnosti: u prodavnici sa snovima, na ostrvu, u hotelu. Zvučna komponenta jezika i muzika doprinose stvaranju utiska prolaznosti, ambivalentnosti izražavanja želja (Schuller 1984: 50–51), pokušaja uspostavljanja utopije „drugačijeg stanja“ („der andere Zustand“), koncepta koji je Bahman preuzela od Roberta Muzila i koji dolazi do izražaja u Cikadama, a još više u Dobrom bogu s Menhetna (Der gute Gott von Manhattan), u kojem to „drugačije stanje“ predstavlja ljubav koja postaje opasnost za postojeći red u društvu (Marquardt 1996: 697– 698). U govoru koji je održala prilikom dodele nagrade za radio-dramu Dobri bog s Menhetna Bahman je kao centralni cilj književnosti navela prikaz egzistencijalnog osećanja bola (Marquardt 1996: 692). Na primeru „graničnog slučaja“ ona u radio-dramama pokazuje ekstremnu potragu za nemogućim, želju da se pređe s one strane datosti. Stvarnost ne može pružiti alternativne svetove umetnosti, ali umetnost ima funkciju da postulira ideale kojima ljudi streme. Međutim, čovek mora da ostane u okviru uređenosti, jer iskoraka iz društva ipak nema. U okviru postojećih granica usmerava se pogled ka savršenstvu, ka nemogućem, nedostižnom, bilo u ljubavi, slobodi ili čistoj veličini. U suprotstavljanju nemogućeg i mogućeg proširuju se sopstvene mogućnosti, ali u tom napetom odnosu dolazi do izražaja suštinska povezanost ljudi i društvenog uređenja. Žudnja za otporom suprotstavljena je samom društvu, jer se želja i pokušaj iskoraka iz društva shvata kao kritika tog uređenja koja može da vodi ka njegovoj promeni, ali uprkos svemu ljudi moraju da ostanu u njegovim okvirima. U kontekstu Hladnog rata ne čudi što Bahman nije samo fašizam i komunizam, već svako društveno uređenje posmatrala kao totalitarno, tako da pokušaji njenih likova da se postave van tog uređenja bivaju osuđeni na propast, a „preživeli“ moraju da se snađu u svetu kakav jeste. Ta ambivalentnost pokazuje da Bahman nije bila spremna niti da se pomiri sa postojećim uređenjem, ali ni da odustane od vizionara (Lennox 2013a: 83–85). Iako su nastale pre nekoliko decenija, njene radio-drame su još aktuelne – želja savremenog čoveka za begom iz ograničene stvarnosti tokom vremena je samo porasla, te su time njene drame zavredile pečat univerzalnosti.’’

Udžbenik je namenjen učenicima četvrtog razreda srednje elektrotehničke škole i u skladu je sa Nastavnim planom i programom učenja.

Kutija za pamćenje jesu sećanja na autoreve radio-dijaloge sa poznatim i značajnim ličnostima srpske i jugoslovenske kulture. Autor piše o ličnostima iz raznih sfera: o književnicima, režiserima, istoričarima, glumcima, slikarima, lekarima...

Knjiga Šta radite sa svojim životom? predstavlja skup odlomaka preuzetih iz Krišnamurtijevih spisa, snimljenih ili prenesenih dijaloga i javnih beseda, koje ne pružaju, u konačnici, jednodimenzionalne odgovore, već stimulišu na razmišljanje o mogućim izlazima u nova, velika pitanja – kakvo je i naslovno. U kratkim, jasno artikulisanim i izrazito snažnim fragmentima, Krišnamurti uspeva da poljulja sve stabilne koordinate koje pred pojedinca postavljaju različiti autoriteti, ostajući, pritom, i sam u ravni sagovornika, konstantno zapitan nad ključnim pitanjima sopstva i bića, ali i ljubavi, želje, nagona, intelekta, usamljenosti, dosade. Iako je tvrdio da ne pripada nijednoj kasti, nacionalnosti, religiji i tradiciji, Džidu Krišnamurti je, uz Dalaj Lamu i Majku Terezu, od strane magazina Tajm proglašen za jednog od pet svetaca XX veka. Njegova učenja sabrana su u više od 75 knjiga, prevedenih na 22 jezika i prodatih u više od četiri miliona primeraka širom sveta.

Alek Popov je bugarski pisac mnogih priča, romana, radio drama i scenarija. Sestre Palavejev: u oluji istorije je partizanski roman koji govori o vremenu komunizma, o ljudima koje ne poznaju nove generacije. Autor kao vrstan pripovedač u ovo delo unosi dozu crnog humora i tako izvrgava podsmehu razne političke ideologije.

Ovo je on the road roman o snovima onih koji su osamdesetih godina prošlog veka napustili Srbiju i Balkan kako bi se domogli večito varljivog američkog sna. Napisana vizuelnim jezikom filmske montaže, kao i roman Fetiš Nulo (treći deo Severne trilogije), ova knjiga predstavlja svojevrsno jedinjenje dokumentarnog i fiktivnog, kroz koje avanture generacije osamdesetih odjekuju kao upozorenje o dolasku vremena beznađa kojima svedočimo danas. Probijajući se kroz slike kriminala, prostitucije i narkomanije, u svetu (bez) ljubavi, punom sirovog nasilja, zamki i iluzija, pratimo uspone i padove junaka, dok traže stazu ka umetnosti života sa drugim i za druge. Vezan za stalni pokret i promenu, ovaj roman vodi na put od Čikaga preko San Franciska do Njujorka, kroz bespuća i lutanja podzemljem nevidljivim običnom stanovniku Amerike, daleko od rodnog tla, a opet u neraskidivoj vezi sa njim. Tomislav Longinović profesor je slavistike i komparativne književnosti na Univerzitetu Viskonsin-Medison. Doktorirao je s temom „Ideologija, identitet i granične poetike u slovenskom romanu dvadesetog veka“. Teoretičar, pisac i prevodilac. Bibliografija: Sama Amerika (Radio B92, 1994), Minut ćutanja (Radio B92, 1997), Vampirska nacija (Duke University Press, 2011).

Strahinja je sada u penziji. Radio je kao agent Državne bezbednosti. Sada živi mirno u staroj porodičnoj kući. Društvo mu pravi Ramona, devojka koju je usvojio nakon što su joj roditelji poginuli. Njegov miran život narušiće izvesni profesor Vladimir koji ima veze sa njegovom ćerkom Mašom. Maša je u opasnosti. Sve se dodatno komplikuje kada se desi petostruko ubistvo. Ramona će nastaviti istragu...

Roman opisuje događaje iz Topličkog ustanka 1917. godine, koje je Ćurčić opisao kroz sećanje svog dede Milića Dragovića. Inače, Ćurčić je rodom iz Prolom Banje, a živi i radi u Hong Kongu Studirao je mašinstvo, moderne slovenke jezike i literaturu i pravo, a doktorirao je u Singapuru u oblasti edukativnih nauka. Radio je kao predavač i univerzitetski profesor u više zemalja, uključujući Australiju, Singapur i Hong Kong...

Javni RTV servis u službi građana predstavlja savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom.

Izuzetna knjiga, objavljena u Parizu 1929. godine. Knjiga objedinjuje biografiju La Fontaene, njegovo kompletno delo, basne i pesme, veoma opširne gramatičke napomene i neku vrstu rečnika reči i izraza. Biografija pisca je dosta detaljno i opširno napisana na 33 stranice, sa osvrtom na uslove i vreme u kome je pisac živeo i radio. Obzirom da je La Fontaine rodjen 1621. godine, a da je ova knjiga sa njegovim delima objavljena 1929. godine, urednik knjige Dr. književnosti Renë Radouant, je opširno dao gramatičke i druge napomene, uporedjujući ih medjusobno sa njihovim značenjem u vreme kada je pisac živeo i radio i vremena kada je pisana ova knjiga. Takodje je dat prilično opširan rečnik reči i izraza sa njihovim značenjem u vreme kada je pisac stvarao svoja dela i sa njihovim značenjem u vreme izdavanja ove knjige. Knjige koje se ovako sveobuhvatno i temljno bave nekim piscem i njegovim delom, su veoma retke, i svakako će biti vredan izvor pravih informacija nekome ko se bavi Francuskom ili svetskom književnošću. Knjiga je obzirom na svoje godine u solidnom stanju, jedino bi neki knjigovezac mogao malo da popravi - zalepi prednju koricu knjige koja je malo odvojena ali ne potputo.

DETALJNIJE Saznajte kako su živeli Beograđani između dva svetska rata! I još nešto: kako se grad širio nicanjem novih naselja, ko su bili vodeći srpski industrijalci, kako su se Beograđanke ulepšavale, koji su slavni svetski umetnici gostovali u Beogradu, kada je emitovana prva radio emisija i kada su Beograđani saznali šta je to televizija. Autor: Radina Vučetić Ilustrator: Vladimir Bursać 23,5 x 16,5 cm 32 str. meki povez, pun kolor ćirilica Uzrast: 10-14 god.

Elitisov veliki književni rad jedan je od najzačajnijih tekstova grčke književnosti XX veka. Na njemu je pesnik radio jedanaest godina. Elitis se bavi temom užasa Drugog svetskog rata u kome je učestvovao kao borac na albanskom frontu, nemačke okupacije i grčkog građanskog rata koji je usledio ubrzo zatim. Njegova poezija zasniva se na dobrom poznavanju francuske poezije, odnosno evropskog modernizma, ali u fazi zrelog preispitivanja Elitis se sve više okreće helenskoj prirodnoj filozofiji, platonizmu i metafizičkom romantizmu.

Pesnik, prevodilac i univerzitetski profesor, Mihalis Pijeris je rođen na Kipru 1952. godine. Studirao je filologiju i teatrologiju u Solunu i Sidneju i radio na mnogim univerzitetima i istraživačkim centrima u Grčkoj, Evropi, Americi i Australiji. Objavljivao je pripovetke, prozne tekstove i drame, kao i veliki broj studija iz oblasti srednjovekovne, renesansne i moderne grčke književnosti. Objavio je devet zbirki poezije, a prevodio je i stranu poeziju na grčki, kao i starogrčke drame. Preminuo je 2021. godine.

Reč izdavača: ’’Roman koji razbija predrasude o našim precima, govori o njihovom junaštvu i vekovnom stradanju, pečalbi u dalekoj Americi i Beču, njihovom radnom elanu, glamuru i obrazovanju. Glavni lik doktor Petar Rundo je živeo i radio u Trebinju, sve do 1942. godine kada je pod tajanstvenim okolnostima obešen u ustaškom zatvoru. Pisanju ovog istorijskog romana je doprineo sin doktora Petra Runda, dr Mihailo Rundo, anesteziolog u penziji koji živi na relaciji Frankfurt – Risan i ovaj roman je ustvari njegova ispovest.’’

Beket pripada plejadi irskih pisaca koja je zablistala na književnom nebu Evrope. Uz Svifta, Sterna, Jejtsa, Vajlda i DŽojsa, postao je nezaobilazan u svim relevantnim antologijama književnosti, a njegova prozna i dramska dela obeležila su XX vek. Ova svojevrsna hrestomatija sabira tekstove posvećene različitim aspektima Beketovog stvaralaštva, proistekle iz pera najeminentnijih beketologa. Osim tekstova o odnosu Beketa i tradicije, njegovim proznim i dramskim ostvarenjima i delima pisanim za radio i film, hrestomatiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Manifest vertikalizma“, Beketova biografija i hronologija stvaralaštva, kao i izabrana bibliografija.

Ime emisije koja stoji u naslovu ove knjige jedna je od najslušanijih na talasima Radio Televizije Beograd. Tu popularnost je postigla zahvaljujući pričama iz naše starine, začudnim psihološko-lirskim i ispovednim portretima istorijskih ličnosti. Ova knjiga ide u red onih korisnih knjiga koje, krećući se poznatom stazom iznova, potrebno i uspelo, oživljavaju vreme i prilike, ličnosti i događaje za koje sa ponosom, koji ne isključuje suštinsko nepoznavanje, često kažemo da pripadaju zajedničkom nasleđu blistave istorijsko-nacionalne prošlosti. Čitalac ovih priča, kazivanja i prikazanja nagrađen je izvanrednim umetničkim ugođajem, pitkim pričama punim novine. Ponuđen je obiljem podataka iz naše prošlosti koje neće nigde naći na jednom mestu, pogotovo ne ovako odabrane i poređane u ovoj zbirci.

Radnja romana odvija se sredinom devetnaestog stoleća u prestonici Engleske. Rik Hanter je iskusni lovac na glave koji žudi za osvetom. Jednog dana će Rik na vreme prozreti zasedu i uspešće da se spase. Trag ga vodi do neobične cvećare i još neobičnije vlasnice po imenu Dafni Lavrej. Dafni poznaje jezik cveća i zato mnogi bogati i uticajni ljudi traže njene usluge. Rik će shvatiti da je cvećara u centru zlokobne zavere ljudi koji koriste cveće za razmenu tajnih poruka... Iz recenzija: „Vrt zagonetki je pripovedački i emotivni rolerkoster iz pera Antonija Garida neprikosnovenog majstora istorijskih avantura.“ El rincón de Javier „Briljantno! Garido vam u potpunosti zaokupi pažnju. Prevazišao je i velikog Karlosa Ruisa Safona.“ De lector a lector „Fantastičan triler koji se cita sa žarom.“ Radio 3

Irska književna nagrada koju dodeljuje Bord Gáis Energy, 2017. godine Uži izbor za Nagradu IMPAC Dablin, 2019. godine Poslednji roman jednog od najvećih savremenih irskih pisaca Stela i Džeri Gilmor, bračni par u penziji, odlaze na dugi vikend u Amsterdam, kako bi osvežili vezu, obišli grad i, uopšte, uživali. Njihov odnos deluje stabilno, sigurno, poznato. Četrdeset godina zajedničkog života, ljubavi, sumnje, sećanja i zaborava, sažima se u četvorodnevno putovanje, koje otvara davno nastale pukotine. Kako se odmor primiče kraju, dvoje ljudi koji se približavaju svojim poslednjim godinama shvataju koliko su udaljeni i šta je zaista važno u životu. Ljubav. Smeh. Lepota i radost koje istrajavaju kroz bol… Maklejverti je vrhunski pripovedač, a Zimski odmor ima sve odlike njegove proze: precizne i saosećajne uvide, lagan, elegantan stil, kao i nežnu emotivnu priču. Ovaj intimni portret partnerskog života kamerna je drama velikog odjeka i moći. Četrdeset godina nakon prve knjige, Maklejverti je napisao svoje remek-delo. Bernard Maklejverti rođen je 1942. u Belfastu. Član je Udruženja irskih umetnika Aosdána. Objavio je pet romana (Lamb, 1980; Cal, 1983; Grace Notes, 1997; The Anatomy School, 2001; Zimski odmor, 2017) i šest zbirki kratkih priča. Po romanima Lamb i Cal snimljeni su filmovi za koje je napisao scenario, a svoju prozu adaptirao je i za radio i televiziju. Roman Grace Notes našao se 1997. u užem izboru za Bukerovu i Vitbredovu nagradu. Zimski odmor dobio je 2017. Irsku književnu nagradu koju dodeljuje Bord Gáis Energy. Godine 2003. napisao je i režirao kratki film Bye-Child, po pesmi Šejmusa Hinija, koji je nominovan za Nagradu BAFTA u kategoriji najboljeg kratkog filma, a dobio je škotsku Nagradu BAFTA za najbolji rediteljski prvenac. Maklejverti je veliki ljubitelj džez, bluz i klasične muzike. Bio je libretista za više kratkih opera, a izvesno vreme radio je kao muzički urednik klasične muzike na BBC Scotland. Religija je jedna od glavnih tema njegovih romana, a kao pisce čijim knjigama se uvek vraća navodi Džejmsa Džojsa, Lava Tolstoja i Fleneri O’Konor. Maklejverti je otac četvoro dece, a od 1975. živi u Glazgovu.

O nastanku kuće na Kosančićevom vencu postoje samo pretpostavke: nagađa se njena prvobitna namena, izgubljeno je ime graditelja, nestale su generacije stanara. U vreme kada izlazi ova knjiga bliži se možda stoti rođendan zdanja koji niko neće označiti niti proslaviti. Kuću sa izgubljenom krštenicom počeli su pre pola veka da nastanjuju slikari. Oni su, svako na svoj način i onoliko koliko je njima pojedinačne slave zapalo, anonimnost kuće obeležavali ličnim znacima prepoznavanja. Kuća „bez porekla“ postala je dom za one kojima bi takvo neprepoznavanje i zaboravljanje poništilo ono do čega im je najviše stalo. To je Beograd koji je nestao, Beograd koji neće da postoji, da traje onako kako traju, neprekinuto, veliki i srećniji gradovi sveta. Ali onako kako i posle najvećih rušenja ostaje ponešto da se na ostacima iznova gradi, tako će, valjda, ova mala knjiga da posluži bar kao vidikovac. Arsenije Arsa Jovanović, pozorišni, televizijski i filmski reditelj, pisac, kompozitor, esejista, fotograf, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u penziji. Režirao u Narodnom pozorištu, JDP-u, Ateljeu 212, Boško Buhu, u pozorištima Dubrovniku, Zadra, Šibeniku, Šefilda (Engleska), u Ivanu Vazovu u Sofija, u univerzitetskom pozofrištu države Njujork. Na Televiziji Beograd režirao desetine dramskih i drugih projekata, autor serije ”Vreme fresaka”, autor više filmova eksperimentalnog žanra. Objavljivao tekstove u časopisu Teorija i praksa, objavio knjige Kosančićev venac 19, Priče sa Galiole, (”Rađanje pozorišta” u pripremi). Autor radiofonskih dela nagrađivanih na festivalima Prix Italia, Premio ondas, Radio ediucacion (Meksiko), nagrada na međunarodnom Festival radija u Iranu, Akustica Internacional Prix , Radio France International, dvostruki dobitnik bronzanog trofeja na Njujorkškim festivalima, Oktobarska i Aprilska nagrada grada Beograda, brojne nacionalne nagrade. Kao kompozitor filmske muzike u više filmova sarađivao sa američkim filmskim rediteljom Terensom Malikom. Suosnivač proslavljenog eksperimentalnog radijskog programa na Austrijskom nacionalnom radiju. Autor je nekoliko ambijentalnih i audio instalacija. Osnivač i voditelj sound workshopa na ORF-u, Farskim ostrvima, Poljskoj, Finskoj, Danskoj.Objavio brojne fotografije u zemlji i u inostranstvu.

Džon Fante (Bulder, Kolorado 1909. - 1983.) je američki pisac. Potiče iz porodice italijanskih imigranata. Počeo je da piše 1929. i ubrzo prešao u Los Anđeles, gdje je ostao do kraja života. Prvu kratku priču objavio je 1932. Tih godina nastaje saga o Arturu Bandiniju. Roman Čekaj do proljeća, Bandini pojavio se 1938., a već sledeće godine Upitaj prah, najvažnije Fanteovo djelo. Posle Fanteove smrti objavljeni su romani Put za Los Anđeles i Snovi sa Bunker Hila. Ovu poslednju pisac je izdiktirao pred smrt, kada je već bio slep. Kao mnogi talentovani američki pisci, Fante je postao poznati scenarista u Holivudu. Mrzio je taj posao, ali godinama ga je radio, jer je to "plaćalo račune". Činjenica je da bi ostao nepoznat kao pisac da nije bilo Čarlsa Bukovskog (koji je bio njegov obožavalac od rane mladosti), a koji ga je preporučio svom izdavaču.

Moderna ljubavna priča Roman o „novoj ženi“ koji je izazvao senzaciju i kontroverzu. Bila sam poput lutke koja radi ono što joj se kaže – to jest kako joj vuku konce. Želim da budem svoja osoba i da sama vučem svoje konce. Radije bih se suočila s nevoljama i nedaćama nego da se drugi staraju o meni. Želim da budem to što jesam. Herbert Dž. Vels poznat je širokoj publici kao „otac naučne fantastike“ zbog romana Vremenska mašina i Rat svetova, ali je bio i hroničar društva, glasnik revolucije i promene, a njegovi nazori predstavljali su ohrabrenje za inicijative ženskog oslobađanja tokom XX veka. Roman En Veronika opisuje upornost mlade žene da se ostvari kao osoba, da ima pravo i slobodu da voli i živi u skladu sa sopstvenim izborima. Progresivnih shvatanja, ona se sukobljava s ocem, odlazi od kuće, pozajmljuje novac od starijeg muškarca kako bi samostalno živela. To će je dovesti u kompromitujuću situaciju, pa će se čak naći i u zatvoru kao pripadnica pokreta sifražetkinja. Zbog Velsovog poimanja ženske seksualnosti i njenog buntovništva, roman je po objavljivanju 1909. godine izazvao senzaciju, u štampi je bio oštro kritikovan a u bibliotekama zabranjivan. Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika. Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima. Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za Saterdej rivju, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno.

Uz pomoć ove knjigemoći ćete da iskoristite sav potencijal svog mozga širenjem mentalnih sposobnosti i održavajući mentalnu kondiciju. Delo je zasnovano na najaktuelnijim i najnovijim saznanjima iz oblasti neurologije. Iz recenzija: „Kao neko ko naglasak stavlja i na trening mozga, a ne samo tela, smatram da Džim Kvik uliva ljudima mnogo životne snage. Bez granica će vas povesti do neverovatnih, potpuno neočekivanih iskustava.“ Novak Đoković „Džim zna kako da izvuče maksimum iz mene kao ljudskog bića.“ Vil Smit „Kad naučite da učite, sve je moguće, a Džim će vam to pokazati najbolje.“ Kvinsi Džons „Kvik vam pomaže da ovladate svojim mozgom i da ne uzmaknete u bici protiv rasute pažnje i negativnih razmišljanja.“ Džerard Batler „Čitavog sam života radio s filmskim superherojima i znam da je Džimova sposobnost da vam i učenje i život uzdigne na viši nivo jedna od velikih supermoći na svetu.“ Džim Đanopulos, predsednik korporacije Paramount Pictures

U upečatljivim i živopisnim memoarima Odlazak iz Egipta Andre Asiman beleži hroniku svoje porodice od njenog dolaska u kosmopolitsku Aleksandriju do egzodusa sredinom 20. veka. Prati tri generacije italijanskih i turskih korena, njihove zamršene odnose, spletke i drame. Među brojnim pitoresknim likovima posebno se ističe ujka Vili, vojnik, trgovac i špijun, inače veliki sanjar i još veći prevarant, dve bake Princeza i Svetica, koje tračaju na šest jezika, ili tetka Flora, izbeglica iz Nemačke, koja divno i tužno svira klavir… Asiman dovitljivo i duhovito slika portret iščezlog sveta koji je u sebi spajao nacije, kulture, jezike. Sa setom prikazuje svakodnevne porodične rituale, odlaske na plažu u mirna blistava jutra, nedeljne posete bioskopu, večeri provedene uz radio i klavir. Otvoreno, umešno i magično privlačno Asiman dočarava egzotične mirise i sećanja na grad svoje mladosti. Asimanov Odlazak iz Egipta poredili su s delima Lorensa Darela, Markesa i Čehova.

Anri Kale, jedan od „razbarušenih“, nekonformističkih pisaca francuske književnosti XX veka, konačno izlazi iz zaborava u koji ga je proterala književna moda. Čudnovati putnik, pronicljiv koliko i lenj, koga više zanima svakodnevni život od muzeja i spomenika, vodi komplikovan život, pun tegoba, baveći se svakojakim zanimanjima. Piše za razne časopise, među kojima je i Kamijev Combat, i objavljuje više od dvadeset dela, većinom kod Galimara. Voz, noć, neizvesnosti i euforije posleratne Italije, mali detalji u kojima iskrsavaju odlomci života, u središtu su dnevnika s kratkog putovanja po Italiji, koji nam Anri Kale predaje u ruke. To mahnito jurcanje po Italiji podseća na smenjivanje snimaka, čudesnih i uhvaćenih kao u magnovenju. Blagonaklon i drzak, čas oduševljen, čas malodušan, pisac-putnik Kale – čovek višestrukih i složenih identiteta – kreće se po ovim stranicama poput junaka nekog filma Žaka Tatija. Iz njegove nemarne ozbiljnosti, iz njegove paradoksalne normalnosti iskaču, kao iz pretrpanog kofera nekog rasejanog turiste, melanholija i osmeh. „Putovanja su manje-više uzaludna zato što uvek putujete sa samim sobom, sa istim mislima, istom prošlošću, istim nevoljama, istim stanjem uma, istim pogledima na stvari i ljude. Gde god da se nađete, nikad niste sami.“ Anri Kale je rođen u Parizu 3. marta 1904, od oca Parižanina i majke Flamanke. Deo mladosti proveo je u okupiranoj Belgiji. Nakon završene srednje škole bavio se raznim poslovima.Putovao je po mnogim zemljama, a u nekima je radio kao nastavnik francuskog jezika. Ali, uvek ga je privlačio Pariz, koji je često opisivao, pogotovo u delu Le tout sur le tout. Počeo je da objavljuje u jednoj malor reviji, “Avan-post”, a onda je napisao i svoj prvi roman La belle lurette, koji je objavljen 1935. Za njim su sledili Mérinos 1937. i Fi?vre des polders 1940. Zarobljen je 1940, ali je pobegao nakon sedam meseci zatočeništva. O tome je napisao Le bouquet, koji je objavljen 1945. Nakon toga je pet godina obavljao najrazličitije poslove. U Pariz se vratio 1944. i počeo da radi kao novinar u listu “Komba”, i u mnogim drugim časopisima. Radio je i na radiju i na televiziji. Umro je 14. jula 1956. Gospodin Pol je njegova prva knjiga objavljena na srpskom.