SV 9 60771) VELIKI SAN istorija stripa , Srećko Jovanović , Arhiv Pančevo 2007 , Pred čitaocima je važna i po mnogo čemu jedinstvena knjiga. Reč je o memoarskom spisu Srećka Jovanovića, osnivača i dugogodišnjeg prvog čoveka Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca. Srećko Jovanović rođen je 20. januara 1930. godine u Valjevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na slavistici, na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je kraće vreme kao prosvetni radnik u Pričeviću kod Valjeva i u Ljigu. Krajem 1956. kao profesor u Gornjem Milanovcu, zajedno sa Acom Lazarevićem i grupom prosvetnih radnika, pokrenuo je list Dečje novine, koje će kasnije prerasti u novinsko-izdavačku kuću. Sve vreme, do penzionisanja 1995. godine, ostao je glavni urednik izdavačke kuće Dečje novine. Iako zbog složene prirode poslova koje je radio, nije imao dovoljno vremena da se posveti do kraja tom poslu, uspeo je da od Dečjih novina načini izdavača koji je posle Drugog svetskog rata oživeo strip u Jugoslaviji, a pored nabavke čuvenih stranih stripova najpoznatijih autora, da pokrene i bogatu domaću produkciju crtača i scenarista svih generacija. Dečje novine su bile prvi izdavač Diznijevih časopisa u celoj Istočnoj Evropi, a izdavale su i na desetine izdanja posvećenih stripu, popularnih na teritoriji cele Jugoslavije. Bilo je to svojevrsno zlatno doba domaćeg i stranog stripa kod nas. mek povez, format 16,5 x 24 cm , ćirilica, 169 strana

Perko Vojinović ISTINE I ZABLUDE o srpstvu, jugoslovenstvu i slovenstvu RAD, 1999. Udžbenički format, 235 strana. Odlično očuvana. Nema pisanja. Perko Vojinović je srpski istoričar. Osnovnu školu završio je u Žabljaku a gimnaziju u Pljevljima. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1957). Posle završenih studija više od decenije radio je kao profesor istorije u gimnaziji u Jajcu. Godine 1970. izabran je za profesora opšte istorije novog vijeka na Pedagoškoj akademiji u Banjoj Luci. U toku 1976. godine zbog verbalnog delika i rasprave o nacionalnom pitanju muslimana osuđen je na pet godina robije koju je izdržavao u Zenici. Po izlasku iz zatvora doktorirao je tezom Vrbaska banovina u političkom sistemu Kraljevine Jugoslavije 1979. godine, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Sa manjim prekidima radio je na Istorijskom institutu u Titogradu (1980 — 1992), kada dobrovoljno odlazi u Republiku Srpsku. Za vanrednog profesora Istorije Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Banjaluci izabran je 1994. godine. Nalazi se na dužnosti šefa Odsjeka za istoriju i latinski jezik na fakultetu. Njegova glavna monografska dela su Jajce, grad muzej revolucije, Sarajevo 1973; Crnogorska inteligencija do 1918, Titograd 1988; Politička i nacionalna misao crnogorske inteligencije (1918-1941), Nikšić 1989; Seljaštvo u Crnoj Gori (1918-1941). Njegova posebna naučnoistraživačka interesovanja su srpska inteligencija, kulturno-prosvetni i politički život u Bosanskoj Krajini, ideje o slovenskoj uzajamnosti i teme iz novije crnogorske istorije. Srpsko pitanje

Laura Perls Psihologinja, gestalt terapeutkinja i supruga Fritza Perlsa. Vodila Gestalt Institut New York. Dok je Fritz razvijao svoj “kalifornijski stil” gestalt terapije, Laura je nastavila s tradicionalnijom praksom gestalt terapije s Istočne obale. Isadore From Jedan od ključnih teoretičara gestalt terapije. Njegov akcent bio je na fenomenologiji. Vodio je edukacijske grupe iz gestalt terapije. Bio je terapeutom mnogim generaci­jama gestalt terapeuta. Neko je vrijeme radio i u Europi. Erving Polster Stekao doktorat u području kliničke psihologije. Vodio Gestalt institut u Clevelandu. Zajedno sa suprugom Miriam zatim je osnovao i vodio Gestalt edukacijski centar u San Diegu. Autor više knjiga iz gestalt psihoterapije. Miriam Polster Svjetski poznata gestalt terapeutkinja. Autorica više tekstova o gestalt terapiji. Knjigu Integrirana gestalt terapija (Gestalt therapy integrated) napisala u koautorstvu sa suprugom Ervingom. Bila suvoditeljicom Gestalt edukacijskog centra u San Diegu. Elliott S. Shapiro Edukator i doktor znanosti iz područja kliničke psihologije. Šezdesetih godina borio se protiv siromaštva i protiv birokratske letargije u obrazovnom sustavu. Bio veteran rasne integracije i decentralizacije sustava javnih škola u New Yorku te ravnatelj Javne škole 119 u Harlemu. Bio članom Gestalt instituta u New Yorku gdje je radio kao gestalt terapeut i edukator. Predavao psihologiju i edukacijske znanosti na Sveučilištu Columbia u New Yorku te na Sveučilištu California u Berkeleyju. Iva Žegura Klinička psihologinja s edukacijom iz gestalt terapije. Zaposlena pri Klinici za psihijatriju Vrapče.

Knjiga je kao nova. Prva, druga & treća priča o Prtku - Rastko Ćirić Izdavač: R. Ćirić Godina izdanja: 2022 Broj strana: 63 Format: 21 cm Povez: Broširani “Prtko je nastao kao mala “bezobrazna” priča u šali ispričana kčerki Ivi i potom oblikovana kao unikatna slikovnica (1989). Priča se, slučajno i neočekivano, pokazala kao uspešna i u psihoterapeutskoj praksi kod dece sa sklonošću ka autizmu (“Prtkocilin”, termin koji je dala Marija Milić, klinički psiholog). Početkom 1992. Boda Marković, veteran naše radiofonske scene, režirao je radio fantaziju Prtko (u trajanju od oko 20 minuta), koja je učestvovala na međunarodnom festivalu radio drame u Monte Karlu, maja 1992. Za tu priliku, slikovnica je prevedena na četiri jezika i umnožena u malom tiražu od stotinak primeraka, kao prvo izdanje ove knjige u štampanom obliku. Prva priča o Prtku pretvorena je u kratki crtani film Prtko (2:30), u animaciji i režiji Rastka Ćirića (produkcija Dunav film/Aura, Beograd, 1993). Prikazan na mnogim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima bio je i nagrađen u Beogradu, Novom Sadu i Zlatiboru, na Međunarodnom festivalu ekološkog (!) filma.”  R.Ć Rastko Ćirić diplomirao je i postdiplomske studije završio na fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Predavao je na predmetima Ilustracija i Animacija u istoj školi, a odnedavno je u penziji. Bavi se ilustracijom, grafičkim dizajnom, animacijom i muzikom. Objavio je brojne knjige i knjižice, kao i 16 animiranih filmova.

Emilios Solomu je rođen 1971. godine. Studirao je istoriju i arheologiju na Atinskom univerzitetu i žurnalistiku u jednoj visokoškolskoj ustanovi. Radio je kao novinar u jutarnjem listu. Danas je prosvetni radnik u srednjoškolskom obrazovanju. Njegove priče su objavljene u časopisima Anev, Nea Epohi, In Focus i Mandaragoras, a uvrštene su i u antologije kratke proze. Objavio je romane: Strašilo (2000), Sekira u tvojim rukama (2007), nagrađen Državnom nagradom za roman, kao i Dnevnik jednog neverstva (2012), koji je nagrađen Evropskom nagradom za književnost 2013. godine.

Novinar Radio Beograda, Miloš Jevtić, još je davne 1974. godine počeo sa emitovanjem emisije koja je u etar pustila razgovore s brojim umetnicima, književnicima i piscima iz cele Jugoslavije, Tokom tri decenije, njegova emisija je dobila kultni status, a ovo delo je proizvod tog neumornog rada i truda - kroz razgovore sa književnicima, Jevtić preispituje teoriju književnosti, iznosi hipoteze, argumente i protivargumente. Ovo je prava poslastica za svakog teoretičara domaće književnosti, ali i one koji žele da se sa tom oblasti upoznaju na zanimljiv i pitak način.

Autobiografske beleške nastale kao plod dugogodišnjeg predanog rada i iskustva u policijskoj branši Milenković je objavio pod imenom Tasin dnevnik u pet svezaka. Ovo delo je svedočanstvo o jednom vremenu, nekadašnjem Beogradu i uopšte našoj zemlji, u kome možemo čitati o zatvorenicima, kriminalu, kao i o sudbinama i unutrašnjim dramama većih i manjih zločinaca. Tasa je radio kao načelnik policije za vreme kraljeva Milana i Aleksandra, i pokušao je da spreči atentat nekoliko dana pre Majskog prevrata, o čemu takođe u dnevniku govori. 324 st.

Zbirka pesama avangardnog pesnika iz 30-tih godina prošlog veka, Bore Kesića, člana grupe `Jato`. Štampano u Beogradu, 1932. god. Naslovnu stranu i lik autora radio avangardni atelje iz Hrvatske, Mirosavljević-Kocmut. Ovo je grupa mladih umetnika koji su uneli moderne poglede na književnost i umetrnost: Mirosavljević-Kocmut su umetnici koji su doneli avangardni plakat kao način oglašavanja u umetnost naših područja, a Bora Kesić, fudbaler-reprezentativac, pesnik, disident je bio deo avangardne grupe pesnika u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca... Knjiga je u mekom povezu, sa vidljivim znacima stajanja, korica većim delom pocepana.

Beket pripаdа plejаdi irskih pisаcа kojа je zаblistаlа nа književnom nebu Evrope. Uz Sviftа, Sternа, Jejtsа, Vаjldа i DŽojsа, postаo je nezаobilаzаn u svim relevаntnim аntologijаmа književnosti, а njegovа proznа i drаmskа delа obeležilа su XX vek. Ovа svojevrsnа hrestomаtijа sаbirа tekstove posvećene rаzličitim аspektimа Beketovog stvаrаlаštvа, proistekle iz perа nаjeminentnijih beketologа. Osim tekstovа o odnosu Beketа i trаdicije, njegovim proznim i drаmskim ostvаrenjimа i delimа pisаnim zа rаdio i film, hrestomаtiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Mаnifest vertikаlizmа“, Beketovа biogrаfijа i hronologijа stvаrаlаštvа, kаo i izаbrаnа bibliogrаfijа.

Knjiga je u veoma dobrom stanju. Ovome rečniku, koji se zbog svoga enciklopedijskog karaktera pojavljuje pod naslovom Leksikon stranih reči i izraza, cilj je da bude što praktičniji, što potpuniji i, naročito, jasan i pouzdan u obaveštavanju onih koji se budu njim služili. Da bi ovome zadatku mogao što bolje odgovoriti, pisac je, svestan ozbiljnosti posla i teškoća koje treba savlađivati, godinama istrajno radio, odabirao i tragao, ne ograničavajući se na jednostrane izvore i interesovanja, nego svestrano, obuhvatajući sve čim se današnji čovek zanima i sa čim se može susresti...

Bogdan Milanković: OSNOVI PIJANISTIČKE MUZIKE, SANU - Muzikološki institut Beograd 1952, str. 272. Očuvanost 4. Богдан Миланковић (1885-1966) који је на свој начин био особена и занимљива личност. Студирао је романистику и у Бечу и у Паризу, па је и он студије окончао докторатом. Радио је као професор у музичким школама у Сарајеву, био је један од оснивача Сарајевске филхармоније, а и проницљиви музички критичар и аутор књига о музици. Запамћен је и као дугогодишњи управник Земаљског музеја у Сарајеву и дописни члан Српске академије наука и уметности.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Srpski na srpskom 3 - Mirjana Blažić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 291 Povez: Mek Deset godina na talasima Prvog programa Radio Beograda, svakog radnog dana, govori se o srpskom jeziku. Oko 10.000 puta pet minuta programa posvetili smo jezičkim pitanjima, nedoumicama, zabludama, pogreškama, lutanjima, promašajima... A kako je još od vremena starih Latina znano da reči lete a da zapisano ostaje, odabrane tekstove iz emisije Srpski na srpskom, napisane od 2015. do 2021. godine, predajemo trećoj knjizi i novim tehnologijama QR koda za preslusavanje.

Posle dvanaest romana o Erastu Fandorinu pred čitaocima je i trinaesta knjiga čuvene serije o ruskom detektivu. Brojanice od žada je hronika života Erasta Petroviča u poslednjoj deceniji XIX veka, sastavljena od tri veće i sedam manjih novela. Knjiga je, u već prepoznatljivom stilu Informatikinih izdanja, ilustrovana fotografijama i slikama vezanim za kulturni kontekst opisanog istorijskog vremena ili sakriveni smisao priča, i propraćena temeljito urađenim Pojmovnikom. Gde je bio i šta je radio Erast Petrovič… Poslednji put uživali smo u tome kako Erast Petrovič Fandorin svoj deduktivni metod koristi u borbi protiv japanskog kriminala, u romanu Dijamantska kočija. Nova knjiga Borisa Akunjina čitaocu otkriva gde je bio i šta je radio Erast Petrovič u pauzama između slučajeva već opisanih u prethodnim romanima ove serije. Dobićete i odgovare na mnoštvo zanimljivih pitanja – na primer, zašto je dobio ime Erast, odakle mu brojanice od žada od kojih se ovaj naš junak nikad ne odvaja, koja je predstavnica lepšeg pola u njegovom srcu zasenila divnu O-Jumi… Radnja se seli iz Japana u Sibir, iz Engleske u Ameriku, iz Rio de Žaneira u Podmoskovlje, iz Bristola u Moskvu… I kao uvek kod Akunjina, u tekst su utkane nenametljive postmodernističke igre. Svaki siže upućuje na klasike intelektualnog krimića ili prosto – klasike: Vašingtona Irvinga, Morisa Leblana, Edgara Alana Poa, Agatu Kristi, Umberta Eka, Artura Konana Dojla… Uz to, u igru se uključilo i uredništvo „sakrivši“ tu i tamo po knjizi nekoliko Akunjinovih razmišljanja o životu, koja možemo primiti i kao svojevrsne aforizme.

DŽOKER JE MRTAV. BETMEN JE IZA REŠETAKA. U TOM NOVOM DOBU ZLIKOVACA, SAMO HARLI MOŽE SPASTI GOTAM. Dve godine nakon što je Azrael zbrisao najsmrtonosnije zlikovce Gotama u Kletvi Belog Viteza, na scenu stupa novi kriminalni ustanak. Zlikovački vizionar zvani Producent iz senke okuplja šaroliku galeriju novih zlikovaca – koje predvodi njegova zanosna štićenica Starleta, glumica koja je postala serijski ubica ne bi li se osvetila filmskim zvezdama iz Zlatnog doba filma u Gotamu. Ali kada na Starletinim krvavim mestima zločina otkriju nemoguću vezu s Džokerom, gotamska policija, uz pomoć mladog agenta FBI Hektora Kvimbija, okreće se Harli Kvin za pomoć. Harli se mukotrpno privikava na svoju novu ulogu majke blizanaca pokojnog Džeka Nejpijera, pa će je povratak u podzemlje Gotama, čak i kao jedne od „dobrica“, naterati da se suoči sa svojim najgorim porivima, dok istovremeno flertuje sa opasnošću… Šon Marfi (1980) američki je stripski stvaralac. Pokazao je interesovanje za stripove od ranog doba, i kao mlad autor, pre nego što je počeo da radi za DC komiks, priključio se nezavisnoj stripskoj sceni. Radio je na brojnim naslovima i sarađivao sa mnogim istaknutim autorima. Među najznačajnijima su Batman/Scarecrow: Year One (sa Brusom Džounsom), Hellblazer, Joe the Barbarian (sa Grantom Morisonom), American Vampire: Survival of the Fittest (sa Skotom Snajderom), Chrononauts (sa Markom Milarom), Tokio Ghost (sa Rikom Remenderom). Prvi svoj strip roman objavio je 2005. (Off Road), i za to delo dobio je Nagradu Američkog udruženja biblioteka. Autor je mini-serijala Punk Rock Jesus, kao i zapaženog mini-serijala Betmen: Beli Vitez i njegovog nastavka Kletva Belog Viteza. Katana Kolins je, pored rada na stripovima, poznata kao spisateljica ljubavnih bestselera poput romana Callback i Capturing You, koji se našao i na listi od 100 najprodavanijih Amazonovih knjiga. Bila je i jedan od producenata televizijskog edukativnog programa Nik njuz sa Lindom Elerbi, a tokom rada na tom programu nagrađena je i sa dve nagrade Emi. Sa stripskim umetnikom Šonom Marfijem sarađivala je na stripu Cafe Racer, a autorka je i scenarija za naslov Betmen: Beli Vitez predstavlja: Harli Kvin. Mateo Skalera (1982) italijanski je stripski crtač. Karijeru je počeo 2008. godine, kada je objavljen Hyperkinetic, serijal od četiri nastavka u izdanju Imidž komiksa. Od tada je radio na raznim naslovima za druge izdavače, a za Marvel je radio na Dedpulu, Secret Avengers, Neuništivom Hulku i stripu iz sveta Belog Viteza Betmen: Beli Vitez predstavlja: Harli Kvin.

Odlično očuvano! Prvo izdanje iz 1994. Autor - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000 Naslov Deset deka duše : džez / Vojislav Despotov Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1994 (Sremski Karlovci : Art print) Fizički opis 59 str. ; 20 cm Zbirka Savremena književnost Sadržaj : Milion kaloričnih asocijacija (5-24): Deset deka duše (7-8); Konopac (9-10); Vražja mater (11-12); Puškin (13); Dete tekst (14-15); Antena (16-17); Program (18-19); Narodne pesme (20); Knjižara (21); Oblaci (22-23); Moderni pesnici (24). - Lutajuća sisa (25-45): Čovek u škripcu (27-28); Obućari (29); Devojčica (30); Svilena buba (31-32); Majke (33); Luča (34); Terasa (35); Lutajuća sisa (36); Budizam (37); Devojačka kći (38); Filozof (39-40); Jovan od krsta (41-42); Džez 1 (43); Automobil (44); Maratonac (45). - Interesantna stvar (47-59): Falus (49); Stvari su došle na svoje mesto (50); Interesantna stvar (51); Mrak (52); Parfem (53); Život (54-55); Motiv (56); Džez 5 (57); Sahara (58-59). (broš.) Napomene Beleška o autoru i njegova slika na kor. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije... avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic KC (L)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Slovacki jezik! Jako lepe ilustracijie! Bela princeza Ilustracije: Miroslav Cipar / Miroslav Cipár Marija Đuričkova (pravo ime Marija Masarikova, rođena Pieckova; * 29. septembar 1919, Zvolenska Slatina — † 15. mart 2004, Bratislava) bila je slovačka književnica, prevodilac, scenarista i autor književnosti za decu i mlade. Rođena je 29. septembra. 1919. u Zvolenskoj Slatini u seljačkoj porodici i školovala se u Zvolenskoj Slatini, Zvolenu i na učiteljskom zavodu u Lučenecu, kasnije je nastavila studije radeći na pedagoškom fakultetu u Bratislavi, ali nije završila studije. Radila je kao učiteljica, npr. u Hornom Tisovniku, Omastini ili Bratislavi. Godine 1951. bila je glavni i odgovorni urednik časopisa Družba, 1952. godine postala je glavni i odgovorni urednik časopisa Zornička. Od 1954. bila je urednica izdavačke kuće Mlade leta, a 1969-1970. glavna urednica obnovljenog Slniečeka. Od 1971. godine potpuno se posvetila svom književnom radu. Stvaranje Svoje prve radove počela je da objavljuje u raznim časopisima (Zornička, Ohnik), a njen prvi prvenac objavljen je 1954. godine. Njen rad se fokusirao isključivo na dela za decu i mlade. U svojim radovima je umela da senzibilno uhvati životna iskustva tinejdžerske mladosti, njihove emocionalne kolizije i sukobe, često je koristila školski žargon, ali je umela i da stavi veliki akcenat na karakter likova. Ostavlja otvorenu granicu između stvarnog i fantastičnog, koji se međusobno prepliću. Pored sopstvenog rada, posvetila se i sastavljanju antologija i izbora, u kojima je često posezala za narodnom tematikom i narodnom književnošću. Radila je i na prevodima sa ruskog, češkog i nemačkog (pripovesti Bohatier Kremienok, Sedemfarebny kvietok, Krasa unseen ili priče o Nevedku). Miroslav Cipar (* 8. januar 1935, Visoka nad Kisucou-Semeteš — † 8. novembar 2021, Bratislava) je bio slovački slikar, grafičar, ilustrator i vajar. Kratka biografija Miroslav Cipar je rođen u selu Semeteš, u sastavu sela Visoka nad Kisucou od 1902. godine. Poticao je iz porodice trgovca Štefana Cipara, jedinog preživelog od tragedije u Semetešu 20. aprila 1945. godine, kada je grupa Vlasova u naselju ubila 21 muškarca i dečaka od 16 do 61 godine i spalila 13 kuća. Njegovi roditelji su bili Amerikanci, vratili su se u Kisucu iz SAD 1932. godine.[5] Posle državnog udara 1948. godine, komunisti su eksproprisali kuću i radnju Ciparovaca kao neprijatelja nacije. Osnovnu školu završio je u selu Semeteš, od 1945. godine pohađao gimnaziju u Žilini. Od 1953. studirao je slovački jezik i likovno obrazovanje na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Komenski u Bratislavi. Od 1955. do 1961. studirao je grafiku i monumentalno slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi (kod profesora Vincenta Hložnika i Petra Matejke). Posle odsluženja vojnog roka 1961-1963, radio je kao slobodni umetnik u Bratislavi. 1971-1972 radio je godinu dana u Indiji na Institutu za dečiju knjigu u Nju Delhiju. Bio je na početku nekoliko kulturnih projekata, kao što su Bratislavsko bijenale ilustracije (BIB), Trijenale umetnosti Insitne, Bijenale Danuvius. Godine 1989. bio je na čelu gradskog ogranka Saveza likovnih umetnika. Igrao je važnu ulogu tokom Nežne revolucije. Slovački umetnici su se sastali u njegovom ateljeu 19. novembra 1989. i napisali prvu revolucionarnu deklaraciju. Zatim je postao jedan od osnivača pokreta Javnost protiv nasilja i radio u VPN koordinacionom centru. Nakon prvih slobodnih izbora u junu 1990. prestao je da se bavi VPN-om i ponovo je radio kao slobodni umetnik...

O Evagriju Sholastiku kao crkvenom piscu i istoričaru ne zna se mnogo. Smatra se da je bio rodom iz malog mesta Epifanija, u antičko vreme poznato mesto Hamat u Siriji, na reci Oronto. Završio je školu gramatike, radio kao advokat kao veoma obrazovan čovek tog vremena. Naziv „Sholastik“ dobio je je po tome što je imao široko pravno obrazovanje koje se mnogo cenilo u Rimskom carstvu. Sadržaj Uvod, 5 Evagrije Sholastik kao crkveni istoričar, 5 Knjiga 1, 11 Knjiga 2, 31 Knjiga 3, 67 Okružnica (Enciklika) Vasiliska, 68 Anti-enciklika Vasiliska, 71 Knjiga 4, 97 Knjiga 5, 121 Knjiga 6, 139

Reč izdavača: ’’Zadivljujuća biografija jednog od najuticajnijih psihijatara savremenog doba, zasnovana na njegovim predavanjima, razgovorima i vlastitim spisima. U proleće 1957, u svojoj osamdeset prvoj godini, Karl Gustav Jung je otpočeo pripovedanje svoje životne priče. To je knjiga Sećanja, snovi, razmišljanja, sastavljena od razgovora s njegovom koleginicom i prijateljicom Anijelom Jafe, kao i od poglavlja koja je sȃm napisao, i drugih materijala. Jung je na završnoj fazi ovog rukopisa radio sve do neposredno pred smrt, 6. juna 1961, što ovu knjigu čini jedinstveno sveobuhvatnim razmišljanjem o jednom izuzetnom životu. Ovo priređeno izdanje uključuje i Jungov Septem Sermones ad Mortuos.’’

Preveo sa nemačkog originala Stevan Milović. Omot prema crtežu G. Grosza od Pavla Bihalya. Ovitak Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bernard Brentano Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo Godina: 1938 Uvez: meki + omot Format: 14x20 Stranica: 152 KC

Kao novo. Bez posvete. Silasci u Ad, egzili, epifanije - Mihalis Pijeris Izdavač: Bukefal Godina izdanja: 2023 Broj strana: 130 Format: 18 cm Povez: Broširani Pesnik, prevodilac i univerzitetski profesor, Mihalis Pijeris je rođen na Kipru 1952. godine. Studirao je filologiju i teatrologiju u Solunu i Sidneju i radio na mnogim univerzitetima i istraživačkim centrima u Grčkoj, Evropi, Americi i Australiji. Objavljivao je pripovetke, prozne tekstove i drame, kao i veliki broj studija iz oblasti srednjovekovne, renesansne i moderne grčke književnosti. Objavio je devet zbirki poezije, a prevodio je i stranu poeziju na grčki, kao i starogrčke drame. Preminuo je 2021. godine.

Prvoslav Davinić podelio je sa nama sećanja na: - Većeru sa švrdskim kraljem; - Ubistvo ambasadora Rolovića u Švedskoj; - Kako je stradao Dag Hamarseld, generalni sekretar UN; - Kako je CIA regrutovala najviše rangoranog predstavnika SSSR-a u UN; - Da li je Irak radio na izgradnji nuklearne bombe?; - Razgovor sa predsednikom Iraka Sadamom Huseinom; - Razgovori sa Radovanom Karadžićem o njegovoj političkoj budućnosti; - Da li je zaključen sporazum Karadžić-Holbruk-Milošević?; - Svedočenje pred Hašklim tribunalom o napadu na pijacu Markale u Sarajevu; - Poverljiva poruka Slobodanu Miloševiću o planiranoj vojnoj intervenciji NATO-a protiv SRJ; - Istina o Račku i njegovoj ulozi u NATO agresiji.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Galeb Džonatan Livingston - - Ričard Bah Godina izdanja: 2014 Broj strana: 72 Povez: Tvrd Ova knjiga je nov i dragocen građanin onog tako čudesnog carstva kojim vlada Sent-Egziperi... Verujem da, kada jednom posetimo svetove Džonatana Galeba, niko od nas nikada neće poželeti da se vrati.– Ernest K. Gan, autor knjige The High and The MightRičard Bah je pisac i pilot, autor tri knjige o čaroliji letenja.Preko deset godina radio je kao urednik letačkog časopisa, i napisao više od stotinu tekstova i priča. Kao nekadašnji pilot američke ratne avijacije, i sada se retko udaljava od aviona.

Spomenica petstogodisnjice smederevskog grada despota Djurdja Brankovica 1430-1930 Fin, Beograd, 1930. Tvrd povez, koza, nedostaje rikna, prednja korica flekava i odvojena od poveza. Nedostaje naslovni list. VIDI SLIKE! Format 34x26 cm, 147 strana plus table s ilustracijama. Istorijski deo napisao Dr. Ljubomir Petrović, profesor. Arhitektonski deo i članak o liku Despota Đurđa napisao Pera J. Popović, arhitekt. Deo o predaji ključeva Grada Smedereva Karađorđu napisao Milan J. Konstantinović, advokat. Ilustracije po prirodi, grafičke kompozicije i ostale arhitektonske crteže radio Pera J. Popović, arhitekt. tags: despotovina, smederevo, podunavlje, smederevska tvrdjava, despot djuradj brankovic, prokleta jerina, karadjordje, prvi srpski ustanak...

Sedim, pišem i čitam. A zato su i tekstovi na svetu, zato ih pišu ljudi – da ih neko čita. I ja čitam. A kad ne čitam, onda pišem. I uopšte me ne interesuje da l’ će ikad biti publikovano, interesuje me samo dok pišem, da osetim da to ima jedno s drugim veze. Kao kad je Orhan Pamuk svojevremeno rekao – ja nisam verovao u slučaj, ali što sam dalje, sve više imam utisak da postoji slučaj. A valjda će se jednog dana i otvoriti vrata. Dnevnički zapisi i memoarska građa na kojoj je Bela Duranci predano radio decenijama.

Egon hostovski - slučaj profesora kornera psihološki roman izdavač: hrvatska književna naklada, zagreb, 1939.God. Tvrd povez, latinica, potpis na prvoj strani, 212. Strana. Dobro očuvana. Egon hostovski(1908–1973) bio je češki pisac, urednik i novinar, koji je presudno oblikovao međuratno češko stvaralaštvo i nastavio tradiciju srednjoevropske književnosti oličene u delima franca kafke, jozefa rota i štefana cvajga. Studirao je filozofiju u pragu, radio je kao urednik različitih listova, a zatim i u ministarstvu spoljnih poslova. U vreme nemačke okupacije čehoslovačke 1939. Hostovski se zatekao na službenom putu po zemljama beneluksa, te, budući iz jevrejske porodice, odlučuje da ostane u parizu.