Za IV razred elektrotehnicke skole

710 STRANA, MEK POVEZ.

RTS PJ Israživanja RTS Sektor za izdavačku delatnost Radio Beograd Dramski program 2005. 225 strana. Radio drame za decu MEDENI ŽIVOT HLEBNO DRVO LUTANI LAMEREDE DETE VAĐA ZVERINJAK ANĐEO JE PROŠAO LAKU NOĆ, DOBRO JUTRO, DOBAR DAN Radiodramske minijature LANJSKI SNEGOVI PO - GREŠNA VEZA OBJEKAT Radio drama s

ZENDER BELGRAD - OKUPACIJSKI RADIO BEOGRAD IZDAVAC RTS RADIO BEOGRAD,2010,111 STR,ILUSTROVANA KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

ASPEKTI RADIJA , Svjetlost Sarajevo 1978, str. 368. Izbor tekstova i predgovor Dr Mira Đorđević. Zbornik tekstova: B. Brecht, M.McLuhan, H.Bredow, E.Feldmann, G.Dorfles, T.V.Adorno, D.McWhinnie, A.Zweig, A.Braun, H.Vormweg, R.Pradalie, G.Maletzke, K.Schoning. Sadržaj na slici. Očuvanost 3; na desetak strana ima podvlačenja hemiskom olovkom. Predmetna odrednica: radio - povijest radio - psihološko gledište radio - sociološko gledište radijski žanrovi

ZORAN ĆIRIĆ Slivnik 2004 Narodna knjiga/Alfa Korice 4+ Unutrašnjost 5- Izvedena i kao radio drama na Radio Beogradu. Roman za prave sladokusce.

kao na slici, ok unutra, čista

Osim pažljive faktografske rekonstrukcije strukture i sadržaja programa Radio Beograda, hvale vredno je nastojanje da se svakom primeru iz prakse Radio Beograda obezbedi teorijska osnova. Možda glavna vrednost knjige Jelene Arnautović `Između politike i tržišta` je što daje sveobuhvatnu analizu razvoja sva četiri glavna žanra popularne muzike (džeza, zabavne muzike, roka i novokomponovane muzike) na talasima Radio Beograda. Do sada, većina istraživača ograničavala se na samo jedan ili na par žanrova. Ovo je možda prvi pokušaj ovog obima da se povežu svi ovi žanrovi, te da se njihova sudbina na Radio Beogradu objasni pomoću teorijskih modela i opšteg društveno-političkog okruženja. Broširani povez; latinica; 24 cm; 251 str.; 2012; posveta na 1.strani

Radomir Konstantinović Čisti i prljaviTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Nolit BeogradGodina izdanja 1986Broj strana 382Radomir Konstantinović - Pozdrav Bori Ćosiću, Bioskop „Reks“, 1998.Biografija UrediRođen je 27. marta 1928. godine u Subotici.[2] Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda.Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“.Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47.U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom.Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“.Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana.Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica.Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta.Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana. [3]O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.`Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine.[4]Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.Najznačajnija dela Uredi`Biće i jezik“Zbirke pesama UrediKuća bez krova (Novo pokoljenje, Beograd, 1951)Romani UrediDaj nam danas (Novo pokoljenje, Beograd, 1954)Čisti i prljavi (Svjetlost, Sarajevo, 1958)Izlazak (Srpska književna zadruga, Beograd, 1960)Mišolovka (Kosmos, Beograd, 1956)Esejistički i teorijski radovi UrediAhasver ili traktak o pivskoj flaši (Prosveta, Beograd, 1964)Pentagram, beleške iz hotelske sobe (Forum, Novi Sad, 1966)Filosofija palanke (Treći program, br. 2, Beograd, 1969)Biće i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka, osam knjiga (Prosveta, Beograd, 1983)Dekartova smrt (Agencija Mir, Novi Sad, 1998)Beket prijatelj (Otkrovenje, Beograd, 2000)Miloš Crnjanski (Otkrovenje, Beograd, 2013) - posthumnoNa margini (University Press, Sarajevo 2013) - posthumno[5] [6]Duh umetnosti (University Press, Sarajevo 2016) - posthumno [7] [8] [9]Radio-drame UrediSaobraćajna nesreća UrediNapisana i emitovana 1958.Uloge: Mira Stupica, Branko Pleša, Marjan LovrićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNjenim izvođenjem pod nazivom “Svedok” otvorena je kamerna scena Narodnog pozorišta “Krug 101”. Izvođena na programu Radio Beograda i Radio Sarajeva. Izvođena na nemačkom radiju: Hamburg, Frankfurt, Minhen.Veliki Emanuel UrediNapisana 1959. Emitovana 1985.Uloge: Viktor Starčić, Sima Janićijević, Antonije Pejić, Predrag LakovićReditelj: Vasilije PopovićTekst ove radio-drame objavljen je u Antologiji moderne radio-drame “Spektakulum” u izdanju Zurkampa, uz najpoznatija ostvarenja Semjuela Beketa, Ežena Joneska, Fridriha Direnmata, Harolda Pintera.Emitovana je na bavarskom radiju.Iznenađenje UrediNapisana 1959. Emitovana 1985.Uloge: Nevenka Urbanova, Miodrag Radovanović, Slavko Simić, Jovan Milićević, Nikola SimićReditelj: Petar TeslićTekst objavljen u Letopisu Matice srpske, br.135, maj 1959. Knj. 383 sv. 5Euridika UrediNapisana 1961. Emitovana 1961.Uloge: Ljiljana Krstić, Rade MarkovićReditelj: Vasilije PopovićEmitovana na radio-programima Hamburga, Štutgarta, Minhena, Esena i Frankfurta. Dr. Hajnc Švicke, istoričar i teoretičar radio-drame pominje u svojoj knjizi “Radio drama - Istorija i dramaturgija” Euridiku kao primer dela sa radiofonskom situacijom za dva lica i zvuk.Ikarov let UrediNapisana 1962. Emitovana 1962.Uloge: Ljiljana Krstić, Slavko Simić, Marjan LovrićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNa Festivalu jugoslovenske radio-drame, u Ljubljani 1963. emisija je dobila najveći broj nagrada: nagradu za emisiju u celini, drugu nagradu za tekst, prvu nagradu za režiju, nagradu za tonski snimak i nagradu za glumačko ostvarenje Ljiljane Krstić.Izvođena je u Nedelji jugoslovenske radio-drame na programu radio-Praga, a prikazana je i kao TV drama na Berlinskoj televiziji.Štampana je tri puta: RTV - Teorija i praksa, br.6, 1979. i Miroslav Jokić, Zvonimir Kostić, Antologija srpske radio-drame, RTS, 2004, nemački zdavač Horst Erdman Verlag uvrstio je u svoju zbirku jugoslovenskih radio-drama, a cela zbirka nosi naslov “Ikarov let”.Liptonov čaj UrediNapisana 1964. Emitovana 1964.Uloge: Nevenka Urbanova, Božidar DrnićPrva nagrada za glumačko ostvarenje 1964.Obična, oh, kokoška UrediNapisana 1966. Emitovana: 1967.Uloge: Ružica Sokić, Ljiljana Krstić, Zoran Radmilović, Milutin ButkovićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNagrade na Festivalu jugoslovenske radio-drame: nagrada žirija, nagrada za emisiju u celini, za tonski snimak i za glumačko ostvarenje Ružice SokićTekst drame objavljen je u “Delu” jul, 1968.Štampana u knjizi Radio i TV drama - priredio Vasilije Popović, NOLIT, 1987.Filozofija palanke filosofija treci program prvo izdanje roman novi alen rob-grije natali sarot3/23

Radomir Konstantinović MišolovkaTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavać Nolit BeogradGodina izdanja 1986Radomir Konstantinović - Pozdrav Bori Ćosiću, Bioskop „Reks“, 1998.Biografija UrediRođen je 27. marta 1928. godine u Subotici.[2] Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda.Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“.Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47.U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom.Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“.Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana.Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica.Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta.Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana. [3]O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.`Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine.[4]Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.Najznačajnija dela Uredi`Biće i jezik“Zbirke pesama UrediKuća bez krova (Novo pokoljenje, Beograd, 1951)Romani UrediDaj nam danas (Novo pokoljenje, Beograd, 1954)Čisti i prljavi (Svjetlost, Sarajevo, 1958)Izlazak (Srpska književna zadruga, Beograd, 1960)Mišolovka (Kosmos, Beograd, 1956)Esejistički i teorijski radovi UrediAhasver ili traktak o pivskoj flaši (Prosveta, Beograd, 1964)Pentagram, beleške iz hotelske sobe (Forum, Novi Sad, 1966)Filosofija palanke (Treći program, br. 2, Beograd, 1969)Biće i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka, osam knjiga (Prosveta, Beograd, 1983)Dekartova smrt (Agencija Mir, Novi Sad, 1998)Beket prijatelj (Otkrovenje, Beograd, 2000)Miloš Crnjanski (Otkrovenje, Beograd, 2013) - posthumnoNa margini (University Press, Sarajevo 2013) - posthumno[5] [6]Duh umetnosti (University Press, Sarajevo 2016) - posthumno [7] [8] [9]Radio-drame UrediSaobraćajna nesreća UrediNapisana i emitovana 1958.Uloge: Mira Stupica, Branko Pleša, Marjan LovrićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNjenim izvođenjem pod nazivom “Svedok” otvorena je kamerna scena Narodnog pozorišta “Krug 101”. Izvođena na programu Radio Beograda i Radio Sarajeva. Izvođena na nemačkom radiju: Hamburg, Frankfurt, Minhen.Veliki Emanuel UrediNapisana 1959. Emitovana 1985.Uloge: Viktor Starčić, Sima Janićijević, Antonije Pejić, Predrag LakovićReditelj: Vasilije PopovićTekst ove radio-drame objavljen je u Antologiji moderne radio-drame “Spektakulum” u izdanju Zurkampa, uz najpoznatija ostvarenja Semjuela Beketa, Ežena Joneska, Fridriha Direnmata, Harolda Pintera.Emitovana je na bavarskom radiju.Iznenađenje UrediNapisana 1959. Emitovana 1985.Uloge: Nevenka Urbanova, Miodrag Radovanović, Slavko Simić, Jovan Milićević, Nikola SimićReditelj: Petar TeslićTekst objavljen u Letopisu Matice srpske, br.135, maj 1959. Knj. 383 sv. 5Euridika UrediNapisana 1961. Emitovana 1961.Uloge: Ljiljana Krstić, Rade MarkovićReditelj: Vasilije PopovićEmitovana na radio-programima Hamburga, Štutgarta, Minhena, Esena i Frankfurta. Dr. Hajnc Švicke, istoričar i teoretičar radio-drame pominje u svojoj knjizi “Radio drama - Istorija i dramaturgija” Euridiku kao primer dela sa radiofonskom situacijom za dva lica i zvuk.Ikarov let UrediNapisana 1962. Emitovana 1962.Uloge: Ljiljana Krstić, Slavko Simić, Marjan LovrićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNa Festivalu jugoslovenske radio-drame, u Ljubljani 1963. emisija je dobila najveći broj nagrada: nagradu za emisiju u celini, drugu nagradu za tekst, prvu nagradu za režiju, nagradu za tonski snimak i nagradu za glumačko ostvarenje Ljiljane Krstić.Izvođena je u Nedelji jugoslovenske radio-drame na programu radio-Praga, a prikazana je i kao TV drama na Berlinskoj televiziji.Štampana je tri puta: RTV - Teorija i praksa, br.6, 1979. i Miroslav Jokić, Zvonimir Kostić, Antologija srpske radio-drame, RTS, 2004, nemački zdavač Horst Erdman Verlag uvrstio je u svoju zbirku jugoslovenskih radio-drama, a cela zbirka nosi naslov “Ikarov let”.Liptonov čaj UrediNapisana 1964. Emitovana 1964.Uloge: Nevenka Urbanova, Božidar DrnićPrva nagrada za glumačko ostvarenje 1964.Obična, oh, kokoška UrediNapisana 1966. Emitovana: 1967.Uloge: Ružica Sokić, Ljiljana Krstić, Zoran Radmilović, Milutin ButkovićReditelj: Vasilije PopovićTon-majstor: Marjan RadojčićNagrade na Festivalu jugoslovenske radio-drame: nagrada žirija, nagrada za emisiju u celini, za tonski snimak i za glumačko ostvarenje Ružice SokićTekst drame objavljen je u “Delu” jul, 1968.Štampana u knjizi Radio i TV drama - priredio Vasilije Popović, NOLIT, 1987.Filozofija palanke filosofija treci program prvo izdanje roman novi alen rob-grije natali sarot3/23

Smehotvorci: pola veka radio humora, satire i zabave Godna : 1986 RAdio BEograd STranica : 246 Stanje : Ima posvetu autora na predlistu, korice sa slika, malo pohabane, unutrasnjost bez nekih mana, cista, dobra za citanje, retko u ponudi. ter

62241) GOVORI F. GROMKI TMURNI , Zoran Stanojević , Draslar Beograd 2004 , Zoran Stanojević ( 1942 - 2021 ) pisac, satiričar i radijski voditelj. Rođen je 7. marta 1942. u Beogradu. Roditelji su mu bili Jelica i Tihomir Stanojević. Studirao je dramaturgiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Objavio je 21 knjigu u periodu od 1968. do 2018. Zastupljen je u mnogim antologijama. Napisao je oko 60 drama, od kojih je trećina nagrađena na anonimnim radijskim konkursima. Radio-drame su mu igrane na svim većim radio-stanicama u Jugoslaviji i prevođenje u Švedskoj, Nemačkoj, Austriji i Belgiji. Preveo je pet knjiga, među njima i trotomnog Tolkinovog `Gospodara prstenova`. Polovinu radnog veka proveo kao slobodan umetnik, a drugu kao voditelj i voditelj-urednik u Radio Beogradu. Sedam godina radio je čuveni emisiju `Vreme sporta i razonode`. Od 1976. do 2005. ostvario je oko 4.000 sati `živog` radijskog programa. Bio je i dopisnik Radio Beograda 2 iz Nemačke. Zoran je nagrađivan za svoj književni i voditeljski rad. roman, mek povez, format 12 x 20,5 cm , potpis i posveta autora na naslovnoj strani , ćirilica, 257 strana

OSNOVI ELEKTRONIKE - 3 i 4 Izdavac - Drzavni Sekreterijat za Narodnu Odbranu , Beograd , 3. Osnovi elektronike - elektronske cevi , poluprovodnički elementi i usmerači , izdato 1967. 306 str. 4. Osnovi elektronike - radio uređaji za frekventnu modulaciju i radio uređaji za prenos jednog bočnog opsega , izdato 1969. 394 str. broširan povez

Milica Stojković: BILA SAM SVEDOK: MUZIČKA PRODUKCIJA RADIO - TELEVIZIJE BEOGRAD OD 1976. DO 1992. 267 strana većeg formata, mek povez, čisto, očuvano... UVELIČAJTE I POGLEDAJTE SLIKE. Izdavač: Radio - televizija Srbije, Beograd 2011. _______________________________________________________________________________________________ TAGS: Informisanje, kultura, umetnost, elektronski mediji, TV, štampa, simfonijski i narodni orkestar RTS, hor Kolibri, stručna literatura

Naslov: Optički komunikacioni sistemi ( u originalu: Оптические системы связи), prevod sa engleskog Naslov na engleskom: OPTICAL COMMUNICATION SYSTEMS Autor: John Gowar Izdavač: `Radio i komunikacija` Moskva ( u originalu: `Радио и связь` Москва ) Godina izdanja: 1989 Broj strana: 501 Povez: tvrd Format: 14,5X 21cm Očuvanost: jako dobra, kao da nije korišćena K-6*

Naslov: Pretraživanje objekata ( u originalu: Поиск обьектов ) Autor: Abčuk i Suzdalj ( u originalu: В.А.Абчук, В.Г.Суздаль ) Izdavač: Sovjetski radio Moskva ( u originalu: Москва `Советское радио` ) Godina izdanja: 1977 Broj strana: 334 Povez: tvrd Format: 13.5x20.5cm Očuvanost: dosta dobra, nema tragova pisanja ili podvlačenja, korice počele da se habaju na ćoškovima, na prvoj predstrani upisani datum i mesto kupovine. K-1*

dobro očuvana radio tehnika

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Kornvol - Kenjon - Kregel - Ajhner - Balcezan - Pajper - Slavinjski - Frojd - Zizek ... Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije.[1] Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda.[2] Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku - onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu).[3] Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije.[4] Glavni članak: Treći program Radio Beograda Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković.[5] Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu.[6] Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju[3] od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo.[7] Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922-1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević.

Priče sa Galiole Arsenija Jovanovića mnogo su više od putopisa. Vlasnik dinastije „Galiola” – jer svi Arsenijevi čamci i brodice na kojima je plovio zvali su se Galiola – pripoveda priču o svetu još od vremena kada je kao sedmogodišnjak spustio mamino korito za veš u reku i otisnuo se sa dvogodišnjim bratom u daleki svet. Otada, malo vremena je proveo na sidrištu, svejedno da li je u Rovinju ili u Beogradu. Luke postoje da bi se iz njih isplovilo. U ovoj knjizi pluta rasuti teret jednog života koji se živeo punim jedrima. To su studije o pomorstvu, brodski dnevnik, avanturistički roman, memoari, vodič za plovidbu Savom i Dunavom, Crnim, Mramornim, Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem. Brodio je Arsenije na svojim Galiolama mnogo dalje. I po horizontali, i po vertikali. „Galiola” nisu samo brodovi i čamci. Galiola je i hrid na Severnom Jadranu, tačka sa kojom se okončava ovaj putopis. Dragan Velikić Arsenije Arsa Jovanović je pozorišni, televizijski, radijski i filmski reditelj. Takođe je kompozitor elektroakustičke i konkretne muzike, povremeno prevodilac, fotograf i pisac. Autor je više pozorišnih adaptacija i televizijskih scenarija, potpisnik brojnih tekstova i adaptacija za radio. Autor je knjige Kosančićev venac 19. Objavljivao je poeziju, kasnije putopisne tekstove po časopisima i novinama, eseje i radne beleške prilikom mnogobrojnih projekata za pozorište i radio. Bio je profesor na Katedri za glumu pri FDU u Beogradu. Neko vreme bio je stalni reditelj Narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Režirao je i u beogradskom Ateljeu 212, dečjem pozorištu „Boško Buha“, u bugarskom nacionalnom teatru „Ivan Vazov“, u Šefildu (Engleska), dve režije u Performing Arts centru u Olbeniju (država Njujork, SAD), režije u pozorištu „Marin Držić“ u Dubrovniku, Narodnom pozorištu u Zadru i Šibeniku, dve predstave u Narodnom pozorištu u Užicu (obe učesnice beogradskog Bitefa). Autor-kompozitor mnogobrojnih radiofonskih dela za Radio Beograd, WDR (Studio akustische Kunst, Keln, Nemačka), Deutsch­landradio (Berlin), SFB (Berlin), YLEIS Radio (Finska), University of Technology (Sidnej, Australija), ORF (Austrijski nacionalni radio), Radio educación (Mexico City), Radio France, RAI (Italia), Radio Zagreb. Inicijator i učesnik u više eksperimentalnih radionica u oblasti umetnosti zvuka. Učestvovao u osnivanju kasnije proslavljenog programa pri Austrijskom nacionalnom radiju – Kunstradio (ORF), voditelj i učesnik seminara-radionice zvuka na Farskim ostrvima, u Helsinkiju i Ouliju (Finska), voditelj seminara-radionice zvuka pri Performing Arts Centre (University of Technology, Sidnej, Australija).

Radio b92 Beograd 1995g. 270str.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“. Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47. U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom. Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“. Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana. Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica. Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta. Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana. O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.` Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine. Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.``

Naslov: Doplerov uređaj i sistem navigacije aviona ( u originalu: Допплеровские устройства и системы навигации ) Autori: Kolčinskiji, Mandurovskiji, Konstantinovskiji (u originalu: В.Е. Колчинский , И.А.Мандуровский , М.И Константиновский ) Izdavač: `Sovjetski radio` Moskva (u originalu: `Советское радио` Москва) Godina izdanja: 1975 Broj strana: 430 Povez: tvrd Format: 17x24.5cm Očuvanost: unutrašnjost apsolutno čista, gornji i donji deo hrbata malo pohaban (nabijen) zbog čestih selidbi. V-1*

Godina izdanja 1999 Izdavač radio B92

mek povez, 564strane, izdavač: Radio Beograd

Akademija za pozorište film radio i televiziju