Autor: Dr Radomir Popović Strana: 129 Povez: meki Pismo: ćirilica Format: 21 cm Sveti Oci u prevodu na srpski jezik – knjiga 6. U knjigama će, kao i do sada, pored prevoda spisa uz originalni tekst i kritičkog aparata biti prikazana žitija svetitelja i istorijske prilike u kojima su oni radili u okviru istorijsko-bogoslovskih predgovora. Dr Radomir Popović, redovni profesor Crkvene istorije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, potpisuje uredništvo svakog toma u ediciji Sveti Oci u prevodu na srpski jezik. Prevođenje će, kao i do sada, biti povereno eminentnim poznavaocima klasičnih jezika, sa redakcijom prevoda od strane profesora klasičnih nauka sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Moj životni put - Milica Miletic Milica Mica Miletić ( 1890 – 1972) bila je dete predsednika Okružnog suda u Negotinu Milana Miletića. Obrazovana za to vreme, radila je kao državni službenik, pohađala školu slikarstva kod Riste i Bete Vukanović, bila član ženskog feminističkog društva. – Svojim bližnjima, direktnih potomaka nije imala, kao zaostavštinu je ostavila svoju biografiju u rukopisu, kao i crteže. Taj rukopis na 88 stranica svedočanstvo je ne samo o njenom životu, već slika događaja čiji je bila savremenik. Opisala je Majski prevrat, život u okupaciji u vreme Prvog svetskog rata, Beograd u vreme ubistva Aleksandra Karađorđevića u Marseju, Drugi svetski rat. Rukopis se završava 1944. godine metg

Monografija - Tvornica Papira RIJEKA Veoma retka monografija ,na jednom sajtu se prodaje za 3x vise para -prikazuje sta su sve stampali i radili za inostranstvo ,i istoriju stamparije Monografija Tvornice papira Rijeka. Izdanje povodom 150-te godišnjice osnutka (1821-1971). -Tvrd uvez + meke zaštitne korice. Bogato ilustrirano fotografijama, dokumentima, crtežima. 124 stranice. Klen, Danilo [autor teksta] : Tvornica papira Rijeka, 1971 god. -unutrasnjost je lepo ocuvana ,sadrzaj je cist ,zastitni omot je na coskovima iskrzan i na par mesat je lepljen salotejpom ,po malo uz rubove -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDI SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE knjige NA LIMUNDU I KUPINDU ( kutija 8)

Autor: Dr Radomir Popović Strana: 131 Povez: meki Pismo: ćirilica Format: 21 cm Sveti Oci u prevodu na srpski jezik – knjiga 4. U knjigama će, kao i do sada, pored prevoda spisa uz originalni tekst i kritičkog aparata biti prikazana žitija svetitelja i istorijske prilike u kojima su oni radili u okviru istorijsko-bogoslovskih predgovora. Dr Radomir Popović, redovni profesor Crkvene istorije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, potpisuje uredništvo svakog toma u ediciji Sveti Oci u prevodu na srpski jezik. Prevođenje će, kao i do sada, biti povereno eminentnim poznavaocima klasičnih jezika, sa redakcijom prevoda od strane profesora klasičnih nauka sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihail Mihajlovič Bakhtin (5. novembar [17], 1895. [1] [2] [...], Orel [4] - 7. marta 1975. [2] [5] [...], Moskva [1]) - ruski filozof, kulturolog, teoretičar Evropska kultura i umetnost. Istraživač jezika, epskih oblika naracije i žanra evropskog romana. Tvorac nove teorije evropskog romana, uključujući pojam polifonizma (polifonije) u književnom delu. Istražujući umetničke principe romana Francoisa Rabelaisa, Bakhtin je razvio teoriju univerzalne popularne kulture smeha. Pripada književnim pojmovima kao što su polifonizam, kultura smeha, hronotop, karnevalizacija, menippea, duhovni gornji i telesni donji. Bahtin je autor više lingvističkih radova posvećenih opštem teorijskom pitanju, stilizmi i teoriji govornih žanrova. Intelektualni vođa naučnog i filozofskog kruga, koji je poznat kao `Bahtinov krug`. Rođen je u Orelu u brojnoj porodici zaposlenog u banci. Tada je živeo sa porodicom u Vilni i Odesi. Prema njegovim rečima, studirao je na univerzitetima u Petrogradu i Novorosijsku (nema dokumentovanih dokaza). Stariji brat je Nikolaj, filozof, istoričar antike. Od 1918. živeo je u gradu Nevel, gde je predavao u jednoj radnoj školi. Bakhtin je takođe razvio uski krug intelektualaca istomišljenika: M. I. Kagan, L. V. Pumpianski, V. N. Voloshinov, M. V. Iudina, B. M. Zubakin. 1919. godine - prvi objavljeni članak, „Umetnost i odgovornost“. Bakhtin.JPG Od 1920. živeo je u Vitebsku, gde je predavao u pedagoškom institutu i ​​konzervatorijumu, držao javna predavanja o filozofiji, estetici i književnosti. Njegovi poznanici uključuju P. N. Medvedeva, V. N. Voloshinova i I. I. Sollertinskog. U 1920-1924. Godini radio je na nedovršenim filozofskim traktatima i ranom izdanju knjige o Dostojevskom. 1921. oženio se Elenom Aleksandrovnom Okolovič. 1924. godine, na poziv Medvedeva koji se prethodno tamo vratio, vratio se u Lenjingrad. U krugu Bakhtina (koji sada, zajedno sa M. V. Iudinom, P. N. Medvedevim, V. N. Voloshinovom, L. V. Pumpianskim i I. I. Sollertinskim, koji su se preselili iz Vitebska i Nevela, obuhvata I. I. Kanaev , pesnik K. K. Vaginov i orijentalista M. I. Tubjanski), nastavljeni su kućni razgovori i seminari o filozofiji religije, etike i književnosti. Freud je takođe raspravljao o teoriji psihoanalize. Izveštaj Instituta za istoriju umetnosti „Problem heroja i autora u umetničkom stvaralaštvu“ 28. juna U decembru 1928. godine Bakhtin je zajedno s još nekoliko Lenjingradskih intelektualaca uhapšen u vezi sa aktivnostima grupe A. A. Meier (Uskrsnuće). 5. januara 1929. godine Bakhtin je pušten iz zatvora u kućnom pritvoru zbog bolesti (multipli osteomijelitis). 22. jula, dok je bio u bolnici, osuđen je u odsustvu na pet godina u logoru Solovetski, ali zahvaljujući naporima supruge i prijatelja, kazna je preinačena na 5 godina progonstva u Kustanaiu. Juna 1929. objavljena je prva Bahtinova monografija, „Problemi stvaralaštva Dostojevskog“. Posle prestanka izgnanstva 1936. godine, zbog zabrane života u velikim gradovima, Bakhtin je dobio posao u Mordovskom državnom pedagoškom zavodu u Saransk, ali je tamo bio prisiljen da napusti 1937. i do 1945. živeo je u stanici Saviolovo, u regionu Kalinin, gde je radio kao učitelj u škola broj 14. 1938. godine, zbog osteomijelitisa, amputirana mu je desna noga [6]. Pre rata, Bakhtin je učestvovao u odseku za teoriju književnosti Instituta za svetsku književnost. A. Gorki Akademija nauka SSSR-a (IMLI), gde je sačinio dva izveštaja o teoriji romana [7]. Prvi izveštaj, „Reč u romanu“, sačinjen je 14. oktobra 1940 (ovaj izveštaj je objavljen u „Pitanjima o književnosti“ 1965, br. 8), a drugi izveštaj, „roman kao književni žanr“, pročitan je 24. marta 1941. (objavljen u „Pitanja o književnosti“) 1970. br. 1) [8]. 15. novembra 1946. Bakhtin je odbranio disertaciju u Moskvi na Institutu svetske književnosti na temu `Rabelais u istoriji realizma` [9] i dobio doktorat [6]. Iste godine vratio se u Saransk, gde je ponovo radio na odeljenju za opštu književnost Državnog pedagoškog zavoda u Mordoviji (od 1957 - Državni univerzitet u Mordoviji) do 1961. Skoro savremeni zaboravljeni (između 1930. i 1963., osim tri manje novinske beleške, nisu štampane), Bahtin se 1960. vratio u naučni prostor SSSR-a, zahvaljujući pomoći istomišljenika koji su ga prepoznali kao svog učitelja: 1960. dobio je kolektivno pismo književnih naučnika - naučnici Instituta za svetsku književnost V. V. Kožinov, S. G. Bočarov, G. D. Gačev, P. V. Palievski, V. D. Skvoznikov [10]. Godine 1969. Bakhtin se preselio iz Saranska u Moskvu, pod pokroviteljstvom Jurija Andropova, koji mu je naredio da nađe dostojan stan književnom kritičaru [11]. Tokom 1960-ih i 1970-ih, Bakhtinovi su članci objavljeni u IMLI publikacijama: časopisu Voprosi literaturi i zbirci Contekt. Uspeo je da objavi svoju knjigu o Rabeli, da ponovo objavi knjigu o Dostojevskom (zapravo novo izdanje), da pripremi zbirku članaka o literaturi, „Pitanja o književnosti i estetici. Studije različitih godina “(objavljeno ubrzo nakon smrti autora). Umro je 7. marta 1975. u 79. godini. Sahranjen je u 21. delu Vvedenskog groblja [12]. Legaci Glavna djela Bakhtina ubrzo su prevedena i postala su vrlo poznata na Zapadu. U Engleskoj, na Univerzitetu u Sheffieldu, postoji Bakhtinski centar koji vrši naučni i obrazovni rad [13]. Bakhtinov rad postao je posebno popularan u Francuskoj, gde su ga promovisale Tsvetan Todorov i Julia Kristeva. Bakhtin je veoma poznat i u Japanu, gde je objavio prvo u svetu svoje sakupljene radove, a objavio je i veliki broj monografija i radova o njemu. Od 1992. godine u Vitebsku (od 2000. godine, zapravo u Moskvi) objavljen je „časopis za naučna istraživanja o biografiji, teorijskoj baštini i eri M. M. Bakhtina“ („kvartalni časopis za istraživanje izdavači, sledbenici i protivnici M. M. Bakhtina “, zatim -„ časopis za naučna istraživanja o biografiji, teorijskoj baštini i eri M. M. Bakhtina “) -„ Dijalog. Karneval. `Hronotop`. Posle pauze od 2004. do 2008. godine, od 2009. godine časopis izlazi dva puta godišnje. U delu M. Bakhtina veliko mesto zauzimaju problemi pozorišta i drame, filozofija scenske umetnosti u celini. Braća Bakhtin su u detinjstvu, pod vođstvom svoje guvernante, igrali scene iz Iliade i nastavili da postavljaju pozorišne predstave posle njenog odlaska. U problemu „M. Bahtin i pozorište “ističu se sledeći aspekti: uloga pozorišta u Bahtinovom životu i radu, u stvaranju njegove ličnosti i kreativnosti interesovanja; `Pozorišne` činjenice iz biografije naučnika u kontekstu kulture; problemi dramaturgije, pozorišne estetike i pozorišne filozofije u radovima naučnika, njihova povezanost sa opštim kulturnim procesima doba, Bahtinova interpretacija ideja `teatralnosti`, opšti kulturni univerzal - metafora `svet - pozorište`, jasno ažurirana u 20. veku. Bahtinova arhiva se čuva u Odseku za rukopise RSL-a, fond 913......

IDOLI i poslednji dan Ana Marija Grbić Idoli i poslednji dani - Ana Marija Grbić Izdavač: Kontrast Godina izdanja: 2018 Broj strana: 131 Format: 21 cm Povez: Broširani Kada smo počeli da radimo na ovoj knjizi, potpisnik ovih redova je o Idolima znao samo da ne mogu da spavaju i uče bez nje. Vođen predrasudama i nedovoljnom upućenošću, početak rada na ovoj knjizi je kao jedinu referentnu tačku imao autorkinu strast prema ovom bendu i svemu što su oni radili i predstavljali. Strpljivo radeći na ovoj biografiji benda, autorka je otkrivala pre svega meni, a onda i vama koji se odlučite da je pročitate, svet dečačke (ne)snalažljivosti, religijskog misticizma, kraja adolescencije, opskurnih sovjetskih pesnika, nesrećnih ljubavi, pogrešnih životnih izbora, preispitivanja osnovnih životnih načela… Čitajući ovu knjigu, otkrićete pre svega kako je moguće da je jedna grupa tako različitih ljudi uspela da kroz alhemijski proces, sa ne previše muzičkog znanja (što za rock and roll nikada nije bila presudna stvar), stvori muziku koja već skoro četiri decenije uspeva da i dalje bude inovativna i provokativna. Njihove različitosti (kulturne, ekonomske, intelektualne i mnoge druge) tokom perioda od ne više od četiri godine, vodile su ih u najrazličitija iskušenja koja su na kraju rezultirala i definitivnim razlazom. Pucala su prijateljstva, gitare, menjali su se članovi benda, ali kada se podvuče crta ispod svedočanstva uobličenog u ovoj knjizi, ostaje jedan album koji je 1985. godine proglašen najboljim albumom jugoslovenske muzičke scene. Nadam se da će vas ta neupitna činjenica podsetiti ili naterati da otkrijete album Odbrana i poslednji dani, koji večno svež stoji kao testament jednog vremena, nepresušne kreativne energije i duhovne povezanosti ovih beogradskih dečaka. Vladimir Manigoda Knjiga je NOVA..... -------------------------------- 0

Lepo očuvano Midhat Šamić (Sarajevo 1907 — 1990), bio je jugoslovenski i bosanskohercegovački književnik (romanist, metodičar, metodolog i prevodilac), te član Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH). Dobitnik je više odlikovanja. Školovanje[uredi | uredi izvor] Midhat Šamić, rođen je 16. marta 1907. godine u Sarajevu. U svom rodnom gradu završio je osnovnu i srednju školu. Nakon toga odlazi za Beograd gde upisuje Filozofski fakultet. Završio je studije francuskog jezika i književnosti, uporedne književnosti sa jugoslovenskom književnošću i latinski jezik 1931. godine. Odmah nakon diplomiranja, pa sve do 1950. godine radio je kao profesor u srednjim školama u Prijedoru, Sarajevu i Beogradu. Kratko vreme je bio profesor i u višoj Pedagoškoj školi u Sarajevu u kojoj je predavao francuski jezik.[1] Rad na Univerzitetu[uredi | uredi izvor] Na mesto profesora Filozofskog fakulteta dolazi odmah pri njegovom osnivanju, tj. 1950. godine. Predavao je francusku književnost do XVIII veka. Na fakultetu je prešao sva nastavnička zvanja, od predavača do profesora. U periodu između 1954—1956. godine radio je u Parizu kao lektor srpsko-hrvatskog jezika na Sorboni. Dve godine kasnije, tačnije 1958. godine, odbranio je državni doktorat sa dve teze: Les Voyageurs français en Bosnie... (glavna teza) i Les Sources historiques de la Chronique de Travnik od Ive Andrića (dopunska teza), za šta mu je dodeljen najviši stepen u ocenjivanju: mention très honorable. Od 1969. bio je dopisni član ANUBiH, a redovni član postaje 1973. godine. U ANUBiH je obavljao i različite dužnosti: sektretar Odeljenja za književnost i umetnost, član Predsedništva, a jedno vreme je bio i potpredsednik Akademije. Osnovne dve oblasti kojima je Šamić posvetio svoju naučnu pažnju jesu uporedna književnost i francuska književnost.[1] Dela[uredi | uredi izvor] Značajna dela iz prve oblasti odnose se na proučavanje književno-kulturnih veza i dodira Francuske i Bosne u jednoj izuzetno uzburkanoj istorijskoj epohi (kraj XVIII i početak XIX veka). Neka dela objavljena su na francuskom jeziku u Francuskoj. Tu se, pre svega, misli na studiju Les voyageurs français en Bosnia à la fin du 18e siècle et au début du 19e et le pays tel qu’ils l’ont vu (1960). Pod naslovom Francuski putnici u Bosni na pragu XVIII veka i njihovi utisci o njoj, ista studija objavljena je i na srpskom jeziku (1966). U ovu grupi Šamićevih dela spadaju još i sledeće rasprave i studije: Fra Grgo Martić i Francuzi (1957); Istorijski izvori `Trgovačke hronike` Ive Andrić i njihova umetnička transpozicija (1962); Iz strane i uporedne književnosti (1968). Midhat Šamić je pisao i o velikom broju francuskih pisaca, a najznačajniji mu je rad iz francuske književnosti i monografija Život i djelo doba A. Žida(1976). Šamić je takođe bio istaknut prevodilac sa francuskog jezika. Posebno su mu zapaženi prevodi Zolinih romana. Bavio se i problemima metodologije i tehnike naučno-istraživačkog rada, što je rezultiralo knjigom `Kako nastaje naučno djelo` (1968, 1969, 1972).[2] Osim toga, Šamić se bavio i problemima medotike stranih jezika . Njegov priručnik `Metodika nastave i tehnika učenja živih jezika`, s posebnim osvrtom na engleski, francuski, ruski i nemački (1959) pomagao je, u vreme kada je nastao, da se napredi nastava stranih jezika kod nas. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Metodika nastave i tehnike učenja živih jezika, Svjetlost, 2. izd., Sarajevo 1959. Les Voyageurs français en Bosnie à la fin du 18e siècle et au début du 19e..., Didier, Paris 1960. Istorijski izvori Travničke hronike Ive Andrića i njihova umjetnička transpozicija, Veselin Masleša, Sarajevo 1962. Iz strane i uporedne književnosti, Svjetlost, Sarajevo 1968. A. Gide i R. Martin du Gard: Književno prijateljstvo, ANUBiH, Sarajevo 1975. Ličnost, delo i doba A. Žida u svjetlu njegova dnevnika, ANUBiH, Sarajevo 1976. Kako nastaje naučno djelo, Svjetlost, Sarajevo 1977. (desetak izdanja) Prevedene knjige[uredi | uredi izvor] A. Tibode, Istorija francuske književnosti; izabrani odlomci iz đela Montaignea i Hugoa. Nagrade i odlikovanja[uredi | uredi izvor] Dobitnik je 27-julske nagrade 1968. godine, nagrade ZAVNOBiH-a, Spomen-plakete Sarajeva, Plakete Univerziteta u Sarajevu, kao i odlikovanja (Orden rada sa zlatnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima).[1] tags: Midhat Šamić Kako nastaje naučno djelo: Uvođenje u metodologiju i tehniku naučno-istraživačkog rada – opći pristup umberto eko metodologija karl poper logika naučnog dela nauka naučni rad metodika

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tihomir Ostojić Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju.[1] Mladost i obrazovanje Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski)[2], koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće.[3] Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnik Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”.[4]Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića.[5] Fotografija I razreda Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu sa razrednim starešinom Tihomirom Ostojićem (1892) Prosvetni i javni rad U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici[6], teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom.[7] Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne.[8] Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu.[9] U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”.[10] Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju.[11] Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Intelektualni krug „Pokret” Krajem 19. veka doktor filozofije[12] Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Matica srpska Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[5]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine.[13] Srpsko narodno pozorište U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi kontakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta.[13] Prvi svetski rat Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se uključuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Odlazak u Skoplje Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske.[14] Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao.[15] Smrt Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine.[16] „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.

VELIKA RIZNICA PREDAKA Bela Hamvaš Prva knjiga u novopokrenutoj Glasnikovoj ediciji posvećenoj opusu velikog mađarskog pisca Bele Hamvaša jeste njegova do sada neobjavljena zbirka eseja Velika riznica predaka. Reč je o kapitalnom delu koje je nastajalo u periodu 1943–1964. za potrebe Hamvaševe zamišljene monumentalne antologije svetske duhovne baštine koja, nažalost, nikada do kraja nije realizovana. Pod pojmom jedinstvene baštine čovečanstva Hamvaš podrazumeva drevna znanja sačuvana u svetim knjigama različitih kultura sveta koja imaju zajednički okvir i objavljuju večne i nepromenljive moralne i duhovne vrednosti. Odstupanje čovečanstva od ovih univerzalnih vrednosti dovelo je do sveopšte krize koja je, po Hamvašu, otpočela oko 600. godine p.n.e. i kulminirala u naše doba. Da bi savremenog čitaoca upoznao sa drevnom baštinom koja može da ukaže na puteve izlaska iz ove krize, Hamvaš je zamislio obimnu hrestomatiju najvažnijih starih tekstova koji bi, zbog vremenske i kulturne distance u odnosu na vreme njihovog nastanka, bili propraćeni odgovarajućim studijama s ciljem da se čitaoci upute u način na koji ove tekstove treba čitati. Za takvu svrhu Hamvaš je napisao seriju eseja koji su sada prvi put sakupljeni u ovoj knjizi. U njima Hamvaš govori o značaju i smislu indijskih Veda i Upanišada, Konfučijevog i Lao Ceovog učenja, tibetanskih misterija, japanskog zena, egipatske Knjige mrtvih, hebrejske Sefir jecire, islamskih sufija, toltečkog nasleđa, zatim o Orfeju, Pitagori i Empedoklu, Bemeu, evropskim alhemičarima i drugim čuvarima starih znanja. Lucidno promišljajući ishodišta i domete drevne baštine čovečanstva, Hamvaš se i ovom knjigom dokazuje kao jedan od najvećih evropskih umova XX veka. Broj strana: 500 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 19 cm Izdavač: Sjećanje Banja Luka 1997 Roden 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovackoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti madarski i nemacki. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i casopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznacajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime. Sjećanje Banja Luka Stanje odlično kao novo

PODNEBLJE DUHA - razgovori sa misliocima Priredio - Miloš Jevtić Izdavač - Službeni glasnik, Beograd Godina - 2010 718 strana 22 cm Edicija - Izabrani radovi Miloša Jevtića; Biblioteka Svedoci epohe ISBN - 978-86-519-0671-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Vladeta Jerotić Radomir Lukić Sima Ćirković Radovan Samardžić Ljubomir Tadić Darko Tanasković Veljko Korać Mihailo Marković Vuko Pavićević `Kad je davne 1974. godine novinar Radio Beograda Miloš Jevtić predložio da redovno priprema i nedeljom u etar pušta jednočasovnu emisiju razgovora sa istaknutim umetnicima i naučnicima iz cele Jugoslavije, sigurno nije mogao ni pretpostaviti kakva je neslućena sudbina namenjena tom njegovom originalnom naumu. Tokom bezmalo tri decenije, u više od hiljadu i po emisija, o životu, radu i pogledima na svet govorilo je preko osam stotina poslenika različitih struka i usmerenja, savremenika za koje je Miloš Jevtić smatrao da imaju šta da kažu i da to što njemu kazuju zavređuje pažnju najšire javnosti. Tomovi Glasnikovog izdanja Izabrani razgovori uređeni su prema oblastima delovanja Jevtićevih gostiju i prirodi njihovih svedočenja, i obuhvataju: nauku o jeziku (Čudo jezika), sasvim uslovno rečeno, filozofiju (Podneblje duha), nauku o književnosti (Tačke oslonca), istoriju i teoriju umetnosti, s arheologijom (Čuvari tradicije), poeziju (Pečat vremena), proznu književnost (Radost čitanja), likovne umetnosti (Svetovi umetnosti), pozorište i teatrologiju (Život scene), muziku i muzikologiju (Lepota zvuka), medicinu, prirodne i tehničke nauke (Pouzdanost nauke) i arhitekturu i urbanizam (Snaga graditeljstva), dok je predviđeno da poslednji, dvanaesti tom, naslovljen Preplitanja, sadrži petnaestak razgovora sa stvaraocima različitih profila iz drugih republika bivše Jugoslavije.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Kralj Aleksandar Ivo Andrić Aristotel Fehim Bajraktarević Josip Broz Tito Nikolaj Velimirović Fjodor Dostojevski Marija Đukanović Fridrih Engels Pavle Ivić Alija Izetbegović Isus Hristos Vuk Stefanović Karadžić Edvard Kardelj Milan Kašanin Karl Marks Mihailo Marković Slobodan Milošević Kosta Mihajlović Dušan Nedeljković Stojan Novaković Georgije Ostrogorski Predrag Palavestra Petar Petrović Njegoš Aleksandar Popović Justin Popović Žan Pol Sartr Isidora Sekulić Meša Selimović Franjo Tuđman Dobrica Ćosić Sigmund Frojd Erih From Fridrih Hegel Adolf Hitler Miloš Crnjanski Josif Visarionovič Džugašvili Staljin

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jirgen Elzeser RATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja Miloševiću Pišući o ratu na Balkanu, autor se hrabro i argumentovano suprotstavlja medijskoj propagandi na Zapadu. Kritikuje nemačku politiku u odnosu na ovaj deo Evrope. Koristeći zapadne izvore, on iznosi istinu o dešavanjima u Bosni i na Kosovu, sa željom da ta istina dopre i do srpskog i do nemačkog čitaoca. U ovoj knjizi se mogu naći argumentovane istine o Račku, navodnom broju žrtava na Kosovu, Operciji Potkova, itd. Jürgen Elsässer (* 1957. u Pforzheimu) njemački je novinar i autor brojnih knjiga o vanjskoj politici Njemačke. Od sredine 1970-ih godina bio je član njemačkog Saveza Komunista (KB) do njegova raspada 1991. Jedan je od od utjecajnih komentatora njemačke političke ljevice. Elsässer je jedan od utemeljitelja tzv. Protu-Njemačke, i smatra se antiimperialistom.Od 1990-ih do 2002/03 redovito je pisao članke. Elsässer je maturirao u Pforzheimu i kasnije radio kao učitelj u Baden-Württembergu. Tijekom 4 godina imao je razred koje je bio sačinjen uglavnom od djece iz bivše SFR Jugoslavije. Kasnije je izjavio da je u to vrijeme počeo cijeniti `mentalitet srpskog naroda`[1] Nakon 14 godina rada 1994. napušta posao kao učitelj i seli se u Berlin. U siječnju 2009. Elsässer je pozvao na stvaranje `inicijative protiv financijskog kapitala`. Smatra da je Gospodarska i financijska kriza nastala kao `namjeran napad od strane anglo-američkog financijskog kapitala`, od kojeg se treba braniti. Pozicije Elsässer se izjašnjava polemočno primjerice o razlozima za raspad SFRJ, Domovinski rat i o Genocidu u Srebrenici gdje opovrgava broj ubijenih žrtava[2] Relativizira genocid između ostalog objašnavajući događaje srpskim žrtvama rata.[3] i izjavljuje da se ne radi o genocidu i izjavljuje da je to „laž“[4] i „mit“.[5] Tvrdi da je velik broj ubijenih muslimana iz ljeta 1995 zapravo žrtve likvidacija koje su počinili drugi muslimani.[6] Naglasio je da zločini u Srebrenici nisu počinjeni namjerno i sustavno, nego da su samo djela pljačkaša.[7] Smatra se ljubiteljem Srba i Slobodana Miloševića.

SUSRETI SA SVETOGORSKIM STARCIMA - TREĆE, IZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE RELIGIJA I TEOLOGIJA Šifra artikla: 388887 Isbn: 9788661571480 Autor : Nenad Andrić Izdavač : NNK INTERNATIONAL Smisao života je u ove dve molitve: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog i Bogorodice Djevo... Ove molitve treba da upražnjavate svakodnevno i tokom čitavog života. To je ono što mi radimo ovde na Atosu. I ništa nam više ne treba. Živite jevanđeljski i ne gledajte materijalne stvari. Sve mate... Detaljnije Smisao života je u ove dve molitve: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog i Bogorodice Djevo... Ove molitve treba da upražnjavate svakodnevno i tokom čitavog života. To je ono što mi radimo ovde na Atosu. I ništa nam više ne treba. Živite jevanđeljski i ne gledajte materijalne stvari. Sve materijalno je prolazno, mislite na večni život i spasenje. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija RELIGIJA I TEOLOGIJA Autor Nenad Andrić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač NNK INTERNATIONAL Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2024 Format 14,8x21 Strana 322 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Budni u pet ( i vaš je čitav svet ) - Robin S. Šarma Izdavač: Vulkan izdavaštvo Godina izdanja: 2018. Broj strana: 296 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 x 14 cm NOVA knjiga!!! Pre dvadeset godina, legendarni stručnjak za liderstvo i elitni performans Robin Šarma predstavio je koncept Budni u pet (i vaš je čitav svet), zasnovan na revolucionarnoj jutarnjoj rutini koja je pomogla njegovim klijentima da povećaju produktivnost, poboljšaju zdravstveno stanje i sačuvaju smirenost u ovom našem previše komplikovanom svetu. Ova knjiga otkriće vam: Kako izvanredni geniji, poslovni titani i najmudriji ljudi na svetu počinju jutro da bi postigli izvanredna dostignuća. Malo poznatu formulu da biste se probudili inspirisani, fokusirani. Detaljan metod da biste imali vremena da vežbate, resetujete se i radite na ličnom razvoju.

Broj strana:156 Format:20cm Povez:broš Paradajz - priručnik jednog hobiste ili sve što ste želeli da znate o paradajzu a niste imali koga da pitate - Ivan Petrović „Poštujući staru izreku „nemojte da me savetujete, znam i sam da pogrešim“ – retko delim savete, ali ću ovaj uvod ipak započeti upravo savetom: ako se ikada odlučite da posadite bilo koju biljku, uradite sve – ili nemojte da radite ništa. Dakle, preduzmite sve što je biljci potrebno za normalan rast i razvoj; ako na to niste spremni – ne sadite je!“ iz uvoda autora Iz sadržaja: -Skica za portret prosečnog hobiste -Izbor i priprema parcele -Izbor sorte -Rasad -Rasađivanje -Razvoj, plodonošenje i berba -Prihrana (đubrenje) -Zaštita -Bolesti, štetočine i suzbijanje -Proizvodnja ranog paradajza -Kalendar aktivnosti -A na kraju - Uvod

Ekonomski leksikon Tvrdi povezVeliki formatEkonomski leksikon najvažnije je domaće djelo ekonomske i poslovne terminologije. Na novom izdanju Ekonomskog leksikona četiri godine radilo je 142 renomiranih autora i urednika. Knjiga sadrži 6520 natuknica s opsežnim i svima razumljivim objašnjenjima, od čega je više od 45 posto novog teksta, što zadovoljava potrebe današnjeg modernog poslovanja.Uz poslovne izraze, kratice, procese, institucije i ekonomske poslovne škole, objašnjeni su temeljni pojmovi iz specijaliziranih područja kao što su makroekonomija, financije, burzovno poslovanje, menadžment, računovostvo, poslovna informatika, osiguranje, trgovina, distribucija i logistika, statistika, matematika i drugo. Koncepcija Ekonomskog leksikona slijedi praksu i uzore sličnih izdanja ekonomski razvijenih sredina. Brz razvoj ekonomske znanosti te pojava novih disciplina i pojmova koji su objašnjeni u ovom vrijednom djelu znatno će pridonijeti stručnoj edukaciji i praksi domaće poslovne zajednice.7/0

Ekonomski leksikon Tvrdi povezVeliki formatEkonomski leksikon najvažnije je domaće djelo ekonomske i poslovne terminologije. Na novom izdanju Ekonomskog leksikona četiri godine radilo je 142 renomiranih autora i urednika. Knjiga sadrži 6520 natuknica s opsežnim i svima razumljivim objašnjenjima, od čega je više od 45 posto novog teksta, što zadovoljava potrebe današnjeg modernog poslovanja.Uz poslovne izraze, kratice, procese, institucije i ekonomske poslovne škole, objašnjeni su temeljni pojmovi iz specijaliziranih područja kao što su makroekonomija, financije, burzovno poslovanje, menadžment, računovostvo, poslovna informatika, osiguranje, trgovina, distribucija i logistika, statistika, matematika i drugo. Koncepcija Ekonomskog leksikona slijedi praksu i uzore sličnih izdanja ekonomski razvijenih sredina. Brz razvoj ekonomske znanosti te pojava novih disciplina i pojmova koji su objašnjeni u ovom vrijednom djelu znatno će pridonijeti stručnoj edukaciji i praksi domaće poslovne zajednice.7/0

Repata zvezda - Magazin - priče i fotografije staroga Beograda 7 brojeva Nekorišćene 2013g Svaki broj ima 15 strana Само један човек у стању је да буде писац, аутор, уредник и дистрибутер часописа „Репата звезда“, у којем упорно скупља приче и фотографије старог Београда. Овај ентузијаста живи у времеплову на улицама старог Београда Наш саговорник Драган Перић себе зове „намћором овдашњим“ и „капетаном времеплова“, а нама за љубав отворио је архиву својих фотографија, као и срце, и испричао неке несвакидашње приче. – „Репата звезда“ добила је име по кафани која се налазила на месту данашње Народне банке у Улици краља Петра – почиње причу Перић. – Поред те кафане налазила се и кућа у којој је рођен Бранислав Нушић, а затим је изградња банке отпремила ова здања у историју. Многа истраживања Перића су враћала у кафану, институцију у којој је настајала српска историја. За њега је најлепша она приповест о томе како је велики песник Војислав Илић написао Светосавску химну, коју малишани и данас сваке године рецитују о дану Светог Саве. Уредник и писац Наш саговорник је више од 30 година радио као технички уредник у различитим дневним и недељним новинама, у којима је и објавио значајан број текстова. Тренутно је незапослен, али уз огроман ентузијазам „живи“ на трговима старог Београда и у његовим кафанама. Аутор је романа „Обична прича“ у којем читаоца води улицама Београда из 1926. године. – Ова песма написана је у легендарној кафани „Дарданели“ која се налазила на данашњем Тргу републике у близини Народног позоришта. Песник је написао буквално за десетак минута, док је дечко којег су послали из штампарије цупкао поред стола стежући банку (десетодинарку), коју није смео да да Војиславу пре него што добије песму у руку. То је била наредба уредника, а банка је, узгред, већ увелико била попијена. Перић помиње и да је иницијатива за оснивање друштва „Цвијета Зузорић“ које је касније подигло велики уметнички павиљон на Калемегдану такође рођена у кафани, овог пута Позоришној кафани на Тргу републике, а не у Академији наука, како би неко помислио. – Кафане су биле и прави војни добровољачки штабови у доба балканских и Првог светског рата – наставља Перић.

Autor - osoba Batušić, Slavko Naslov Umjetnost u slici : pregled povijesti umjetnosti : sa 718 slika / Slavko Batušić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1961 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Matica hrvatska, 1961 (Zagreb : Vjesnik) Fizički opis 744 str. : ilustr. ; 25 cm Zbirka Biblioteka opće kulture / Matica hrvatska (Pl.) Napomene Registri. Predmetne odrednice Umetnost -- Istorija Batušić, Slavko, hrvatski književnik, teatrolog, kazališni redatelj, povjesničar umjetnosti, leksikograf i prevoditelj (Novska, 2. VI. 1902 – Zagreb, 25. IV. 1979). Diplomirao je 1925. povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, potom studij povijesti umjetnosti i arheologije nastavio na pariškoj Sorbonnei i na École de Louvre, a doktorirao u Zagrebu 1927. Od 1921. angažiran u zagrebačkome HNK-u, isprva kao asistent redateljima Ivi Raiću i Branku Gavelli, potom tajnik uprave (1923–29), tajnik Drame (1929–35), tajnik i zamjenik intendanta (1935–40) te dramaturg (1941). Za II. svjetskog rata radio u Sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, a nakon rata voditelj je Arhiva i muzeja HNK-a te 1950–72. redoviti profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost (danas Akademija dramske umjetnosti) u Zagrebu. Suutemeljitelj (1966) i voditelj Odsjeka za teatrologiju Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU-a. Osim znanstvenih radova, koje je objavljivao u hrvatskim i inozemnim časopisima, pisao je pjesme (23 pjesme, 1938), novele (Čuda i čarolije, 1931), romane (Na dragom tragu, 1932; Argonauti, 1936; Laterna magica, 1958), putopise (Kroz zapadne zemlje i gradove, 1932; Od Kandije do Hammerfesta, 1937; Od Siene do Harlema, 1941; Pejsaži i vedute, 1959), drame (Komorni trio, 1938) te eseje, feljtone, književne i likovne prikaze. Pisao je o zagrebačkim kazališnim građevinama i prostorima, o repertoaru, prijelomnim datumima i zbivanjima, o školskom, kajkavskom i pokrajinskom kazalištu te o kazališnim umjetnicima, o cenzuri, operi, baletu, skladateljima i scenografiji. Režirao je šesnaest dramskih i četiri glazbena djela te postavio mnogobrojne izložbe. Kao leksikograf surađivao je u hrvatskim i inozemnim enciklopedijskim izdanjima; bio glavni urednik Enciklopedije likovnih umjetnosti te Bibliografije rasprava i članaka likovnih umjetnosti (dvanaesta knjiga) u izdanju Leksikografskoga zavoda. Uređivao je kazališne časopise, priređivao književna izdanja i prevodio s francuskoga i njemačkoga jezika. Dobitnik je Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno djelo (1970) i Nagrade za životno djelo za područje društvenih znanosti (1978). MG122

Zločini vlasti (o Mesiću, Ćosiću, kravama i komunistima): članci i polemike / Borislav Radosavljević Beograd 1997. Mek povez, ćirilica, 320 strana. Knjiga je odlično očuvana. F1 Ovi napisi jesu jedno novinsko, a katkad i književno svedočanstvo. Ne govori li o tome i sam naslov ovog rukopisa? Isto onako kao što se o zločinima komunista može grvoriti u vreme kada su dograbili vlast, može se govoriti možda još i više danas kada zarad te vlasti, na izdisaju komunističke ideje, pokušavaju da spreče neminovne demokratske promene. Vojislav Koštunica Sadržaj: Uvodne napomene Izneverena očekivanja Kablovski lažni raj Zanosni sjaj iluzija Ne iz mržnje, već iz ljubavi Ceo Komitet u jednoj rečenici Kablovski sejači magle Kablovi u Rusiju, provizija na Kipar Kablovi u ambulanti Šta je Miladin radio u Italiji Boj Ćupričana i Jagodinaca Komunisti isti, isti ... Sutra, na žalost, oblačno Kašike Petra Stambolića Divovi i bubice Velika firma i mali ludi Otvoreno o Jugoslaviji Diverzanti su među nama Ko zamajava narod Razvoj kao zanimacija Ulica slika despotije Loto i Tito Srpski bidža u Parlamentu Majmunska pamet komunizma Zapomagali smo i Bog nas je čuo Čovek koga su mrzeli Profesorski ispeglana istorija Poslednja petokraka Evrope Igre sa Koviljkom Armijom komanduju izdajice Sramotni valcer Joža Smolea Laži i parade vode u smrt Kablovi - muzej komunizma Poslednja komunistička laž Koliko staju iluzije Generalske neprozirne magle Delegati pakla Strašna stvar, došao kralj Dostojanstvo srpskog čaira Pegokraka crkveno znamenje Veliki napori propadanja Priča o rođaku Marinku Mirelje sa porazom Takozvana prokleta vlast Metode Golog otoka Gde su srpski boljševici Vladino lepo vladanje Guliver zemlji divova Naši voljeni nas lažu Šta ne zna Raša Smiljanić Vitezovi nišči duhom `Đeneral Nedić` - politička podvala Saveznici za rat Vođa ide dalje Ko je ubio Marka Dalje zavlačenje naroda Poslednja smotra naroda Tamo neki popovi Miloševića će smeniti kamarati Sreća gospodina Panića Orhan Nevzati stupa na scenu Gospođa bez portfelja Ko odlikuje predsednika Parlament i ”Politika” Nove magle starih komunista Tenkovi su krenuli iz Beograda Upornost da se uništi Srbija Gde su granice Prevrat pretvoren u cirkus Tri priče o Srbima Kako da pobedimo Hrvate Greše i doktori agitpropa Naše izgubljene generacije Oružje, zlato moje! Srbija kao Tihov beli Narod izvršio zadatak Arkan brani Kosmet Tito i Sloba Novinarsko i književno svedočanstvo

Mek povez, 320 strana, izdanje Narodna knjiga Alfa 1997, dobro očuvana Ovi napisi jesu jedno novinsko, a katkad i književno svedočanstvo. Ne govori li o tome i sam naslov ovog rukopisa? Isto onako kao što se o zločinima komunista može grvoriti u vreme kada su dograbili vlast, može se govoriti možda još i više danas kada zarad te vlasti, na izdisaju komunističke ideje, pokušavaju da spreče neminovne demokratske promene. Vojislav Koštunica Sadržaj: Uvodne napomene Izneverena očekivanja Kablovski lažni raj Zanosni sjaj iluzija Ne iz mržnje, već iz ljubavi Ceo Komitet u jednoj rečenici Kablovski sejači magle Kablovi u Rusiju, provizija na Kipar Kablovi u ambulanti Šta je Miladin radio u Italiji Boj Ćupričana i Jagodinaca Komunisti isti, isti ... Sutra, na žalost, oblačno Kašike Petra Stambolića Divovi i bubice Velika firma i mali ludi Otvoreno o Jugoslaviji Diverzanti su među nama Ko zamajava narod Razvoj kao zanimacija Ulica slika despotije Loto i Tito Srpski bidža u Parlamentu Majmunska pamet komunizma Zapomagali smo i Bog nas je čuo Čovek koga su mrzeli Profesorski ispeglana istorija Poslednja petokraka Evrope Igre sa Koviljkom Armijom komanduju izdajice Sramotni valcer Joža Smolea Laži i parade vode u smrt Kablovi - muzej komunizma Poslednja komunistička laž Koliko staju iluzije Generalske neprozirne magle Delegati pakla Strašna stvar, došao kralj Dostojanstvo srpskog čaira Pegokraka crkveno znamenje Veliki napori propadanja Priča o rođaku Marinku Mirelje sa porazom Takozvana prokleta vlast Metode Golog otoka Gde su srpski boljševici Vladino lepo vladanje Guliver zemlji divova Naši voljeni nas lažu Šta ne zna Raša Smiljanić Vitezovi nišči duhom `Đeneral Nedić` - politička podvala Saveznici za rat Vođa ide dalje Ko je ubio Marka Dalje zavlačenje naroda Poslednja smotra naroda Tamo neki popovi Miloševića će smeniti kamarati Sreća gospodina Panića Orhan Nevzati stupa na scenu Gospođa bez portfelja Ko odlikuje predsednika Parlament i ”Politika” Nove magle starih komunista Tenkovi su krenuli iz Beograda Upornost da se uništi Srbija Gde su granice Prevrat pretvoren u cirkus Tri priče o Srbima Kako da pobedimo Hrvate Greše i doktori agitpropa Naše izgubljene generacije Oružje, zlato moje! Srbija kao Tihov beli Narod izvršio zadatak Arkan brani Kosmet Tito i Sloba Novinarsko i književno svedočanstvo

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zvonko Marić (Bujanovac, 2. novembar 1931 — Beograd, 18. oktobar 2006) bio je srpski fizičar i akademik. Biografija Rođen je kao drugo od troje dece Blagoja i Nadežde Marić. Njegov mlađi brat je bio lekar Predrag Marić.[1] Osnovnu školu i gimnaziju je završuo u Leskovcu. Studirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1955. godine. Zvanje doktora nauka stekao je 1960. godine, odbranivši tezu „Disperzija svetlosti na atomskim jezgrima“. Posle Drugog svetskog rata bio je jedan od prvih 15 doktora nauka iz oblasti fizike na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu [2] i jedan od pionira razvoja fizike u Beogradu. Nakon diplomiranja zaposlio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, gde je radio u laboratoriji za teorijsku fiziku. Nepunih godinu dana po dolasku u Vinču, Marić je upućen na specijalizaciju u Institutu za teorijsku fiziku u Kopenhagenu, u Danskoj, gde je proveo dve godine baveći se teorijom molekularnih modela. Po povratku sa studijskog usavršavanja i odbrane doktorske teze, u je Vinči rukovodio laboratorijom za teorijsku fiziku. Godine 1961. prvi studenti fizike upisuju se na Univerzitet u Novom Sadu. U tom periodu je sa još nekoliko kolega organizovao specijalističke studije. Istovremeno se bavio i pedagoškim radom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, gde je držao kurseve na redovnoj i postdiplomskoj nastavi. U Institut za fiziku prešao je 1972. godine Kao profesor po pozivu, predavao je u Institutu za nuklearnu fiziku „Orsej“ u Francuskoj. U više navrata boravio je i u Evropskom centru za nuklearna istraživanja CERN u Ženevi i u Institutu za nuklearne nauke u Dubni, u Sovjetskom Savezu. Svojim referatima je učestvovao na više naučnih i stručnih skupova u zemlji i svetu. Njegova naučna delatnost posvećena je nuklearnoj, atomskoj i molekularnoj fizici, kao i problemima zasnivanja kvantne mehanike i statističke fizike. Objavio je više naučnih radova - i na srpskom i na stranim jezicima. Za svoj rad dobio je više priznanja. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1991. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 10 tak recenica podvuceno hem. olovkom, nista strasno. Ostalo sve u dobrom i urednom stanju! Prevela s ruskog Antonina Pantelić Sadržaj: PRAVOSLAVLjE I CRKVA II CRKVA KAO PREDANjE Sveto pismo i Sveto predanje O kanonu O crkvenom predanju O pravoslavnoj hijerarhiji O spoljašnjem nepogrešivom autoritetu u Crkvi III JEDINSTVO CRKVE IV SVETOST CRKVE V UČENjE O VERI VI O TAJNAMA Moć svetosti crkve VII POŠTOVANjE MAJKE BOŽIJE I SVETIH U PRAVOSLAVLjU VIII BOGOSLUŽENjE U PRAVOSLAVLjU IX IKONA I IKONOPOŠTOVANjE UPRAVOSLAVLjU X MISTIKA U PRAVOSLAVLjU XI ETIKA U PRAVOSLAVLjU XII PRAVOSLAVLjE I DRŽAVA XIII PRAVOSLAVLjE I EKONOMSKI ŽIVOT XIV PRAVOSLAVLjE I APOKALIPSA XV PRAVOSLAVNA ESHATOLOGIJA XVI PRAVOSLAVLjE I INOSLAVLjE – HETERODOKSIJA Sergej Nikolajevič Bulgakov (rus. Сергей Николаевич Булгаков; Livni, 28. jun 1871 — Pariz, 12. jul 1944) je bio ruski ekonomista, filozof, teolog i sveštenik Pravoslavne crkve. Njegova filozofija religije je u tradiciji Vladimira Solovjova. Pohađao je crkvenu školu i Livniju i proveo četiri godine na teološkom seminaru, prije nego što je upisao pravo na Moskovskom univerzitetu, 1890. godine. Pravo je diplomirao 1894, a 1895. počinje da predaje političku ekonomiju na Moskovskoj tehničkoj školi. U periodu između 1898. i 1900. godine, putuje po zapadnoj Evropi i Velikoj Britaniji, prikupljajući materijal za svoju kapitalnu disertaciju Kapitalizm i zemledelie (Kapitalizam i zemljoradnja; 2 toma, Sankt Peterburg, 1900). Preko ovog djela i drugih radova na temu ekonomskih i društvenih pitanja, Bulgakov je vrlo brzo stekao nacionalnu reputaciju. U Kijevu je radio kao profesor pet godina, da bi se vratio u Moskvu 1906. godine, gdje preuzima katedru ekonomije na Moskovskom institutu trgovine. Iste godine je dobio svoje mjesto u donjoj komori Dume, kao konstitucionalni demokrata. Doktorirao je 1912. godine na Moskovskom univerzitetu, a 1917. je na njemu dobio mjesto profesora političke ekonomije. Iako je Bulgakov u deceniji 1890-ih, bio jedan od vodećih tumača marksizma, ipak je više puta potvrdio superiornost Imanuela Kanta, te ubrzo krenuo da se udaljava od Marksa dajući prednost drugim društveno-ekonomskim pitanjima. U svojoj kapitalnoj disertaciji, Kapitalizam i zemljoradnja, tvrdio je da Marksova terija o centralizaciji proizvodnje, nije primjenljiva na zemljoradnju, gdje je proizvodnja na malo daleko stabilnija i svrsishodnija od proizvodnje na veliko.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hugo Klajn (Vukovar, 30. septembar 1894 — Beograd, 2. decembar 1981) bio je jugoslovenski lekar, reditelj, profesor i šekspirolog.[1][2] Biografija Hugo Klajn je rođen u Vukovaru, u hrvatsko-jevrejskoj porodici, koja je generacijama živela u Hrvatskoj. Osnovnu i srednju školu završio je u Vukovaru.[3] Učenik Sigmunda Frojda doktorirao je medicinu 1919. god. na Medicinskom fakultetu u Beču.[1] Između dva svetska rata radi kao lekar u Beogradu, te prevodi i piše tekstove iz oblasti psihoanalize. Uz Nikolu Šugara, smatra se ocem psihoanalize u Jugoslaviji. Klajn je dao posebno originalni doprinos izučavanju ratnih neuroza svojom studijom iz 1945. godine, `Ratna neuroza Jugoslavena` (objavljenom tek 1955. godine, u izdanju Sanitetske uprave JNA). Od 1945. god. postaje stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Beogradu.[2] Režirao u narodnim pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci i Splitu. Režirao niz pozorišnih predstava („Hamlet“ Šekspira, „Šuma“ Ostrovskog, „Gospoda Glembajevi“ Krleže, „Pobuna na Kejnu“ Vouka, „Živi leš“ Tolstoja“) i televizijskih drama (kao što je „Dnevnik Ane Frank 1959. god).[1] Pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac eseja i knjiga iz oblasti pozorišta: „Osnovni problemi režije“, „Šekspir i čoveštvo“, „Pojave i problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru kome težimo i danas. Dobitnik nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo. Pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (sadašnji Fakultet dramskih umetnosti) se bavio od 1949. godine, kao profesor pozorišne režije, a od 1949. god do 1952. god je predavao i psihologiju. Svojom dvadesetogodišnjom praksom reditelja-analitičara koju je preneo na svoje učenike i pretočio u svoje delo „Osnovni problemi režije“, Dr Hugo Klajn je utro put mnogim generacijama koje i danas pokušavaju da ga prate. Tako da i danas kada govorimo o sistemu glume i režije po kome se rukovode umetničke škole u svetu, govorimo o „Sistemu glume“ Stanislavskog i „Osnovni problemi režije“ dr. Huga Klajna, koji zajedno čine osnovicu za obrazovanje novih generacija umetnika poznatom kao „Sistem Klajn-Stanislavski“. U braku sa suprugom Stanom (1905–1986), rođenom Đurić, imao je sina, akademika i lingvistu Ivana Klajna. Stana je iz prethodnog braka sa Vladislavom Ribnikarom imala ćerke Milicu i Ivanu i sina Slobodana.

RATNI DNEVNIK 1915-1917: Bogoljub Konstantinović Naslov Ratni dnevnik : 1915-1917 / Bogoljub Konstantinović ; [priredio Žarko Dimić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2022 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2022 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 180 str. : fotogr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Dimić, Žarko, 1962- = Dimić, Žarko, 1962- Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 ISBN 978-86-515-2003-0 Napomene Tiraž 500 Str. 5-11: Ratni dnevnik (beležnica) karlovačkog Srbina - austrougarskog vojnika Bogoljuba Konstantinovića (1915-1917) / Žarko Dimić Napomene i bibliografske reference uz tekst. UDK 821.163.41-94 COBISS.SR-ID 74811657 Sredinom juna 1915. godine Bogoljub Konstantinović pozvan je od strane austrougarskih vojnih vlasti u vojsku. Od početka „vojevanja“ Bogoljub je počeo da vodi dnevnik o onome što je smatrao značajnim događajima iz vojničke svakodnevnice. Interesantno je da se na njegovoj vojničkoj fotografiji iz Velikog Varadina, na levom džepu vojničke bluze nazire ova sveščica i olovka. Ova beležnica ne donosi direktne ratne izveštaje sa fronta, već nosi priču jednog Srbina, austrougarskog vojnika, koji je tada imao oko 38 godina. Pisac je očito pratio vesti sa fronta iz austrougarskih izvora, komentarišući ih i pokušavajući da opiše i atmosferu prostora gde se i sam nalazio. Čitalac će saznati i da je Bogoljub često bio na bolovanju, da se bavio nekim pozadinskim poslovima. Primetićemo autorovu sistematičnost u praćenju vremena kao i vezama sa najužim članovima porodice i bliskim vezama sa prijateljima iz Karlovaca. Ovde se očituje veliki značaj čvrstih i patrijarhalnih porodica, redovna komunikacija između braće, sestre i majke, njihova finansijska podrška, kao i uredno vođenje organizacije i utroška novca koji dobija od kuće.Bogoljub je vodio intenzivnu prepisku sa svim članovima svoje porodice. Ovo je lep primer odnosa između najbližih rođaka u najtežim vremenima kakav je rat. Austrougarske vojne vlasti nisu bile baš blagonaklone i nisu imale previše poverenja u Srbe. Tako Bogoljub opisuje svoje događaje iz svakodnevice, razne nevolje sa kojima se susreće, pažljivo osluškuje dešavanja na ratištu, izražava svoja pozitivna nadanja. Zapisuje šta se dešava u ratu iz ugla austrougarske štampe i vojske. Izložen je raznim šikaniranjima, vojnim vežbama, preživljavanju i uopšte o atmosferi i prikrivenim osećanjima jednog Srbina koji u tuđoj vojsci ratuje protiv svog naroda i svoje ruske pravoslavne braće. Odlično očuvana knjiga.

PRLJAVI RAT HABZBURGA 1914-1918 Naslov Prljavi rat Habzburga : istraživanje o austrougarskom vođenju rata 1914-1918 / Hanes Lajdinger ... [i dr.] ; [preveo s nemačkog Miloš Kazimirović ; izrada registara Svetlana Zejak Antić] Jedinstveni naslov Habsburgs schmutziger Krieg. srpski jezik Vrsta građe prikaz URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2016 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 366 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kazimirović, Miloš, 1953- = Kazimirović, Miloš, 1953- Zejak-Antić, Svetlana Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 / [Prometej, Novi Sad] ISBN 978-86-515-1175-5 (Prometej; karton) Napomene Prevod dela: Habsburgs schmutziger Krieg Na oba spojna lista ilustr. Tiraž 1.000 Beleške uz tekst O autorima: str. 365-366 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 313-358 Registar. Predmetne odrednice Prvi svetski rat 1914-1918 -- Austro-Ugarska monarhija Prvi svetski rat 1914-1918 -- Austro-Ugarska monarhija -- Ratni zločini Prvi svetski rat 1914-1918 -- Austro-Ugarska monarhija -- Logori Prvi svetski rat 1914-1918 -- Austro-Ugarska monarhija -- Humanitarno pravo Prvi svetski rat 1914-1918 -- Austro-Ugarska monarhija -- Ratna propaganda Kolektivno delo austrijskih istoričara novije generacije koji su se istakli kritičkim stavom prema ulozi Habzburške monarhije u pripremama za rat protiv Srbije i prema zločinima njenih armija na frontu, iza linija fronta i u okupiranim zonama. Ovo je suprotstavljanje tezi Kristofera Klarka o krivici za Veliki rat, koji tvrdi da postoji podeljena krivica čitave Evrope. Istoričari oko Lajdingera smatraju da je Austrougarska dosledno išla putem vojne konfrontacije fiksirajući se posebno na jugoistočne susede. Arčibald Rajs, došavši u Srbiju 1914, kao neutralni posmatrač rata. Bio je zapre pašćen zločinima Austrougara, i u svoj dnevnik beleži zločine - streljanje, uzimanja talaca i deportacije. („Beogradske bolnice su danas četiri puta bile bombardovane`, pisao je Rajs dodajući da Austrougarska „želi da izbriše čitav srpski narod`.) Ti zločini, kako je ukazao bečki list Prese, nisu bili nikada kažnjeni. Za sučeljavanje sa ratnim zločinima nije se našao nijedan pravi trenutak, te do toga nikada nije došlo, a izgovori su bili da Republika, koja je zamenila Dunavsku monarhiju, nije mogla da se krivi za zločine austrougarske vojske, a kasnije ni Druga Republika nije priznala zločine, kak ne bi nanelu štetu carskom ugledu koji privlači turiste. Potpuno nova, nekorišćena knjiga ls