Opis O autoru Dodatne informacije Može se, u prvi mah, neobičnom učiniti tvrdnja kako su Široka vrata najautobiografskiji od svih romana Aleksandra Tišme s obzirom na to da se sa njegovim junakom rastajemo kao sa vrlo mladim čovekom koji će, odlukom vojnog suda, biti streljan za nedelju dana. A Tišmu je tek očekivao dug život i, što je valjda još važnije, pisanje. Pažljiv čitalac Tišmine memoarske proze te romana Široka vrata lako će, u Tišminim opisima ljudi i događaja koje i jedna i druga proza obuhvataju, pronaći brojne sličnosti između doživljaja pisca i doživljaja romanesknog junaka, kako u zbivanjima tako i u nekim likovima. On se na više mesta, posebno u svojoj putopisnoj prozi, poigrava sa pretpostavkom šta bi bilo da je bilo, tačnije da je u nekom životnom trenutku doneo nekakve druge i drukčije odluke. Roman Široka vrata krije još jedan paradoks: to je mladalački roman starog pisca. Tišma ga je započeo rano, ali nikada nije bivao zadovoljan onim što je napisao. Okončao ga je tek pri kraju života i stvaranja. Možda u času kada se o onome mogućem a neostvarenom, što je moglo biti a nije, sa razlogom više razmišlja. Ali i sa surovom neminovnošću: ranije smo uspešno izbegavali smrt ali nas ona ipak, na kraju, pouzdano sačeka. Radoslav Petković Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,4 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2017 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 192 ISBN 978-86-6263-171-8 Dimenzije 130x205

Za prave slike možete se javiti preko WhatsApp-a ili Vibera. C# je jednostavan, objektno i komponentno orijentisan programski jezik sa sigurnim tipovima, pogodan za pisanje aplikacija za Internet. Četvrto izdanje knjige Programiranje na jeziku C# iskusnim profesionalcima pruža informacije koje su im neophodne da bi postali produktivniji. Prvi deo knjige sadrži kratak vodič kroz osnove sintakse jezika C# – u njemu su predstavljene rezervisane reči i koncepti zbog kojih su C# i .NET efikasna okruženja za pravljenje Windowsovih i Web aplikacija. Između ostalog, u prvom delu su opisani: - Klase i objekti - Nasleđivanje i polimorfizam - Preklapanje operatora - Generički šabloni, kolekcije i iteratori - Strukture i interfejsi - Rad sa znakovnim nizovima i regularni izrazi - Obrada izuzetaka i grešaka - Delegati i događaji U drugom delu, čitaoci će naučiti da koriste C# u tri ključna razvojna okruženja - ASP.NET, .NET Windows Forms i ADO.NET - kako bi mogli da prave programe za Windows i Web,uključujući aplikacije koje koriste okruženje izabranog Web čitača i standardne Web servise. U trećem delu, čitaoci će naučiti da kombinuju raznovrsne mogućnosti .NET Frameworka kako bi upravljali programskim sklopovima, radili s metapodacima, prenosili objekte preko granica procesa i računara, koristili niti, upravljali tokovima podataka i integrisali postojeće Windows API i COM objekte u .NET okruženju. Sva objašnjenja i primeri odnose se na Visual Studio 2005, .NET Framewor

Opis O autoru Dodatne informacije „Zar nije upravo umjetnost ta koja olakšava nesreću svijeta, čini je podnošljivijom za život, pomaže nam bar na tren donoseći utjehu i iscjeljujući okolinu u kojoj će rasti novi ljudi?“ JEDAN OD PRVIH ROMANA NA NAŠIM PROSTORIMA KOJI HRABRO PROGOVARA O LGBT ISKUSTVU Lobel Kluiser, glavni junak romana Mama Medeya Damira Zlatara Freya, nalazi se na velikoj prekretnici. Progonjen avetima nesahranjene prošlosti, Lobel odlazi u San Francisko, grad u kom pokušava da izgradi novi život i ostvari veliku muzičku karijeru. Vešto preplićući američku svakodnevnicu glavnog junaka sa sećanjima na tragične događaje koji su obeležili njegov pređašnji život u Baranji i Zagrebu, Damir Zlatar Frey vodi nas do furioznog raspleta, trenutka u kom se Lobel vraća u svoju domovinu. Pokrećući veliku temu seksualne različitosti, i to kroz priču o samospoznaji glavnog junaka romana, Damir Zlatar Frey nam upečatljivo predstavlja koliko je taj put mukotrpan i kakve sve opasnosti donosi, pogotovo u društvu koje svaku različitost nemilosrdno satire. Dirljiv i duboko human, roman Mama Medeya nenadmašno pripoveda o životima stigmatizovanih ljudi, ali govori i o krhkoj snazi društvene solidarnosti, empatije i umetnosti koje nam jedino mogu doneti slobodu. *** „Damir Zlatar Frey vešto i elegantno ulazi u klinč sa zahtevnom pripovedačkom strukturom romana Mama Medeya, izašavši kao pobednik. Teatarsko iskustvo autora ogleda se u različitim narativnim strategijama koje se slivaju i prave zanimljiv kontrapunkt upadljivom intimističkom i ispovednom tonu glavnog junaka, talentovanog kompozitora koji zbog nerazumevanja i progona sredine u kojoj živi mora da napusti svoju zemlju. Jedna od ključnih tema ovog stilski ujednačenog romana jeste strah od spoznaje sopstvene istinske prirode i slobode koju ona donosi. U završnici romana nailazimo na rečenice koje to najbolje potvrđuju: „Ali što ako ostariš bez zanimanja, znanja, sadržaja o samom sebi? Ako te umjesto kontemplacije i mira prožderu sjede vlasi ljubomore?“ Mama Medeya hrabro nosi bolni beleg svoje drugosti od prve stranice do poslednjeg reda i u sukobu je sa isključivostima i zadrtostima gotovo svih društava, a pogotovo onih nedovoljno zrelih, navodnih demokratija u povoju, dajući tako značajan doprinos regionalnoj kvir književnosti.“ Zoran Janković Damir Zlatar Frey (Zagreb, 1954) pozorišni je i operski reditelj, koreograf, scenograf, kostimograf, dramski i prozni pisac, osnivač i umetnički direktor pozorišta i festivala. Njegovo vanserijsko stvaralaštvo ostavilo je dubok trag na kulturnoj mapi gotovo svih prostora bivše Jugoslavije i Italije na kojima je radio, počevši od svoje domovine, preko Slovenije, u kojoj se umetnički formirao i 1986. godine osnovao čuveno pozorište, ljubljansku „Koreodramu“. Vizionarski, osniva 2000. godine i Međunarodni festival kamernog teatra „Zlatni lav” u Umagu, koji svake godine, pod drugim sloganom, okuplja umetnike iz zemalja središnje i južne Evrope. Dobitnik je najviših nagrada i priznanja, među kojima se ističu: odlikovanje predsednika Republike Hrvatske za doprinos u kulturi Red Danice hrvatske s likom Marka Marulića, Marulova nagrada, tri Nagrade hrvatskog glumišta, Prešernova, Župančičeva, Nagrada grada Ljubljane i Borštnikova nagrada, koju dobija u više navrata. Napisao je romane Kristalni kardinal (2014), Stanzia Grande (2016) i Istarska Lady Macbeth (2020). Težina 0,6 кг Godina izdanja 2022 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 368 str. ISBN 978-86-6263-405-4 Dimenzije 140 x 205 mm

Opis O autoru Dodatne informacije Puškinski dom Andreja Bitova spada u red velikih ruskih romana. Nastao pri kraju sovjetske epohe, na granici zvanične i nezvanične književnosti, Puškinski dom sažima problematiku ruskog XX veka. Ovaj moderni roman o sudbini ruske kulture pokazuje klasičnog junaka ruske književnosti u novim okolnostima. U svetlu novog doba, Bitov preispituje ključna pitanja ruske književnosti i čini to na inteligentan, duhovit, lak i šarmantan način. Roman Puškinski dom takođe se smatra ključnim delom ruske postmodernističke književnosti. Zorislav Paunković Andrej Bitov (1937, Peterburg) rođen je u porodici arhitekte, odrastao na Peterburškoj strani. Njegove prve uspomene vezane su za ratnu zimsku blokadu 1941–1942. Zatim je usledila evakuacija – Ural, Taškent, od kada i odbrojava svoja „putovanja“ koja traju do današnjeg dana. Bitov se sa porodicom vraća u Peterburg 1944. Završio je 1962. Rudarsko- geološki institut. Jedno vreme je radio u geološkim ekspedicijama kao bušač. U časopisima je počeo da objavljuje 1959. Roman Puškinski dom nije mogao da ugleda svetlost dana u Rusiji sve do kraja osamdesetih godina. Od 1973. objavljeno je u časopisima samo nekoliko odlomaka iz Puškinskog doma. Pojedine prozne celine objavljene su kao ciklus u zbirci „Čovekovi dani“ (1976) pod naslovom Mladi Odojevcev, junak romana. Kod nas je objavljen izbor iz tog zbornika pod naslovom Nevoljena Albina (Beograd, Prosveta, 1982). Integralni tekst romana Puškinski dom na ruskom jeziku objavljen je prvi put u izdanju Ardis, Ann Arbor, SAD, 1978. Bitov je 1979. bio jedan od autora i pokretača zabranjenog almanaha „Metropolj“ (objavljenog nešto kasnije u SAD). U predgovoru jednoj knjizi Bitova V. Panova je napisala: „...izoštrena misao, umetnička pronicljivost, živi interes prema unutrašnjem životu čovekovom“. Konzervativno raspoloženim kritičarima u njegovim delima nedostaje socijalni prilaz i jasno izražena pozicija, zameraju mu apstraktno psihologiziranje i privrženost etičkim principima koji ne zavise od socijalnih principa i nisu njima uslovljeni. Svojevrsnost i nezavisnost Bitovljevog talenta ogleda se u putopisnoj prozi (Sedam putovanja, 1976), gde ličnost putnika-posmatrača, sa svojim analitičkim razmišljanjima, ima kudikamo važniju ulogu od objekta posmatranja. Bitov je u romanu Puškinski dom pokušao sveobuhvatno da osmisli svet sa pozicija čoveka u Sovjetskom Savezu, a istovremeno je otvorio temu nastavljanja ruske književne tradicije. Stvaralaštvo Bitova odražava i zapadnoevropski uticaj ispoljen u onim traganjima usmerenim na obnavljanje pripovedačkog manira i na pokušaj oslobađanja od tradicije ruske književnosti. Bitov je svoj roman označio kao „roman-muzej“ istakavši i potrebu korišćenja „ambalaže“ stvorene pre njega. On nas uverava da pod „svodovima Puškinskog doma“ prati muzejsku tradiciju koristeći interferencije i ponavljanja, a kaže i da se zapravo raduje zbog svoje unutrašnje zavisnosti. Roman ima prolog koji je, po romanu Černiševskog, naslovljen „Šta da se radi?“ i tri dela: dva su naslovljena prema romanima Turgenjeva i Ljermontova – „Očevi i deca“ i „Junak naših dana“. Naslov trećeg dela ironično parafrazira naziv Puškinove poeme „Bronzani jahač“ – „Bedni jahač“. Ostala poglavlja imaju naslov: „Maskarada“, „Dvoboj“, „Okom nevidljivi demoni“. U Bitovljevom romanu očigledne su konstrukcije i montaže: mnogobrojni citati, ubačene novele, umetnuti autorovi kurzivni delovi, grafički prikazi odnosa likova... Puškinski dom je uneo znatne inovacije u kanonizovane modele savremene ruske proze. Autor se poslužio modelom realističkog romana, kako bi izvršio potpunu destrukciju tog modela. Za razliku od mnogih drugih savremenih ruskih autora koji su želeći da izbegnu koncept socijalističkog realizma, stvarali dela proširene tematike i izmenjenog ideološkog predznaka, Bitov stvara roman otvorene i neobavezne književne strukture. Njegov postupak se ogleda u ponavljanju motiva, interpolaciji istih segmenata u različite strukture, slobodnoj montaži fragmenata, autocitiranju, slobodnom skraćivanju, menjanju tekstova i naslova dela i u postupku fragmentacije celovite strukture. Puškinski dom nije roman karaktera, nije to ni roman o vremenu, to je, u prvom redu, roman o romanu. I baš je to ono što ovo delo čini specifično i radikalno novim, naročito ako se ima na umu kontekst u kome je nastalo. Na ovom planu ogleda se veza Bitova sa ruskom avangardnom prozom A. Belog, B. Piljnjaka i dr. s odgovarajućim kretanjima u američkoj i evropskoj prozi sedamdesetih godina, a isto tako i veza s Vladimirom Nabokovim. Modelom ovog romana Bitov se približava formi onih romana XX veka koje karakteriše razmišljanje o romanu (A. Žid, američki „self-reflexive“ roman). Među poznata dela Bitova spadaju i Letovalište (1967), Apotekarsko ostrvo (1968), Način života(1972), Oduzimanje zeca (1992), Dva čoveka (1994). Lidija Subotin Težina 0,9 кг Dimenzije 140 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2018 Pismo ćirilica Povez tvrd Broj stranica 524 ISBN 978-86-6263-220-3 Dimenzije 140x205