Dobitnik ovogodišnje nagrade ’’Danica Marković’’ za knjigu godine je profesor filozofije Tomislav Novaković, za "Čisto Ja i Atomika Kantove kritike čistog uma sa načelima praktične logike". Ovu jedinstvenu knjigu Čačanske novine proglasile su za izdavački poduhvat godine, a našla se i u najužem izboru za nagradu "Nikola Milošević" Drugog programa Radio Beograda, rečeno je na svečanosti proglašenja pobednika manifestacije "Štampana reč" za prošlu godinu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- = Марицки-Гађански, Ксенија, 1939- Скопетеа, Елени Наслов Povratak poeziji : savremena grčka poezija / izbor i prevod sa grčkog Ksenija Maricki Gađanski i Eleni Skopetea Врста грађе поезија Језик српски Година 1977 Издавање и производња Beograd : Radio Beograd, 1977 Физички опис 80 str. ; 24 cm ISBN (Broš.) Напомене Poseban otisak iz časopisa "Treći program", leto-jesen 1977

Roman opisuje događaje iz Topličkog ustanka 1917. godine, koje je Ćurčić opisao kroz sećanje svog dede Milića Dragovića. Inače, Ćurčić je rodom iz Prolom Banje, a živi i radi u Hong Kongu Studirao je mašinstvo, moderne slovenke jezike i literaturu i pravo, a doktorirao je u Singapuru u oblasti edukativnih nauka. Radio je kao predavač i univerzitetski profesor u više zemalja, uključujući Australiju, Singapur i Hong Kong...

Detalji predmeta Stanje Polovno UVOD U ETIKU Džon Dejvid Mebot John David Mabbott AKCIJA RASPRODAJA POPUST Nolit Beograd, FILOZOFSKA BIBLIOTEKA, 1981. godine, 180 strana. Knjiga je solidno očuvana, mada ima podvlačenog teksta i poneka beleška na marginama - izgleda da se učilo iz ove knjige. Džon Dejvid Mebot je bio britanski akademik koji je radio kao predsednik Sent Džons koledža u Oksfordu, od 1963. do 1969. godine. # 02

Iz recenzije: ’’Ova knjiga je izraz višegodišnjeg pomnog praćenja radijskih programa u našoj zemlji i van nje. U tridesetak ogleda autor je nastojao da iskaže kritički odnos i stav prema radiofoniji, a pre svega prema radio-drami. Razmotrio je pojedine žanrove, a posebnu pažnju je poklonio biografskoj i istorijskoj, dokumentarnoj drami za decu kao i onim radiofonskim ostvarenjima koja u sebi objedinjuju dramske, muzičke, ambijentaine I elektro-akustičke elemente. Svaki od ovih ogleda zapravo je osvrt na pojednog radiofonskog stvaraoca, pretežno iz Beograda, a obuhvata srpsku radiofoniju s kraja XX i početka XXI veka. Okosnicu knjige čine tekstovi koje je autor objavljivao u beogradskom dnevnom listu "Politika" od 2001. do 2004. godine. Ako je već primećeno da dobri stari radio, uprkos mračnim prognozama, ne gubi bitku sa novim medijima, ova knjiga može biti upozorenje na one posvećenike koji su svoj stvaralački napor uložili u možda ne tako popularnu ali svakako pažnje vrednu umetnost radija, u radiofoniju. Knjiga može podstaći jedne da se i sami uvrste u taj krug posvećenika, a druge da sa manje nemara i više zasluženog poštovanja pristupaju ozbiljnim pregaocima koji bar neke radijske programe čine veoma sadržajnim i zbog toga vrednim slušanja.’’

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno H. DŽ. Vels - Rat svetova Tanesi, 2017 mek povez latinica broj strana 219 format 20 cm NOVA knjiga! H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”.

U malo francusko selo posle oluje i obrušavanja statue čuvenog junaka sa visokog stuba, dolazi stranac i smešta se na njegov vrh poput drevnog stilita. Stranac u početku izaziva podozrenje, ali kada lokalni čelnici shvate da od njegovog prisustva mogu da naprave turističku atrakciju, dozvoljavaju mu da se tamo zadrži. Posetilac je izvor znatiželje, a njegova neobična pojava postepeno se pretvara u medijski spektakl. Naizgled skriveni, ali glavni motivi Stilita jesu užurbanost današnjeg sveta i naša fascinacija životima drugih. U njemu se govori o slobodi, poverenju i odgovornosti vlasti. Alegoričan, pronicljiv i prepun živopisnih likova, ovo je roman u kojem se može uživati na više nivoa: univerzalna priča koja čitaoce u isto vreme i zabavlja i tera na razmišljanje. “Koncizna, sjajna priča u čijem je središtu mali postupak jednog čoveka koji se pretvara u nešto ogromno, kao u mitskom romanu Baron na drvetu, Itala Kalvina.” – Pep Molist, Faristol Uri Kostak (Barselona, 1973), novinar, pisac i univerzitetski profesor, izveštavao je za dnevne novine Vangardija i radio stanicu Kadena Ser. Kao kreativni direktor radio je u brojnim marketinškim agencijama. Drži nastavu iz kreativnog pisanja na master studijama Univerziteta Pompeu Fabra iz Barselone. Stilit je njegov prvi roman.

Opis H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

Javni RTV servis u službi građana predstavlja savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom.

Javni RTV servis u službi građana predstavlja savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom.

Pred vama je remaster kultonog romana Ponedeljak, prvenca Duleta Nedeljkovića, objavljenog prvi put pre tačno petnaesrt godina. Duleta znam još iz najranije mladosti, i zbog toga mi je bilo još veće zadovoljstvo da mi se pružila prilika da mu budem i urednik. Pred vama je dragi prijatelji nov/stari Ponedeljak. Nadam se da ćete u njemu uživati koliko sam i ja. Dule Nedeljković je rođen 1964. godine u Beogradu. Bio je urednik kultne radio-emisije Ritam srca, na Studiju B, jedan je od pokretača komercijalnog Jutarnjeg programa Radija B92, inicijator demo top-liste na Studiju B, radio voditelj kultne emisije Zagrej stolicu, na B92. Objavljivao je tekstove u prestižnim magazinima (Fame, Prestup, Playboy, Time Out, NIN, Vodič za život) i dnevnim novinama (Borba, Press, Danas, Politika). Scenarista je serije Check Inn i kreator sitkoma Aviondžije. Njegovo pojavljivanje na književnoj sceni obeležio je roman Ponedeljak. Usledili su romani Afrika, Poranio Milorad, Mamurluk, Rođeni zli, Odsev, Glavonja. Ujedno je pionir gonzo novinarstva i pisanja u Srbiji. Autor je i voditelj potkasta Treći Svet. Živi u Beogradu. Oženjen je Bojanom, s kojom ima ćerku Anju i sina Rašu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Златковић, Витко Наслов Podrhtavanje vijadukta / Vitko Zlatković Врста грађе роман Језик српски Година 2004 Издање 1. izd. Издавање и производња Smederevo : Arka, 2004 (Smederevo : Radojković) Физички опис 155 str. ; 21 cm Збирка ǂBiblioteka ǂArka ISBN 86-7610-035-7 (broš.) Напомене Tiraž 500 Na presavijenom delu kor. lista autorova slika i beleška o njemu. УДК 821.163.41-31 Odrastao je u rodnom mestu, gde je završio osnovnu školu, potom gimnaziju u Smederevu, a Pravni fakultet u Beogradu. Radio je kao pravnik, sudija Okružnog suda u Smederevu i advokat. Poeziju je objavljivao u listovima i časopisima još u gimnazijskim danima, a pripovetke počeo da piše na studijama. Objavio je i dva romana. Dve njegove pesme su muzički obrađene. „Marš smederevske Gimnazije“, komponovan na njegov tekst, i danas izvodi gimnazijski hor u svečanim prilikama. Njegova pripovetka „Vijadukt“ pobedila je na anonimnom konkursu lista „Politika 1978. godine u konkurenciji od 2011 prispelih priča. Živeo je i radio u Smederevu. Knjige proze Uredi Projekat (roman), Rad, Beograd, 2000; Tri rečna rukavca (roman), Arka, Smederevo, 2003; Podrhtavanje vijadukta (pripovetke), Arka , Smederevo, 2004. Literatura Uredi Smederevo i Smederevci, Smederevo, 2004.

Zbirka pesama, crtica, odlomaka i dokumenata iz opusa velikog srpskog pisca. Odlomak: ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.

Zbornik priča. Iz recenzije: „Svaki deo grada zaslužuje svoju knjigu. Na hiljade različitih priča kojima smo možda koračali. Ova zbirka priča pruža tačno to: tanano prelamanje svetla u izlogu omiljene prodavnice u kraju, tuđu uspomenu koja je možda tvoja. Svako ko živi u bilo kom delu bilo kog grada zaslužuje knjigu o jutru sa prozora.“ Ana Marija Grbić, novinarka kulture na Radio Beogradu, pesnikinja i urednica književnih večeri ARGH

Odlomak: Knjiga ’’Agape Antologija 6’’ sadrži 12 razgovora o najznačajnijim rediteljima u istoriji filma. S profesorom Markom Babcem razgovarali smo o umetnosti Bergmana, Felinija, Tarkovskog, Čaplina, Bunjuela, Rifenštal, Petrovića, Zvjaginceva. Čitaoci mogu da pročitaju i intervjue koje je Aleksandar Gajšek radio s najvećim rediteljima današnjice kao što su Mihalkov i Sokurov. Prava poslastica za čitalačku publiku je i antologijski razgovor Vladete Jerotića i Emira Kusturice na temu stvaralaštva.

U ovom izdanju predstavljene su dve od pet opera najznačajnijeg srpskog operskog kompozitora Petra Konjovića. ,,Ženidba Miloševa" je njegova prva opera i na prvom CD-u se nalaze snimci ove opere koji se čuvaju u Arhivu Radio Beograda. Operu ,,Seljaci" Konjović je komponovao 1951. godine prema komadu ,,Đido" Janka Veselinovića. Na drugom CD-u se nalazi opera u celini, s tim što su posebno snimljeni uvertira i sama opera.

Zoran Nikolić završio je Medicinski fakultet u Beogradu. Neko vreme radio je kao lekar opšte prakse i uverio se u ograničenja klasične medicine. Zbog toga je počeo da izučava akupunkturu i fitoterapiju. Od 2014. godine rukovodi edukacijama iz fitoterapije i pri Srpskom lekarskom društvu drži po pozivu predavanja iz oblasti akupunkture. Zoran Nikolić je stekao zvanje primarijusa na osnovu radova iz oblasti fitoterapije, terapije biostimulativnim laserima male snage i akupunkture.

Stanley R. Alten, Audio in media, 8th edition, 2008, 502 pages. Novo, nekorišćeno. Isporuka pouzećem: 10.000 dinara + 300 pakovanje i poštarina. U Beogradu je moguće lično preuzimanje knjige, bez pakovanja i troškova poštarine. Tel. 011 2136735 e-mail: [email protected] https://audiotehnikasnimanjezvuka.blogspot.com https://akustikastudijazvucnaizolacija.blogspot.com Amazon.com: Acoustical Design of Broadcasting and Recording Studios: Requirements, Recommendations, Architectural Guidelines eBook : Guzina, Blažo: Books Vinyl’s much-hyped return to radio • RedTech https://bitlsizauvek.blogspot.com http://www.blazoguzina.yolasite.com/

Detalji predmeta Stanje Polovno Franček Rudolf, slovenski pesnik, pisatelj, dramatik, scenarist, filmski režiser, kritik in publicist, * 5. september 1944, Lipovci.[1] Klasično gimnazijo je obiskoval v Mariboru, iz filmske in televizijske režije pa je diplomiral na Akademiji za gledališče, radio, film in televizijo v Ljubljani. Življenje Franček Rudolf vse življenje deluje na Bledu. Kot samostojni kulturni delavec (svobodni umetnik) je deloval od januarja 1969, med letoma 1972 in 1976, 1977 in 1980. Med letoma 1976 in 1977 je bil zaposlen kot dramaturg (Viba film), v letih 1980-1981 pa v Pionirskem domu v Ljubljani. Do leta 1990 pa spet kot svobodni umetnik, filmski pedagog in kritik. Bil je tudi poslanec v Republiški skupščini in glavni urednik Radia Slovenije. Leta 1994 pa se je upokojil. Rudolfovo književno delo zajema pesmi, članke in kritike za Katedro, Tribuno, Mladino. Pisal je tudi filmske scenarije, televizijske igre in filmske kritike za »Ekran«. Med letoma 1965 in 1985 je pisal gledališke drame in igre za odrasle in mladino, med letoma 1972 in 1994 in od 1998 dalje pa je pisal romane. Od leta 1985 je pisal televizijske kritike, od leta 1987 pa tudi literarne kritike za Delo, članke za Dnevnik in Kmečki glas. Med letoma 1990 in 1991 pa za Demokracijo. Leta 1989/90 je bil predsednik Ljubljanskega Mestnega sveta Slovenske demokratske zveze. Od leta 1991 do 1998 je bil predsednik Zveze kulturnih organizacij Slovenije, po tem letu pa njen podpredsednik. Bil je član raznih političnih strank: Zveze komunistov Jugoslavije, Slovenske demokratske zveze, Demokratske stranke, LDS-a, Združene liste in DeSUS-a. Na njegov literarni razvoj so vplivali: France Prešeren, Heinrich Heine, Ivan Cankar, Srečko Kosovel, Federico Garcia Lorca, Branko Rudolf, Vladimir Gajšek in Andrej Brvar. Na državnozborskih volitvah leta 2011 je kandidiral na listi Zaresa. Književni opus Pesniške zbirke Dnevi v predalu, Mladinska knjiga, (zbirka Pota mladih), 1968 Sentimentalne elegije, DZS, 1971 Dež, ulice, mesec, Mariborska literarna družba, 2004 Lepa muca in lepi muc, (Čebelica), Mladinska knjiga, 1992 Romani Kam je mama šla?, Državna založba Slovenije, 1975 Fotosinteza Linhart, DZS, 1979 Očka, vrni se nam zdrav domov, Pomurska založba, 1981 Jazbečar iz jantarja, Založba Obzorja Maribor, 1984 Srečne zvezde prašičev, DZS, 1985 Nagradno življenje, Založba Borec, 1986 Zvestoba, Založba Borec, 1988 Odpiram mlin, zapiram mlin, Založba Kmečki glas, 1989 Odiranje morskega psa, Slovenska založba, 1990 Parnik Jesenice-Trbovlje, Založba Tangram, 1994 Cartes brouillés, (prevod romana Odpiram mlin, zapiram mlin), Edition Stock, Pariz, 1966 Harmonika in kavka, Prešernova družba, zbirka Vrba, 2001 Jahta med drevjem, ljubezenski roman, Prešernova družba, Koledarska zbirka, 2004 Mladenič, Založba Tangram, 2004 Acapulco, Založba Karantanija, 2005 Lov na zombije, Študentska založba Litera, Maribor, 2005 Tolmun na dnu reke, Mariborska literarna družba, 2006 Oko zaljubljene krastače, Antena, 1974 Škodljivost smeha od vrtca do mature, Založba Tangram, 2003 Regata v Acapulcu[2], Založba Ebesede, 2013 Zgodbe za otroke Volčje in lisičje in vrabčje, pa po ena pasja, mačja, želvja, kačja, ribja, zajčja, zmajska, medvedja, slonja, opičja in še ena o ščurku. Založba Borec, 1983 Medvedje, zajčje, lisičje, vrabčje, pasje, ovčje in volčje, mačje in prašičje, mišje in podganje, kačje in ribje, veveričje in mravljinčje zgodbe, Založba Tangram, 1993 Slikanice za otroke Papagaj Vprašaj in črni pes Pazi, Univerzum, 1984 Papagaj Vprašaj in lastovka Črna puščica, Univerzum, 1984 Papagaj Vprašaj iz nebotičnika, Univerzum, 1984 Papagaj Vprašaj se spušča in spušča, Univerzum, 1984 Kriminalka Rdečelaska v zrelem žitu[3], Delo, 1990, založba Ebesede, 2013 Publicistika Kratka zgodovina Slovencev: legenda o strukturi, Mladinska knjiga, 1990 Kratka proza Zvončki in spominčice, Založba Tangram, 2002 Dramska dela Celjski grof na žrebcu ali Legenda o strukturi, Založba Obzorja, 1969 Trnuljčica preveč in trije palčki, (igra za otroke), Scena, 1974 Pegam in Lambergar, (vitez, smrt, hudič), igra, Založba Obzorja, 1976 Koža megle, 1976, pesmi Dominike Hudnik, Založba Obzorja, 1979 Debele sanje, igre (gledališka: Debele sanje, televizijska Umetnost kuhanja, umetnost ljubezni, dve radijski: »Termiti« in »Polž Jože«), Založba Obzorja, Maribor, 1982 Tri igre za otroke, Med njimi »Marsovčki hočejo na zemljo«, Založba Univerzum, 1984 »Vžigalnik« po Andersenu, Založba Univerzum, 1984 Lenega čaka dolgčas, 1977 Veronika, 1979 Scenariji za filme Ubij me nežno, scenarij (v knjigi skupaj še dvema scenarijema, Kozinc in Šušmelj), Partizanska knjiga, 1979 Ko pride lev, 1972 Praznovanje pomladi, 1978 Sonce, vsesplošno sonce, 1968, režija Karpo Godina Televizija Sedem ponudb, tv igra, režija Franc Uršič, Televizija Slovenija 1976 Štirideset zelenih slonov, televizijska nadaljevanka 1981 Prežihov Voranc-Franček Rudolf: Borba na tujih tleh, (dramatizacija, tv igra), Televizija Slovenija, režija Vlado Troha, 1982 Kratki filmi, (scenarij in režija) Lutka, (igrani film) Fas, Zagreb, 1968 Safari, (dokumentarni fim), Viba film, 1979 Čarovnik, (igrani film), Viba film, 1974 Ritem dela, (dokumentarni fim), Viba film, 1979 Razglednice, (animirani film), Viba film, 1982 Heroji slovenskega naroda, (animirani film), Viba film, 1984 Slovenske uprizoritve gledaliških dramskih del Trnuljčica preveč in trije palčki, 1972, Mladinsko gledališče Ljubljana, (Več amaterskih uprizoritev) Kuža laja mjau mjau, lutkovno gledališče Ljubljana, 1974, uprizorjena tudi v Lutkovnem gledališču v Mariboru, 1985 Celjski grof na žrebcu, SNG Celje, 1974 Pegam in Lambergar, Glej, 1974 Slovenska kuharica, SNG Maribor, 1975 Koža megle, SNG Trst, 1976 Lenega čaka dolgčas, Primorsko dramsko gledališče Nova Gorica, 1979 Veronika, Primorsko dramsko gledališče Nova Gorica, 1979 (vsaj tri amaterske uprizoritve) »Vžigalnik« (po Andersenu), Lutkovno gledališče Kranj Smešno za zjokat, Lutkovno gledališče, Ljubljana, 1985 Gozdne živali, Primorsko dramsko gledališče Nova Gorica, 1985 »Vžigalnik«, (po Andersenu), Šentjakobsko gledališče Ljubljana, 1985 Pegam in Lambergar, Ptujsko gledališče, Ptuj, 1978 Koža megle, Ptujsko gledališče, Ptuj, 1979 TV prenosi gledaliških del Kuža laja mjau mjau, Lutkovno gledališče Ljubljana, 1975 Koža megle,, SNG Trst, 1977 Gozdne živali, Primorsko dramsko gledališče Nova Gorica, 1987 Skriti pred sosedi, televizijska igra, RTV Slovenija, 1991 Več deset oddaj za mladinsko in otroško redakcijo, npr. iz serije Radovedni Taček Scenarij za »Dražgoško bitko« (po knjigi Ivana Jana), 1972, 1976 Scenarij in režija: Televizijski film Portret Branka Rudolfa, Televizija Slovenije,1986 Radijske igre (Radio Slovenija, kjer ni navedeno drugače). Fotopuška, 1974 Zasanjane vreče, 1974 Edip Toponosi, 1974 Xerxes ali Strah, 1974, Radio Študent Ljubljana Ognjeni krst, 1974 Polž Jože, 1975 Zvečer pa izstrelitev v vesolje, 1976, Radio Maribor Slovenske narodne, 1977 Debele sanje, (Priredba Pavel Lužan), 1983 Vrč hodi po vodo 1985, Kratek oddih v zravilišču, 1985 Skriti pred sosedi, 1985 Pogled v prihodnost, 1985, (Štiri komedije, zadnje tri tudi na Radio Trst) Svetloba nad Ljubljano, 1986 Izvoz dečkov in deklic, 1986, (Tudi radio Trst) Pesnik išče rimo, 1986, Radio Trst Termiti, (priredba dramskega dela Pavel Lužan), 1987 Hop, Cefizelj, komedija, 1989 Domači nosorogi, (kratka radijska) 1989 Kje je moj bicikel? (kratka radijska) 1990 Monopoli, 1992, Nesrečni princ, 1993 Čist, zdrav in dober zrak, 1993 Raca (ali Vzhodno-zahodno cesarstvo), 1994 Pogled z nebotičnik, kratka radijska, (tudi Trst), 2001 Kokoši, kratka radijska, 2001 Klic divjine, (kratka radijska), 2004 Radijske igre za otroke (Radio Slovenija, kjer ni navedeno drugače). Princ in ovce, 1973 Domišljavi helikopter, 1976 Strašen hrup v Tihem oceanu, 1978 Volk, začaran v dečka, 1981, (tudi na Radiu Trst, na kaseti od 1985) Pogumni zajček Hop Hop, 1982, (tudi kaseta) Psi iz Andersenovega vžigalnika, 1984 (tudi kaseta) Medved ukrade avto, 1984 Bobri in bobrčki, 1986 Podzemeljsko mesto, 1987, (tudi radio Trst) Odlagališče vesoljskih ladij, 1987 (tudi Radio Trst, kaseta od 1992) Hrabra mravljica, 1988, (Nagrada za najboljšo predstavo na festivalu na OHRIDU) Poklic: kavboj, 1989 Violina, 1989 Opica s šolsko torbo, 1990 Karta v rokavu, 1991 Lisica in grozdje, 1991 Maček Muco, Muca Mačka, 1993 Zubzak, prihodnost plemena, 1998 Račke na samotnem jezeru, 2002 Priredbe romanov Očka, vrni se nam zdrav domov, radijska nadaljevanka, Radio Trst, 1984 Parnik Jesenice Trbovlje, radijska nadaljevanka, Radio Slovenija, 1995, večkrat predvajan. Knjižne izdaje v tujini Cartes brouilles, (Odpiram mlina, zapiram mlin) Edition Stock, Pariz, 1996 Izbor najpomembnejših izvirnih del v periodičnem tisku Pesmi, izdane v revijah Dialogi, Sodobnost in Problemi; do leta 1985 Dvanajst dramskih tekstov, najpomembnejši: Celjski grof na žrebcu ali Legenda o strukturi, Sodobnost, 1968 Daj piti kri svoji prazni senci (Orfej in Evridika), Sodobnost, 1969 Edip toponosi, Problemi, 1973 Xerxes ali strah ali diktatorjeve seksualne težave, Problemi, 1974 Veronika, igra s petjem in uničevanjem čustev, Problemi, 1976 v »Anteni« je izhajal roman Oko zaljubljene krastače, 1974, in daljša zgodba »En hribček bom kupil« ,1975. v časniku »Delo« so izhajali romani: Rdečelaska v zrelem žitu, 1990 Parnik Jesenice - Trbovlje 1994 Pošlji deklico 1996 v časniku Večer romani: Karavana sužnjev, 1991 Harmonika in kavka v letu 1990 v časniku »Hopla«: zgodbe iz knjige Zvončki in spominčice, 1998 romani Acapulco 1998/99 in Regata v Acapulcu, 1999, roman Fenomen bele halje, 2001 v reviji »Stop« kratek roman Igra z ognjem, 2005 Wikivir vsebuje izvorna besedila avtorja: Franček Rudolf Priznanja in nagrade Za scenarij in režijo filma Ritem dela je prejel srebrno Badjurovo nagrado (Celje, 1979), za film Ritem dela« pa plaketo festivala kratkega filma v Beogradu (1980). Na Sterijinem pozorju je prejel nagrado mladih za dramo »Koža megle«, v izvedbi SNG Trst in režiji Jože

Evo šta se zaista dogodilo… (2016) Dlanovi (2013) Ne vraćam se više… (2011) Zamoliću te da se iseliš… (2010) raša kominac radoslav rođen je 1967. godine. Objavio je više zbirki proze i poezije. Njegove drame “Izložba” i “Bezumnik” snimljene su i emitovane na Radio Beogradu. Fabrika knjiga je pre ove objavila četiri njegove knjige: “Zamoliću te da se iseliš…” (2010), “Ne vraćam se više…” (2011), “Dlanovi” (2013) i “Evo šta se zaista dogodilo…” (2016).

Naslov: Arduino UNO Autor: Bert Van Dam Izdavač: Agencija Eho Strana: 209 Povez: meki Pismo: latinica Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-80134-07-9 Opis: Ova knjiga sadrži niz zabavnih i uzbudljivih projekata za Arduino, kao što su tihi alarm, ljudski senzor, svetlosni senzor, motorna kontrola, internet i bežična kontrola (pomoću radio veze). Za razliku od mnogih slobodnih projekata na internetu, svi projekti u ovoj knjizi su intenzivno testirani i njihov rad je zagarantovan!

Pjer Brosar je tokom Drugog svetskog rata radio kao policajac višijevske Francuske, a istovremeno bio odgovoran za streljanje 14 Jevreja u Dombeju 1945. godine. Nakon rata mu je suđeno, ali je uspeo da se izvuče. Četrdeset godina kasnije ponovo je u bekstvu - juri ga tajanstvena organizacija koja hoće njegovu glavu i sudija odlučna da ga izvede pred lice pravde na osnovu novog zakona o zločinu protiv čovečnosti. Brosar uspeva da se krije, ali ne zadugo...

Knjiga Slučaj tzv. humoreske Vojko i Savle, autora Hadži Dragana Antića, sačinjena je iz četiri dela: Memorandum SANU, Uvod u Osmu sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, Anonsa o dr Živoradu Žiki Minoviću i završnog poglavlja Stope u blatu. Autor je opisao dešavanja u Srbiji s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina XX veka, kroz prizmu rada u dnevnim novinama Politika, gde je radio do 5. oktobra 2000. godine, kao glavni i odgovorni urednik.

Šezdesete godine dvadesetog veka, Vukovar - taktovi novih, veselih pop pesama, narodni pevači, radio i TV emisije... Prisećajući se svog rodnog grada, Pavličić nas vraća u neka srećnija, bezbrižnija vremena, podstiče nostalgiju kod čitalaca starije generacije, priziva duh minulih vremena kada je ovaj grad Panonije bio i nešto drugo osim sinonima za rat i razaranje. lake, čitljive i nadasve prijemčive proze, Pavao pavličić nas vodi na jedno nezaboravno vreme u prošlost. Spremite se!

Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti.