Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lešek Kolakovski na veoma originalan način raspravlja o argumentima za i protiv postojanja Boga kako su se vodili kroz vekove. On istražuje kritike religioznog verovanja, od epikurejaca preko Ničea do savremenih antropoloških istraživanja, pretpostavki koje su u njihovoj osnovi i kontraargumenata apologeta kao što su Dekart, Lajbnic i Paskal. Njegovo istraživanje filozofije religije pokriva istorijsku diskusije o prirodi i postojanju zla, značaju pojmova neuspeha i večnosti za religiozni impuls, odnosu skepticizma i misticizma i mestu razuma, razumevanja iu modelima religiozne misli. On istražuje zašto su ljudi kroz poznatu istoriju negovali ideju o večnosti i postojanju posle smrti, i zašto je ta nada zavisila od obožavanja večne stvarnosti. On se suočava sa problemima značenja u religioznom jeziku. Lešek Kolakovski bio je jedan od najvećih savremenih poljskih i evropskih filozofa i humanista, publicista, pisac, autor satira i filozofskih bajki. Njegovo ime nalazi se u svim važnijim leksikonima i enciklopedijama sveta. Rođen je 23. oktobra 1927. u gradu Radom, u porodici sa socijalističkom i antiklerikalnom tradicijom. U periodu 1945/50. studirao je filozofiju, najpre na Univerzitetu u Lođu, a potom u Varšavi. Još za vreme studija radio je kao asistent profesora Tadeuša Kotarbinjskog na Varšavskom univerzitetu. Odbranio je doktorsku tezu o Spinozi. Pedesetih godina radio je u Institutu za filozofiju i sociologiju poljske Akademije nauka. Godine 1959. postavljen je za šefa katedre za istoriju savremene filozofije Varšavskog univerziteta. Od 1945. bio je član Saveza socijalističke omladine, kasnije Poljske ujedinjene radničke partije (PURP), najpre strasni pristalica marksizma, a potom njegov radikalni kritičar. Pedesetih godina Kolakovski je počeo postepeno da se udaljuje od doktrinarne verzije marksističke filozofije. Bio je vodeća ličnost poljskog Oktobra ’56. oko koje su se okupljali mladi opozicionari. Bio je, kako je za njega rekao sveštenik Juzef Tišner, „duhovni učitelj liberalne inteligencije na njenom putu ka izlasku iz ’zarobljenog uma’“. Međutim, Vladislav Gomulka, prvi sekretar CK PURP, u jednom svom govoru nazvao ga je „glavnim ideologom revizionizma“. Evo kako se tog perioda seća Bronislav Geremek, koji je bio jedan od slušalaca predavanja Kolakovskog: „Godine 1956, verovatno 1. maja, Kolakovski je na univerzitetu govorio šta je socijalizam. Došlo je mnogo ljudi. Najpre su slušali dugo nabrajanje šta socijalizam nije: ’država, u kojoj ima više špijuna nego medicinskih sestara i više mesta u zatvorima nego u bolnicama; država, u kojoj je čovek prisilljen na laž; država, u kojoj je primoran na krađu; država, u kojoj je primoran na zločin; država, u kojoj filozofi i pisci govore uvek isto što generali i ministri, ali uvek posle njih; država koja aktuelno postoji’ itd. ‘To je bio prvi deo. A sada - slušajte pažljivo! - rekao je Kolakovski - reći ću vam šta socijalizam jeste‘. U sali je tada nastao tajac, a Kolakovski je nad glavama slušalaca govorio: ‘Socijalizam je sistem koji... eh!, šta više da kažem! Socijalizam je zaista dobra stvar’“. Zbog podrške martovskim protestima studenata 1968. i suviše radikalne kritike komunističkog režima, Kolakovski je izbačen sa Univerziteta. Vladislav Gomulka optužio ga je da je „formirao omladinu u pravcu koji je potpuno suprotan dominantnoj tendenciji razvoja zemlje i naroda“. Novembra iste godine napustio je zemlju. U inostranstvu je radio najpre na Univerzitetu u Kvebeku (1968), a potom u Berkliju (1969). Od 1970. godine do odlaska u penziju predavao je na Oksfordskom univerzitetu. Osim toga, dobijao je često pozive da drži predavanja na drugim evropskim i američkim univerzitetima. Kolakovski je objavio više od 400 knjiga i radova, prevođenih na mnoge jezike. Među njegovim najpoznatijim delima su „Glavni tokovi marksizma“, „Filozofija pozitivizma“, „Ključ nebeski. Razgovori s đavolom“, „Religija, kultura i fetiši“... Njegove knjige, posebno one nastale u emigraciji, imale su veliki značaj za formiranje stava poljske opozicije. Knjiga „Teze o nadi i beznađu“ (1971), objavljena u pariskom časopisu Kultura, postala je antikomunistički manifest poljske opozicije i inspirisala poljske intelektualce da organizuju KOR (Komitet za odbranu radnika). Sve do 1989, kad je potpuno rehabilitovan, knjige Kolakovskog bile su ilegalno dostavljane iz inostranstva ili štampane u samizdatu. Za svoje stvaralaštvo Kolakovski je dobio brojna priznanja i nagrade (Mirovna nagrada nemačkih knjižara, Praemium Erasmianum, nagrada Poljskog Pen kluba, nagrada Kongresa SAD - tzv. naučni Nobel, Jerusalimska nagrada...). Jerusalimska nagrada uručena mu je 18. oktobra 2009. godine. Izraelski kritičari pisali su: „Kolakovski je sam sebi krčio put: od bezgranične vere u marksizam do aktivnog učešća u njegovoj destrukciji. Jerusalimska nagrada ne izražava samo priznanje za njegove zasluge. Za Kolakovskog imamo posebno mesto u našim srcima (...) Nema ničeg čudnog u tome što su Vislava Šimborska, Česlav Miloš i Lešek Kolakovski junaci i naše kulture. Takvi ljudi predstavljaju most jevrejsko-poljskih odnosa. Ukazivanje poštovanja Kolakovskom izraz je bliskosti između dva identiteta - jevrejskog i poljskog“.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sreten Stojanović (Prijedor, 2. februar 1898 — Beograd, 29. oktobar 1960) bio je srpski akademski vajar, crtač, akvarelista, teoretičar, likovni kritičar i univerzitetski profesor. Stojanović je bio dekan Likovne akademije u Beogradu. Biografija Stojanovići su Jakšići iz Nevesinjskog polja. Odatle su se pokrenuli pod vođstvom kneza Vukovoja Jakšića i zaustavili na Kozari u selima više Prijedora. Po sinovima Vukovojevim, Stojanu, postali su Stojanovići, a po knezu Milanu Kneževići. U krajiškoj porodici Stojanovića bile su tri generacije sveštenika. Ilija, Gavro i Simo, otac Sretena Stojanovića[1] i još njegovih sedmoro braće i sestara. Odrastao je u pravoslavnoj srpskoj porodici. Majka Jovanka, djevojački Vujasinović iz svešteničke pravoslavne porodice iz Kozarske Dubice i otac Simo Stojanović pravoslavni sveštenik. Slava Stojanovića je Sveti Đorđe. Sve učenje iz porodice je upućivalo da je najveći domet svakog nacionalizma ipak samo i jedino čovjek. Svi Stojanovići su bili dobro i lijepo vaspitana djeca. Osnovnu školu pohađao je u Prijedoru, a bila je na svega nekoliko metara od njihove porodične kuće na mjestu današnjeg Doma za penzionere i stara lica. Počeo je da pohađa srednju školu u Banjoj Luci ali je kao nacionalistički revolucionar isteran iz gimnazije. Za vreme rata je bio zatvoren. Kao pripadnik Mlade Bosne robijao je u zatvoru u Zenici, gde rezbari i ukrašava kutije za duvan od lipovog drveta.[2] Sa njim je robijao njegov brat dr Mladen Stojanović potonji narodni heroj.[3] Studirao je u Beču, pod pokroviteljstvom potpredsednice Društva „Cvijeta Zuzorić“ Kriste i profesora Medicinskog Fakulteta Đurice Đorđevića, kod majstora Franca Celeznog (Franz Zelezny), a izradu biste kod poljskog vajara Stanislava Romana Levandovskog (Stanisław Roman Lewandowski), koji je neko vreme proveo u ateljeu Ogista Rodena.[2] U Pariz je došao krajem oktobra 1919. gde upisuje privatnu školu Grande Chaumiére, u kojoj je klasu vodio Emila Burdela. Tokom studija družio se sa drugim srpskim umetnicima kao što su Sava Šumanović, Milo Milunović, Risto Stijović, Dušan Jovanović Đukin. Od 1922. se naseljava u Beograd. Tokom života u Beogradu, čest je gost svojih prijatelja i mecena Kriste i Đurice Đorđevića, koji su nakon preseljenja iz Zagreba u Beograd svoj stan u ulici Strahinjića Bana pretvorili u mesto okupljanja umetnika.[2] Za njihov stan Stijović izrađuje 36 reljefa u hrastovini, dok je Milo Milunović radio molitvenu fresku u stanu a arhitekta Zloković projektovao hol. Njihov stan zajedno sa radovima Stojanovića i drugih umetnika uništen je u Aprilskom bombardovanju Beograda.[2] U periodu između dva svetska rata radio je fasadnu plastiku, u saradnji sa arhitektama Milanom Zlokovićem, Dragišom Brašovanom, Milanom Sekulićem i Prokom Bajićem.[2] Njegovi radovi mogu se videti na zgradi Trgovačke komore u ulici Modene u Novom Sadu, na kući Đorđa Dragutinovića u Zmaj Jovinoj ulici broj 31 u Zemunu, palati Asikuracioni Đenerali u beogradskom bulevaru Kralja Aleksandra, stambeno-poslovnom objektu podignutom na uglu Bulevara kralja Aleksandra 17 i Resavske ulice, zgradi u ulici Tadeuša Košćuška 20, zgradi Industrijske komore u Makedonskoj 25 u Beogradu i dvojnoj kuće sa ateljeom Sretena Stojanovića i Mladena Josića.[2] Deo njegovih rada smatra se izuzetnim primerima ar deko reljefa. Nakon 1932. Stojanović više nije radio fasadnu plastiku.[2] Godine 1931. Stojanović je na izložbi sa Kostom Hakmanom prikazao reljefe u drvetu: Igra, Kolo, Pod punim jedrima i Domaća Muzika.[2] Stojanović je jedan od prvih profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), izabran 1950. godine za dopisnog, a od 1959. godine za redovnog člana. Govorio je da mu je uvek imponovala monumentalnost naših istorijskih ličnosti i istorijskih zbivanja.[4] Osećaj za monumentalnost iskazuje na spomenicima Karađorđu, Njegošu, Filipu Višnjiću, Mladenu Stojanoviću, a naročito na spomenicima izvedenim posle Drugog svetskog rata na Iriškom vencu (spomenik Sloboda iz 1951) i u Bosanskom Grahovu. Izlagao je još na izložbama nezavisnih umetnika u Parizu 1921. godine. Njegova dela izložena su u više galerija, pored ostalih i u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Umro je 29. oktobra 1960. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. U junu 2013. godine u Galeriji RTS je otvorena izložba njegovih skulptura i slika.[5] Prema Lazaru Trifunoviću tri umetnička perioda u Stojanovićevom radu su:[2] Period stilizacije, 1919–1928, Period realizma, 1929–1944, Period romantike, 1945-1960. Uz Tomu Rosandića, Petra Palavičinija i Ristu Stijovića ubraja se u protagoniste srpske savremene skulpture.[2] Srpsko-holandski vajar Slavomir Miletić je kritikovao njegov Spomenik Karađorđu rečima da mu nije jasno šta on radi na njemu, i da mu izgleda kao da se poštapa sabljom. To mu je i lično saopštio jednom prilikom.

Milan Delčić Delča dr psepsy MAKSIMILIJAN MRMOR I NJEGOVI PACIJENTI ( 1 ) Transsex Hardcore Co. / BUS Publishing, 2000. 160 strana. Veoma očuvana sa posvetom autora. Možda kategorizacija nije najsrećnija ali ... Knjiga `Dr Maksimilijan Mrmor i njegovi pacijenti” je apsurd sam po sebi. Komentarišući je Delča je govorio da se ona bavi besmislicom u tom smislu da je sve ovo što mi živimo ”nonsens”, ne govoreći pritom samo o ovoj zemlji već o globalnom problemu čovečanstva. Činjenica je, rekao je svojevremeno za emisiju Radio Luksemburg City radija, da se u ovom takozvanom 21. veku Pandorina kutija baš otvorila... I činjenica jeste da treba da se pronađe novi ”modus vivendi”, a ova knjiga nikako nije za one ispod 16 godina. Početkom osamdesetih debitovao je na jugoslovenskoj muzičkoj sceni sa bendom `U škripcu` pošto su se dve njihove pesme našle na `Jugotonovoj` novotalasnoj kompilaciji iz 1981, Artistička radna akcija, nakon čega su nastupali širom SFRJ. Posle godinu dana PGP RTS objavljuje njihov prvi album Godine ljubavi, da bi već 1983. izdali O, je! sa kojeg su se izdvojile pesme Beograd spava i Siđi do reke, a iste godine izašao je i njihov mini-album Nove godine! na kojem se našao i istoimeni hit. Delča je sa bendom imao još tri albuma: Budimo zajedno, U škripcu i poslednji iz 1990. Izgleda da mi smo sami na kojem se ponovo našla i istoimena pesma, verovatno jedno od najpopularnijih Delčićevih muzičkih ostvarenja. Nakon raspada benda `U škripcu` objavio je još tri solo albuma: Delča i sklekovi, S jezikom u usta i Krenuo sam davno ne sećam se gde. Marta 2007. godine, koncertom u Domu omladine obeležio je više od 20 godina bavljenja muzikom. Milan Delčić Delča je završio dramaturgiju na FDU-u, a bavio se i pisanjem za pozorište. Autor je nekoliko komada: Hari ne putuje vozom, Kraljevo blago, U podrumu i Hardcore Transseks one Man Show, koji je 1992. igran na Bitefu. Ova drama je 2000. godine prerađena u roman Doktor Maksimilijan Mrmor i njegovi pacijenti. Napisao je i režirao storiju Lepe, čiste, dobre u omnibusu Beogradske priče, a radio je i kao dramaturg za TV seriju Dome, slatki dome. Takođe je napisao scenario za nekoliko epizoda TV serije U ime zakona. Ostaće upamćeni i njegovi nastupi u seriji Otvorena vrata, pogotovo antologijska scena u kojoj u duetu sa pokojnom Oliverom Marković peva pesmu Kad sam bila plavuša. Milan Delčić je kao pravi novotalasni multimedijalni i višetalentovani umetnik osmislio koncept `pamfleks` firme koja reklamira izmišljene proizvode. Jedno od poslednjih Delčinih pojavljivanja u javnosti bilo je aprila 2010. na njegovoj beogradskoj izložbi fotografija `Menhetn from Bruklin baj Delč` (Manhattan from Brooklyn by Delch). Poslednje diskografsko delo ovog nesvakidašnjeg umetnika objavljeno je 2008. godine. U pitanju je snimak njegovog poslednjeg koncerta na kom su mu se pridružili drugovi iz bivšeg benda, pa su kao izvođači albuma Jubilarnih 20 i nešto godina potpisani `Delča i U škripcu`. Delča, U škripcu

Oblast: Internet programiranje Autor: Strani Autor: Benjamin Jakobus, Jason Marah Žanr: Internet programiranje Izdavač: Kompjuter Biblioteka Godina izdanja: 2018. Broj strana: 354 Pismo: Latinica Povez: Mek Knjiga je nova. Gradite prilagodljive, dinamičke i mobile-first aplikacije na Vebu pomoću Bootstrapa 4 Šta ćete naučiti: • da kreirate profesionalni veb sajt zasnovan na Bootstrapu, `od nule`, bez upotrebe nezavisnih šablona • da iskoristite Bootstrapov moćan sistem rasporeda elemenata • da stilizujete različite tipove sadržaja i naučite kako da izgradite rasporede stranice `od nule` primenom moćnih alatki Bootstrapa 4 • da iskoristite Bootstrapov obrazac pomagač i kontekstualne klase • da obogatite iskustvo korisnika vašeg veb sajta upotrebom zaglavlja i podnožja stranice • da poboljšate veb stranice pomoću Bootstrap jQuery dodatnih modula i da kreirate sopstvene Bootstrap dodatne module • da naučite koje pomoćne klase obezbeđuje Bootstrap, kako su one implementirane i koji je najbolji način za njihovu upotrebu • da kreirate naprednije veb interfejse iskorišćavanjem moći komponenata accordion, dropdown i list group • da ovladate umetanjem Bootstrapa u AngularJS ili React aplikacije i upotrebom Bootstrap komponenata kao AngularJS direktiva Opis knjige Bootstrap 4 je besplatan CSS i JavaScript radni okvir koji omogućava programerima da brzo izgrade prilagodljive veb interfejse. Ova knjiga će vam pomoći da upotrebite i prilagodite Bootstrap za kreiranje privlačnih veb sajtova koji odgovaraju vašim potrebama. Kreiraćete prilagođeni Bootstrap veb sajt korišćenjem različitih pristupa za prilagođavanje radnog okvira. Koristićete ključne funkcije Bootstrapa i brzo ćete otkriti različite načine na koje Bootstrap može da vam pomogne da kreirate veb interfejse. Osim toga, opisaćemo osnovne funkcije, kao što su sistem rasporeda elemenata, globalni stilovi, pomoćne klase i prilagodljivi pomoćni programi. Kada savladate ove funkcije, otkrićete kako da strukturirate rasporede stranice, upotrebite različite navigacione komponente Bootstrapa i obrasce i stilizujete različite tipove sadržaja. Takođe ćete pregledati anatomiju Bootstrap dodatnog modula, kreiraćete sopstvene prilagođene komponente i proširićete Bootstrap korišćenjem jQuery biblioteke. Pojasnićemo vam koje pomoćne klase obezbeđuje Bootstrap 4 i kako možete da ih upotrebite efikasno da biste ubrzali razvoj veb sajta. Na kraju ćete otkriti kako da optimizujete veb sajt i da ga integrišete sa nezavisnim radnim okvirima. Do kraja ove knjige ćete steći kompletno potrebno znanje o prednostima i manama radnog okvira i moći ćete da kreirate prilagodljive i optimizovane veb interfejse. Autori Benjamin Jakobus Benjamin Jakobus diplomirao je računarske nauke na University College Corku i magistrirao je napredno računarstvo na londonskom Imperial Collegeu. Kao softverski inženjer, radio je na raznim veb razvojnim projektima širom Evrope i Brazila. Jason Marah Jason Marah je VP inženjerstva u Teckrou. Diplomirao je računatske nauke na University College Corku. Radio je kao softverski inženjer specijalizovan za JavaScript na različitim projektima širom Evrope. Tabela sadržaja Poglavlje 1: Pokretanje Bootstrapa Poglavlje 2: Kreiranje iskaza stila Poglavlje 3: Izgradnja rasporeda Poglavlje 4: O navigaciji, podnožjima stranice, upozorenjima i sadržaju Poglavlje 5: Ubrzavanje razvoja pomoću nezavisnih dodatnih modula Poglavlje 6: Prilagođavanje dodatnih modula Poglavlje 7: Napredni nazavisni dodatni moduli Poglavlje 8: Pomoćni programi Poglavlje 9: List Groups i Accordions komponente Poglavlje 10: Optimizovanje veb sajta Poglavlje 11: Integrisanje sa AngularJS-om i Reactom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sir Ernest Alfred Thompson Wallis Budge (27. srpnja 1857. - 23. studenog 1934.) bio je engleski egiptolog, orijentalist i filolog koji je radio za British Museum i objavio brojne radove o drevnom Bliskom istoku.[1] Mnogo je puta putovao u Egipat i Sudan u ime Britanskog muzeja kako bi kupio antikvitete i pomogao mu da izgradi svoju zbirku klinastih ploča, rukopisa i papirusa. Objavio je mnogo knjiga o egiptologiji, pomažući da se otkrića dovedu do šire publike. Godine 1920. proglašen je vitezom za svoje zasluge egiptologiji i Britanskom muzeju. Osobni život E. A. Wallis Budge rođena je 1857. u Bodminu, Cornwall, od majke Mary Ann Budge, mlade žene čiji je otac bio konobar u hotelu Bodmin. Budgeov otac nikada nije identificiran. Budge je napustio Cornwall kao dječak i na kraju je došao živjeti kod svoje tete i bake po majci u London.[2] Budge se počeo zanimati za jezike prije nego što je imao deset godina, ali je napustio školu u dobi od dvanaest godina 1869. da bi radio kao službenik u maloprodajnoj tvrtki W.H. Smith, koja je prodavala knjige, pribor i srodne proizvode. U slobodno vrijeme proučavao je biblijski hebrejski i sirijski uz pomoć učitelja volontera po imenu Charles Seeger. Budge se zainteresirao za učenje drevnog asirskog jezika 1872., kada je također počeo provoditi vrijeme u British Museumu. Budgeov učitelj upoznao ga je s čuvarom istočnjačkih starina, pionirskim egiptologom Samuelom Birchom i Birchovim pomoćnikom, asirologom Georgeom Smithom. Smith je povremeno pomagao Budgeu s njegovim asircem. Birch je dopustio mladima da proučavaju klinaste ploče u njegovu uredu i nabavio je knjige za njega iz Britanske knjižnice bliskoistočnih putovanja i avantura, poput Ninive i njezinih ostataka Austena Henryja Layarda. Od 1869. do 1878. Budge je svoje slobodno vrijeme provodio proučavajući asirski, a tijekom tih godina često je provodio pauzu za ručak učeći u katedrali sv. Pavla. John Stainer, orguljaš Sv. Pavla, primijetio je Budgeov naporan rad i upoznao mlade. Želio je pomoći dječaku iz radničke klase da ostvari svoj san da postane učenjak. Stainer je kontaktirao W. H. Smitha, konzervativnog člana parlamenta, i bivšeg liberalnog premijera Williama Ewarta Gladstonea i zamolio ih da pomognu njegovom mladom prijatelju. I Smith i Gladstone pristali su pomoći Staineru da prikupi novac za Budgea da pohađa Sveučilište u Cambridgeu. Budge je studirao na Cambridgeu od 1878. do 1883. Njegovi predmeti su uključivali semitske jezike: hebrejski, sirijski, geez i arapski; nastavio je samostalno proučavati asirski. Budge je tijekom tih godina blisko surađivao s Williamom Wrightom, poznatim proučavateljem semitskih jezika, među ostalima.[3] Godine 1883. oženio je Doru Helen Emerson, koja je umrla 1926. Budge je proglašen vitezom u novogodišnjim počastima 1920. za njegov istaknuti doprinos kolonijalnoj egiptologiji i Britanskom muzeju.[4] Iste godine objavio je svoju opsežnu autobiografiju By Nile and Tigris. Povukao se iz British Museuma 1924. i živio je do 1934. Nastavio je pisati i objavio nekoliko knjiga; njegovo posljednje djelo bilo je Od fetiša do Boga u starom Egiptu (1934).

Bez obzira na to ko ste i čime se bavite, možete pregovarati o svemu, obećava najbolji svetski pregovarač, Herb Koen. Od poslovnih integracija do brakova, od zajmova do vođenja ljubavi, u bestseleru O svemu se može pregovarati Koen iznosi dokaze da se doslovno o svemu, „novcu, ljubavi, pravdi, prestižu - može pregovarati”. Hvaljen u mnogim publikacijama kao što su Newsweek , Time, People , Koen je radio kao savetnik predsednika države u vezi sa svim pitanjima, počev od domaće politike, preko talačkih kriza, do borbe protiv unutrašnjeg terorizma. Njegov savet glasi: „Budite strpljivi, nastupajte kao pojedinac, budite obavešteni - i moći ćete uspešno da pregovarate o svemu”. Pomoću ove knjige naučićete najvažnije elemente Koenove dokazane strategije za pregovaranje sa svojim partnerom, šefom, kompanijom za kreditne kartice, sa svojom decom, advokatom, najboljim prijateljima, pa čak i sa samim sobom. Tri ključna koraka do uspeha: • Identifikacija pregovaračkog stila druge strane - i način kako to da iskoristite. • Tehnika „svi su dobitnici”. • Korišćenje vremena u sopstvenu korist. • Moć istrajnosti, zauzimanja stava i ubeđivanja. • Veština pregovaranja telefonom - i još mnogo toga. „Moć se zasniva na percepciji - ako mislite da ćete uspeti, to ćete i postići!”, potvrđuje Herb Koen kao svetski stručnjak. Pomoću ove knjige naučićete kako da steknete ličnu moć da dobijete sve ono što zaista želite. Povez knjige : mek Strana : 205 Format knjige : 150 x 230 mm Pismo : latinica

Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875 Dr Andrija Radenić Beograd 1976g./887 str. Tvrd povez sa omotom,omot iskrzan na nekoliko mesta ,knjiga odlicno ocuvana. -`Benjamin Kalaj (mađ. Kállay Béni) bio je mađarski i austrougarski političar. Rođen je 22. decembra 1839, u Pešti. Njegov otac je bio viši državni službenik u ugarskoj vladi, a majka je poticala iz mađarizovane srpske porodice Blašković. Govorio je srpski jezik. Bio je austrougarski generalni je konzul u Beogradu od 1868. do 1875. godine. Tokom 1872. godine prvi put je otputovao u Bosnu, koja je u to vreme još uvek bila pod turskom vlašću. Nakon Rusko-turskog rata (1877–1878), odlazi na službu u Plovdiv. Dana 4. juna 1882. godine, imenovan je za austrougarskog ministra finansija, u čiji je resor spadao i nadzor nad zemljaskom upravom u Bosne i Hercegovine, koja se još od 1878. godine nalazila pod austrougarskom okupacijom. Tu službu je obavaljao do svoje smrti 1903. godine. Nastojeći da ojača austrougarsku vlast u Bosni i Hercegovini, radio je na suzbijanju narodnih pokreta, kako srpskog tako i hrvatskog. U tom cilju, pokušao je da reši nacionalo pitanje putem stvaranja integralne bosanske nacije, ali taj projekat je naišao na odlučan otpor među Srbima i Hrvatima. Stoga je pristupio redefinisanju svojih prvobitnih zamisli, te je svoj bosanski projekat zamenio bošnjačkim, koji se zasnivao na pretvaranju bosanskih muslimana u poseban bošnjački narod`... vr426

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 184 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 184 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 198 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Bez obzira na to ko ste i čime se bavite, možete pregovarati o svemu, obećava najbolji svetski pregovarač, Herb Koen. Od poslovnih integracija do brakova, od zajmova do vođenja ljubavi, u bestseleru O svemu se može pregovarati Koen iznosi dokaze da se doslovno o svemu, „novcu, ljubavi, pravdi, prestižu – može pregovarati“. Hvaljen u mnogim publikacijama kao što su Newsweek, Time, People, Koen je radio kao savetnik predsednika države u vezi sa svim pitanjima, počev od domaće politike, preko talačkih kriza, do borbe protiv unutrašnjeg terorizma. Njegov savet glasi: „Budite strpljivi, nastupajte kao pojedinac, budite obavešteni – i moći ćete uspešno da pregovarate o svemu“. Pomoću ove knjige naučićete najvažnije elemente Koenove dokazane strategije za pregovaranje sa svojim partnerom, šefom, kompanijom za kreditne kartice, sa svojom decom, advokatom, najboljim prijateljima, pa čak i sa samim sobom. Tri ključna koraka do uspeha: • Identifikacija pregovaračkog stila druge strane - i način kako to da iskoristite. • Tehnika „svi su dobitnici“. • Korišćenje vremena u sopstvenu korist. • Moć istrajnosti, zauzimanja stava i ubeđivanja. • Veština pregovaranja telefonom - i još mnogo toga. „Moć se zasniva na percepciji - ako mislite da ćete uspeti, to ćete i postići!“, potvrđuje Herb Koen kao svetski stručnjak. Pomoću ove knjige naučićete kako da steknete ličnu moć da dobijete sve ono što zaista želite. Povez: Broš Broj strana:205 Format:23 cm god. izdanja 2020.

NEZABORAVNE ISPOVESTI SOLUNACA`„Najlepše stranice ove knjige ispunjene su primerima drevne narodne etike. U sred ratnog vrtloga i užasa, patrijarhalni čovek nastoji da sačuva svoju dušu. Iako se kroz Albaniju nemilosrdno ostavljaju bolesni i ranjeni, čak i oni najbliži, knjiga pruža i primere suprotne vrste. Briga o drugome i drugarstvo provlače se kroz mnoga kazivanja. ‘Mi vojnici smo se voleli. Postavljani su parnici, pa kad jedan pogine onaj drugi da zapiše i sahrani. Čim jedan ostane sam, on odmah traži parnik’, kazuje Radosav Marković jedinstven podatak koji po svemu sudeći, dosad nije zabeležen. Dragomir Đorđević na frontu ugovara da se oženi nepoznatom sestrom svog druga, ako preživi, i to posle rata ispunjava. Milija Đorđević (1931–2012) rođen je u selu Rataru (zaselak Vatoševo). Gimnaziju završio u Smederevskoj Palanci a u Beogradu Filološki fakultet – Grupa jugoslovenske književnosti. Radio kao profesor i novinar. Samostalno napisao knjige: Pčelarstvo Donje Jasenice, Proroštvo despota Stefana, Nikodija kmet, Profesor Grgur Milanović, Reč o drugim rečima (onomastika) i Sporedovanje bespobedno, a kao koautor: Tri sile pritisle Srbijicu i Srbijice, dušo gorka. Baveći se šahom i igrajući za prvu ekipu Smederevske Palanke, objavio je monografiju: Ekipni šampionati Jugosalvije 1946–1979. Sarađivao u listovima i časopisima pišući književno-jezičke i istorijske tekstove. U Udruženje književnika Srbije primljen je 1991. godine. TVRD POVEZ, ODLIČNO OČUVANA KNJIGA IZDAVAC:`NARODNA KNJIGA, BEOGRAD 1988.GODINE, 342 STRANE

Autor: Rejčel Naomi Remen Naslov : Životne mudrostiŽanr: Popularna psihologija Pismo: Latinica Broj strana: 247 Povez: MekFormat: 15x23 cm Godina izdanja: 2020 Ono što radimo da preživimo obično se razlikuje od onoga što bi trebalo da radimo kako bismo živeli.Ova specijalno ažurirana verzija bestselera Njujork Tajmsa, Životne mudrosti, bavi se istim duhovnim problemima zbog kojih je original postao bestseler: patnjom, značenjem, ljubavlju, verom i čudima.„Uprkos fenomenalnim moćima tehnologije, mnogi od nas i dalje ne žive dobro”, kaže dr Rejčel Remen. „Možda bi trebalo ponovo da slušamo priče koje jedni drugima možemo da ispričamo.” Dr Remen može da zahvali na svojoj jedinstvenoj perspektivi kada je reč o lečenju tome što je lekar, profesor medicine, terapeut, i što već dugo izlazi na kraj sa hroničnom bolešću. Dr Remen nas poziva da slušamo dušom.Ova izuzetna kolekcija istinitih priča koristi princip „mudrosti kuhinjskog stola” - zajedničkog iskustva ljudske tradicije, koja nam pokazuje život u svoj njegovoj moći i misteriji i podseća nas da su stvari koje ne možemo da izmerimo možda stvari koje na kraju podržavaju i obogaćuju naše živote.

Oblast: MarketingAutor: StraniAutor:: Ričard TemplarŽanrovi:: Marketing i menadžmentIzdavač:: Miba BooksBroj strana: 239Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 20 cmDok se svi koncentrišu samo na predmet svog posla, vi sledite deset zlatnih pravila koja će vampomoći da ne razmišljate samo o onome štaradite, već i o tome:• Kako da obavljate posao• Kako drugi vide način na koji radite• Šta još može da se uradi2/16

RASUTE KOSTI - Mihailo Minić 438 str. Povez: mek Format: 13x20 cm Sadržaj: U ovoj knjizi opisao sam dogođaje i njihov razvoj, kao očevidac i učesnik. Izneta je istina o svemu, što sam video i preživeo. Od učesnika i očevidaca iz ovih događaja, dopunio sam ova izlaganja na terenu, i kasnije u emigraciji. Mnogi ljudi ustručavaju se da pišu istinu o greškama, manama I ljudskim strastima, onih koji su radili u ime naroda i nacije, jer se pojavi reakcija onih koji su sarađivali sa onima, čije se pogreške i strasti nabrajaju. Oni nemaju obzir dostojanstva prema izlaganju, ako se sa njim ne slažu. Njihova je odbrana, vlastodrštvo i zaštita nacije, a oružje dirigovana štampa.Ljudske strasti i samovolja nije rad u ime naroda i nacije, niti se to smatra radom ljudskom pogreškom. Ako se pokuša izneti istina, onda se ističu prigovori, da se vređa nacija i čast onih čija se dela nabrajaju, pod izgovorom, da su radili u ime naroda i nacije, a pisca istine oglase komunistom i da služi neprijatelju, i oglase svakoga za „Brankovića“, ako se ne saglasi sa strastima i voljom samovoljnih.Za otklanjanje odgovornosti, kao praska uvedeno je odricanje sopstvenih naredaba. Mnoga akta i naredbe, izdate i potpisate od onih koji su vodili narod i naciju, oglašene su kao akta i naredbe podmetnute na hartiji sa blanko potpisom. Nekim čudom, do danas nije objavljen nijedan papir sa blanko potpisom, kao dokaz da je blanko potpis postajao. Sa takivim radom onih, koji su radili u ime naroda i nacije, ne slaže se slobodarski duh srpskog naroda. Da bi naraštaji crpeli znanje i iskustvo, naraštajima treba istina o uzrocima stradanja naroda i nacije, a ne slavopojke o događajima. Nepristrasnim ispitvanjem tragičnih grešaka, koje su donele narodna stradanja, naraštaji neće ponoviti ove u budućnosti. Pisac I autor knjige

59065) Radža joga , Svami Vivekananda , Beograd 1988 , sadržaj : Milan Gligorijević-Gaon: Svami Vivekananda i njegova misija.. Uz ovo izdanje. Predgovor autora. Uvod. Prvi koraci Pranajama. Psihička prana. Kontrola psihičke prane. Pratjahara i dharana Dhijana i samadhi Radia-joga ukratko Uvod u Patandalijeve Joga-aforizme. Koncentracija i njena spiritualna primena Praksa koncentracije. Moći Nezavisnost Napomene Rečnik. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 144 strane

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Ruske teme - mesijanstvo, inteligencija i nacija Autor: Milan Subotić Izdavač: Logos tvrd povez, ćirilica, 21 cm, 219 str. _____ Studije objavljene u ovoj knjizi napisane su tokom poslednjih pet godina i predstavljaju deo mojih istraživanja ruske intelektualne, političke i kulturne istorije.Iako su prvobitno štampane u časopisima (`Filozofija idruštvo` i `Treći program` Radio Beograda), smatrao sam daobjavljivanje njihovih izmenjenih i dopunjenih verzijaunutar korica ove knjige ima nekog smisla i opravdanja.Više stvari je uticalo na ovo moje, možda pogrešno, uve renje. Jedna se tiče ne toliko statusa časopisa u našoj javnosti (njihove dostupnosti i čitanosti), koliko „tužnesudbine“ periodičnih publikacija sa kojom sam se čestosuočavao tokom seoba sopstvene biblioteke. Naime, u timseobama neretko sam bio primoran da, posle pakovanjaknjiga, ostavim gomile časopisa koje sam godinama sakupljao i, na taj način, pretvorim ih u materijal za reciklažu papira. Bez iluzija o mogućnostima i dometima odupi ranja prolaznosti, smatram da knjige ipak imaju duži „životni vek“. Ako ništa drugo, praktičnije je na jednom mestu sakupiti i objaviti tekstove koji su inače rasuti poprašnjavim sveskama starih časopisa. Tim pre, ako te studije čine izvesnu tematsku celinu, pa se postupak njihovog ponovnog objavljivanja može braniti i argumentimavezanim kako za njihov sadržaj, tako i autorov pristup. Utom pogledu, nadam se, čitalac ove knjige može uvidetikako sakupljeni radovi – studije o ruskom mesijanstvu, rađanju ruske inteligencije, nastanku „jevrejskog pitanja“ izapadnim predstavama o Rusiji – ipak čine nešto više odpukog zbornika autorovih tekstova. (iz predgovora)

Beograd 2023. Mek povez, 20 strana. Knjiga je nova (nekorišćena). Pitirim Aleksandrovič Sorokin rođen je 1889, u Rusiji, u zanatlijskoj porodici. Godine 1914. diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sankt Peterburgu gde je stekao diplomu iz kriminologije. Bio je član Socijalističke revolucionarne partije i više puta je hapšen. Posle Februarske revolucije bio je poslanik prvog Sveruskog kongresa seljačkih poslanika, sekretar A. F. Kerenskog, član Predparlamenta i Ustavotvorne skupštine. Predavao je na Petrogradskom univerzitetu, 1919. bio je suosnivač Katedre za sociologiju, dok mu je 1920. ponuđeno mesto profesora. Godine 1922. odbranio je tezu „Sistem sociologije”. U jesen 1922. godine, zajedno sa velikom grupom naučnika i kulturnih radnika, prisiljen je da napusti zemlju zbog suprotstavljanja marksističkoj teoriji i boljševičkoj politici. Godine 1924. preselio se u Sjedinjene Države, gde je držao predavanja na univerzitetima u Ilinoisu i Viskonsinu. Godine 1924. postavljen je za Profesora sociologije na Univerzitetu u Minesoti, a 1930. postao je profesor na Univerzitetu Harvard, gde je osnovao Katedru za sociologiju iste godine. Na njemu je radio do 1959. Pitirim Sorokin preminuo je 1968. u Vinčesteru (Masačusets, SAD). Objavio je više od 30 knjiga. Bio je osnivač integralne sociologije, dao je i značajan doprinos razvoju teorije socijalne mobilnosti. Takođe bio je zainteresovan i za društvenu stratifikaciju, istoriju sociološke teorije i altruizam. Njegovo najznačajnije djelo - četverotomna „Socijalna kulturna dinamika” (1937-1941) nastala je tokom boravka na Harvardu i obuhvata 2500 godina ljudskog postojanja. Sorokin je bio posebno zaintereza ispitivanje načela društvenih promena, kao i sukoba.

Izdavač: Muzej naivne i marginalne umetnosti Jagodina 2009. Mek povez, ćirilica,bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), 90 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Ferenc Kalmar rođen je 25. maja 1928. u Subotici. Rano je zavoleo drvo uz oca, koji je bio tesar. Završio je Višu pedagošku školu u Novom Sadu. Skulpturom se bavi od 1947. godine. Tokom više od šest decenija stvaralaštva uočavamo promene u izboru motiva, likovnom izrazu, sadržaju dela i odabiru materijala. U početku je prevashodno radio u metalu i keramici da bi se poslednje dve decenije sasvim posvetio drvetu, kome daje dodatnu dimenziju - oslikava ga intenzivnim bojama. Početkom osamdesetih godina umetnik odlazi na duže putovanje u SAD, gde ga fascinira indijanska kultura, mistična snaga velikih totema i njihove jarke boje. Evotični plesovi, autentične pesme, jarke boje slika obojenog peska, obredno perje, zatim karakteristični floralni i geometrijski ornamenti, kojima dominira tirkiz boja, probudili su u njemu neke nove sfere intencije. Snažnim, sigurnim i brzim usekom dleta počinje da gradi novi opus: moćne ptice - orlove, kondore, šaman-ptice, petlove, sove, paunove, a potom raznovrsne bube, skakavce, leptire, paukove, neobičan životinjski svet u kome je, kao u basnama, svaka životinja metafora života ili smrti, dobrog ili zlog. Za svoja dela više puta je nagrađivan. Najznačajnije nagrade su Forumova nagrada za likovnu umetnost (Novi Sad, 1993) i Nagrada za ukupan umetnički rad dodeljena na V. međunarodnom bijenalu za naivnu i marginalnu umetnost (Muzej naivne i marginalne umetnosti, Jagodina, 2007).

ETNIČKI KONFLIKTI: Filip Tesar **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Etnički konflikti : na Balkanu i ne samo tu / Filip Tesar ; preveo s češkog Adin Ljuca Jedinstveni naslov Etnické konflikty. srpski jezik Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Beograd : ǂBiblioteka ǂXX vek, 2019 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 410 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Ljuca, Adin, 1966- = Ljuca, Adin, 1966- Zbirka Biblioteka XX vek ; 240 ISBN 978-86-7562-147-8 (broš.) Napomene Prevod dela: Etnické konflikty / Filip Tesař Tiraž 750 Beleška o autoru na poleđini nasl. lista Str. 359-365: Maternji jezik moje otadžbine / Adin Ljuca Bibliografija: str. 367-407. Predmetne odrednice Etnički sukobi Nacionalni identitet -- Društveni aspekt Filip Tesar (Tesař) rođen je 1969. godine u Pragu. Studirao je etnologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Od 1990. godine posvećuje se istraživanju postkomunističke tranzicije, evroatlantskih integracija i uticaja Kine. Radio je kao novinar, prevodilac, humanitarni radnik, diplomata i kao politolog na Institutu međunarodnih odnosa u Pragu. Predavao je antropologiju Balkana na nekoliko čeških univerziteta. Obavio je niz terenskih istraživanja, naročito u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali i u Hrvatskoj, centralnoj Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji. Autor je nekoliko strateških analiza za Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Predsedničku kancelariju Republike Češke. Za potrebe češke diplomatije napisao je priručnik o ekonomskoj, javnoj i kulturnoj diplomatiji na Balkanu. ts

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Najdžel C. Benson vešto objašnjava osnovne škole misli i oblasti u okviru psihologije, uključujući introspekciju, bio-psihologiju, psihoanalizu, bihejviorizam, komparativnu (životinjsku) psihologiju, kognitivne pristupe (kao što je geštalt pokret), socijalnu psihologiju, razvojnu psihologiju i humanizam. FANTASTIČAN VODIČ ZA ČITAVO POLJE PSIHOLOGIJE Šta je psihologija? Kada je nastala? Odakle je potekla? Kako se psihologija poredi sa psihijatrijom i psihoterapijom? Da li je ona naučna? IDEALAN UVOD ZA SVAKOGA ZAINTERESOVANOG ZA TO ZAŠTO RADIMO ONO ŠTO RADIMO I MISLIMO ONO ŠTO MISLIMO Psihologija - Koncentrat u slikama odgovara na sva ova zanimljiva pitanja i mnoga druga, objašnjavajući šta je materija bila nekad, a šta je sada. Ključne ličnosti koje su pokrivene obuhvataju Frojda, Pavlova, Skinera, Banduru, Pijažea, Boulbija, Maslova i Rodžersa, kao i mnoge manje poznate, ali značajne psihologe. ... Najdžel C. Benson (Nigel C. Benson) je britanski psiholog izuzetno nadaren i za crtanje. Svoja dva talenta je spojio u autorstvu nekoliko ilustrovanih udžbenika u kojima na vizuelan način veoma jasno predstavlja nauku o duši. Psihopolis je objavio njegovu knjigu Psihologija – Koncentrat u slikama (2010) koja je objavljena u još 26 zemalja...

Autor: Ričard Templar Povez: broširan Br. strana: 293 Format: 20 Danas više nije dovoljno da budete talentovani za posao koji radite, vredni i uporni. Neophodno je da poznajete ambijent i atmosferu u kojoj radite i još mnogo toga. Zato vam preporučujemo jednu sjajnu knjigu čiji je autor Ričard Templar. Knjiga „100 PRAVILA ZA USPEH NA RADNOM MESTU“ će vas voditi kroz važna, ali jednostavna pravila koja važe na radnom mestu. Autor je na osnovu ličnog iskustva osmislio delotvorna i praktična pravila koja su ga kao menadžera dovela do unapređenja. Kao što sam pisac knjige kaže: “Ona su vaših deset koraka za rast, samouverenost i stvaranje novog i moćnijeg vas“. Ono što nam se posebno dopada među pravilima jeste činjenica da se pridržavate pravila u komunikaciji koja nalažu da se nikada ne bavite lažima, prevarama i da govorite ono što ne mislite. Kada se predlaže da na radnom mestu izgledate u skladu sa ulogom, to ne znači da menjate svoja načela i sebe, već da počnete da delate u skladu sa planom i drugačijom vizijom. Takođe, pravila podrazumevaju da počnete da razmišljate i o nekim pojedinostima o kojima do sada niste vodili računa.

Prva knjiga Jovana Delića. Retko u ponudi. Kao novo. Autor - osoba Delić, Jovan, 1949- Naslov Kritičarevi paradoksi / Jovan Delić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1980 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 121 str. ; 17 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂPrva knjiga ; 101 (Broš.) Napomene Tiraž 500 Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom. Na nasl. str. posveta: Vasketu, s najljepšim željama za Blagovijesti - Jovan Delić, Novi Sad, 4. april 2000. g. [Delić, Jovan, Novi Sad]; [Jovanović, Vasilije]. - Pečat: Zbirka Vasilija Jovanovića.: BMSNS Predmetne odrednice Savić, Milisav, 1945- -- „Bugarska baraka“ Josić Višnjić, Miroslav, 1946- -- „Lepa Jelena“ Letić, Branko, 1947- -- „Šljiva sa nož-sjenkom“ Bratić, Radoslav, 1948- -- „Smrt Spasitelja“ Gordić, Slavko, 1941- -- „Vrhovni Silnik“ Šejić, Spasoje, 1948- -- „Dok ne stigne Tomas Man“ Radulović, Jovan, 1951- -- „Ilinštak“ Jovan Delić (Borkovići, Piva, Crna Gora, 4. oktobar 1949) glavni je urednik Zbornika Matice srpske za književnost i jezik od 2000. godine, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravnik katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnosti. Biografija Osnovnu školu učio je u pivskim selima (Bojkovići, Goransko, Plužine i Milkovac), a gimnaziju završio u Nikšiću. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za opštu književnost (1967–1971) gde je magistrirao (1983), a potom i doktorirao (1996). Kao profesor po pozivu, držao je predavanja na slavističkim katedrama u Hamburgu, Berlinu, Manhajmu, Jeni, Hajdelbergu, Frankfurtu, Grajfsvaldu, Haleu i Segedinu. Studije, tekstove i članke objavljivao je na ruskom, ukrajinskom, njemačkom i francuskom jeziku. Od decembra 1972. do juna 1998. radio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a od 1998. predaje savremenu srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1986. do 1991. radio je kao lektor na Univerzitetu „Georg August“ u Getingenu. Član je Matice srpske od 1985, stalni član saradnik od 1995, član Upravnog odbora od 1999, a za glavnog urednika „Zbornika Matice srpske za književnost i jezik“ postavljen je 2000. godine. Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992–2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003–2006). Početkom 2005. godine, postao je jedan od osnivača Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji. Za dopisnog člana SANU izabran je 2018. godine. Naučni i književni rad Objavio je oko 450 bibliografskih jedinica i sljedeće knjige: „Kritičarevi paradoksi“, Novi Sad, Matica srpska, 1980. „Srpski nadrealizam i roman“, Beograd, Srpska književna zadruga, 1980. „Pjesnik `patetike uma`“ (o pjesništvu Pavla Popovića), Novi Sad, Dnevnik, 1983. „Tradicija i Vuk Stef. Karadžić“, Beograd, BIGZ, 1990. „Hazarska prizma, tumačenje proze Milorada Pavića“, Beograd, Prosveta, Dosije; Titograd, Oktoih; Gornji Milanovac, Dečje novine, 1991. „Književni pogledi Danila Kiša, ka poetici Kišove proze“, Beograd, Prosveta, 1995. „Kroz prozu Danila Kiša, ka poetici Kišove proze II“, Beograd, BIGZ, 1997. „O poeziji i poetici srpske moderne“, Beograd, Zavod za udžbenike,2008. „Ivan V. Lalić i njemačka lirika“, Beograd : Srpska književna zadruga : Institut za književnost i umetnost ; Istočno Sarajevo : Filozofski fakultet, 2011 Nagrade i priznanja Brankova nagrada Matice srpske, za eseje o Tinu Ujeviću i Aleksandru Solženjicinu. Nagrada „Milan Bogdanović”, za kritički tekst o knjizi Uhvati zvezdu padalicu Dragoslava Mihailovića, 1984. Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za knjigu Hazarska prizma, 1992. BIGZ-ova nagrada, za knjigu Kroz prozu Danila Kiša, 1997. Nagrada „Vuk Filipović”, za knjigu Kroz prozu Danila Kiša, 1998. Nagrada „Đorđe Jovanović”, za knjigu Ivan V. Lalić i njemačka lirika, 2011. Nagrada „Zlatna srpska književnost”, 2011. Nagrada „Dr Špiro Matijević”, za knjigu Ivo Andrić – most i žrtva, 2012. Nagrada „Mladen Leskovac”, 2013. Izuzetna Vukova nagrada, za 2021. MG24 (N)

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, jedna je fotografija isečena. Izdavač: Foto kino i video savez Vojvodine - Novi Sad, 1996. god. Tvrd povez, 30,5 cm. Dvojezična (srpski i engleski) foto-monografija Novog Sada, slikano iz aviona 1995. godine. 220 kolor fotografija. Borivoj Mirosavljević - novinar, fotoreporter, publicista... dobitnik tri nagrade za životno delo - fotografiju, sport i novinarstvo. Novinarskim tekstovima u `Dnevniku`, `Građanskom listu`, `Večernjim novostima`, `Tribini`, ”Areni”, `Sport i svetu`... Mirosavljević ostavio dubok trag u novosadskom žurnalizmu, a svojim fotografijama načinio izuzetno bogat i vredan fotografski opus od sedam tomova ANTOLOGIJA FOTOGRAFIJA VOJVODINE (plus 7 knjiga o FK `Vojvodina`) koji sadrži bogatu vizuelnu i dokumentarnu hroniku o najznačajnijim događajima proteklih pet decenija. Imao je Novi Sad u svojoj istoriji boljih i uspešnijih novinara, možda i fotografa, ali boljeg i kompletnijeg novinara foto-reportera od Borivoja Mirosavljevića sigurno nije! Skoro ceo radni vek je pisao hroniku ovog Grada, najčešće one najvruće teme, a ceo život je proveo/provodi sa fotoaparatom beležeči svojim objektivom ne samo ilustracije za svoje i tekstove svojih kolega i redakcija za koje je radio, već je snimio i bezbroj umetničkih i dokumentarnih fotografija za koje je redovno hvaljen, često i nagrađivan. Sem što je bio (i ostao) sjajan i kompletan novinar, Mirosavljević je bio reli vozač, osnivač foto klubova i galerija, urednik fotografije u nekoliko listova, autor dvadesetak dokumentarnih filmova, sekretar FK Vojvodina, pisac dvadesetak monografija i knjiga, urednik nekoliko veoma uspešnih marketinških akcija `Dnevnika`, rukovodilac Agencije multimedijalnih komunikacija... Rečju, bio je univerzalac koji se bavio svim i svačim i čega god da se dotakao - pozlatio ga je.

Lepo ocuvana ima posvetu G5 Раденко Лазаревић (Стојник, код Аранђеловца, 28. август 1924 — Београд, 28. мај 2022)[1][2][3] био је познати српски спелеолог. Завршио је Природно математички факултет, одсек Географија у Београду. Докторирао је 1959. године. Радио је као професор на Шумарском факултету у Београду, на Географском институту САНУ, у Савезном извршном већу (водопривреда), у Институту за Шумарство, од 1995. до 2007. на Природно математичком факултету у Бањалуци. Објавио је бројне књиге на теме спелеологије, глациологије, картирања ерозије, експерименталних истраживања водне ерозије, о клизиштима. Аутор је 170 научних радова из ових области, а урадио је више десетина спелеолошких пројеката и студија.[4] Раденко Лазаревић је био потпредседник Српског географског друштва и један од организатора 10. конгреса географа Југославије у Београду. Са рефератима је учествовао на великом броју научних и стручних скупова. Његова предавања у Српском географском друштву, где ретко које године да није иступао, увек су била актуелна, занимљива и добро посећена. Објавио је 10 научних монографија, 85 научна рада, један универзитетски уџбеник и 9 монографија. Оно што је написао а није објављено, заузело би полице читаве једне библиотеке. Доста је допринео развоју спелеологије и спелеотуризма код нас. Према његовим пројектима и под његовим непосредним надзором уређене су за туристичке посете пећине: Рајкова пећина код Мајданпека, Лазарева и Верњикица код Злота, Церемошња код Кучева, Рисовача код Аранђеловца, Петничка код Ваљева, Потпећка пећина код Ужица и Леденица код Босанског Грахова. Осим тога, урадио је пројекте за туристичко активирање још пет пећина (Равништарка код Кучева, Стопића пећина на Златибору, Ваганска код Шипова, Чађава код Босанског Грахова и Орловача код Сарајева)[5].