ISBN: 9788687097070 Broj strana: 279 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 24 cm Godina izdanja: 2008. Ispovest najvećeg obaveštajca Drugog svetskog rata. "Šifra tricikl" je autobiografsko delo Duška Popova, avanturiste, plejboja i vanserijskog srpskog obaveštajca koji je u 2. svetskom ratu radio za britanski MI-6. Po uzoru na njega Ian Fleming je kasnije stvorio lik DŽems Bonda.

Broj strana: 560 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 7. april 2016. Izdavač: Laguna Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević?

Broj strana: 605 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Godina izdanja: 2018. Izdavač: Prometej, Novi Sad Ove pjesme su ispunile svoju misiju – bile su hitvoi, sad mogu mirnije. Sad one liče na mene, koji sam jedno vrijeme pristajao da budem igračka. – Duško Trifunović Prva asocijacija pri pominjanju imena Duška Trifunovića kod većine su njegove pesme koje su postale poznate zahvaljujući velikim muzičkim imenima kao što su: Jadranka Stojaković, Neda Ukraden, Teška industrija, Zdravko Čolić, Vajta, Bijelo Dugme, Indexi, Arsen Dedić i mnogi drugi. Kada je početkom sedamdesetih počeo da sarađuje s muzičarima, Duško je već bio poznati i nagrađivani pesnik. Pod njegovim skutom stasala je talentovana ekipa mladih bosansko-hercegovačkih pesnika koje je nazvao sudbonosnim dečacima: Stevan Tontić, Ranko Risojević, Abdulah Sidran, Avdo Mujkić, Rajkov Petrov Nogo, Josip Osti i drugi. Kada su dečaci sazreli, okrenuo se novim klincima – muzičarima. (…) Često sam s Duškom pričao o njegovoj primenjenoj poeziji, a kada sam ga upitao da li zna koliko je njegovih pesama završilo na pločama ili fonotekama jugoslovenskih radio stanica, odgovorio je odrečno. Obećao sam mu da ću pokušati da im uđem u trag. Za njegova života prikupio sam oko 150 snimaka, o čemu je on s ponosom pričao u nekim intervjuima. U proteklih desetak godina pronašao sam još toliko. Siguran sam da su mi neke promakle, ali se nadam da ću im, možda uz vašu pomoć ući u trag. Pre ove, koju držite u rukama, objavljeno je nekoliko zbirki u kojima se nalaze Duškove pevane pesme („Tajna veza“, „Balade 1970–1990“, „Balade sa estrade“…), ali je u svakoj od njih, pored pevanih, i veliki broj onih koje muzičari nisu koristili. (…) U knjizi se pored pop pesama nalaze i brojne dečije i angažovane pesme, koje je pisao po porudžbini, raznim povodima (Zimska olimpijada, Kongres SSO BiH…), kao i špice i songovi za radijske i TV emisije. S obzirom na to da je u nekoliko pesama potpisan kao koautor, i njih sam uvrstio u knjigu. Duškovi orginalni tekstvoi u knjizi pisani su ekavicom i ijekavicom, u zavisnosti od toga kako su ih izvođači pevali. – iz Predgovora Popovica, 15. novembra 2015. Bogomir Mijatović

Opis Prateći ekspediciju bogataša-avanturiste Žan Sebastijana, Žorž Mišić se obreva u svetu sasvim drugačijem od onog koji poznajemo. Pun razumevanja, uteha i oprosta, novi svet je slobodan od ogledala materijalne grešnosti, ali pasivan do skoro potpune apatije. U tom svetu on pronalazi novi ugao posmatranja – kroz suštinu našeg bića, pa sve do njegovih dubina iz čijih se utočišta ponekad teško izlazi. Tama je priča o bežanju od najmanjih, ali i najvećih odluka pred nama. Ispričana slobodnim žanrovskim stilom, ona nudi više od puke zabave. Oslanjajući se na popularnu estetiku osamdesetih, Tama će kod čitalaca izazivati osećaje trijumfa i jeda, neprekidno suočavajući sa pitanjem – ko smo i šta radimo? Nudeći alternativno objašnjenje gde se kao civilizacija nalazimo, ali što je važnije, u kom pravcu smo se zaputili, Tama upotpunjuje Priču o odrastanju čovečanstva. Prateći interesantne i zanemarene analogije, sakrivene iza svakodnevnih životnih problema, roman podseća da našu destinaciju možemo spoznati samo ako se udubimo i otvorimo oči u Tami.

Broj strana: 368 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. Izdavač: Vukotić media Ana Ćosić Vukić, celoživotni pratilac slavnog oca Dobrice Ćosića, radila je predano i istraživački godinama na ovom rukopisu. Otac i ćerka, doktor književnosti, sklopili su zanimljiv dogovor: da i pismeno i usmeno osvetle stvaralački čin velikog pisca. Uz ta dopisivanja i razgovore, godinama, Ana je ušla u sve tajne očevog pisanja: od inspiracije, sakupljanja građe, vajanja književnih junaka, pletenja sudbina, do izlivanja poruka i pouka knjige. Naravno, ambicija je bila da se u centru otkrivanja nađu romani sa kojima se Ćosić popeo na vrh srpske književne piramide. U tom živom, veš tom preplitanju ćerkinih pitanja, koja su ponekad veoma provokativna i nimalo blagih opaski, otvara se jedna iznijansirana i višebojna slika Ćosićevog stvaralaštva. Dobrica je, ispovedajući se ćerki, rekao više nego što je uspeo decenijama pisanja i govorenja o sebi kroz brojne zaspise, intervjue, ispovedi. Ovde saznajemo prvi put kako je zaista živeo, odrastao, voleo, tugovao, strahovao i stvarao. Zahvaljujući Ani, koja je jedina to i mogla, kao najbliža i najodanija celog života, sada imamo zaokruženu priču o životu velikog pisca. Knjiga je bogato ilustrovana dosad neobjavljenim fotografijama.

Broj strana: 137 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 22x22 cm Godina izdanja: 2007. Izdavač: Prometej, Novi Sad Uglješa Rajčević nagrađen je prestižnom nagradom „Dimitrije Mitrinović“ za drugu knjigu Zatirano i zatrto. Rad na projektu Zatirano i zatrto, prikupljanje građe o oskrnavljenim i uništenim srpskim spomenicima na prostorima Jugoslavije, od Jesenica do Đevđelije, započet je u najnepovoljnije vreme, početkom poslednje decenije XX veka. Dobiti bilo koji podatak o oskrnavljenom ili uništenom spomeniku u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, ili Makedoniji, spomeniku uništenom pre 1945. godine, bilo je nemoguće. Jedini izvor valjanih informacija bili su, od tog vremena, arhivi Jugoslavije, Srbije i arhivi gradova u Srbiji, kao i predratna periodika koja se mogla pronaći samo u većim bibliotekama. Izdavačka kuća „Prometej“ je 2001. godine izdala prvu knjigu autora Uglješe Rajčevića pod istim naslovom. Nakon toga, tokom 2002. godine je bilo dosta prikaza i kritika u sredstvima javnog informisanja o značaju i doprinosu u saznavanju o mnogobrojnim uništenim srpskim spomenicima na tlu prethodne Jugoslavije koji su u potpunosti opravdali ovo izdanje: (Politika, Večernje novosti, Borba, Radio Beograd, Pravoslavlje...). Brojne srpske spomenike, podignute u znak sećanja na znamenite ljude i događaje, srušili su naši neprijatelji, ali vrelo često i sami Srbi. Ideološka netrpeljivost je glavni uzrok ovog varvarstva. Tako je jednoj skulpturi dvaput sečena ruka. Javni spomenici u Srbiji podižu se od 1830. godine. Podižu i ruše. Jedna neobična knjiga, naslovljena Zatirano i zatrto, pesnika i istoričara umetnosti, obaveštava nas da je u 195 mesta do sada uništeno oko 300 srpskih spomenika. Među njima je bilo i izuzetnih umetničkih dela. Autor nam, međutim, kazuje, da knjigom nisu obuhvaćena sva obeležja ove vrste: „Od kada sam predao rukopis, saznao sam za još pedeset porušenih javnih spomenika! Ako se pogleda karta prethodne Jugoslavije, vidi se da su ti spomenici stradali na prostoru od Triglava do Đevđelije i od Subotice do Bara, ali najviše u srbiji, naročito u Vojvodini. A najviše je porušeno spomenika podignutih kralju Aleksandru Karađorđeviću i njegovom ocu kralju Petru. Stradali su, međutim, i spomenici podignuti pesnicima, naučnicima i drugim znamenitim ljudima. Što je najtužnije, često su ih uništavali sami Srbi, uvek iz ideoloških razloga!“ – Iz recenzije Nova Tomića Knjiga je u dobrom Prometejevom običaju lepo oblikovana, svaki od uništenih spomenika je detaljno opisan. Često su citirani čak i govornici na njihovom otkrivanju, a skoro svaki spomenik predstavljen je fotografijom. O mnoštvu naroda na otkrivanju tih spomenika mogu se napisatio atraktivne priče. Ovom knjigom naša liteartura o spomenicima dobija izuzetno značajno delo. Zatirano i zatrto, knjiga o našoj prošlosti, o našoj umetnosti, o moralu i nemoralu, o manipulacijama, o žrtvama i herojima, obmanama i istinama, pisana je privlačnim stilom, lepim čistim jezikom. Uglješa Rajčević, po ko zna koji put, pruža dokaze o neiscrpnoj istraživačkoj energiji, o zasnovanosti svojih sudova i o svom životnom motu: sve vredno u našoj umetničkoj baštini, a pre svega iz ideološkog razloga potiskivano u stranu, približiti najširoj javnosti za nauk i nazaborav. Na taj način, ciljevi naše kulture, ali ne samo kulture, postaju širi i jači. – Iz recenzije Nenada Manojlovića