ISBN: 9788688617888 Broj strana: 240 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2015. Izdavač: Admiral Books Romansirana biografija prvog Srbina u Americi. Rodio se u Austrougarskoj, u porodici deseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima i priključio Karađorđevim ustanicima u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza, beži u Austriju, potom dezertira iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao u brod za Ameriku. U Novom svetu je bio poznat kao Džordž Fišer, a u krštenici je pisalo – Đorđe Šagić. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina.

Broj strana: 192 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 14x21 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Arhipelag Novi roman pisca knjige Moving Day. Ostrvo od pepela je uzbudljiva ispovest razočaranog čoveka. Sve iluzije su se raspršile, sve velike priče su ispričane, svi tabui su srušeni, sve nade su nestale sa horizonta. Ostala je još samo bespoštedna priča u kojoj ovaj junak naših dana presabira gde je bio i šta je radio, on i njegovi bližnji i daljnji, u poslednje dve decenije svog i našeg života. Ukrštajući više glasova, pri čemu se ti glasovi nekada i međusobno osporavaju, Ostrvo od pepela daje nesvakidašnju sliku devedesetih godina i protekle decenije u kojoj se smenjuju istorijske i lične drame, politička obest, strategije manipulacije, časovi uzleta i dubokog pada, osećanje gneva i izneverenosti. I sve se to sklapa u iskustvu najniže tačke kao sume životnog iskustva junaka ovog odličnog romana.

Broj strana: 352 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 14.5 x 20.5 cm Godina izdanja: 2013. Izdavač: Čarobna knjiga Boris i Svetlana vode naizgled beznačajnu radio-emisiju Sinhronicitet. Međutim, oni su ubeđeni da su na tragu nečemu velikom. Njihovom prijatelju Kumu počinju da se događaju misteriozne stvari – niotkuda se pojavljuje grupa njegovih vernih obožavalaca, a svi koji mu se zamere doživljavaju velike neprijatnosti. Pritom, misteriozni virus Mali Princ počinje da pustoši kompjutere svima iz ekipe. Boris i Svetlana će morati da zarone u svet špijunskih službi Amerike da bi raspetljali to klupko... Osveta Malog Princa je svojevrsna pobuna protiv sveta „patokratije“, protiv vladavine patoloških ličnosti. To je svet iz kojeg nestaju uzvišeno i lepo, u kojem su potisnute one vrednosti o kojima, u svojoj čuvenoj noveli, govori Antoan de Sent-Egziperi. Junaci ovog romana ne žele da žive u takvom svetu i na razne načine se protiv njega bore. U ovom romanu ima i elemenata trilera, na njegovim stranicama se traga za tajanstvenim Malim Princem, čiji je cilj uništenje ove i ovakve civilizacije da bi se na njenim temeljima podigla nova i bolja. U tom traganju, ide se od klasičnih beogradskih kafana koje nestaju do poznatih i manje poznatih mesta na američkom kontinentu. Kao ni Egziperijev, ni ovaj roman ne treba trivijalizovati prepričavanjem i objašnjavanjem – jednostavno: čitajte i uživajte. Branko Dimitrijević se još jednom vešto poigrao složenim zapletom i apsurdom, samo da bi nas podsetio na to da čitav svet jeste kabare, a da svoje uloge ne biramo uvek sami.

Broj strana: 116 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Dara dobija otkaz u advertajzing agenciji u kojoj je radila deset godina. Umesto da traži novi posao u struci ona odlučuje da promeni život iz korena i napravi samoodrživu organsku farmu blizu Beograda. Sem ideje i dobre volje, Dara nema ni zemlju ni novac ni znanje kako bi ostvarila ovaj plan. “Branislav Nušić u visokim potpeticama, to je Ana Rodić, danas u Srbiji.” “Ana Rodić is the Skadarlija theater district when she’s alone in a room.”

Broj strana: 84 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 25 cm Izdavač: Službeni glasnik Možda se i mahinalno osvrćete, gledate levo-desno, krajem oka osmatrategornje uglove prostorije u kojoj se nalazite. U svakom slučaju, mada smo seveć uveliko svikli da nas kamere odasvud prate – naslov beleške izaziva nelagodnost.A šta bi bilo da je naziv glasio: “Bog sve vidi”? Verujem da tadamnogi ne bi ni čitali ove redove. Neko bi odmahnuo rukom, neko bi se nasmejao...Jer, u našoj svesti, u našim životima, božje svevideće oko zamenjenoje “svevidećim očicama”, hiljadama i hiljadama mehaničkih napravakoje zujkaju, vrte se u svim pravcima, pilje, motre... Drugačije rečeno, čovekje pitanje savesti prepustio tehnologiji. Uz jadnu nadu da nije baš svakinjegov postupak “pokriven” kamerom, da postoje i “mrtvi uglovi” u kojimaradimo šta nam se prohte. A bilo je drugačije. Iz priprata, iz kupola, iz pevnica, sa zidova hramova –gledale su nas slike Gospoda i svetaca, slike anđela svih redova, slike apostolai jevanđelista, slike svetih ratnika i velikomučenika, i slike skrušenihzadužbinara. Dovođeni su najbolji živopisci, deo tog velikog slikarstva istrpeoje mene vekova. Knjiga Ruka, boja, hram na to podseća, kompozicijupo kompoziciju, lik po lik, nijansu po nijansu... Dakle, zidne slike su ostale. Ali, pitanje je da li je to dovoljno – ako se sadaviše lecnemo kada samo pomislimo da nas posmatraju mehaničke očice, ane oko svevideće. Jer, vidi li se šta uistinu radimo – za nekoga možda možeda bude samo zastarelo, religiozno pitanje, ali ni za koga ne sme da budesamo pitanje savršenosti tehnologije. Uveren sam da se to oseća kada seknjiga Ruka, boja, hram rastvori – ovi živopisi nas gledaju.