Naslov: Nemačko-ruski rečnik radio-elektronike (daje oko 65000 termina) Izdavč: Ruski jezik Moskva Godina izdanja: 1979 Broj strana: 752 Povez: tvrd Format: 17x26,5cm Očuvanost: odlična, mislim da nije ni korišćen, na drugom predlistu potpis i datum kupovine (pogledajte, vidi se na slici).

DEUTSCH-RUSSISCHES WORTERBUCH DER RADIO-ELEKTRONIK Mit etwa 65000 Fachbegriffen Izdavac: Moskau Ferlag Russkij Jazyk Cvrst povez 751 str. Tragovi pozutelosti na rubu knjiznog bloka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rečnik specijalizovanih skraćenica (englesko - srpski) Slobodan Tankosić Ovaj Rečnik od oko 12000 terminoloških jedinica, olakšaće praćenje stručne literature na engleskom jeziku iz oblasti elektrotehnike, elektronike, računarstva, telekomunikacija, radio-tehnike optike vlakna, laserske tehnike, fizike, hemije i nekih drugih tehnologija i delatnosti koje prate razvoj pomenutih oblasti. Ovaj Rečnik će inžinjerima i naučno-stručnim prevodiocima poslužiti kao `džoger` memorije, ali će im i proširiti znanja o određenom području korišćenjem referenci u zagradama.

LEKSIKON STRANIH REČI arhaizmi, lokalizmi, neologizmi Kod izbora savremenih stranih reči posebno se vodilo računa o zastupljenosti terminologije disciplina i profesija budućnosti (marketing, kibernetika, kompjuteri...) u kojima će današnji školarci najviše raditi, a koje nisu dovoljno zastupljene u postojećim rečnicima i leksikonima. FORMAT: B6 POVEZ: TVRD POVEZ BROJ STRANA: 864 P8

Knjiga je dobro očuvana. ,,Sve je uhvatilo korene u detinjstvu provedenom među povrćem u bašti i živinom iz seoskog dvorišta. Ali sve je potom obogaćeno željom da kultivišem ukus. Uvek ću naći vremena da probam novo maslinovo ulje, libanski sir uvaljan u biber, hleb s domaćim kvascem ili šumske jagode. I uvek će se nametnuti isto pitanje: Šta učiniti da se iz tog proizvoda izvuče najbolje? Tada, na tom dugačkom intelektualnom i praktičnom putešestviju, nastupa kuvarov osećaj... Senzibilitet jeste i izražavanje, pokazivanje izvesnih naklonosti, čak i zalaganje za njih. Naravno da moji lični ukusi imaju uticaj! Osećaj za stvari i bića, pejzaže i atmosfere, klijente koje primamo, zanatlije s kojima radimo, sabraću koju srećemo, za pamćenje koje o tome čuva trag, sve ovo, zapravo, kuhinju svrstava, pre svega, u područje duha.``

KNJIGA JE NEKORISCENA-KAO NOVA, ORIGINALNO IZDANJE, U NASTAVKU PROCITATI DETALJNI OPIS I PREGLEDATI FOTOGRAFIJE KNJIGE!!! Izdavač:Samostalno Autorsko izdanje,Beograd Broj strana: 397 Pismo: Latinica Godina izdanja: 2012. ISBN: 978-86-902311-9-5 Autor: Domaći Tip: Jednojezični Vrsta: Opšti Jezik: Srpski Naziv :`Rečnik srpskog žargona` Autor:Borivoj Gerzić prvo izdanje, 2012. format: 13,5 x 20 cm strana: 400 izdavač: SAI, Beograd latinica Opis: Žargon je živopisan i slikovit i, po definiciji, uvek je alternativni izraz. U jezik ulazi s raznih strana, obično iz zatvorenih zajednica (potkultura) kakve čine đaci, tinejdžeri i studenti, vojnici, rok muzičari, narkomani, kriminalci, pripadnici šou-biznisa, ulične bande, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri itd. Izražavanje oslobođeno gotovo svih normi, tajno sporazumevanje, spontanost, šok, inovacija i bunt protiv društvenih pravila ili jezičkih standarda – osnovna su obeležja žargona. „Obimna, raznovrsna i dobro izabrana građa odakle žargonizmi potiču, njihov broj i šarolikost žargonskih grupa (vojnički, politički, narkomanski, stručni itd.) iz kojih su žargonski izrazi odabrani, kao i dobro jezičko osećanje i kompetencija autora, uslovili su da se bez ustezanja može reći da je ovo najbolji i najpouzdaniji rečnik aktuelnog, i ne samo aktuelnog, srpskog žargona (i kolokvijalnog jezika uopšte).“ Aleksandar Milanović „Izdavački poduhvat godine u oblasti specijalizovanih rečnika.“ O žargonu Jezik je živ organizam koji se stalno menja, a žargon, ili sleng – jedan od njegovih najnestalnijih oblika – gotovo je neuhvatljiv deo ljudske komunikacije. Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. On je živopisan i slikovit i, po definiciji, uvek je alternativni izraz. U jezik ulazi s raznih strana, obično iz zatvorenih zajednica (potkultura) kakve čine đaci, tinejdžeri i studenti, vojnici, rok muzičari, narkomani, kriminalci, pripadnici šou-biznisa, ulične bande, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri itd. Izražavanje oslobođeno gotovo svih normi, tajno sporazumevanje, spontanost, šok, inovacija i bunt protiv društvenih pravila ili jezičkih standarda – osnovna su obeležja žargona. Tokom poslednjih decenija XX veka žargonsko izražavanje i kod nas – prvenstveno usled pucanja krutih ideoloških šablona – u sve većoj meri prodire u razne segmente društva, ali takođe pod uticajem anglo-američke kulture (putem filmova, televizije, pozorišta – pogotovo savremenih dramskih tekstova, zatim rok muzike, izdavačke delatnosti, novina itd.). Ali potreba za žargonskim izražavanjem je autohtona pojava u svakoj kulturi, pa i korene žargona treba tražiti u dubinama svesti, u podsvesti. Volt Vitmen je žargon definisao kao `pokušaj čovečanstva da se uzdigne iznad suvoparne doslovnosti, da se bezgranično izrazi`. Nekada je bilo teško i zamisliti da se u ozbiljnim književnim delima koristi govor ulice (izuzeci su, recimo, Vijon, Balzak ili Viktor Igo), a danas nam je potreban rečnik žargona da bismo razumeli savremenu prozu, poeziju, dramu, moderne filmove, kao i skoro sve oblike masovne komunikacije, a naročito televiziju. Bez žargona bi, možda, i savremena literatura bila beskrvna i nedovoljno izražajna. Žargon je do te mere prisutan da je gotovo nemoguće baviti se literaturom a ne upotrebiti makar neki žargonski izraz, pogotovo ako je reč o delima namenjenim mladima, ili delima koja sami mladi stvaraju. Moglo bi se reći da se baš u žargonu najjasnije ogleda težnja mlađe populacije da menja postojeće, ustaljeno, nasleđeno; upravo im žargon omogućava da slobodno stvaraju nove reči i svojevrstan paralelni jezik. S obzirom na to da su tajni jezici, žargon i argo, na neki način, osnova slobodarske misli još od `mračnog` srednjeg veka, žargon može da se shvati i kao avangarda, alternativa postojećem, mada ima i onih koji ga smatraju za `đubrište` jezika (odakle, opet, može nastati nova, sveža, efektna reč). Ne bi trebalo zaobići ni činjenicu da potreba za žargonom nastaje i onda kada je neophodno tajno se sporazumevati, pogotovo danas u zagušenim urbanim i stambenim sredinama, opterećenim generacijskim sukobljavanjima. Postojanje žargona nesumnjiv je znak bogatstva jednog jezika. Reč je o masovnoj, slikovitoj zameni bajatih, istrošenih pojmova: postojeće reči tokom dugogodišnje upotrebe gube svežinu i oštrinu, pa su potrebni novi izrazi za iste pojmove, koji će biti emotivno snažniji. Ili, kao što Markuze, kritikujući ideologiju razvijenog industrijskog društva i autoritaran jezik, lucidno primećuje: `Popularni jezik upada u oči svojim prkosnim i neposlušnim humorom u odnosu na oficijelno i poluoficijelno rasuđivanje. Retko su sleng i kolokvijalan govor bili tako kreativni. Kao da običan čovek u svom govoru želi da potvrdi sopstvenu humanost nasuprot postojećim silama, tako da će odbijanje i revolt, savladani u političkoj sferi, izbiti u vokabularu koji naziva stvari njihovim imenom` (idiotska kutija – televizor; džank /đubre/ – heroin; kancerke – cigarete, dnevne laži – novine itd.). Konačno, ako je žargon suvišan, besmislen i, kao što ga je još u XIX veku opisao Viktor Igo, `odvratni idiom koji kipti gadom, onaj boginjavi rečnik u kome svaka reč izgleda da je prljavi prsten nekog čudovišta blata i mraka` – zašto se njime bavi nauka? Zato što se mora registrovati i zato da bi mu se odredilo mesto u istoriji jezika. `Argo može biti konspiracija, iživljavanje, igra, i šta god hoćete`, piše lingvista Milija Stanić, `ali on uvek ostaje jezik. To nikako ne treba gubiti iz vida.` Žargon svakako može biti problematičan ako se posmatra, recimo, sa vaspitnog stanovišta, ali njegova istorija važna je za razvoj jezika. Zato i Igo na kraju odeljka o argou u Jadnicima postavlja pitanje moralistima: `Ali otkad užas isključuje izučavanje?` Osnovni cilj sastavljača ovog rečnika bio je da u jednoj knjizi sakupi što više pretežno savremenih srpskih žargonizama, kao i žargonu srodnih reči i izraza (u koje po nekim definicijama spadaju i reči koje se karakterišu kao kolokvijalni govor). Tokom više od jedne decenije (2000–2012), izvori primera koji pokazuju kako se određena žargonska reč koristi bili su: 12 dnevnih listova, 11 nedeljnika, 16 mesečnika, 15 televizijskih i radio stanica, oko 150 književnih dela, časopisa, zbornika, studija, monografija, stripova itd., kao i internet (najmanji broj primera potiče iz privatnih izvora). Što se samih žargonskih reči tiče, njihovi tvorci zauvek ostaju nepoznati. Autor:Borivoj Gerzic Iz rečnika: Odron 1. oronula osoba, propao čovek (i psihički i fizički). 2. ružna devojka. Majko mila, odron. PNP 3. loše, užasno. 4. zabavno, duhovito, smešno. 5. nark. neuspela kupovina droge. odrukati krim. potkazati (policiji), odati. v. tasterisati. ... imena i telefonske brojeve ostalih policiji su “odrukali” upravo oni. NAC odsoviti odspavati. v. otkuntati. odsvirati klavir izdržati kaznu u zatvoru. Skoro odmah sam saznao da je dosad bio fašista, vozač u podzemnoj železnici, lkoholičar, narkoman, kao i narko-diler; a odsvirao je i`klavir`. NDTK odsvirati (svoje) 1. završiti (karijeru). Govoriće vam da ste odsvirali svoje... BJA 2. umreti. v. odapeti. ... i tako je ta izdajica Džordži odsvirao svoje. PAP oduvati 1. daleko nadmašiti, potpuno poraziti. v. izuti. Trebalo je da to bude jedan od naših dotad najvećih nastupa, i bili smo veoma spremni da totalno oduvamo Poison. SLE 2. oduševiti. Uskoro smo imali neveliku publiku koju smo oduvali svirkom. SLE 3. oterati, odbaciti. v. dvojkirati. Takvog muškarca ćete “oduvati” rečenicom tipa: Na kom je jeziku napisan “Hazarski rečnik”? BAL oduzeti se (od cirke) prepiti se. Zatim smo nastavili da se potpuno oduzimamo od cirke koju smo poneli sa sobom. SLE odvajati fol simulirati, pretvarati se, glumeti nešto. isto folirati. Mogu da odvajam folove starom Spenseru, a istovremeno mislim na te patke. LUR odvajati se flertovati. isto muvati se. Rado bi objavili knjigu Uroša Filipovića Staklenac, koji je proveo čitav život “odvajajući se” sa pederima po beogradskim WC-ima. APL odvala 1. glupost, budalaština, besmislica, koještarija. v. izvala. Ostaću bez posla zbog jedne glupe odvale na jednom glupom avionskom letu. ULD 2. vic, dosetka, po Pavle Ćosić