62146) Srpsko romsko engleski rečnik sa gramatikom , Bajram Haliti , Beoknjiga Beograd 2012 , Prvi Srpsko-romski rečnik sa gramatikom (i propisno interesantnom etimologijom) predstavlja prvi korak prema inkluziji romskog jezika u nastavne planove i programe, pre svega u osnovnim, ali i u srednjim školama. Takođe, služi književnim, ali i neknjiževnim prevodiocima (kasnije će biti aktivan u javnim službama), kao i za TV i radio-emitere ili producente i distributere audio i audio-vizualnih materijala. On će takođe pomoći onim istraživačima koji poboljšavaju kvalitet i standardizaciju romskog jezika. odlično očuvano, tvrd povez, format 18,5 x 24,5 cm , srebrotisak, 807 strana

Dichos Y Proverbios Jose Luis Gonzalez Diaz Rezultat opsežnog i pažljivog procesa prikupljanja, ova kompilacija sadrži mnoštvo španskih narodnih izreka i poslovica. Na ovim stranicama čitaoci će pronaći i prepoznati vokabular, izraze i idiome koji su bili u upotrebi generacijama, uključujući Andar a la caza de grillos („Ići u lov na cvrčke,“ ili se brinuti o stvarima koje vas malo brinu) i A mal tiempo, buena cara (bukvalno „Pozdravi loše vreme sa dobrim licem“—ili hrabro izraziti situaciju). Iako su neke fraze neupotrebljive, većina se i dalje reklamira kao opšta mudrost. Obe vrste, međutim, sadrže obiman kompendijum koji služi kao dokaz kulture koja se stalno razvija i, što je najvažnije, bogatog jezičkog nasleđa. Izreke i poslovice Hose Luis Gonzales Dijaz Rezultat mukotrpnog zadatka kompilacije, Izreke i poslovice sadrže brojne zapise u kojima su kondenzovano znanje i tradicija narodnih korena. Na ovim stranicama čitalac će pronaći i prepoznati vokabular, izraze, fraze i lokacije koje se koriste od davnina. Iako su neke već van upotrebe, većina izreka je aktuelnog porekla i upotrebe. I [drevni i moderni] čine obiman kompendijum koji pokazuje kulturu koja se razvija i, iznad svega, izuzetno jezičko bogatstvo. Idite u lov na cvrčke. Mi smo mazge, na putu kojim hodamo i na putu koji ćemo sresti. Ko ne zna da sabira, neće znati da množi. Ne hvali se svojom dobrotom pred decom, već je prenesite na zavidne. Za loše vreme, dobro lice. Kad nisam imao stoke i zemlje sam radio, niko me nije dočekao; Danas kada se bavim poljoprivredom i uzgajam, svi mi govore: `Dragi prijatelju...` Veština je bolja od snage, a bolje je kome Bog prinudi. odlično očuvana kao nova nečitana

Engleski Želiš da napreduješ u engleskom? Ova audio metoda, 100 % na engleskom, je napravljena za tebe! Sa njom osećaćeš se kao da si otputovao u jednu anglofonu zemlju. Prati avanture Luke, njegove sestre i njihovih prijatelja iz međunarodne škole. Popravićeš u isto vreme i pismeno i usmeno izražavanje! Metoda assimil KIDS ti omogućava da radiš na svim aspektima engleskog jezika. Sa MP3 snimcima ti ćeš brzo napredovati u razumevanju slušanog teksta. Čitajući više puta dijaloge iz knjige popravićeš takođe razumevanje pisanog teksta. U svakoj epizodi je objašnjena gramatika sa propratnim primerima. I još ćeš moći da primeniš sve što si naučio u radnoj svesci, merivši svoj napredak kroz rubriku Check Your Skills. • Zabavni i raznovrsni dijalozi za slušanje • Knjiga za čitanje i dobro razumevanje • Radna sveska za vežbanje • Rubrike Check Your Skills za praćenje napretka

OVO SE SMATRA JEDNIM OD NAJBOLJIH I NEPREVAZIDJENIH RECNIKA ROMSK0G JEZIKA-KOJI JE IZDAT KOD NAS, KAD PROCITATE DETALJNIJE OPIS RECNIKA, KAO I AUTOROVU BIOGRAFIJU(DOLE NIZE U NASTAVKU), BICE VAM JASNIJE O KAKVOJ SE VELICINI-PIONIRU RADI?OPSTE STANJE KNJIGE:SPOLJASNOST-VIDI FOTOGRAFIJE JE VR. DOBRA(4) MALO IZLIZANA BOJA NA IVICAMA OD GODINA, A UNUTRASNJOST JE PRFEKTNA-CISTA KAO STAKLO-NEKORISCENA OCENA VISE NEGO ODLICNA(5+)-PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE-UNUTRASNJOST KAO NOVA! SRPSKOHRVATSKO-ROMSKO-ENGLESKI RJECNIK - RADE UHLIK Romengo alavari Recnik:Srpskohrvatsko - romsko - engleski rečnik Autor:Rade Uhlik ISBN:Ostalo Godina izdanja:1983. Stranica:473 Autor: Domaći Vrsta: Opšti OPSTE STANJE KNJIGE:SPOLJASNOST-VIDI FOTOGRAFIJE JE VR. DOBRA(4) MALO IZLIZANA BOJA NA IVICAMA OD GODINA, A UNUTRASNJOST JE PRFEKTNA-CISTA KAO STAKLO-NEKORISCENA OCENA VISE NEGO ODLICNA(5+)-PREGLEDATI PRILOZENE FOTOGRAFIJE-UNUTRASNJOST KAO NOVA! Jezik:Srpski Tip: Višejezični Povez:broširan Format: 20x14cm Izdavač:`Svjetlost`,Sarajevo,1983.god. Godina: 1983. Stranica:473 Stanje:vrlo dobro. DETALJNIJE O ROMSKOM JEZIKU-o ovom rečniku: ШТА ЈЕ РОМСКИ? Прва ствар која привлачи пажњу када узмемо речник у руке, или када претражујемо каталог, јесте наслов. У свим насловима срећемо реч „ромски”. Међутим, ромски језик у Србији је дијалекатски и 257Ромолошка лексикографија у Србији: стање и доступност локално веома разуђен, а стандард је тек недавно установљен. Такође, називи ромских заједница (интерни, екстерни) не морају се поклапати са називима варијетета којим те заједнице говоре. Нити исти назив двеју ромских заједница гарантује да је у питању исти говор, нити обрнуто – две ромске заједнице могу имати различите називе а гово - рити истим, или барем веома сличним варијететом. Свих ових шест речника ромског су заправо речници гурбет - ског дијалекта, или је, у случају да се даје више варијанти, гурбетски дијалекат основни дијалекат речника, иако се то не каже увек експли- цитно. Радије се користе нека географска одређења, као што је „ром - ски говори у Србији”, „у Хрватској”, „у Босни и Херцеговини”. Ухлик полази од, како каже, „гурбетског говора српских Рома”, а Кајтази од „ромских говора у Хрватској”. Само се у ова два речника срећу варијанте из других говора. Нажалост, код Ухлика оне нису обеле - жене одговарајућом скраћеницом, већ је само у предговору речено да се наводи „Najpre srpskohrvatska reč, zatim prevod (jedan ili više njih) na gurbetskom. Posle toga ima i prevod na matičnom vlaškoromskom, zatim prevod na tursko ili grčkoromskom, a ređe i na šatrovačkom. Na kraju stoji prevod na engleskom” O autoru: Uhlik, Rade Uhlik, Rade, bosanskohercegovački romolog (Sarajevo, 2. II. 1899 – Sarajevo, 13. VI. 1991). Studij germanistike završio u Beogradu. Radio kao srednjoškolski profesor u Brčkom, Tuzli, Prijedoru i Nišu. Nakon II. svjetskog rata kao poliglot (govorio oko 14 jezika) dobio je posao prevoditelja u Tanjugu. Potom je radio u Zemaljskome muzeju u Sarajevu kao viši znanstveni savjetnik na folklorističkim romološkim temama i lingvističkoj obradbi romskih jezika i narječja. Uveo je termin Gurbeti za skupinu Roma koja je nastavala prostore zapadnoga i središnjeg Balkana; njihove jezične osobitosti razvrstao je u 4 skupine gurbetskoga. Istraživao je ponajprije govore bosanskih Gurbeta, ali i drugih, te one Arlija, Burgijaša, Gopta itd. Skupio je i bogatu građu romske poezije, pripovijedaka i pošalica. Zbirku romskih pjesama u izvorniku Romane đilja objavio je 1937., potom u prijevodu Ciganska poezija (1957., 1982), te Ciganske priče (1957). Izradio je tri romska rječnika: Rječnik bosanskoga romskoga (Bosnian Romani Vocabulary, u: Journal of the Gypsy Lore Society, 1942–43), Srpskohrvatsko-ciganski rečnik (Romane alava, 1947) i Srpskohrvatsko-romsko-engleski rečnik (Romengo alavari, 1983). Uz niz objavljenih znanstvenih radova ostavio je i dragocjene zapise o izvorno hrvatskoj romskoj zajednici Gopta. Velik dio njegove rukopisne ostavštine uništen je tijekom rata 1992., a nešto radova čuva se u Knjižnici Odsjeka za indologiju Filozofskoga fakulteta u Zagrebu. Uhlik je bio član Gypsy Lore Society i bosanskohercegovačke Akademije. Član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine Rade (Aladar) Uhlik (1899–1991) je najznačajniji romolog nekadašnje Jugoslavije, imajući u vidu širok spektar njegovih naučnih interesovanja. Delo Radeta Uhlika doprinelo je boljem poznavanju kulture i jezika romskih zajednica s Balkana širom sveta, ali i na da dalji razvoj i standardizaciju romskih govora na ovim prostorima. Međutim, njegove lingvističke studije posvećene praktično svim romskim govorima Jugoslavije ostale su, zbog jezičke barijere, van razmatranja savremene romologije. Većina njih još uvek nije izgubila svoju naučnu aktuelnost. Značaj Uhlikovih lingvističkih istraživanja romskih govora u Jugoslaviji (iz domena dijalektologije, morfologije, sintakse, semantike, pragmatike), zatim leksikografskih radova (Bosnian Romani: a vocabulary (3 volumes) (1941–1943), Srpskohrvatsko-ciganski rječnik (Romane Alava) (1947) i Rječnik srpskohrvatskoromsko-engleski (1983), prevoda Jevanđelja po Luki na romski jezik (1938) i na ekstenzivan sakupljački rad u oblasti romskog folklora i romske tradicijske kulture.

Engleski Želiš da napreduješ u engleskom? Ova audio metoda, 100 % na engleskom, je napravljena za tebe! Sa njom osećaćeš se kao da si otputovao u jednu anglofonu zemlju. Prati avanture Luke, njegove sestre i njihovih prijatelja iz međunarodne škole. Popravićeš u isto vreme i pismeno i usmeno izražavanje. Metoda assimil KIDS ti omogućava da radiš na svim aspektima engleskog jezika. Sa MP3 snimcima ti ćeš brzo napredovati u razumevanju slušanog teksta. Čitajući više puta dijaloge iz knjige popravićeš takođe razumevanje pisanog teksta. U svakoj epizodi je objašnjena gramatika sa propratnim primerima. I još ćeš moći da pimeniš sve što si naučio u radnoj svesci, merivši svoj napredak kroz rubriku Check Your Skills. • Zabavni i raznovrsni dijalozi za slušanje • Knjiga za dobro razumevanje • Rubrika blog za poboljšanje razumevanja napisanog teksta • Radna sveska za vežbanje • Uokvireni Did you know? Za otkrivanje anegdota o anglofonim zemljama • Rubrike Check Your Skills za praćenje napretka

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.

Knjige su nove. Tvrde plastificirane korice, šiveno, bela marker traka. Danko Šipka - Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik I-II Данко Шипка - Савремени енглеско-српски и српско-енглески речник I-II Danko Šipka - Contemporary English-Serbian & Serbian-English Dictionary I-II Novi Sad, Prometej, 2013 Dimenzije 21 x 16 x 9 cm Ukupno 1.907 strana Težina 2.057g Odlomak iz rečnika: https://www.prometej.rs/wp-content/uploads/2016/11/savremeni-englesko-srpski-recnik.pdf Zbog veličine i težine knjiga, iste se ne mogu slati kao preporučena tiskovina već kao `CC paket` ili Post Expressom. Unapredite svoje znanje jezika u oba pravca uz Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik. Ovi izuzetno kvalitetni rečnici komponovani su tako da sasvim odgovaraju svima koji dolaze u dodir sa engleskim jezikom kod nas, kao i govornicima engleskog jezika koji se upoznaju sa srpskim. U našim praktičnim rečnicima od po 30.000 reči informacije su potpune i pregledne, smernice precizne, a broj razgraničenih ekvivalenata veliki. Ovi rečnici dr Danka Šipke zadovolјiće potrebe prevodilaca, poslovnih sekretara, studenata, učenika i njihovih profesora, svojom jezgrovitošću i širinom, rešavajući svakodnevne profesionalne izazove. U našim rečnicima, koji su napredniji od ostalih na tržištu, označena su kombinatorna obeležja pojedinih leksema, dato je dosta frazeologizama, kao i prevod češćih leksičkih kombinacija. Tako je korisniku omogućeno ne samo pronalaženje prevoda želјenih reči i učenje savremenih fraza, nego i stalno proširivanje znanja iz engleskog i srpskog jezika. The present dictionaries adhere to the strictest quality assurance standards. They are intended to serve the needs of the speakers in Serbia (and a more broader region) and to assist the speakers of English seeking familiarity with the Serbian language. These practical dictionaries comprise approximately 30.000 entries in each direction and offer complete and readily available information, including full lexicographic treatment of all relevant grammatical and usage features as well as an exhaustive list of equivalents. The two dictionaries authored by Dr. Danko Šipka are designed to meet the major needs of users such as translators/interpreters, administrative assistants, students and their teachers whose daily professional/educational challenges can be solved through compact definitions which discriminate a broad range of equivalents. These dictionaries constitute a crucial advancement in comparison with those available on the market, given that they contain well-indicated collocations, a wide variety of phrasal idioms and translations of frequent word combinations. The user is thus enabled to find not only the equivalents of source-language words and to learn modern idioms, but also to steadily improve his/her skills in the English and Serbian languages. Srpski jezik se ugiba pod uticajem engleskog Danko Šipka U nekim slučajevima to poprima oblik epidemije. Recimo, umesto da se neko podstiče da uradi nešto (recimo da potpiše sporazum), on se „ohrabruje” (kao da se nečega prepao) – kaže naš sagovornik Čitavoj biblioteci kapitalnih lingvističkih izdanja novosadskog „Prometeja“, nedavno se pridružio još jedan naslov- „Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik“ Danka Šipke. Autor je stručnjak međunarodnog renomea , profesor na Državnom univerzitetu Arizone u Tempiju, koji je objavio preko 150 naučnih i stručnih radova na srpskom, engleskom, nemačkom i poljskom, kao i 24 knjige.Profesor Šipka radi i kao evaluator za nastavu stranih jezika u SAD, takođe je licencirani ispitivač za poljski i engleski, te prevodilac i sudski tumač. Danko Šipka (1962) je rođen u Banjaluci, slavistiku je diplomirao u Sarajevu, lingvistiku je doktorirao u Beogradu, a psihologiju u Varšavi. Šta ovaj rečnik razlikuje od sličnih izdanja, kako bi ste ga preporučili korisnicima, pitali smo profesora Šipku? - Prvo, ovo je jedini rečnik koji je tačno odredio na kojem su nivou vladanja jezika korisnici. Iz toga onda proizlazi izbor reči baš prema njihovim potrebama. Drugo, svi slučajevi višestruke ekvivalnecije jasno su razgraničeni, tako da u produkciji korisnik može da zna, npr. kad da izabere bill, check, ili receipt, : to su sve ekvivalenti naše reči” račun”. Treće, nivo detalja koji se daje u svakoj odrednici daleko je veći od uobičajenog. Daju se akcenti za naše reči (i kako se on menja), izgovor za engleske u naučnoj i uproštenoj notaciji, gramatičke inoformacije, obrasci kombinovanja reči, upotrebne etikete, veliki broj frazeologizama... Četvrto, dodaci donose skice gramatika oba jezika i veliki broj praktičnih spiskova (države i stanovnici, hemijski elementi, geološke ere, mere, itd.) Koliko je danas uopšte prisutna svest o važnosti negovanja jezika među mladim ljudima? Kako elektronsko komuniciranje utiče na savremeni jezik? -Pa, jedna od funkcija ovog rečnika jeste upravo da se na to utiče. Vidimo da se srpski jezik na različitim nivoima ugiba pod uticajem engleskog – u nekim slučajevima to poprima oblik epidemije. Recimo, umesto da se neko podstiče da uradi nešto (recimo da potpiše sporazum), on se „ohrabruje” (kao da se nečega prepao), što je primitivni doslovni i pogrešni prevod engeskog glagola to encourage. Ne radi se samo o tome, mešaju se i registri. Ja sam svojevremeno radio analizu novih reči (onih koje su ušle u jezik devedesetih godina prošlog veka) i pokazalo se, recimo, da u formalnim novinskim tekstovima nalazimo kolokvijalizme kao što su mnogobrojne imenice sa izrazito uličnim sufiksima –uša (npr. oficiruša) ili isto tako ulične univerbizacije kako imamo u kožnjak (kožna jakna). Upravo napomene koje razgraničavaju kad šta treba koristiti te upotrebne etikete, koje će nešto jasno odrediti kao kolokvijalno, i jesu u svrsi suzbijanja ovakvih pojava. Na koji način je vaš pokojni otac,, takođe znameniti lingvista, profesor Milan Šipka uticao na vaša profesionalna opredeljenja? -Ja sam se u srednjoj školi interesovao uglavnom za književnost i filozofiju. Otac je bio onaj koji je direktno uticao da se opredelim za nešto donekle slično. Naravno, i kasnije je uvek podsticao moj rad... Radmila Lotina

Rečnik srpskog žargona Borivoj Gerzić prvo izdanje, 2012. format: 13,5 x 20 cm strana: 400 izdavač: SAI, Beograd latinica CENA U KNJIŽARAMA: 1870 DIN. Iz recenzije «Obimna, raznovrsna i dobro izabrana građa odakle žargonizmi potiču, njihov broj i šarolikost žargonskih grupa (vojnički, politički, narkomanski, stručni itd.) iz kojih su žargonski izrazi odabrani, kao i dobro jezičko osećanje i kompetencija autora, uslovili su da se bez ustezanja može reći da je ovo najbolji i najpouzdaniji rečnik aktuelnog, i ne samo aktuelnog, srpskog žargona (i kolokvijalnog jezika uopšte).» Aleksandar Milanović «Izdavački poduhvat godine u oblasti specijalizovanih rečnika.» Pavle Ćosić O žargonu Jezik je živ organizam koji se stalno menja, a žargon, ili sleng – jedan od njegovih najnestalnijih oblika – gotovo je neuhvatljiv deo ljudske komunikacije. Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. On je živopisan i slikovit i, po definiciji, uvek je alternativni izraz. U jezik ulazi s raznih strana, obično iz zatvorenih zajednica (potkultura) kakve čine đaci, tinejdžeri i studenti, vojnici, rok muzičari, narkomani, kriminalci, pripadnici šou-biznisa, ulične bande, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri itd. Izražavanje oslobođeno gotovo svih normi, tajno sporazumevanje, spontanost, šok, inovacija i bunt protiv društvenih pravila ili jezičkih standarda – osnovna su obeležja žargona. Tokom poslednjih decenija XX veka žargonsko izražavanje i kod nas – prvenstveno usled pucanja krutih ideoloških šablona – u sve većoj meri prodire u razne segmente društva, ali takođe pod uticajem anglo-američke kulture (putem filmova, televizije, pozorišta – pogotovo savremenih dramskih tekstova, zatim rok muzike, izdavačke delatnosti, novina itd.). Ali potreba za žargonskim izražavanjem je autohtona pojava u svakoj kulturi, pa i korene žargona treba tražiti u dubinama svesti, u podsvesti. Volt Vitmen je žargon definisao kao `pokušaj čovečanstva da se uzdigne iznad suvoparne doslovnosti, da se bezgranično izrazi`. Nekada je bilo teško i zamisliti da se u ozbiljnim književnim delima koristi govor ulice (izuzeci su, recimo, Vijon, Balzak ili Viktor Igo), a danas nam je potreban rečnik žargona da bismo razumeli savremenu prozu, poeziju, dramu, moderne filmove, kao i skoro sve oblike masovne komunikacije, a naročito televiziju. Bez žargona bi, možda, i savremena literatura bila beskrvna i nedovoljno izražajna. Žargon je do te mere prisutan da je gotovo nemoguće baviti se literaturom a ne upotrebiti makar neki žargonski izraz, pogotovo ako je reč o delima namenjenim mladima, ili delima koja sami mladi stvaraju. Moglo bi se reći da se baš u žargonu najjasnije ogleda težnja mlađe populacije da menja postojeće, ustaljeno, nasleđeno; upravo im žargon omogućava da slobodno stvaraju nove reči i svojevrstan paralelni jezik. S obzirom na to da su tajni jezici, žargon i argo, na neki način, osnova slobodarske misli još od `mračnog` srednjeg veka, žargon može da se shvati i kao avangarda, alternativa postojećem, mada ima i onih koji ga smatraju za `đubrište` jezika (odakle, opet, može nastati nova, sveža, efektna reč). Ne bi trebalo zaobići ni činjenicu da potreba za žargonom nastaje i onda kada je neophodno tajno se sporazumevati, pogotovo danas u zagušenim urbanim i stambenim sredinama, opterećenim generacijskim sukobljavanjima. Postojanje žargona nesumnjiv je znak bogatstva jednog jezika. Reč je o masovnoj, slikovitoj zameni bajatih, istrošenih pojmova: postojeće reči tokom dugogodišnje upotrebe gube svežinu i oštrinu, pa su potrebni novi izrazi za iste pojmove, koji će biti emotivno snažniji. Ili, kao što Markuze, kritikujući ideologiju razvijenog industrijskog društva i autoritaran jezik, lucidno primećuje: `Popularni jezik upada u oči svojim prkosnim i neposlušnim humorom u odnosu na oficijelno i poluoficijelno rasuđivanje. Retko su sleng i kolokvijalan govor bili tako kreativni. Kao da običan čovek u svom govoru želi da potvrdi sopstvenu humanost nasuprot postojećim silama, tako da će odbijanje i revolt, savladani u političkoj sferi, izbiti u vokabularu koji naziva stvari njihovim imenom` (idiotska kutija – televizor; džank /đubre/ – heroin; kancerke – cigarete, dnevne laži – novine itd.). Konačno, ako je žargon suvišan, besmislen i, kao što ga je još u XIX veku opisao Viktor Igo, `odvratni idiom koji kipti gadom, onaj boginjavi rečnik u kome svaka reč izgleda da je prljavi prsten nekog čudovišta blata i mraka` – zašto se njime bavi nauka? Zato što se mora registrovati i zato da bi mu se odredilo mesto u istoriji jezika. `Argo može biti konspiracija, iživljavanje, igra, i šta god hoćete`, piše lingvista Milija Stanić, `ali on uvek ostaje jezik. To nikako ne treba gubiti iz vida.` Žargon svakako može biti problematičan ako se posmatra, recimo, sa vaspitnog stanovišta, ali njegova istorija važna je za razvoj jezika. Zato i Igo na kraju odeljka o argou u Jadnicima postavlja pitanje moralistima: `Ali otkad užas isključuje izučavanje?` Osnovni cilj sastavljača ovog rečnika bio je da u jednoj knjizi sakupi što više pretežno savremenih srpskih žargonizama, kao i žargonu srodnih reči i izraza (u koje po nekim definicijama spadaju i reči koje se karakterišu kao kolokvijalni govor). Tokom više od jedne decenije (2000–2012), izvori primera koji pokazuju kako se određena žargonska reč koristi bili su: 12 dnevnih listova, 11 nedeljnika, 16 mesečnika, 15 televizijskih i radio stanica, oko 150 književnih dela, časopisa, zbornika, studija, monografija, stripova itd., kao i internet (najmanji broj primera potiče iz privatnih izvora). Što se samih žargonskih reči tiče, njihovi tvorci zauvek ostaju nepoznati. B. G. Iz rečnika: odron 1. oronula osoba, propao čovek (i psihički i fizički). 2. ružna devojka. Majko mila, odron. PNP 3. loše, užasno. 4. zabavno, duhovito, smešno. 5. nark. neuspela kupovina droge. odrukati krim. potkazati (policiji), odati. v. tasterisati. ... imena i telefonske brojeve ostalih policiji su “odrukali” upravo oni. NAC odsoviti odspavati. v. otkuntati. odsvirati klavir izdržati kaznu u zatvoru. Skoro odmah sam saznao da je dosad bio fašista, vozač u podzemnoj železnici, lkoholičar, narkoman, kao i narko-diler; a odsvirao je i`klavir`. NDTK odsvirati (svoje) 1. završiti (karijeru). Govoriće vam da ste odsvirali svoje... BJA 2. umreti. v. odapeti. ... i tako je ta izdajica Džordži odsvirao svoje. PAP oduvati 1. daleko nadmašiti, potpuno poraziti. v. izuti. Trebalo je da to bude jedan od naših dotad najvećih nastupa, i bili smo veoma spremni da totalno oduvamo Poison. SLE 2. oduševiti. Uskoro smo imali neveliku publiku koju smo oduvali svirkom. SLE 3. oterati, odbaciti. v. dvojkirati. Takvog muškarca ćete “oduvati” rečenicom tipa: Na kom je jeziku napisan “Hazarski rečnik”? BAL oduzeti se (od cirke) prepiti se. Zatim smo nastavili da se potpuno oduzimamo od cirke koju smo poneli sa sobom. SLE odvajati fol simulirati, pretvarati se, glumeti nešto. isto folirati. Mogu da odvajam folove starom Spenseru, a istovremeno mislim na te patke. LUR odvajati se flertovati. isto muvati se. Rado bi objavili knjigu Uroša Filipovića Staklenac, koji je proveo čitav život “odvajajući se” sa pederima po beogradskim WC-ima. APL odvala 1. glupost, budalaština, besmislica, koještarija. v. izvala. Ostaću bez posla zbog jedne glupe odvale na jednom glupom avionskom letu. ULD 2. vic, dosetka, po