Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpski rečnik sinonima Već svojim prvim izdanjem iz 2008. ovaj rečnik iz autorske radionice Pavla Ćosića popunio je uočljivu prazninu u našoj leksikografiji. Prethodno izdan sličan rečnik postao je u velikoj meri zastareo, pa je pojavljivanje ovog dela obezbedilo jedan od osnovnih alata svim poslenicima javne reči – od novinara, preko pravnika i političara, sve do književnika. U makrostrukturi je primetno da rečnik sadrži nekih četiri stotine odrednica više od prethodnog izdanja i nekih 2.000 reči više po sinonimskim gnezdima. Usto, selekcija je znatno konsistentnija. Još jedna značajna novina je to da ovo izdanje donosi i registar reči, pa se pojedina reč može naći u svim sinonimskim gdnezdima gde se javlja. Naravno, osnovni princip makrostrukture, organizacija po sinonimskim gnezdima, koja je i jedini logičan pristup ovakvom rečniku, ostaje na snazi. Pomenuti registar dobrodošao je dodatak uz tabele sa hiponimima, koje su bile prisutne u prethodnom izdanju, ali u ovom izdanju nalazim četrnaest novih takvih tabela. U mikrosrukturi glavna novina je to da se sada beleži i akcenat reči (uz već postojeće parafraze značenja, razdvajanje višestrukih smislova, korišćenje bogatog i doslednog sistema upotrebnih etiketa). „Uveren sam, bez ikakvih rezervi, da ovo novo izdanje Srpskog rečnika sinonima Pavla Ćosića predstavlja značajan iskorak u pravcu dovođenja rečnika na nivo izvrsnosti. Time, a i činjenicom da zadovoljava potrebe i znatno šireg kruga korisnika jer sad se reč i njeni sinonimi pomoću registra mogu veoma lako naći bez ikakvog znanja leksičkih relacija.“ – Prof. dr Danko Šipka Pavle Ćosić (24. avgust 1967) u Beogradu, srpski je lingvista, pisac, leksikograf, satiričar i izdavač. Takođe je poznat po svom multimedijalnom satiričnom angažmanu unutar, sad već nepostojeće, kulturno-umetničke grupe Ilegalni poslastičari. Osnovni cilj grupe bio je da podigne građansku svest, a rad se zasnivao na ismevanju društveno i politički značajnih tema, kao i na širenju lažnih vesti sa ciljem da se raskrinkaju mehanizmi i obrasci funkcionisanja medija i propagande. U sklopu svog angažmana, grupa je organizovala koncerte, izložbe, promocije i druga kulturna dešavanja.[1] Magistrirao je na lingvistici što mu je osnovna i najvažnija profesija.[2] Osim navedenim angažmanima, bavio se i filmom i filmskom kritikom, kao i blogovima od kojih je najpoznatiji blog Svetopavlje i blog na stranici portala Kornet. Izdavaštvo, umetnost i lingvistika Nastanak izdavačke kuće Kornet[3], čiji je Ćosić vlasnik, a koja je i nazvana po Ilegalnim poslastičarima kao njihova podružnica, započela je s radom tako što je objavljivala blogove sa željom da promoviše neafirmisane autore. Prvo izdanje Korneta bila je slikovnica Borisa Starešine Marko Kraljević – Natprirodni ciklus (2006), potom roman Ivana Tobića Tobiđenja, dušo moja, zbirka priča Divne Peškir Domicid[4], a zatim i Ćosićev roman Leposava[5] koji je doživeo veliki uspeh i mnogo izdanja, a ušao je i u uži izbor za Ninovu nagradu. Naredne godine, Ćosić isto za Kornet objavljuje svoje najsveobuhvatnije delo, Rečnik sinonima, sa preko 23.000 odrednica, 2008. godine. (ovo izdanje Rečnika se još od 2012. godine nalazi u srpskom Vikirečniku ustupkom autora, a u planu je i onlajn izdanje drugog i dopunjenog izdanja kao zasebne stranice na internetu). Ovom delu prethodilo je drugo značajno delo iz oblasti jezika, Srpski za strance (testovi, vežbanja, igre), izdato 2004. za vreme Ćosićevog boravka na mestu lektora na Univerzitetu Adam Mickjevič u Poznanju, u Poljskoj.[6] Osim što je radio na sopstvenim projektima, uz podršku lingviste Ivana Klajna, Ćosić je potpomogao, u funkciji saradnika, i izdanje Rečnika kolokvijalnog govora Danka Šipke, izdatog za Danvudi pres iz Springfilda 2000. godine.[7] Od 2010. do 2014. godine imao je svoju satiričnu kolumnu u nedeljniku Pečat u kom je objavljivao satirične tekstove u vidu lažnih vesti. Taj period prekinut je njegovim privođenjem zbog navodne pretnje smrću Aleksandru Vučiću preko društvene mreže Fejsbuk. Ilegalni poslastičari su, pored lažnih vesti, najviše zapamćeni po postavljanju Ćoška Salvadora Dalija[8][9][10]u Beogradu na uglu Simine i Kapetan Mišine ulice 2007. godine koji je postao turistička atrakcija, Ćošku Marka Kraljevića u Šangaju[11] 2008. godine u okviru Festivala međunarodne savremene umetnosti, i Banderi Ilegalnih poslastičara[12] u Ljubljani u Metelkovoj. Jedno vreme je na istom ćošku, u dogovoru sa Sašom Markovićem Mikrobom na istom ćošku stajao i njegov rad pod nazivom „Ventilator”, ali je nakon godinu dana ukraden. Ćosićeva poslednja knjiga iz oblasti lingvistike, Jezičke nedoumice: zablude i mitovi, iz 2022. godine, izdata u saradnji izdavačkih kuća Kornet i Prometej, izazvala je kontroverze, kako u stručnim krugovima, tako i među laicima. U planu je drugo dopunjeno izdanje, kao i školsko izdanje. U martu 1999. za vreme NATO bombardovanja SRJ, Ćosić zajedno sa Ratkom Ristićem i Nelom Šukarom osniva prvi srpski sajber magazin, odnosno satirični portal, pod nazivom Krompir.[13] Izašla su četiri broja koja su dopunjavana do 2005. godine, a i danas im se može pristupiti putem platforme Audiolinuks. Film Devedesete su obeležene Ćosićevim doprinosom u oblasti novinarstva i uredništva. Osim što je pisao kolumnu o žargonu pod nazivom „Gistro Šatro” za mesečnik Iks Zabava (X Zabava, koji je uređivao Petar Luković), radio je kao lektor, filmski kritičar i urednik za Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije. Sarađivao je i sa drugim dnevnim listovima i televizijskim i radio-stanicama, a autor je i dva kratka filma, dokumentarnog Slobo – Klintone! iz 1999, koji je prikazan na više evropskih filmskih festivala i nacionalnoj holandskoj telefiziji pre kraja bombardovanja SRJ, i igranog filma Nije dobar, nije loš, zao, grupe Les Autres u kojoj su još Stefan Kostadinović i Stanislav Stojanović, i u kom je učestvovao u ulozi režisera, scenariste i snimatelja.[14] Takođe, reditelj je i scenarista za reklamne spotove priručnika „Jezičke nedoumice : Zablude i mitovi” za Kornetovu produkciju na iste izdavačke kuće. Prvi je nesvakidašnja reklama za knjigu, a drugi u duhovitom spotu u kom učestvuje i ugledna novinarka i književna kritičarka Olivera Đurđević, pod nazivom „Kratki film o prebijanju`. Svoje poimanje sveta i Beograda, kao i svojih sugrađana, Ćosić je obradio u epizodi „Školsko” serije „Na veslu priča”. Pisci, ekolozi, filolozi i muzički umetnici dele sa gledaocima svoje utiske o modernom vremenu, istoriji, ekologiji, gradovima u regionu.[15] Fikcija Društveno-političku klimu devedesetih Ćosić je umetnički preradio u svom jedinom delu fikcije, satiričnom distopijskom romanu Leposava iz 2007. godine. Od 2022. godine, roman Leposava se zove Nova Leposava i stalno se menja od izdanja u izdanje, postavši tako jedinstven eksperiment jer se akteri i zbivanja stalno menjaju zavisno od društveno-političke situacije. Po prvom izdanju Leposave snimljena je i radio-drama u produkciji RTS Radio Beograda.

kca Veliki rečnik stranih reči i izraza na 1.600 strana, najsveobuhvatniji je rečnik u kojem se nalaze sve dosad zabeležene novije pozajmljenice i novi pojmovi koji su proteklih decenija ušli u naš jezik iz raznih oblasti (medicina, tehnologija, film, muzika, računari, novi mediji). Autori su akademik Ivan Klajn i dr Milan Šipka, vrsni stručnjaci za jezik, koji se godinama intenzivno bave problemima savremenog srpskog jezika, a objavili su već na stotine naučnih i stručnih radova i stekli bogato iskustvo u organizaciji naučnoistraživačkog rada u lingvistici. Od 1936.godine do danas kod nas je u upotrebi čuveni Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije. Ovaj Leksikon je uvodio u svet stranih reči brojne generacije, a inoviran je u nekoliko navrata sa manjim brojem reči i uz svo uvažavanje velikog leksikografskog i lingvističkog doprinosa Vujaklijinog Leksikona. Nesporno je da su se u našem jeziku odomaćile brojne nove, strane reči kojih u ovom Leksikonu nema. Veliki rečnik stranih reči i izraza Klajna i Šipke sadrži kompletnu leksikografsku obradu svih unesenih reči i izraza (po azbučnom redu): a) akcentovanje (standardni naglasci i dužine, uz napomenu o uobičajenom izgovoru u svakodnevnom govoru naših ljudi); b) označavanje gramatičkih svojstava (vrsta reči, gr.rod, broj i sl); c) objašnjenje etimologije - blize (oznaka jezika iz koga je ta reč neposredno preuzeta) i dalje (izvorno poreklo); d) objašnjenje značenja, sa naznakom sfere upotrebe. Milan Šipka (Dragelji kod Gradiške, 7. oktobar 1931. — Sarajevo, 8. jul 2011) bio je istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka. Njegov sin je lingvista Danko Šipka. Biografija Rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu „Jezik Petra Kočića“. Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi. Ivan Klajn (Beograd, 31. januar 1937 — Beograd, 31. mart 2021) bio je srpski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista. Važio je za jednog od najvećih autoriteta u polju srpskoga jezika i ortografije.[1][2] Bio je veliki borac za čistotu srpskoga jezika,[3] a sve do svoje smrti je redovno pisao tekstove o jezičkim i pravopisnim problemima. Životopis Detinjstvo i mladost Rođen je 31. januara 1937. godine u Beogradu, kao sin Jevreja Huga i Srpkinje Stane. Rodio se tačno preko puta Kalemegdana, u Ulici Maršala Pilsudskog (danas Tadeuša Košćuška). Porodica Klajn je poreklom iz Poljske, da bi se docnije preselila u Srem.[4] Njegov deda Samuilo je sa suprugom Sofijom imao tri kćerke i jednog sina, Ivanovog oca Huga. Samo je Hugo od svih Klajnovih preživeo holokaust.[4] „Moj otac, kao Jevrejin, za to vreme se krio kod prijatelja, pod lažnim imenom, pustivši brkove i bradu. Tako je uspeo da preživi, dok su njegova braća i sestre, u rodnom Vukovaru, svi do jednog, zajedno s decom, ubijeni u Jasenovcu.”[1] Ivan je Drugi svetski rat proveo kod svoga dede s majčine strane Mihaila Đurića, koji je bio ugledni trgovac. Imao je kuću na uglu ulica Gospodar Jevremove i Kralja Petra.[1] Nemci su mu pred sam kraj rata u Jugoslaviji, u povlačenju, do temelja spalili kuću, ali mu je porodica novinara Dušana Timotijevića ustupila njihov stan u Gospodar Jevremovoj u kojem je ostao do ženidbe, kada se preselio u kuću svoje žene u Zemunu: „Nek se ne ljute Zemunci, ali ni danas se ne osećam kao Zemunac. Ponekad kažem da sam pripadnik dorćolske dijaspore u Zemunu.”[1] Zemun će — ispostaviće se — biti njegovo mesto večnoga počinka jer nije dobio mesto u Aleji zaslužnih građana, pa je sahranjen na Zemunskome groblju. Obrazovanje i profesura Završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1961. godine). Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bilo je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Kao veliki pobornik čistote srpskoga jezika, bio je protiv besmislenih tuđica, odnosno onih stranih reči koje imaju dobru zamenu i u srpskom jeziku. Iako danas veliki broj stručnjaka u svoj govor ili tekst ubacuju što više stranih „stručnih” reči kako bi ispali učeniji, Klajn je smatrao to opštom nepismenošću. On je svojevremeno „svoje studente `obarao` kada bi studenti na pismenom ispitu iz stranog jezika upotrebili ijednu jedinu stranu reč a da za tu reč postoji odgovarajuća srpska reč. Smatrao je to našom opštom nepismenošću (a ne obrazovanošću). Naravno, kada je bilo nemoguće prevesti stranu reč a da ona istovremeno ne zvuči rogobatno i da nije u duhu našeg jezika, dozvoljavao je upotrebu stranih reči u srpskom jeziku.”[3] Godine 2002. se penzionisao, ali ostao mu je žal za profesurom: „Nisam se umorio od nastave, ali sam morao da je prekinem po sili zakona kad sam navršio šezdeset petu. Bilo mi je krivo zbog toga, jer sam voleo nastavnički posao, a mislim da su i studenti bili zadovoljni mojim predavanjima. U Italiji profesori univerziteta mogu da rade do 72. godine života, a i kod nas, da sam recimo političar, mogao bih da guram dok sam živ.”[1] Novinarski staž Već u ranoj karijeri — sedamdesetih godina 20. stoleća — prepoznaje značaj štampanih medija svestan činjenice da se štampa više čita nego naučne knjige. Pisao je za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i, na kraju, do svoje smrti, za Nin.[6] Poslednju kolumnu napisao je za Nin koji je izašao 25. marta, šest dana pred smrt. Nin prvoga aprila 2021. g. je osvanuo bez njegove stalne rubrike. Teme su mu bile jezičke nedoumice, a birao je samo onu štampu koja izlazi na ćiriličkome pismu. Njegov stil je bio kratak i koncizan, ali „su njegovi tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki”[2]. U poslednjem intervjuu za Nin, na pitanje odakle crpi toliko strpljenja za jezičke nedoumice, Klajn je izjavio sledeće: `Počeo sam da pišem pre skoro četiri decenije, u Borbi, potom u Ilustrovanoj Politici, pa u Politici, a poslednjih dvadesetak godina u Ninu. Sada mogu reći da pišem po inerciji, kao penzioner. Novinarski staž mi je duži od lingvističkog: kad sam diplomirao na Filološkom fakultetu, rekli su da računaju na mene kao asistenta, ali sam dve godine čekao da se otvori „budžetsko mesto“, pa sam se zaposlio u Ilustrovanoj kao novinar prevodilac, i posle sam još godinama honorarno radio u istom listu. Kad jednom steknete naviku da svake nedelje predate tekst uredniku, ona se teško gubi.`“[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2000, a za redovnog 2003. godine. Bio je oženjen Aleksandrom, profesorkom italijanskoga jezika. Za sobom je ostavio sina. Članstva Bio je član Saveta Vukove zadužbine i Odbora za standardizaciju srpskog jezika kao i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja. Takođe je bio saradnik Matice srpske. Smrt Klajnu se poslednjih godina od starosti opšte zdravstveno stanje pogoršalo, međutim to ga nije sprečilo da redovno piše kolumne za Nin. U martu 2021. g. mu je dijagnostikovan kovid 19. Preminuo je poslednjeg dana marta iste godine u Zemunskoj bolnici.[6] Iako se pretpostavljalo da će Klajn biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ipak nije dobio tamo mesto te je sahranjen na Zemunskome groblju 5. aprila.[5] Reakcije Ministar prosvete i nauke Branko Ružić okarakterisao je Klajnovu smrt kao „veliki gubitak za čitavo društvo”.[8] U telegramu saučešća istakao da je Klajn „vizionarskim stavom i spremnošću, u jednoj od najznačajnijih sfera našeg života, promovisao je vrednosti na kojima su stasavale generacije, a njegov rad svakako će ostati nauk za budućnost.”[8] Akademik Matija Bećković je u oproštajnoj izjavi rekao da nikada nije sreo zatvorenijeg čoveka, kraće reči, čiji su tekstovi o najzamršenijim jezičkim pitanjima bili tako otvoreni, razgovetni, bistri, pitki i čitki.[2] Danko Šipka, srpski lingvista koji radi u SAD, u tekstu za Politiku ocenio je da Klajnovo „celokupno delovanje bilo odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči”.[2] Šipka je dao zanimljivo poređenje označivši Ivana Klajna kao „Politikinog zabavnika za starije omladince”.[2] „Kao što je Politikin zabavnik naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I Upravo to njegovo delovanje značilo je brojnim našijencima u rasejanju — dostojanstvo bez izolacije.”[2] Sportski novinar Saša Ozmo oprostio se od Klajna na tviteru rečima: „Kažu da je jezik jedan od odrednica identiteta nacije. To je tačno, a ovaj čovek je bio jedan od najvećih patriota. Veliki Ivan Klajn.”[9] Na smrt akademika Klajna reagovali su i Rada Stijović, Ranko Bugarski, Miro Vuksanović i ostale ugledne javne ličnosti iz sveta nauke i kulture.

Lepo očuvano kao na slikama 1991 Naučna knjiga Pavica Mrazović (rođena Karlavaris) bila je jugoslovenska filološkinja i naučnica u oblasti germanistike. Predavala je na Katedri za nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. 1987. godine uručena joj je Zlatna Geteova medalja[1], a 1992. godine postala je i laureat Ordena za zasluge Savezne Republike Nemačke[2]. 2019. godine, jedna ulica u Novom Sadu nazvana je po njoj[3]. Biografija[уреди | уреди извор] Pavica Mrazović rođena je 29. juna 1923. godine u banatskom selu Perlez. Njen otac Ivan bio je poreklom iz mesta Kastav u blizini Rijeke, gde je radio kao školski učitelj[4]. 1919. godine, Ivan se seli u Perlez, gde dobija nameštenje kao učitelj i upravitelj škole. Ubrzo se ženi Evom Fischer sa kojom dobija troje dece. Pavičin mlađi brat Bogomil Karlavaris rođen je 1924. godine i bio je istaknuti akademski slikar. Sa deset godina, Pavica odlazi u Novi Sad gde upisuje gimnaziju i gde potom završava i Učiteljsku školu. 1944. godine udaje se za Milana Mrazovića, sa kojim dobija troje dece. Do 1961. godine radila je u nekoliko seoskih i novosadskih škola, usput se školujući kao vanredni student. Diplomirala je 1960. godine na Katedri za nemački jezik, koja je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bila otvorena tek nekoliko godina ranije, 1954. Od 1961. radi u toj ustanovi i započinje svoje akademske aktivnosti. Doktorirala je 1972. godine, a 1978. godine postala vandredni profesor. Zvanje redovnog profesora dobila je 1982. godine, a penzionisala se 1985. godine. I nakon odlaska u penziju nastavlja da radi kao univerzitetski predavač. Od 1992. do 1999. bila je gostujući profesor na Institutu za germanistiku Univerziteta `Jožef Atila` u Segedinu u Mađarskoj. Umrla je 2003. godine u Novom Sadu. Kontrastivna gramatika nemačkog i srpskog jezika[уреди | уреди извор] Jedna od njenih najdužih i najproduktivnijih akademskih saradnji bila je sa Lajbnic institutom za nemački jezik u Manhajmu i tadašnjim direktorom te ustanove, Urlihom Engelom. Rezultat te saradnje je i prva Kontrastivna gramatika nemačkog i srpskohrvatskog jezika, o čijoj je izradi 1978. godine sklopljen sporazum između Instituta za nemački jezik iz Manhajma i Univerziteta u Novom Sadu. U projektu je učestvovalo i preko 20 germanista i slavista sa šest univerziteta na prostoru bivše Jugoslavije[5]. Nakon izdavanja Kontrastivne gramatike, Pavica je u koautorstvu sa Zorom Vukadinović izdala Gramatiku srpskohrvatskog jezika za strance, koja je nastala na osnovu rezultat kontrastivnog projekta. Monografija[уреди | уреди извор] Povodom sto godina od Pavičinog rođenja, 2022. godine objavljena je knjiga o njenom životu i delu pod nazivom „Pavica Mrazović: žena, majka i naučnica”.[6] Iste godine u njenom rodnom selu otvorena je biblioteka koja je nazvana po njoj[7]. Radovi[уреди | уреди извор] Prema navodima Đorđa Tomića[8], urednika Pavičine monografije, katalogu Narodne biblioteke Srbije nalazi se više od 200 naslova povezanih sa njenim imenom. Popis njenih naučnih radova sastavila je grupa Pavičinih kolega iz Segedina, a on se u celosti nalazi u prilogu monografije koju je uredio Đorđe Tomić. Neka od njenih najznačajnih dela su studija u koautorstvu sa V. Tojbertom pod nazivom Valenzen im Kontrast (1988), knjiga Die semanto-syntaktische Valenz der starken Verben (1985.) napisana u koautorstvu sa A. Mikićem, kao i Lexikologie der deutschen Sprache (1983, 1997), u koautorstvu sa S. Czichozki. Prof. dr Tomislav Bekić iz njenog opusa posebno izdvaja[9] Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik (1981, 1990), za koji navodi da je `kapitalno ostvarenje ne samo naše germanistike nego i naše filologije uopšte`. tags: frazeologija nemački rečnici leksikon frazeologije fraze nemačkoga srpsko-nemački srpskohrvatsko srpskohrvatski učenje jezika nemackog nemačka kolarac udžbenici ponos

Retko u ponudi. Autor - osoba Šarović, Tomislav M. Naslov Englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik iz hidrotehničkih melioracija = An English-Serbian and Serbian-English dictionary of hydrotechnical reclamation / Tomislav M. Šarović Vrsta građe rečnik Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Vode Vojvodine, 2006 (Novi Sad : Mala knjiga) Fizički opis 818 str. ; 20 cm Predmetne odrednice Hidrotehnika -- Melioracije -- Rečnici, englesko-srpski Hidrotehnika -- Melioracije -- Rečnici, srpsko-engleski PREDGOVOR Englesko-srpski i Srpsko-engleski rečnik iz hidrotehničkih melioracija je nastao kao rezultat skupljanja pojmova, uglavnom iz stručne literature na engleskom i njihovom prevođenju i tumačenju na srpskom jeziku, iz većine naučno-stručnih disciplina koje prožimaju hidrotehničke melioracije. Tako se u njemu na laze termini iz fizike i hernije zemljišta, hidrologije, hidrodinamike, hidrogeologije, hidropedologije, pedologije, hidrograđevine, mašinstva, kulturnog bilja, meteorologije, klimatologije itd. Skupljanje termina trajalo je godinama. Dugo vremena sam to radio za svoje potrebe prilikom praktičnog bavljenja primenom vode u poljoprivredi kod nas i u inostranstvu i rešavanja mnogobrojnih problema koji prate tu oblast. Onda, kad je obim skupljenog materijala narastao, došao sam na ideju da ga sredim i objavim, kako bi i drugima bio od koristi. Tako je 2001. godine u Novom Sadu, u izdanju KID PCESA, nastao Englesko-srpski rečnik iz oblasti navodnjavanja, prvi na ovim prostorima, a i šire. Imao je oko 7000 odrednica. On je poslužio kao osnova ovom rečniku, tako što je proširen terminima iz oblasti odvodnjavanja, erozije i poplava, kao i izvesnim pojmovima iz oblasti brana koje u velikoj meri predstavljaju deo velikih irigacionih i protivpoplavnih projekata. Dosta odrednica iz navedene osnove, koje nisu imale stručno značenje, je izostavljeno, a mnogi postojeći termini su pojašnjeni, a i neke štamparske, jezičke i stručne greške otklonjene. Rečnik se sastoji iz dva delà: Englesko-srpskog i Srpsko- engleskog rečnika i ukupno ima oko 16000 odrednica. U oba delà odrednice su štampane masnim slovima. U Englesko-srpskom rečniku, posle svake odrednice, u srednjoj zagradi je dat njen izgovor uz upotrebu latiničnih slova i IPA simbola. Posle zagrade, odrednice imaju svoj prevod na srpskom jeziku a zatim, većina njih, sažeto objašnjenje, bez koga bi bilo teže shvatiti značenje mnogih odrednica. Uz to, ova objašnjenja omogućavaju korisnicima rečnika, posebno studentima i onima koji se, uglavnom, tek susreću sa ovom oblašću, da se na jednom mestu mogu upoznati sa značenjem skoro svih termina koji se danas koriste u hidromeliorativnoj nauci i praksi. Stoga se ovaj rečnik razlikuje od drugih, do sada izdatih, stručnih rečnika. U Srpsko-engleskom rečniku odrednice su bez datog izgovora i dodatnog objašnjenja koje korisnik rečnika može naći u Englesko-srpskom delu. U oba delà rečnika, uz veliki broj odrednica, dati su primeri njihove upotrebe. Rečnik je prvenstveno, ali ne i isključivo, namenjen onim korisnicima brojne literature na engleskom jeziku, koji se u svojoj profesionalnoj delatnosti bave nekom od napred navedenih disciplina, a posebno ako ta delatnost, na bilo koji način, zadire u oblast navodnjavanja, odvodnjavanja, vodosnabdevanja, erozije ili poplava. Nadam se da će im biti od pomoći. Novi Sad, maja 2006. Autor MG144 (N)

Некоришћен речник. Kњига године ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ПРА­ВО­ПИ­СНO-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн, са групом млађих сарадника магистара лексикографије. Оваква је књига потребна свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу). Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књи­га више од тога: она је, у исто време и граматички и акценатски речник, али и језички са­ветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији. Последњи пут је 1960. године у оквиру Правописа српскохрватског језика, у издању Матице српске и Матице хрватске, публикован правописни речник. После пуних 50 година имамо нов пројекат сличног захвата али ипак другачији, ово је први правописни речник српског језика. Из рецензија Сматрам да ће књига Милана Шипке Правописни речник српског језика (са правописно-граматичким саветником), бити од користи онима који се занимају за нашу данашњу стандарднојезичку, граматичку, лексичку, прозодијску, а посебно правописну стварност, за њена начела и праксу, као и онима којима је писање и говорење на српском језику свакодневна професионална преокупација и брига (учитељи, наставници, професори, лингвисти, истраживачи, научници, лектори, писци, новинари, редактори, спикери, водитељи, издавачи, штампари, оглашивачи, и други). проф. др Милорад Радовановић, дописни члан САНУ ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА са правописно-граматичким саветни­ком аутора Милана Шипке представља у српској нормативистици до сада необјављену, а пријеко потребну књигу, потребну не само онима који се нормом српског језика баве у оквиру струке него и ширем кругу корисника који његују сопствену језичку културу и желе да постигну виши ниво писмености… Све ријечи су акцентоване према стандарду савременог српског језика, тако да ова књига поред ортографске, добрим дијелом даје преглед и ортоепске и граматичке норме српског језика. Аутор увијек скреће пажњу потенцијалном кориснику на неправилне, а у пракси раширене облике, наводећи их у загради уз одредницу „не“… Др Миланка Бабић → ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ГРАМАТИЧКО-ПРА­ВО­ПИ­СНИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн, са групом млађих сарадника магистара лексикографије. Стручни послови на изради Речника у пуном су замаху па се реално може очекивати да се ово ка­питално дело наше лексикографије и нормативистике појави најкасније до краја ове године. Оваква је књига потребна свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу). Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књи­га више од тога: она је, у исто време и граматички и акцентански речник, али и језички са­ветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији. Реч више… “Правописи уопште код нас појављују се доста често али не доносе сва решења потребна савременом језику. Зато и сматрамо да је најбољи Матичин последњи из 1993. иако има доста неразјашњених недоумица и велики број дублета. Ми сада настављамо тамо где је цењени аутор тог правописа Митар Пешикан стао. После распада Југославије српски лингвисти су покушавали да сарађују са лингвистима из осталих република. Та сарадња је без сукобљавања трајала неко време и Матичин правопис из 1993. изашао је уважавајући такво стање. Од тада ми чекамо ново издање. Поменуто издање има и веома скроман по обиму правописни речник у додатку тако да ово што данас представљамо има много шири захват и ослобађа нас потребе да нешто тражимо по разним старијим издањима. Кад у нешто нисмо сигурни тражимо у речнику, а кад још нисмо сигурни како се то пише онда је решење у правописном речнику. Недостатак сличне књиге сада ће надоместити дело колеге Шипке. Ово ће бити веома користан и много тражен приручник.” Академик Иван Клајн → Изводи о речнику: Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником др Милана Шипке, први је српски стандарднојезички приручник у последњих 100 година! РТС, Дневник 2 – Tо је и језички саветник, упозорава на бројне грешке. Чак на 8.000 места можемо наћи упозорење шта је правилно, а шта није. Танјуг – Посебна вредност Правописног речника је што обухвата цео српски језички простор. ТВ Кошава – Сада је неуморни Милан Шипка направио речник за који не сумњам да ће га разграбити сви они којима је важно да речи свог матерњег језика пишу и изговарају по правилима језичког стандарда Иван Клајн – Правописни речник ће у наредним годинама бити незаобилазна литература у свакој српској кући и институцији. Вечерње новости – Не припадам језичким чистунцима и онима који се плаше сленга, али у временима у којима се више “мејлује” него дописује, у којима се радије “лајкује” него допада или комуницира “онлајн” него уживо, треба једном засвагда да се зна шта је канон, шта је аутентично. др Бојан Пајтић, предесдник Владе Војводине – Правописни речник српског језика, аутора Милана Шипке, камен је темељац српске културе и српског идентитета у деценијама које су пред нама. Радио Београд – Издавачки и историјски подухват Шипке и његових сарадника ТВ Б92 – Чувар правилно изговорених и написаних речи Данас – Правописни речник српског језика је епохална књига, из најмање три разлога. Први је што равноправно третира екавицу и ијекавицу, други – што рашчишћава дублетске српске или хрватске недоумице, а трећи – што су све речи акцентоване. Јован Ћирилов – Намењен је изворним говорницима српског језика, пре свега онима који су по дужности обавезни да пишу и говоре правилно, професори, политичари, новинари, студенти, ученици, али и свима другима који желе да своју језичку културу подигну на виши ниво. Радио 021 – Најбољим допринос години српског језика и књижевности! Дневник, Нови Сад

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice se drze na mrezicama, i tabak malo raskliman, sve ostalo uredno! 1942. Prvo izdanje! Ideološki rečnik španskog jezika nudi korisniku kompletan rečnik od više od 80.000 reči. Ali pored toga, ovaj rečnik se bavi time kako se misao pretvara u jezik, posebno se fokusirajući na značenja reči i jezičkih izraza. Dakle, azbučni deo koji sadrži definicije povezuje se sa druge dve: opštim, kojim se uspostavlja klasifikacija reči u tabelama i kategorijama, i drugim analognim delom, koji raspoređuje pojmove u grupe u kojima su povezani sa sinonimima, antonimima, i srodni pojmovi.i druge reči iz njegove leksičke porodice. Julio Casares Sánchez (Granada, 26. rujna 1877. - Madrid, 1. srpnja 1964.) bio je filolog, leksikograf, leksikolog, diplomat, violinist, španjolski prevoditelj i književni kritičar, član Kraljevske španjolske akademije i autor Rječnika ideoloških španjolski jezik.2​ Biografija Kršten u župi San Gil i Santa Ana u Granadi, gradu u kojemu je studirao. Kao violinist istaknuo se vrlo mlad, sudjelujući na koncertu u Teatru Principal sa samo devet godina. Nastavio je svoju violinsku karijeru u Madridu kod profesora Joséa del Hierra sve dok se 1896. nije pridružio Orkestru Teatro Real, instituciji koju je napustio kako bi nastavio diplomatsku karijeru. Dobio je mjesto, natječajnim ispitom, u Ministarstvu drž. Stacioniran u Parizu, naučio je japanski na Visokoj školi orijentalnih jezika; Dvije godine kasnije nastanio se u Japanu, gdje je završio studij. U mjesecu kolovozu poslan je od strane Državnog ministarstva u diplomatsko predstavništvo u Tokiju, spajajući svoj diplomatski rad s glazbenim aktivnostima (violinistički koncert u Singapuru i rad na japanskoj violinskoj glazbi). Tijekom svog boravka preko punomoćnika se oženio s Mariom Koehler Lucas, koju je upoznao tijekom studija na Konzervatoriju u Madridu, gdje je studirao klavir u kojem je stekao titulu s kvalifikacijom “virtuoznosti”. Julio, María Luisa, Cristian, Pelayo i Lorenzo će se roditi iz ovog braka. Godinama je radio u prevoditeljskom uredu, zbog poznavanja francuskog, njemačkog i drugih slavenskih jezika. Postoje dokazi da se koristio na osamnaest jezika.2​ Svoju katedru na Kraljevskoj španjolskoj akademiji preuzeo je 8. svibnja 1921. s govorom pod naslovom Novi koncept jezičnog rječnika, na koji je odgovorio Antonio Maura y Montaner. U toj je ustanovi obnašao i petnaestu dužnost trajnoga tajnika, na koju je izabran 7. prosinca 1939. i tu je ostao do svoje smrti.3​4​ 23. kolovoza 1934. predsjednik Republike (Niceto Alcalá-Zamora y Torres) imenovao ga je zamjenskim delegatom Španjolske na petnaestoj Skupštini Lige naroda u Ženevi. Nakon građanskog rata, 20. lipnja 1939., Izborni sud proglasio ga je `izravno primljenim u djelatnu službu` i učvrstio ga na mjestu glavnog prevoditelja Ureda za jezično tumačenje Ministarstva vanjskih poslova. Francisco Franco mu je dekretom iz 1944., a na prijedlog ministra vanjskih poslova Francisca Gómez-Jordane y Souse, dodijelio veliki križ Reda Isabel la Católica. Umirovljen je 10. listopada 1947. u zvanju počasnog glavnog prevoditelja jezičnog tumačenja.2 Predstavljao je Španjolsku kao poliglot u Ligi naroda iu španjolskom odjelu za kulturne odnose, postavši direktor časopisa Revue Pédagogique UN-a, sa sjedištem u Ženevi.3​ Kao književni kritičar može se navesti njegovo djelo Crítica profana (1914.), gdje je, među ostalim temama poput djela Ricarda Leóna i Romána y Azorína, osudio Valle-Inclánov plagijat. Surađivao je i u tisku popularnim člancima; Kao kuriozitet mogu se spomenuti njegove studije o japanskoj glazbi koje su objavljene u francuskom časopisu Anales de Alianza Cientifica.3​ Ideološkim rječnikom Glavni članak: Ideološki rječnik španjolskog jezika Ideološki rječnik španjolskog jezika najpriznatije je djelo Julija Casaresa, razvijano tijekom 25 godina kao minuciozno djelo klasifikacije i sustavnog popisa španjolskog leksikona i objavljeno prvi put 1942. Za razliku od konvencionalnih rječnika, rječnik ideološki omogućuje da dobijemo riječ iz njene definicije ili, drugim riječima, da dobijemo označitelj iz značenja. Nakon prvog izdanja, autor ga je temeljito revidirao u novom izdanju budući da su rukopis i njegova pedantna datoteka pretrpjeli određena oštećenja jer su ostali u tiskari tijekom Španjolskog građanskog rata. Dodao je i neologizme, tehnicizme i scijentizme.3 Procjenjuje se da je Julio Casares Ideološkim rječnikom sakupio leksikografsku tradiciju prethodnih pokušaja u tom smislu koje su započeli filolozi kao što su José Ruiz León i Eduardo Benot.