Šifra proizvoda: 9788679580061 ISBN: 9788679580061 EAN: 8679580061 Izdavač: IK LOM Autor: Čarls Bukovski Godina izdanja: 2007 Jezik: SRL Pismo: Latin Broj strana: 117 Format i povez: Plastificirane korice | 145 x 210 mm Kategorije: Klasici, Književnost Oznaka: include feed Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Šifra proizvoda: 978867958149 ISBN: 978867958149 EAN: 867958149 Izdavač: IK LOM Autor: Sergej Dovlatov Godina izdanja: 2016 Jezik: SRL Pismo: Latin Broj strana: 162 Format i povez: Plastificirane korice | 120 x 180 mm Kategorije: Dramski tekstovi, Književnost Oznaka: include feed Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Šifra proizvoda: 9781789550696 ISBN: 9781789550696 EAN: 1789550696 Godina izdanja: 2019 Autor: Ana Johns Jezik: ENG Pismo: Latin Broj strana: 288 Format i povez: Plastificirane korice | 129 x 198 mm Kategorije: Književnost, Romani i priče, Savremena književnost Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Prodajem izuzetno očuvanu, maltene novu knjigu priča naše priznate i nagrađivane autorke i nekadašnje novinarke Radio Beograda Jelene Lengold. Smatra se da su ovom delu ,,biseri njenog pera". Povez:Tvrdi Izdavačka kuća:Arhipelag Format:14x21 Lično preuzimanje na teritoriji Beograda,moguće i pouzećem. Budite slobodni da me kontaktirate radi dogovora putem mejla: [email protected]

Opis O autoru Dodatne informacije Knjiga Zapečaćeno vreme je svojevrsni filozofski traktat o teoriji filma i umetnosti uopšte, legendarnog ruskog i sovjetskog filmskog, pozorišnog i operskog režisera, pisca, glumca, montažera i teoretičara filma, Andreja Arsenjeviča Tarkovskog, po mnogima jednog od najznačajnijih i najuticajnijih ruskih filmskih umetnika i jednog od najvećih režisera u svetskoj istoriji kinematografije.Ovo je delo koje je sazrevalo dugi niz godina, od sredine šezdesetih godina XX veka pa do autorove smrti 1986. godine. Naime, Tarkovski je tokom čitavog života svoja razmišljanja o suštini filmske umetnosti, o poetici i misiji filma, o ulozi filmskog stvaraoca i njegovoj odgovornosti pred publikom i samim sobom, o sopstvenom stvaralaštu, profesiji i životu iznosio u mnogobrojnim člancima i intervjuima, zapisivao u svojim dnevnicima, prenosio studentima na predavanjima i publici na susretima.U toku čitavog života svako od nas pokušava da nađe odgovore na pitanja, koja oduvek muče ljudski rod: Šta je to sećanje? Šta je to savest? Šta je to ljubav? Zapečaćeno vreme i filmovi Tarkovskog daju odgovore na ova pitanja. Andrej Tarkovski rođen je 4. aprila 1932. godine u porodici pesnika Arsenija Aleksandroviča Tarkovskog i Marije Ivanovne Višnjakove. Godine 1961. završio je režiju na Sveruskom državnom univerzitetu za film „Gerasimov“ (VGIK) u klasi Mihaila Iljiča Roma. Od 1961. do 1982. radio je kao režiser u filmskoj kući „Mosfilm“. Od 1982. radio je u Italiji, Engleskoj, Švedskoj. Andrej Tarkovski preminuo je 29. decembra 1986. u Parizu. Filmografija 1956. Ubice – (studentski rad) 1958. Danas nema otpuštanja (seminarski rad sa A. Gordonom) 1961. Parni valjak i violina (diplomski rad) 1962. Ivanovo detinjstvo 1966. Andrej Rubljov 1972. Solaris 1974. Ogledalo 1979. Stalker 1982. Putovanje u vremenu 1983. Nostalgija 1986. Žrtvovanje Pozorišna i radijska dela 1965. Potpuni preokret (Radio, Moskva) 1977. Hamlet („Lenkom“,833 Moskva) 1983. Boris Godunov (Kovent Garden,834 London) Bibliografija „Martirologijuma“ Martyrolog: Tagerbücher 1970–1986, Berlin, 1989630 Μαρτυρολογιο, Athens, 1990 Time within time: The diaries, Calcutta, 1991 Martirolog vol. I–II, Tokyo, 1991–1993 Journal 1970–1986, Paris, 1993 Time within time: The diaries, London, 1994 Denik 1970–1986, Brno, 1997 Dzienniki, Warsawa, 1998 Diari: Martirologio, Firenze, 2002 Martirologio, Salamanca, 2008 Мартиролог, Флоренция, 2008 Težina 0,5 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2018 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 276 ISBN 978-86-6263-210-4 Dimenzije 130x205

Vesna Parun, Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1979, 172 strane, tvrd povez. Knjiga je u stanju kao da je danas kupujete u knjižari. Nova. neotvorena. Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. na otoku Zlarinu blizu Šibenika, gdje joj je otac radio kao općinski činovnik koji je često bio premještan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna obitelj (četvero djece) živjela u prilično teškim uvjetima. Zato je Vesna dobar dio djetinjstva i mladosti provela kod tete i tetka u Splitu, u Biogradu na Moru i u Šibeniku. Otac Ante rodom je s otoka Prvića, a majka Antica sa Šolte. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu gdje je 1940. maturirala. Bila je odličan učenik i već se od 14. godine uzdržavala podučavanjem. U jesen 1940. upisala je studij romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Onda je došao rat, bježanje u Split, povratak u Zagreb (1942. ). Tada su živjeli u Sesvetama kod Zagreba gdje joj je otac radio u općini. Odatle joj je brat otišao u partizane i ubrzo poginuo. U to vrijeme često je obolijevala. Poslije završetka rata nastavila je studij na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju. 1947. radila je na pruzi Šamac - Sarajevo, oboljela je od tifusa, a u isto je vrijeme doživljavala krize zbog nesretne ljubavi koja je trajala od 1938. Sve su to bili razlozi prekida studija. Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gdje se udala, razvela i doživjela novi niz nedaća. Od tada je živjela uglavnom u Zagrebu i radila ka

Od trenutka kada na novogodišnje veče 1943-e prvi put ugleda neobičnog čoveka koji živi u zabranjenoj sobi, Luiza, očarana radio dramama i tajnim životima hotelskih gostiju, postaje odlučna u nameri da se sprijatelji sa njim. Zadobivši Teslinu pažnju preko zajedničke ljubavi prema golubovima, Luiza – zahvaljujući izuzetnim detektivskim sposobnostima – otkriva životnu priču Nikole Tesle, srpskog imigranta i genija vizionara. .. Kroz izuzetno veran opis jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle – pronalazača naizmenične struje i bežične komunikacija – "Izum svega ostalog" vas vodi kroz magični Njujork sa sredine dvadesetog veka, grad koji ključa od energije, čuda i mogućnosti. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga

Srpska književnost-Drama 1-25, celo kolo-komplet 1. Počeci srpske drame 2. Joakim Vujić – Izabrane drame 3. Jovan Serija Popović – Izabrane komedije i drame I 4. Jovan Serija Popović – Izabrane komedije i drame II 5. Posrbe 6. K. Trifković – Komedije i dramoleti 7. Istorijska drama XIX veka I 8. Istorijska drama XIX veka II 9. Đura Jakšić – Drame 10. Laza Kostić – Drame 11. Dragutin Ilić – Izabrane drame 12. Komedije i narodni komadi XIX veka 13. Drama na početku XX veka 14. Borisav Stanković – Drame 15. Vojislav M. Jovanović – Izabrane drame 16. Milutin Bojić – Izabrane drame 17. Branislav Nušić – Izabrane komedije i drame I 18. Branislav Nušić – Izabrane komedije i drame II 19. Drama između dva rata 20. Savremena drama I 21. Savremena drama II 22. Velimir Lukić – Izabrane drame 23. Aleksandar Popović – Izabrane drame 24. Dušan Kovačević – Izabrane drame 25. Radio i TV drama Izdavač: NOLIT, Beograd 1987; Srpska književnost – Drama Tvrd povez, 20cm. Stanje: Veoma dobro.

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Anica Lazin plete raskošnu priču o nekoliko generacija porodice Laman koja svoja lutanja započinje u doba Marije Terezije, naseljavajući se na trusnom banatskom tlu. S druge strane, paralelni tok radnje otkriva nam sudbinu Gustava Malera. Inspirisana Malerovom muzikom, autorka nam približava njegovu umetnost kroz priču o iskušenjima kompozitorovog života, ispunjenog preispitivanjima, nesrećama, nerazumevanjem i porodičnim gubicima. Veličanstvena saga o potrebi za ukorenjenošću i sudbinskim preokretima koji nikako nisu lišeni žive veze sa istorijskim strujanjima epohe, pretvara se u povest u kojoj seobe otkucavaju ritam života ljudi lutalica, stvarajući porodične legende kao zamenu za izgubljene korene. Žaneta Đukić Perišić Anica Lazin rođena je u Kikindi i odrasla u Beogradu gde je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti. Radila je kao autor emisija i muzički urednik na Prvom programu Radio Beograda. Autor je kratkih priča, priloga, muzičkih kritika i scenarija za radiofonske emisije, kao i operskih adaptacija na scenama u Montrealu. Objavljuje članke za novine i povremeno drži predavanja na fakultetu. Njen roman, Tisza, napisan na francuskom, objavljen je 2010. godine u izdanju Trois-Pistoles. Redovni je član Udruženja književnika Kvebeka (Kanada). Težina 0,340 кг Godina izdanja 2022 Pismo latinica Povez broš sa klapnama Broj stranica 256 str. ISBN 978-86-6263-420-7 Dimenzije 130 x 205 mm Емилија Поповић, "Исељенички FInistere" (Аница Лазин, Таоци снова, Академска књига, Нови Сад 2022), Летопис Матице српске, септембар 2023

Opis O autoru Dodatne informacije Aleksandar Tišma je bio i ostao jedini naš pisac koji je pisao o onome od čega umetnici po pravilu beže, plašeći se da ogole svoju intimu, tačnije njene strategije. Njegove Krivice nisu toliko jezički sastav, koliko otpaćena jezička materija. Ovo je neporecivi, visokokultivisani realizam, filozofski najdosledniji kod nas. Ima se utisak da je unutrašnja svrha ove proze upravo ogoljavanje, ali ne kliničko ili patološko, već erotički aranžirano, a to znači i nepotpuno. To je tek raskopčani bademantil, sa nogama uznetim na visoke potpetice. To je napor telesnosti da bude na visini izazova lepote, a ne fiziologije. Draginja Ramadanski Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,55 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2014 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 306 ISBN 978-86-6263-042-1 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Tako priča o Sergiju Rudiću, o Inge, o Pataku, priča o nasleđu, imovinskim odnosima, priča o jednom ljubavnom susretu, ta priča o jednom slučaju, poprima obrise svojevrsnih fundamentalnih pitanja, svojevrsnih rasprava o birokratizo­vanim imovinskim i pravnim odnosima, o trajanju usred nasilja spoljnjeg sveta, o sudarima mentaliteta, o pobudama i nagonima, o poraznosti ličnih stremljenja, o lažima i istini, o ubistvima, o zločinu iz nužde i interesa, kao i o nekažnjenom zločinu, o nepromenljivosti i zadatosti sudbine koja podređuje svako ljudsko nastojanje da se ovlada sobom i društvenim okolnostima. Franja Petrinović Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,6 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2015 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 285 ISBN 978-86-6263-098-8 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Izvanredno konstruisana, pisana u istom ključu za sve pripovetke, zbirka Škola bezbožništva ulazi u red najvažnijih dela Aleksandra Tišme. Ona predstavlja hrabar iskorak u malo poznat prostor ubica i žrtava, odnosno, prostor koji nastanjuju paraziti bez imena i porekla. Ova zbirka zapravo pokušava da posredno odgovori na pitanje šta je egzistencija, pitanje koje je Aleksandra Tišmu i privatno neprekidno opsedalo: ,,Egzistencija je za mene tegoba, po svoj prilici zato što se poklapa sa identitetom. Tegobe su lišeni samo oni delovi moje egzistencije koji ukidaju identitet: san, putovanje, seks i pisanje.“ Zorica Hadžić Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,4 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2010 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 174 ISBN 978-86-86611-58-1 Dimenzije 130x205

DObro očuvana, neoštećena knjiga. Od autorke bestselera Prepusti se. Na prvi pogled, Mejsi Kevin je pribrana, smirena i srećna devojka. Ali samo na prvi pogled. Da bi pokušala da se izbori sa svojim osećanjima nakon očeve smrti, Mejsi je pažljivo isplanirala leto. Dane će provoditi u biblioteci, gde će raditi za informacionim pultom. Večeri će posvetiti spremanju prijemnog ispita za fakultet. Slobodno vreme će iskoristiti da pomogne svojoj poslom opsednutoj majci. Mejsi preživljava dan po dan s lažnim osmehom na licu i rečenicom „ja sam dobro“. Međutim, Mejsini planovi ne obuhvataju iznenađujući i haotičan posao u Viš keteringu. Tek kad tamo upozna novo društvo – i kad joj za oko zapadne talentovani, privlačni Ves – shvata da je sasvim u redu da ponekad pokaže osećanja. Jer, i kad nekog više nema, život ne prestaje. Može li Mejsi zaboraviti na bol i shvatiti koliko je lepog tek čeka?

Izdavač: Vulkan izdavaštvo Pismo: Latinica Povez: Broširan Broj strana: 255 ISBN: 978-86-10-01678-9 Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr). Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta.

Opis O autoru Dodatne informacije Tišmina poezija nije poezija sentimenta već je pre objektivizovana u sagledavanju, analitički racionalna u refleksiji, neutralna u stavu i izrazu, pa i šokantna u isticanju ključnih motiva i naturalnih detalja. Pritom, postupak pesničkog oneobičavanja kod Tišme ne odvija se toliko na jezičko-stilskom nivou, koliko na nivou cele pesme. Takođe, moglo bi se reći da jedna od karakteristika ove poezije ne leži u okrenutosti fenomenu lepog, vedrog, uzvišenog, već najpre onom što bi pre odgovaralo estetici ružnog i šokantnog, onom posustalom ili propadljivom u životu. Tišmini tekstovi u Zapisima u žanrovskom pogledu pripadaju kritičko-esejističkoj književnoj praksi. Među njima su oni koji su pisani kao prikazi aktuelnih knjiga tadašnje književne produkcije, i koje autor piše uglavnom na početku svoga ulaska u književnost, ali i esejistički tekstovi koje karakteriše slobodnija unutrašnja uređenost. (Iz predgovora Đorđa Despića) Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,55 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2011 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 284 ISBN 978-86-86611-94-9 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Seksualnost u romanu Ženarnik je u najvećoj meri povezana sa scenama svakovrsnog nasilja i sa sadističkim oblicima strasti. Pisac je uronio u svet arhajske, prvobitne zajednice kako bi u njoj prepoznao nepatvorenu ljudsku prirodu opsednutu telesnošću i seksualnošću, nagonom za moć i vladanje ljudima, kao i prevashodno sadističkim opsesijama. U poetičkom smislu treba konstatovati da je Tišma sačinio istinski roman desadovskog tipa, jedan od najizrazitijih te vrste u srpskoj književnosti. Ako je u najvećem i najboljem segmentu Tišminog opusa očevidna piščeva potreba otkrivanja čovekove strasti usmerene ka razaranju normi i činjenju prekršaja, onda se ta mračna potreba onog destruktivnog dela ljudskoga bića veoma jasno iskazala i u romanu Ženarnik. Ratna situacija ili logorski ambijent, kao povlašćeni hronotop Tišmine proze, dobio je na taj način svojevrsnu mitsko-istorijsku dopunu kakvu veliki srpski pisac nije do sada iskušavao. Ivan Negrišorac Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,5 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2010 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 266 ISBN 978-86-86611-56-7 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Useljenik se na kraju nalazi u prostoru koji nigde i nikome ne pripada, u vodi koja je dovoljno plitka da se ne udavi i dovoljno duboka da ne može da stoji na dnu, odnosno, u čardaku ni na nebu ni na zemlji. *** U novoj, tuđoj zemlji, stari jezik postaje poslednja slamka, tanana nit koja je jedina u stanju, čini se, da sačuva useljenika od strahotnog osećaja propadanja. […] Jezik je naš ceo život, jezik je ono što smo i ukoliko ostanemo bez njega, ostajemo doista bez sebe. Nema nas više. *** I sam tvrdoglavo nas tojim da ostanem ono što jesam, što sam do sada bio, premda moji pokušaji da zaronim u more tuđeg jezika podsećaju na pokušaje kupanja u Mrtvom moru u Izraelu. Ako probaš da zaroniš, voda te izbaci napolje; ako ostaneš predugo u njoj, izjedu te so i minerali. *** Samo onaj ko se menja, onaj ko se prilagođava novom svetu u istoj meri u kojoj taj svet prilagođava sebi, može na kraju da ostane isti. Prividni poraz tako, u stvari, postaje pobeda. David Albahari David Albahari, pisac i prevodilac, rođen je 1948. godine u Peći. Objavio je devet knjiga priča i jedanaest romana, kao i dve knjige eseja. Za knjigu priča Opis smrti (1982) dobio je Andrićevu nagradu. Knjiga priča Pelerina (1993) nagrađena je nagradama Stanislav Vinaver i Branko Ćopić. Ostale knjige priča: Porodično vreme, Obične priče, Fras u šupi, Jednostavnost, Neobične priče, Drugi jezik i Senke. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije Balkaniku i Most-Berlin. Ostali romani: Studija Dimitrijević, Cink, Kratka knjiga, Snežni čovek, Mrak, Gec i Majer, Svetski putnik, Pijavice, Marke i Ludvig. Knjige eseja: Prepisivanje sveta i Teret. Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil, Sare Kejn i Džejsona Šermana. U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više časopisa i izdavačkih kuća – Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, Politika, Mezuza, edicija Prva knjiga Matice srpske. Knjige su mu prevedene na šesnaest jezika. Od jeseni 1994. godine živi u Kalgariju, u Kanadi. Težina 0,3 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez broš sa klapnama Broj stranica 222 ISBN 978-86-6263-239-5 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Motiv potrage, sadržan i u samom naslovu dela, glavna je okosnica fabule ovog klaustrofobičnog pikarskog romana, čiji je junak u svom neprekidnom putovanju sputan kako preuskim granicama sveta koji mu je dodeljen, tako i vlastitom svešću, koja u neprekidnom grozničavom kretanju očajnički pokušava da napipa put ka izlazu iz tamnice koju je sama stvorila. Vodič na tom putu, sluti protagonista romana, mogla bi, ili bi morala da bude – žena. Promiskuitetnost Tišminog junaka samo je manjim delom posledica potrebe za zadovoljavanjem fizičkih nagona; njen mnogo značajniji uzročnik ogleda se u junakovoj potrebi za pronalaženjem izgubljene druge polovine vlastitog raspolućenog bića. Povest o traganju za crnom devojkom sumorna je, zagušljiva i mračna ne samo iz subjektivnih razloga koji se tiču psihološke strukture lika pripovedača, već i zbog socioistorijskog konteksta u kome se odvija. Taj kontekst, kako je već rečeno, čini poratna, postrevolucionarna stvarnost. Njenim se odlikama pripovedač po pravilu bavi gotovo neutralno, bez emocija i vrednosnih sudova – osim u trenucima neposrednih susreta s njenim najružnijim svojstvima, najčešće otelovljenim u predstavnicima vlasti. Zoran Paunović Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,4 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2016 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 174 ISBN 978-86-6263-127-5 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Šezdeset godina vođenja dnevnika Tišmina je borba protiv zavaravanja sebe i drugih. Ne znam ni za jedan dnevnik u kojem je pisac na takav način, ne štedeći sebe, izvrnuo utrobu i otkrio vlastiti jad i bedu. Nije to činio iz puke želje da šokira i pokaže se u ulozi negativnog junaka, što i te kako zna biti zavodljivo. Često se dešava da pisci u dnevničkim zapisima priznaju zablude, uvrede koje su naneli drugima, da otkriju vlastitu požudu i erotske sklonosti, međutim, ne pamtim da sam negde naišao na priznanje one tako česte ljudske osobine kao što je zavist, ili slabost da se odoli pohlepi i samoživosti, da se ispadne smešan i nemoćan. A baš to čini Tišma tokom šest decenija pisanja dnevnika, nepotkupljivi posmatrač prolaznosti sveta, i sebe u tom svetu. Kod Tišme nema ni traga od pokušaja da se vlastita uloga u javnom životu koriguje, da se naknadno obezbedi povoljnija pozicija. U središtu njegovog dnevnika je samo ljudska jedinka. Čitav univerzum sveden je na kubaturu lobanje u kojoj se dešava svakodnevna muka borbe sa samim sobom, sa zlom u sebi, sa strastima i slabostima. Dragan Velikić Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,7 кг Godina izdanja 2018 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 492 ISBN 978-86-6263-235-7 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Može se, u prvi mah, neobičnom učiniti tvrdnja kako su Široka vrata najautobiografskiji od svih romana Aleksandra Tišme s obzirom na to da se sa njegovim junakom rastajemo kao sa vrlo mladim čovekom koji će, odlukom vojnog suda, biti streljan za nedelju dana. A Tišmu je tek očekivao dug život i, što je valjda još važnije, pisanje. Pažljiv čitalac Tišmine memoarske proze te romana Široka vrata lako će, u Tišminim opisima ljudi i događaja koje i jedna i druga proza obuhvataju, pronaći brojne sličnosti između doživljaja pisca i doživljaja romanesknog junaka, kako u zbivanjima tako i u nekim likovima. On se na više mesta, posebno u svojoj putopisnoj prozi, poigrava sa pretpostavkom šta bi bilo da je bilo, tačnije da je u nekom životnom trenutku doneo nekakve druge i drukčije odluke. Roman Široka vrata krije još jedan paradoks: to je mladalački roman starog pisca. Tišma ga je započeo rano, ali nikada nije bivao zadovoljan onim što je napisao. Okončao ga je tek pri kraju života i stvaranja. Možda u času kada se o onome mogućem a neostvarenom, što je moglo biti a nije, sa razlogom više razmišlja. Ali i sa surovom neminovnošću: ranije smo uspešno izbegavali smrt ali nas ona ipak, na kraju, pouzdano sačeka. Radoslav Petković Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,4 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2017 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 192 ISBN 978-86-6263-171-8 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Svako ko je pre ove knjige već pročitao autobiografiju Aleksandra Tišme ili dnevnik, a najbolje i jedno i drugo, zapaziće uzajamnu povezanost sva tri štiva. Sečaj se večkrat na Vali tu se ukazuje kao narativno sažimanje i kreativna modulacija dnevničke građe, a Oko svoje ose kao umetnička razrada pojedinih motiva iz dnevnika ili pak kao niz pripovednih digresija koje se osamostaljuju u odnosu na magistralni tok autobiografije. Iako nedvosmisleno ima memoarski karakter, zbirka Oko svoje ose nije publicistički već književnoumetnički tekst. Svojom dokumentarističkom fakturom ona se, na kraju krajeva, uklapa u opšti kontekst Tišmine proze. U vrtlogu istorije, Tišmu, kao i inače, prvenstveno zanimaju mali, obični ljudi i njihove sudbine, najčešće tužne, nekad i tragične. O tom malograđanskom okruženju gradske periferije, koje se žilavo bori za preživljavanje, krov nad gla­vom i ponešto preko toga, svedoči Aleksandar Tišma, katkad kao protagonist katkad kao posmatrač. I mada ni u ovoj knjizi ne propušta da se izjasni kao mizantrop, njegova prećutna pripovedačka simpatija i saosećanje za svoje junake, kao i ono što čini za neke od njih kada je i sam akter radnje, uveravaju nas u suprotno. Iz predgovora Jovana Popova Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,3 кг Godina izdanja 2024 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 192 str. ISBN 978-86-6263-501-3 Dimenzije 130 × 205

Opis O autoru Dodatne informacije U pesmama ovog neobičnog pesnika stvarni život, filozofija, nauka, umetnost, podvig, poraz, uspon, pad – sve se pretvara u stih, u stih bola i očajanja. Do srži urban pesnik, koji je maksimalno individualisan, oseća svet kao sveprolazno, humove oseća kao bol, kao „naša stradanja”, „humovi su ljubavi koje nas prate”. Oni su za ovog pesnika „krik i ridanje”. U ovom ogromnom, nesagledivom poetskom svetu usamljenost je jedna od najznačajnijih tema. Kad dođe u dodir sa ovom usamljenošću i kad ga ona ispu¬ni, čitalac će osetiti kako se nalazi pred naizgled sasvim umirenim svetom, ispod čije je površine nemir, traganje, bezizgledna nada, očajanje… Vitomir Vuletić O JOSIFU BRODSКOM* Ništa u dvadesetom veku nije nagoveštavalo pojavu jednog takvog pesnika kakav je Brodski. Česlav Miloš Josif Brodski je rođen 24. maja 1940. godine, u Lenjingradu. Njagovo rano detinjstvo obeležile su godine rata, stradanja pod opsadom, razaranja voljenog grada, kao i posleratna nemaština i skučenost. Soba i po i jedino odelo bila je sva raskoš njegove mladosti. U takvim je uslovima formirao svoje estetske poglede. Beskrajni prostor, voda i mnoštvo odraza neoklasične arhitekture našlo je odraza i u njegovom stvaralaštvu. Godine 1955, u svojoj petnaestoj, završivši sedmi razred i započevši osmi, Brodski je napustio školu i počeo da radi u fabrici kao pomoćnik glodača. Bio je to potez iznuđen kako problemima u školi tako i željom da finansijski pomogne porodici. Više je puta pokušao da se upiše u školu za ronioce i oprobao se u mnogo drugih zanimanja. Tako je radio kao asistent u mrtvačnici oblasne bolnice u nadi da će se upisati na medicinu, kao ložač u kotlarnici, kao mornar na svetioniku. Bio je učesnik geoloških ekspedicija u ulozi tehničara geofizike, pa sanitarac, ložač, fotograf... i sve vreme mnogo je i haotično čitao, najviše poeziju i filozofsko-religioznu literaturu. Učio je samostalno engleski i poljski, pisao je pesme i bavio se prevođenjem poezije. Кao mladić koji će kasnije postati jedan od najplodnijih i najslobodnijih umova svog veka, na vreme je shvatio da mladalačku energiju ne treba uludo traćiti, već je pametno uložiti u duhovno uzdizanje. Кakvu je ulogu odigrala knjiga u njegovom životu, svedoči sâm: „Bilo mi je oko šesnaest kad sam počeo da se obrazujem samostalno. Često sam posećivao biblioteke. Počelo je iz proste potrage za znanjem, da bi preraslo u posao zbog kog vredi sve žrtvovati.” Biografski podaci preuzeti iz: Poluhina Valentina: Эвтерпа и Клио Иосиф Бродского. Хронология жизни и творчества,, Moskva 2012. i L. V. Losev, Хронология Жизни и Творчества И. А. Бродского, Moskva 2006. Težina 0,6 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2014 Pismo ćirilica Povez mek Broj stranica 300 ISBN 978-86-6263-058-2 Dimenzije 130x205

Za prave slike možete se javiti preko WhatsApp-a ili Vibera. C# je jednostavan, objektno i komponentno orijentisan programski jezik sa sigurnim tipovima, pogodan za pisanje aplikacija za Internet. Četvrto izdanje knjige Programiranje na jeziku C# iskusnim profesionalcima pruža informacije koje su im neophodne da bi postali produktivniji. Prvi deo knjige sadrži kratak vodič kroz osnove sintakse jezika C# – u njemu su predstavljene rezervisane reči i koncepti zbog kojih su C# i .NET efikasna okruženja za pravljenje Windowsovih i Web aplikacija. Između ostalog, u prvom delu su opisani: - Klase i objekti - Nasleđivanje i polimorfizam - Preklapanje operatora - Generički šabloni, kolekcije i iteratori - Strukture i interfejsi - Rad sa znakovnim nizovima i regularni izrazi - Obrada izuzetaka i grešaka - Delegati i događaji U drugom delu, čitaoci će naučiti da koriste C# u tri ključna razvojna okruženja - ASP.NET, .NET Windows Forms i ADO.NET - kako bi mogli da prave programe za Windows i Web,uključujući aplikacije koje koriste okruženje izabranog Web čitača i standardne Web servise. U trećem delu, čitaoci će naučiti da kombinuju raznovrsne mogućnosti .NET Frameworka kako bi upravljali programskim sklopovima, radili s metapodacima, prenosili objekte preko granica procesa i računara, koristili niti, upravljali tokovima podataka i integrisali postojeće Windows API i COM objekte u .NET okruženju. Sva objašnjenja i primeri odnose se na Visual Studio 2005, .NET Framewor

Opis O autoru Dodatne informacije „Zar nije upravo umjetnost ta koja olakšava nesreću svijeta, čini je podnošljivijom za život, pomaže nam bar na tren donoseći utjehu i iscjeljujući okolinu u kojoj će rasti novi ljudi?“ JEDAN OD PRVIH ROMANA NA NAŠIM PROSTORIMA KOJI HRABRO PROGOVARA O LGBT ISKUSTVU Lobel Kluiser, glavni junak romana Mama Medeya Damira Zlatara Freya, nalazi se na velikoj prekretnici. Progonjen avetima nesahranjene prošlosti, Lobel odlazi u San Francisko, grad u kom pokušava da izgradi novi život i ostvari veliku muzičku karijeru. Vešto preplićući američku svakodnevnicu glavnog junaka sa sećanjima na tragične događaje koji su obeležili njegov pređašnji život u Baranji i Zagrebu, Damir Zlatar Frey vodi nas do furioznog raspleta, trenutka u kom se Lobel vraća u svoju domovinu. Pokrećući veliku temu seksualne različitosti, i to kroz priču o samospoznaji glavnog junaka romana, Damir Zlatar Frey nam upečatljivo predstavlja koliko je taj put mukotrpan i kakve sve opasnosti donosi, pogotovo u društvu koje svaku različitost nemilosrdno satire. Dirljiv i duboko human, roman Mama Medeya nenadmašno pripoveda o životima stigmatizovanih ljudi, ali govori i o krhkoj snazi društvene solidarnosti, empatije i umetnosti koje nam jedino mogu doneti slobodu. *** „Damir Zlatar Frey vešto i elegantno ulazi u klinč sa zahtevnom pripovedačkom strukturom romana Mama Medeya, izašavši kao pobednik. Teatarsko iskustvo autora ogleda se u različitim narativnim strategijama koje se slivaju i prave zanimljiv kontrapunkt upadljivom intimističkom i ispovednom tonu glavnog junaka, talentovanog kompozitora koji zbog nerazumevanja i progona sredine u kojoj živi mora da napusti svoju zemlju. Jedna od ključnih tema ovog stilski ujednačenog romana jeste strah od spoznaje sopstvene istinske prirode i slobode koju ona donosi. U završnici romana nailazimo na rečenice koje to najbolje potvrđuju: „Ali što ako ostariš bez zanimanja, znanja, sadržaja o samom sebi? Ako te umjesto kontemplacije i mira prožderu sjede vlasi ljubomore?“ Mama Medeya hrabro nosi bolni beleg svoje drugosti od prve stranice do poslednjeg reda i u sukobu je sa isključivostima i zadrtostima gotovo svih društava, a pogotovo onih nedovoljno zrelih, navodnih demokratija u povoju, dajući tako značajan doprinos regionalnoj kvir književnosti.“ Zoran Janković Damir Zlatar Frey (Zagreb, 1954) pozorišni je i operski reditelj, koreograf, scenograf, kostimograf, dramski i prozni pisac, osnivač i umetnički direktor pozorišta i festivala. Njegovo vanserijsko stvaralaštvo ostavilo je dubok trag na kulturnoj mapi gotovo svih prostora bivše Jugoslavije i Italije na kojima je radio, počevši od svoje domovine, preko Slovenije, u kojoj se umetnički formirao i 1986. godine osnovao čuveno pozorište, ljubljansku „Koreodramu“. Vizionarski, osniva 2000. godine i Međunarodni festival kamernog teatra „Zlatni lav” u Umagu, koji svake godine, pod drugim sloganom, okuplja umetnike iz zemalja središnje i južne Evrope. Dobitnik je najviših nagrada i priznanja, među kojima se ističu: odlikovanje predsednika Republike Hrvatske za doprinos u kulturi Red Danice hrvatske s likom Marka Marulića, Marulova nagrada, tri Nagrade hrvatskog glumišta, Prešernova, Župančičeva, Nagrada grada Ljubljane i Borštnikova nagrada, koju dobija u više navrata. Napisao je romane Kristalni kardinal (2014), Stanzia Grande (2016) i Istarska Lady Macbeth (2020). Težina 0,6 кг Godina izdanja 2022 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 368 str. ISBN 978-86-6263-405-4 Dimenzije 140 x 205 mm

Opis O autoru Dodatne informacije Puškinski dom Andreja Bitova spada u red velikih ruskih romana. Nastao pri kraju sovjetske epohe, na granici zvanične i nezvanične književnosti, Puškinski dom sažima problematiku ruskog XX veka. Ovaj moderni roman o sudbini ruske kulture pokazuje klasičnog junaka ruske književnosti u novim okolnostima. U svetlu novog doba, Bitov preispituje ključna pitanja ruske književnosti i čini to na inteligentan, duhovit, lak i šarmantan način. Roman Puškinski dom takođe se smatra ključnim delom ruske postmodernističke književnosti. Zorislav Paunković Andrej Bitov (1937, Peterburg) rođen je u porodici arhitekte, odrastao na Peterburškoj strani. Njegove prve uspomene vezane su za ratnu zimsku blokadu 1941–1942. Zatim je usledila evakuacija – Ural, Taškent, od kada i odbrojava svoja „putovanja“ koja traju do današnjeg dana. Bitov se sa porodicom vraća u Peterburg 1944. Završio je 1962. Rudarsko- geološki institut. Jedno vreme je radio u geološkim ekspedicijama kao bušač. U časopisima je počeo da objavljuje 1959. Roman Puškinski dom nije mogao da ugleda svetlost dana u Rusiji sve do kraja osamdesetih godina. Od 1973. objavljeno je u časopisima samo nekoliko odlomaka iz Puškinskog doma. Pojedine prozne celine objavljene su kao ciklus u zbirci „Čovekovi dani“ (1976) pod naslovom Mladi Odojevcev, junak romana. Kod nas je objavljen izbor iz tog zbornika pod naslovom Nevoljena Albina (Beograd, Prosveta, 1982). Integralni tekst romana Puškinski dom na ruskom jeziku objavljen je prvi put u izdanju Ardis, Ann Arbor, SAD, 1978. Bitov je 1979. bio jedan od autora i pokretača zabranjenog almanaha „Metropolj“ (objavljenog nešto kasnije u SAD). U predgovoru jednoj knjizi Bitova V. Panova je napisala: „...izoštrena misao, umetnička pronicljivost, živi interes prema unutrašnjem životu čovekovom“. Konzervativno raspoloženim kritičarima u njegovim delima nedostaje socijalni prilaz i jasno izražena pozicija, zameraju mu apstraktno psihologiziranje i privrženost etičkim principima koji ne zavise od socijalnih principa i nisu njima uslovljeni. Svojevrsnost i nezavisnost Bitovljevog talenta ogleda se u putopisnoj prozi (Sedam putovanja, 1976), gde ličnost putnika-posmatrača, sa svojim analitičkim razmišljanjima, ima kudikamo važniju ulogu od objekta posmatranja. Bitov je u romanu Puškinski dom pokušao sveobuhvatno da osmisli svet sa pozicija čoveka u Sovjetskom Savezu, a istovremeno je otvorio temu nastavljanja ruske književne tradicije. Stvaralaštvo Bitova odražava i zapadnoevropski uticaj ispoljen u onim traganjima usmerenim na obnavljanje pripovedačkog manira i na pokušaj oslobađanja od tradicije ruske književnosti. Bitov je svoj roman označio kao „roman-muzej“ istakavši i potrebu korišćenja „ambalaže“ stvorene pre njega. On nas uverava da pod „svodovima Puškinskog doma“ prati muzejsku tradiciju koristeći interferencije i ponavljanja, a kaže i da se zapravo raduje zbog svoje unutrašnje zavisnosti. Roman ima prolog koji je, po romanu Černiševskog, naslovljen „Šta da se radi?“ i tri dela: dva su naslovljena prema romanima Turgenjeva i Ljermontova – „Očevi i deca“ i „Junak naših dana“. Naslov trećeg dela ironično parafrazira naziv Puškinove poeme „Bronzani jahač“ – „Bedni jahač“. Ostala poglavlja imaju naslov: „Maskarada“, „Dvoboj“, „Okom nevidljivi demoni“. U Bitovljevom romanu očigledne su konstrukcije i montaže: mnogobrojni citati, ubačene novele, umetnuti autorovi kurzivni delovi, grafički prikazi odnosa likova... Puškinski dom je uneo znatne inovacije u kanonizovane modele savremene ruske proze. Autor se poslužio modelom realističkog romana, kako bi izvršio potpunu destrukciju tog modela. Za razliku od mnogih drugih savremenih ruskih autora koji su želeći da izbegnu koncept socijalističkog realizma, stvarali dela proširene tematike i izmenjenog ideološkog predznaka, Bitov stvara roman otvorene i neobavezne književne strukture. Njegov postupak se ogleda u ponavljanju motiva, interpolaciji istih segmenata u različite strukture, slobodnoj montaži fragmenata, autocitiranju, slobodnom skraćivanju, menjanju tekstova i naslova dela i u postupku fragmentacije celovite strukture. Puškinski dom nije roman karaktera, nije to ni roman o vremenu, to je, u prvom redu, roman o romanu. I baš je to ono što ovo delo čini specifično i radikalno novim, naročito ako se ima na umu kontekst u kome je nastalo. Na ovom planu ogleda se veza Bitova sa ruskom avangardnom prozom A. Belog, B. Piljnjaka i dr. s odgovarajućim kretanjima u američkoj i evropskoj prozi sedamdesetih godina, a isto tako i veza s Vladimirom Nabokovim. Modelom ovog romana Bitov se približava formi onih romana XX veka koje karakteriše razmišljanje o romanu (A. Žid, američki „self-reflexive“ roman). Među poznata dela Bitova spadaju i Letovalište (1967), Apotekarsko ostrvo (1968), Način života(1972), Oduzimanje zeca (1992), Dva čoveka (1994). Lidija Subotin Težina 0,9 кг Dimenzije 140 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2018 Pismo ćirilica Povez tvrd Broj stranica 524 ISBN 978-86-6263-220-3 Dimenzije 140x205