Radio časopis, 1945 - 1946. Časopis za amatere i tehničare Broj 1, 1945, III izdanje u martu 1946. Broj 2, 1945, II izdanje u aprilu 1946. Broj 1, 1946, II izdanje u aprilu 1946. Broj 2, 1946, II izdanje Broj 3, 1946. Broj 4, 1946. Broj 5, 1946. Broj 6, 1946. Broj 7, 1946. Broj 8, 1946. Broj 9, 1946. Broj 10, 1946. Broj 11, 1946. 13 brojeva ukoričenih, udžbenički format. Odlično očuvani sem potpisa prethodnog vlasnika na prvom praznom listu.

Izdavač: Radio Zagreb Glavni i odgovorni urednik Ervin Peratoner Dizajn Zoran Pavlović Ilustracije Mirko Ilić Meki povez, klapna, 446 strana

Plakat Radio televizija Novi Sad : Oj Dunave, Dunave plavi : Narodna muzika podunavskih zemalja, 1974. U dobrom stanju Dimenzije: 84 x 59 cm

ULTRA RETKO IZ 1937 GODINE,BROJEVI 9,19,21 I 27,STANJE KAO NA SLICI

TREĆI PROGRAM BROJ 163 LETO 2014. Izdavač: Radio Beograd Godina izdanja: 2014. Povez: broš Broj strana: 220 Pismo: latinica Stanje: odlično, kao novo

Lemmy Motorhead uramljen plakat kluba sedel povodom Lemijevog rodjendana, tribute party. dimenzije sa ramom : 44,5 x 32,5 cm. Plakat je radio svajcarski strip crtač, Stanje odlicno. Preporucujem licno preuzimanje u NS ili u Zablju.

TREĆI PROGRAM Proleće 1969 RADIO BEOGRAD OSVETLJENJA 1. Ko je barbarogenije - RADOMIR KONSTANTINOVIĆ (13 str.) 2. Čemu filosofi - VELJKO KORAĆ 3. Inteligencija i javnost - MIHAILO ILIĆ 4. VALTER BENJAMIN - Umetničko delo u epohi svoje tehničke reproduktivnosti 5. Naučna avangarda - LEONID IVANOVIĆ SJEDOV . . . . ......................................................... Broš Latinica Ukupno 415 stranica Tekst `Ko je barbarogenije` podvlačen grafitnom olovkom! U celini jako solidan primerak!

Originalni bioskopski (filmski) plakat : DOBRI STARI PIANINO Dobri stari pianino je jugoslovenski crno-beli ratni film snimljen na slovenačkom jeziku 1959. godine u režiji Franceta Kosmača. Temelji se na istoimenoj radio-drami Franeta Milčinskega - Ježka. Događa se za vreme Drugog svetskog rata, a protagonist je učitelj klavira koji je toliko posvećen muzici da ga se ratna zbivanja ne tiču sve dok ga slučajno ne uhapse nemački okupatori. Režija: France Kosmač Scenario: France Kosmač, Frane Milčinski - Ježek Uloge: Frane Milčinski - Ježek, Vida Kuhar, Vekoslav Janko Kao na fotografijama. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Originalni bioskopski (filmski) plakat: CONVOY / KONVOJ (1978) Kamiondžiji „Gumenom Patku” se na putu kroz Arizonu pridružuju „Ljubavna mašina” i „Pauk Majk”. Zaustavlja ih korumpirani šerif Lajl Valas pa moraju da plate kaznu. Kasnije ih šerif Lajl pronalazi u restoranu gde ih provocira preti Pauku Majku. Nastaje opšta tuča iz koje kamindžije beže, a vest se brzo širi preko radio stanice. Njihova namera je da odu u Novi Meksiko i na taj način izbegnu krivično gonjenje. Ovaj događaj poprima mnogo veće razmere kad se sve više kamiondžija priključuje odmetnutom konvoju u znak podrške. Šerif Lajl želi osvetu, sindikat vozača svoja prava, a političari priliku za svoju promociju. Režija: Sam Peckinpah Uloge: Kris Kristofferson, Ali MacGraw, Ernest Borgnine Stanje plakata kao na fotografijama. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Originalni bioskopski (filmski) plakat: NJIHOVE ZABLUDE / IL VETTURALE DEL MONCENISIO Dizajn plakata: Anton Lukateli Rođen u Herceg Novom, preminuo u Beogradu. Anton Lukateli je bio crnogorski slikar, filmski scenarista i nastavnik likovne kulture. Poreklom je bio Italijan, iz plemićke porodice Lokateli iz Milana, koja se kretala duž jadranske obale i nalazila se u Bokokotorskom zalivu, pomažući Srbima u odbrani od Turaka. Kada je počeo Drugi svetski rat, italijanska vojska je uhapsila njegovu majku u zatvoru Mamula. Veoma revoltiran ovim činom, odlučuje da promeni prezime u Lukateli i prihvati srpsku nacionalnost. Bio je član partizanskog pokreta od početka Drugog svetskog rata. Prije i poslije rata bio je urednik lista “Ilustrovana pobjeda”. Posle rata radio je kao filmski scenarist za Avala film u Beogradu. Jedan od osnivača Crnogorskog društva slikara, Režija: Guido Brignone Uloge: Rosario Borelli, Georges Brehat, Elisa Cegani, Virna Lisi... Kao na fotografijama. Dimenzije oko 68 x 49 cm

IZDAVAC OVOG DRAGOCENOG IZDANJA JE MUZEJ PRIMENJENIH UMETNOSTI 2007g. 270 str. radi se o ktalogu,prilicno masivnom,i u boji,u kome je dto mesto i recju i crtezom svima koji su u dgpoj istoriji Politikinog Zabavnika radili stripove,ilustracije... odlicno stanje.. veci format..

Apokalipsa, Gradac 57/58 Izdavač: Gradac, Čačak 1984 Časopis za književnost, umetnost i kulturu Žan Bije - Duhovnost snažnih Dragoš Kalajić - Ispit katastrofe Žan Ševalije - Milenarizam, mesijanstvo, eshatologija Radoslav Petković - Lica apokalipse Svetislav Basara - zver koja proždire samu sebe Konrad Lorenc - Osma smrtnih grehova civilizovanog čovečanstva Tomas Maltus - O zlu koje proističe iz principa naseljavanja Živojin Pavlović - Nosi se! V.Abramčik - Šta ćemo raditi kada svet propadne... stanje vrlo dobro.

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan tecaj kod slikara Mladena Josica i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primenjenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primenjenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobodjenja (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i graficara). Bio jedini izlagac iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu.

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan tecaj kod slikara Mladena Josica i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primenjenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primenjenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobodjenja (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i graficara). Bio jedini izlagac iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu.

fanzin THE VAULT No. 4/5 (proleće 2004, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 96 strana, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane, štampane c/b korice U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena. Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine vremenom `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Ovaj broj su maestralno sastavili: Rna, Maja, Dachaz, Duško i Franquelli - sve istinski metal fanatici i poznavaoci. IZ SADRŽAJA: TWISTED TOWER DIRE, Alex Skolnick, WITCHBURNER, BLACK STEEL, EXILED, PANZER, PARAGON, SKULLVIEW, MORNINGSTAR, AUDIOPAIN, WARNING, TONKA, DEW SCENTED, HANGAR 18, WITCHTOWER, SOLITAIRE, DOMAĆA SCENA: AZAZEL, INTERFECTOR, M.A.D./GOYA, TOXIC DEATH, recenzije (Acroholia, Amentes, Apocalypse, Bad Blood, Dark Carnival, Deaf Auditorium, Divlje Jagode, Dusk Delight, E.N.D, GORTHAUR`S WRATH, Hexagram, Infernal Tenebra, Kaoz, Interfector, Draconic, Amaranth, Kraljevski Apartman, Omnimors, Porfiria, Psychoparadox, Punished, Retaliation, Royal Blue, Sarcasm, Southern Storm, Tornado, Toxic Death. Fanzini (Metal Revolution, Vampir, Storberg, Ravenlord, Demise, Hornburg, Explosive. Koncerti: Simargal, Hellhammer Festival Pančevo: Posmrtna Liturgija, Heretical Guilt, Embriotomy, Sacramental Blood, Interfector, All My Sins, Maroth, The Stone, Sindrom, Midgard, Kramp... Danas sa nevericom gledamo ovoliku količinu bendova, albuma, izdavača, fanzina, koncerata... Sa ponosom mogu da kažem da je tu i mnogo mog truda i znoja da napravim jednu respektabilnu metal scenu i da povežem njene karike. Sa druge strane, sa tugom gledam današnje stanje koje je mnogo lošije nego što je to bilo pre 15-ak godina kada je Rna radio ovaj fanzin, a ja Metal Express, Rock Express... Ostaje nam samo da se nadamo da će se pojaviti jedna nova, agilna i sposobna generacija koja će se približiti vrhuncu srpske metal scene sa početka XXI veka. Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. Ovaj oglas ilustrujem albumom Rninog benda SPACE EATER... Poslušajmo Boška Radišića i prisetimo se svih srpskih metal muzičara koji nisu više sa nama.

Originalni bioskopski (filmski) plakat: DEČKO KOJI OBEĆAVA Dečko koji obećava je jugoslovenski igrani film snimljen 1981. godine u režiji Režirao ga je Miloša `Miše! Radivojević na osnovu priče koju je sam, zajedno sa Nebojšom Pajkićem napisao. Protagonista, koga tumači Aleksandar Berček, je Slobodan Milošević, mladić iz ugledne porodice tadašnjih komunističkih vlastodržaca koji se, iako ga čekaju siguran posao, karijera i lagodan život, počinje odavati nonkonformističkom i autodestruktivnom životnom stilu u kojoj važnu ulogu igra rok muzika. Dečko koji obećava se često navodi kao najbolja i najpoznatija uloga u karijeri Aleksandra Berčeka, ali je postao još poznatiji po tome što se u njemu pojavljuju i svoje pesme izvode neki od najpopularnijih i najvažnijih bendova tadašnjeg jugoslovenskog Novog talasa, a zbog čega će u kasnijim decenijama steći svojevrsni kult status. Sam izraz `dečko koji obećava` je postao popularan i izvan filmskog konteksta, te se koristio za mlade, ambiciozne ličnosti iz sveta politike, uključujući kako protagonistovog imenjaka Slobodana Miloševića, tako i hrvatskog političara Zorana Milanovića. Režija: Miloš Radivojević Producent: Milan Žmukić Scenario: Dušan Kovačević Uloge: Aleksandar Berček, Eva Darlan, Dara Džokić, Rade Marković, Dušica Žegarac, Milena Zupančić, Velimir Bata Živojinović Muziku je radio bend Šarlo Akrobata a u filmu se pojavljuju Dušan Kojić Koja (gitara) i Ivica Vdović Vd (bubnjevi) iz ovog benda sa Aleksandrom Berčekom (bas) kao grupa VIS „Dobri Dečaci“. Tri pesme (`Slobodan“, „Dosta mi je svega“ i „Depresija`) za koje je Koja napisao muziku su kreirane za tu priliku a materijal nikada kasnije nije objavljen. U filmu se pojavljuju i Vlada Divljan i Srđan Šaper iz ondašnjih Idola. Kao na fotografijama. Dimenzije oko 68 x 41 cm

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan te~aj kod slikara Mladena Josi}a i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primewenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primewenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobo|ewa (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i grafi~ara). Bio jedini izlaga~ iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu.

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan tecaj kod slikara Mladena Josica i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primenjenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primenjenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobodjenja (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i graficara). Bio jedini izlagac iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu. pecanje riba ribar

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan tecaj kod slikara Mladena Josica i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primenjenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primenjenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobodjenja (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i graficara). Bio jedini izlagac iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu. lovac patka zec

str. 267 urednik : Dragiša Stanojević bgd., juni 1887 - sveska prva (br. 1) Dragiša Stanojević (Beograd, 4. april 1844— Niš, 9. novembar 1918) srpski je političar, pravnik i književnik. Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu od jula 1897. do septembra 1900. godine. Doktorirao je prava u Bonu. Bavio se politikom i bio je socijalista, dugo vremena je proveo u izgnanstvu iz Srbije. On je sin pukovnika Jeremije Stanojevića (1808-1869) i Marije Nenadović (1817-1908). Po ocu je unuk kneza Nikole Stanojevića i praunuk kneza Stanoja iz Zeoka, a po majci je unuk prote Mateja Nenadovića i praunuk obor-kneza Alekse Nenadovića. Uz Dimitrija Tucovića i Radovana Dragovića bio je jedan od poznatijih srpskih socijalista. Kao književnik poznat je po dobrim prevodima i prepevima klasičnih dela italijanske književnosti: Danteove „Božanstvene komedije“, Tasovog „Oslobođenog Jerusalima“, Ariostovog „Besnog Rolanda“. Posle studija u Nemačkoj 1865. god odlazi u Pariz. Po povratku u zemlju 2. septembra 1867. godine postaje profesor na Pravnom fakultetu u Velikoj školi. Posle ubistva Kneza Mihaila na Košutnjaku, Dragiši se sudi jer je sa grupom studenata izašao na ulicu. I ako oslobođen krivice sa svojim ocem i stricem Jakovom koji su takođe okrivljeni za zaveru pa oslobođeni, napustio je Srbiju. Vraća se posle 14 godina i zapošljava se kao sekretar u Ministarstvu Finansija. Zbog simpatija prema Radikalnoj stranci ista ga 1890. godine postavlja za vladinog komesara Narodne banke a iste godine kao kandidat Radikalne stranke postaje poslanik u Skupštini. Od 1897. god. Dragiša Stanojević uglavnom živi od svog književnog rada. Dok je bio na mestu upravnika, brinuo je o poboljšanju materijalnog položaja biblioteke, utvrdio stvarno stanje fonda, a posebnu pažnju je posvetio vraćanju više hiljada publikacija pozajmljenih iz biblioteke. Radio je na izradi zakona o Narodnoj biblioteci u Beogradu od 1901. godine.

fanzin THE VAULT No. 3 (2002, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 72 strane, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena. Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine vremenom `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Sa setom sam prelistavao ovaj broj, gde mi se Boško zahvaljuje u uvodniku, kao i mojoj kući Rock Express Records... Huuh. Iz sadržaja: ARTISAN, HOLY MOSES, FALCONER, MINOTAUR, TEUTONIC, WOLVERINE, DESASTER, ABATTOIR, SAVATAGE, BALLISTIC, OCTOBER 31, AGENT STEEL, UNDER COMMAND, LOGAR`S DIARY, HAMMERFALL, PARADOX, EIDOLON, BRUJERIA... DOMAĆA SCENA: recenzije (DR STEEL, DOGMA; ALISTER, AZAZEL, ALOGIA, GRIVA, PSYCHOPARADOX, PAVIĆ, koncerti: Oddium, Black Abbys, Spirit Of Destruction, Kraljevski Apartman, Abonos, Apocalypse, Amon Din, Sacramental Blood, Murder, Azazel, Krampm All My Sins, Nocturnal, Simargal, Acrocholia, Rapid Force...). Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. Ovaj oglas ilustrujem albumom Rninog benda SPACE EATER... Poslušajmo Boška Radišića i prisetimo se svih srpskih metal muzičara koji nisu više sa nama.

fanzin THE VAULT No. 6 (jesen 2006, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 168 strana, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena, a svakako najobimnijem (ovaj broj ima čak 168 strana!!!). Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Na naslovnoj strani ovog broja su se razbaškarile beer`n`thrash legende - TANKARD (zato njihovom pesmom i ilustrujem ovaj oglas - pogledajte video), a unutra ćete naći intervjue sa metal legendama CYNIC, EXCITER, POSSESSED, EXUMER, ONSLAUGHT kao i opakim bendovima poput DEATHROW, HOLY TERROR, STORMWARRIOR, IMAGIKA, WOTAN.. -primećujete, većinom su to thrash bendovi. I po tome se Boškov zin izdvajao među hiljadama onih koji su podržavali death i black scenu. No, ono što je bio Rnin specijalitet - zaslužuje posebnu pažnju - RECENZIJE. Njih ima na stotine, na 70-ak strana, a na svakoj 5-10 recenzija, pa množite i sabirajte. Ako pažljivo čitate svaki tekst, a pisani su sitnim slovima, trebaće vam makar 6 meseci da `savladate gradivo`. Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Originalni bioskopski (filmski) plakat: Sicilijanac (The Sicilian) Režija: Michael Cimino Scenario: Mario Puzo, Steve Shagan Uloge: Christopher Lambert, John Turturro, Terence Stamp, Joss Ackland, Barbara Sukowa Sadrzaj: Na Siciliji se poslije 2. svetskog rata živelo vrlo teško. Seljaci su bili bez posla ili su za malu platu radili za bogate zemljoposjednike. Dok su jednog dana mladi seljak Salvatore Giuliano (C. Lambert) i njegov najbolji prijatelj Pisciotta (J. Turturo) pokušali u lijesu prošvercati malo pšenice, zaustave ih karabinjeri. Dolazi do pucnjave s obe strane. Giuliano i njegov prijatelj pobjegnu, utrče u dvorište dvorca najbogatijeg zemljoposjednika, princa Borse (T. Stamp), ukradu konje i pobjegnu u brda. Teško ranjenog Giuliana izleče fratri u samostanu. Šef mafije, stari don Masino Croce (J. Ackland) koji vlada celim tim krajem, poruči Giulianu preko sveučilišnog profesora Hectora Adonisa (R. Bauer) da se vrati i da mu neće biti suđeno. Ali, on je romantični individualist koji ne želi imati ništa ni sa zemljoposjednicima koji plaćaju mafiji za zaštitu, a ni sa crkvom. Odmetne se u brda i stekne poverenje bandita koji su se već pre odmetnuli. Njegov je plan pljačkati bogate i davati siromašnima. Jednog dana provali u dvorac princa Borse i tu ga, dok njegovi banditi pljačkaju, zavede prinčeva žena - Amerikanka Camilla (B. Sukowa) Stanje plakata kao na fotografiji. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Originalni bioskopski (filmski) plakat : ROBOCOP / ROBOKAP RoboCop je američki distopijski cyberpunk akcijski triler SF film iz 1987. koji je režirao Paul Verhoeven prema scenariju kojeg su zajedno napisali Edward Neumeier i Michael Miner. Glavne uloge tumače Peter Weller, Nancy Allen, Dan O`Herlihy, Ronny Cox, Kurtwood Smith i Miguel Ferrer. Film se odigrava u Detroitu u budućnosti, a radnja se odvija oko policajca Alexa Murphya (Weller) kojeg naučnici nakon udesa od kriminalaca preobraze u kiborga, robotskog policajca poznatog kao RoboCop, koji bi trebao zaustaviti tales kriminala u gradu po naredbi fiktivne megakorporacije OCP. Prema motivima filma snimljena su dva filmska nastavka, TV serija, animirana serija i napravljene video-igre. 2014. snimljen je i manje zapažen istoimeni remake. Iako su neki krugovi prigovarali filmu zbog nasilja, većina kritike je bila pohvalna te u filmu vidjela alegoriju na Reaganovu Ameriku 1980-ih, tj. privatizacije i sve većeg dovođenja neoliberalnog kapitalizma i korporatizma u društvo. Ostale teme u priči su sprega kriminala i korporacija, uticaj medija, gentrifikacija, korupcija, autoritarizam, pohlepa, privatizacija, kapitalizam, identitet i ljudska narav. Snimljen uz skroman budžet, RoboCop je postigao uspeh i zaradio 53,4 miliona $ te postao 16. najkomercijalniji film 1987. u američkim bioskopima. Sveukupno je zaradio preko 100 miliona $ širom sveta od prihoda u bioskopima i video tržišta. Smatra se jednim od najboljih akcionih filmova 1980-ih te je dobio i nekoliko nagrada, od kojih se naročito ističe nagrada Saturn za najbolji SF film, dok je nizozemski režiser Verhoeven ovim filmom uspeo proboj na američko tržište, u sklopu kojeg će uspešno raditi naredne decenije. Režija: Paul Verhoeven Producent: Jon Davison Scenario: Edward Neumeier, Michael Miner Uloge: Peter Weller, Nancy Allen, Dan O`Herlihy, Ronny Cox, Kurtwood Smith, Miguel Ferrer Kao na fotografijama.. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

fanzin TEMPLE OF THE DOOM No. 1 (1995, Svilajnac) 16 strana, A4, štampani metal fanzin - NA SRPSKOM Ovo je jedan od prvih, ako ne i prvi (morao bih da proverim) srpski štampani metal fanzin, iza koga je, kao izdavač i autor, stajao Dejan Ilić - Ilke. Ako ste makar `umočili prste` u metal vode, nemoguće je da negde niste naleteli na Ilketa. Pisao je za Rex i MEX, objavljivao albume, bio menadžer brojnih bendova, bavio se i bavi se distribucijom metal muzike na svim formatima... i još mnogo toga drugog vezanog za metal. Već 20-ak godina živi u Ingolštatu, ali na dnevnoj bazi održava kontakte sa ovdašnjim metalcima, uključujući i moju malenkost, iako se poslednjih godina ređe čujemo i vidimo. Ovaj istorijski fanzin donosi informacije o sceni pre 25 godina. Pored brojnih novosti sa inostrane scene (pa i intervjua, npr. sa OBITUARY, SLAYER, PANTERA), koje su bile važne tadašnjim čitaocima u svojevrsnoj medijskoj blokadi i nedostatku informacija o svetskoj metal sceni (bilo je to doba narodnjaka i turbo-folka), a nama danas su sasvim beznačajne, broj donosi vesti sa domaće scene i informacije o srpskim bendovima KATARZA (info o kaseti), DEAD JOKER (tu je i intervju sa bendom), PURE (intervju), SUSPIRIA (intervju), STENTOR (recenzija), TOTALNI PROMAŠAJ (info o demo kaseti), NECROPHILIAC TERROR (prvi bend Zombija iz SIMARGALA, koji ću kasnije objaviti na mojoj REX Records etiketi), SAVRŠENSTVO KROZ PATNJU (band info). Tu su i reklame za druge fanzine, muzičke studije, kao i izdanja Ilketove kuće i/ili distribucije West Force (DEE ANDREA, MORTUS vs. SUSPPIRIA, DEAD JOKER, MORTUARY). Bitno je naglasiti da je fanzin podjednako podržavao i metal i HC pa i punk scenu. I to govori sa jedne strane da je postojalo određeno jedinstvo u undergroundu, ali i sa druge da nije bilo dovoljno bendova, pa su `svi podržavali sve`. Već 4-5 godina kasnije, u Srbiji će raditi makar 100 dobrih i odličnih metal bendova... Istorijski važan fanzin, za kolekcionare i metal istoričare. Ovaj primerak sam dobio od autora Ilketa, i 20-ak godina je bio u kolekcijo urednika Rock i Metal Expressa, tj. mojoj, što broju daje dodatnu vrednost i zanimljivost, o čemu, ako kupac to bude zahtevao, mogu izdati i pisani sertifikat. ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta