Radio časopis, 1945 - 1946. Časopis za amatere i tehničare Broj 1, 1945, III izdanje u martu 1946. Broj 2, 1945, II izdanje u aprilu 1946. Broj 1, 1946, II izdanje u aprilu 1946. Broj 2, 1946, II izdanje Broj 3, 1946. Broj 4, 1946. Broj 5, 1946. Broj 6, 1946. Broj 7, 1946. Broj 8, 1946. Broj 9, 1946. Broj 10, 1946. Broj 11, 1946. 13 brojeva ukoričenih, udžbenički format. Odlično očuvani sem potpisa prethodnog vlasnika na prvom praznom listu.

RADIO-AMATER 1986, 1987, 1988, 1989. Časopis za elektroniku i telekomunikacije Ukoričeno, svi brojevi za svaku navedenu godinu. Veći format. Spolja požuteli, unutrašnjost lepo očuvana, bez zapisa, žvrljotina... Troškove poštarine snosim ja (preporučena tiskovina).

Izdavač: Radio Zagreb Glavni i odgovorni urednik Ervin Peratoner Dizajn Zoran Pavlović Ilustracije Mirko Ilić Meki povez, klapna, 446 strana

Casopis RADIO AMATER brojevi u rasponu od 1978-1983. Komplet 66 kom.

Ultra retko iz 1937 god,od broja 1 do broja 26,par listova ispada,solidno ocuvano

95 brojeva iz sedamdesetih godina dvadesetog veka odlično očuvani velok3 bela kesa

57 brojeva iz devedesetih XX vea odlično očuvani belozelkesa velok3

KUTIJA UKLJUČUJE: 4 XT50 PRO radio-prijemnika sa držačima za pojas, 16 AA Ni-MH punjivih baterija kapaciteta 1800mAh, 4 stolna punjača, 4 napajanja za zid, 4 MA24-L Dvostruki LPD/PMR446 radio-prijemnik 85 kanala: 69 LPD + 16 PMR446 Vodootporan IPX2 Snaga: 500mW ERP (PMR446); 10 mW ERP (LPD) Side tone: utišivač zvuka na kraju transmisije LCD displej sa osvetljenjem Indikator niske baterije Automatska štednja energije: automatski kola za štednju baterije 38 CTCSS tonova u TX i RX režimu i 83 DCS tonova Dugme za poziv Rete Radio Montana (dostupno samo u Italiji) Tipična autonomija do 12 sati SCAN funkcija Monitor funkcija Zaključavanje tastature radi sprečavanja slučajnog pritiskanja tastera Roger Beep koji se može isključiti VOX za hands-free komunikaciju sa 6 nivoa podešavanja 2-Pin MIDLAND priključak za spoljni mikrofon/spoljni zvučnik Priključak za punjenje: mikro USB Težina: 94g Dimenzije: 102x49x30 mm

Boja: crna Kanali: 69 LPD + 24 PMR446 (8 + 16 preprogramirano) Tonovi: 38 CTCSS + 83 DCS Komunikacija do 12 km Premium radio sa volumnom Knob Punjiva preko USB-a Bočni ton: prigušni ton za prijenos signala Široki displej Van dometa BabiSitting funkcija Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 9 nivoa osetljivosti Pozovite sa 5 izbornih tonova SCAN Izbor velike / niske snage Brzi punjač (4 sata) Napajanje: Punjiva baterija (do18 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE: Blister: sa 2 radio-uređaja, 2 profesionalna klipna kaiša, 1 dupla desktop punjač, 2 punjiva baterijska pakovanja, USB kabl, 2 slušalice mikrofona MA21-L

Boja: crno/žuta Kanali: 69 LPD + 24 PMR446 (8 + 16 preprogramirano) Tonovi: 38 CTCSS + 83 DCS Komunikacija do 12 km Premium radio sa volumnom Knob Punjiva preko USB-a Bočni ton: prigušni ton za prijenos signala Široki displej Van dometa BabiSitting funkcija Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 9 nivoa osetljivosti Pozovite sa 5 izbornih tonova SCAN Izbor velike / niske snage Brzi punjač (4 sata) Napajanje: Punjiva baterija (do18 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE: Valibok: sa 2 radio-uređaja, 2 profesionalna klipna kaiša, 2 singl-a desktop punjači, 2 punjiva baterijska pakovanja, 2 zidna adaptera, 2 USB kabla, mikrofoni u slušalicama MA21-L

Dvostruki LPD/PMR446 radio-prijemnik 85 kanala: 69 LPD + 16 PMR446 Vodootporan IPX2 Snaga: 500mW ERP (PMR446); 10 mW ERP (LPD) Side tone: utišivač zvuka na kraju transmisije LCD displej sa osvetljenjem Indikator niske baterije Automatska štednja energije: automatski kola za štednju baterije 38 CTCSS tonova u TX i RX režimu i 83 DCS tonova Dugme za poziv Rete Radio Montana (dostupno samo u Italiji) Tipična autonomija do 12 sati SCAN funkcija Monitor funkcija Zaključavanje tastature radi sprečavanja slučajnog pritiskanja tastera Roger Beep koji se može isključiti VOX za hands-free komunikaciju sa 6 nivoa podešavanja 2-Pin MIDLAND priključak za spoljni mikrofon/spoljni zvučnik Priključak za punjenje: mikro USB Težina: 94g Dimenzije: 102x49x30 mm

REČ - Časopis za Književnost i Kulturu / 1. - 54. broja (komplet) Radio B92; 09.1994. - 03.1997.god. (1. - 36. broja); B92; 04.1997. - 01/02.1999.god.(37. - 53/54. broja) mek povez; ( broj 30. je dizajniran i izdat kao `oštećen` )

Toki voki set koji radi na slobodnoj rekvenciji za koju nije potrebna dozvola, sa 8 kanala. Domet do 6 km 8 Kanala 5 pozivnih tonova Monitoring funkcija Funkcija skeniranja Pozadinsko osvetljenje “Beep” zvuk “Beep” zvuk pri uključenju / isključenju Zakačaljka za kaiš Obim isporuke:2 x Radio-stanice Baterije nisu uključene

TREĆI PROGRAM Proleće 1969 RADIO BEOGRAD OSVETLJENJA 1. Ko je barbarogenije - RADOMIR KONSTANTINOVIĆ (13 str.) 2. Čemu filosofi - VELJKO KORAĆ 3. Inteligencija i javnost - MIHAILO ILIĆ 4. VALTER BENJAMIN - Umetničko delo u epohi svoje tehničke reproduktivnosti 5. Naučna avangarda - LEONID IVANOVIĆ SJEDOV . . . . ......................................................... Broš Latinica Ukupno 415 stranica Tekst `Ko je barbarogenije` podvlačen grafitnom olovkom! U celini jako solidan primerak!

Verzija: PMR446 Boja: crna Kanali: 8 + 16 unapred programirani Tonovi: 38 CTCSS Komunikacija do 8 km * Punjiva preko USB-a Bočni ton: prigušni ton za prenos signala Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 3 nivoa osetljivosti CALL SCAN Napajanje: Punjiva baterija (do12 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE: Blister: sa 2 radio uređaja, 2 clipsa za pojas, 1 punjač za dvosmerno radno okruženje, 2 punjive baterije, USB kabl

MIDLAND toki voki XT50 Adventure Verzija: PMR446 Boja: crna Kanali: 8 + 16 unapred programirani Tonovi: 38 CTCSS Komunikacija do 8 km * Punjiva preko USB-a Bočni ton: prigušni ton za prenos signala Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 3 nivoa osetljivosti CALL SCAN Napajanje: Punjiva baterija (do12 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE I ŠIFRA Blister: sa 2 radio uređaja, 2 clipsa za pojas, 1 punjač za dvosmerno radno okruženje, 2 punjive baterije, USB kabl, 1 zid adapter, 2 slušalice MA21L

Samcom toki voki sa LED displejom Toki voki koji radi na slobodnoj frekvenciji, nije potrebna dozvola (446 - 446,1 MHz) Domet do 10 km ( na otvorenom ) 8 PMR446 frekvencija + 38 CTCSS potkanala + 83 DCS potkanala Vodootpornost po standardu IP54 Funkcija automatskog skeniranja svih kanala Vox ( kontrola glasom ) Zvučnik: 1W Dimenzije slušalice: 90x61x33 mm U setu se nalazi: -toki voki radio stanica x 1 kom. -AC/DC adapter x 1 kom. -stoni punjač za punjenje baterija x 1 kom. -baterija Lithium-ion, 1700mAh x 1 kom. -izmenjiva antena x 1 kom. -držač za kaiš x 1 kom.

Samcom toki voki Toki voki koji radi na slobodnoj frekvenciji, nije potrebna dozvola (446 - 446,1 MHz) Domet do 10 km ( na otvorenom ) 8 PMR446 frekvencija + 38 CTCSS potkanala + 83 DCS potkanala Vodootpornost po standardu IP55 Funkcija automatskog skeniranja svih kanala Vox ( kontrola glasom ) Zvučnik: 1W Dimenzije slušalice: 130×53×32 mm U setu se nalazi: -toki voki radio stanica x 1 kom. -AC/DC adapter x 1 kom. -stoni punjač za punjenje baterija x 1 kom. -baterija Lithium-ion, 1800mAh x 1 kom. -izmenjiva antena x 1 kom. -držač za kaiš x 1 kom.

Boja: crna Kanali: 69 LPD + 24 PMR446 (8 + 16 preprogramirano) Tonovi: 38 CTCSS + 83 DCS Komunikacija do 10 km Napredni radio sa jačinom zvuka Punjiva preko USB-a Prikaz noćnog vida Bočni ton: prigušni ton za prenos signala Zaključavanje tastature Automatsko uštedu energije: automatska ušteda baterije Indikator slabe baterije VOKS sa 9 nivoa osetljivosti Pozovite sa 5 izbornih tonova SCAN Izbor velike / niske snage Brzi punjač (3 sata) Napajanje: Punjiva baterija (do12 sati rada baterije) 2-pinski priključni priključak / USB za punjenje PAKOVANJE : Blister sa 2 radia, 2 klizni kaiševi, 1 dupla radna površina, punjač, 2 punjiva baterijska pakovanja, USB kabl

Dvostruki LPD/PMR446 Kanali: 32 PMR446 (16+16 preprogramiranih) + 69 LPD Vodootporan IPX4 Funkcija hitnog poziva Side tone: utišivač zvuka na kraju transmisije Široki tečni kristalni displej sa osvetljenjem Indikator niske baterije Automatska štednja energije: automatski kola za štednju baterije 38 CTCSS tonova u TX i RX i 104 DCS tonova Dugme za poziv sa 10 odabranih tonova Rete Radio Montana (dostupno samo u Italiji) Tipična autonomija do 12 sati sa 700mAh (ni-mh) baterijskim paketom koji je priložen Brzi punjač od 3 sata Funkcija monitora Funkcija za nadgledanje bebe Kontrola jačine zvuka Tasteri za izbor kanala Automatsko ili ručno isključivanje izvan opsega SCAN funkcija VibraCALL funkcija Dual Watch Prilagođavanje squelch-a (9 nivoa) Zaključavanje tastature radi sprečavanja slučajnog pritiskanja tastera Izbor visoke/niske snage (PMR opseg) Roger Beep koji se može isključiti VOX za hands-free komunikaciju sa 9 odabranih nivoa 2-Pin MIDLAND priključak za spoljni mikrofon/spoljni zvučnik

ДЕЛО - шест бројева месечног листа за науку, књижевност и друштвени живот из 1898. године (јули, август, септембар, октобар, новембар, декембар) Уредник: Др Драг. М. Павловић Лист ДЕЛО био је у власништву Стојана М. Протића и излазио је у месечним свескама. Уредништво је радило на адреси - Чика Љубина бр. 1 Сви прилози у свескама добро су очувани, корице су начете зубом времена.

str. 267 urednik : Dragiša Stanojević bgd., juni 1887 - sveska prva (br. 1) Dragiša Stanojević (Beograd, 4. april 1844— Niš, 9. novembar 1918) srpski je političar, pravnik i književnik. Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu od jula 1897. do septembra 1900. godine. Doktorirao je prava u Bonu. Bavio se politikom i bio je socijalista, dugo vremena je proveo u izgnanstvu iz Srbije. On je sin pukovnika Jeremije Stanojevića (1808-1869) i Marije Nenadović (1817-1908). Po ocu je unuk kneza Nikole Stanojevića i praunuk kneza Stanoja iz Zeoka, a po majci je unuk prote Mateja Nenadovića i praunuk obor-kneza Alekse Nenadovića. Uz Dimitrija Tucovića i Radovana Dragovića bio je jedan od poznatijih srpskih socijalista. Kao književnik poznat je po dobrim prevodima i prepevima klasičnih dela italijanske književnosti: Danteove „Božanstvene komedije“, Tasovog „Oslobođenog Jerusalima“, Ariostovog „Besnog Rolanda“. Posle studija u Nemačkoj 1865. god odlazi u Pariz. Po povratku u zemlju 2. septembra 1867. godine postaje profesor na Pravnom fakultetu u Velikoj školi. Posle ubistva Kneza Mihaila na Košutnjaku, Dragiši se sudi jer je sa grupom studenata izašao na ulicu. I ako oslobođen krivice sa svojim ocem i stricem Jakovom koji su takođe okrivljeni za zaveru pa oslobođeni, napustio je Srbiju. Vraća se posle 14 godina i zapošljava se kao sekretar u Ministarstvu Finansija. Zbog simpatija prema Radikalnoj stranci ista ga 1890. godine postavlja za vladinog komesara Narodne banke a iste godine kao kandidat Radikalne stranke postaje poslanik u Skupštini. Od 1897. god. Dragiša Stanojević uglavnom živi od svog književnog rada. Dok je bio na mestu upravnika, brinuo je o poboljšanju materijalnog položaja biblioteke, utvrdio stvarno stanje fonda, a posebnu pažnju je posvetio vraćanju više hiljada publikacija pozajmljenih iz biblioteke. Radio je na izradi zakona o Narodnoj biblioteci u Beogradu od 1901. godine.

Časopis živih = La Revue des vivants vlasnik A. Stanojević ; urednik Branko Teodosić Sadrži tekstove sledećih autora: KARL MARX, CVETKO BANJANIN, BRANKO TEODOSIC, M. SELIMOVIC... NASLOVNA STRANA CRTEZ G. GROSZA crveni deo naslovne strane je list koji se `otvara` i ispod njega je crtez grosza - moc `civilizacije` casopis je kompletan. str. od 65 do 82, dim.29 x 20 cm meki povez, stranice iskrzane, inace u dobrom stanju NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE NEMA OVAJ BROJ J E D I N I P O Z N A T I P R I M E R A K Georg Gros (nem. George Grosz; * 26. jul 1893, Berlin – † 6. jul 1959, Berlin) je bio nemački grafičar i slikar. U Parizu je nakon dodira s futurizmom i dadaističkim ekscesima prešao na političku i socijalnu karikaturu u satiričkim časopisima. Njegov likovni izraz je nemilosrdna kritika nemačkog militarizma i buržoaske klase. Od nemačkog haosa posle Prvog svetskog rata do prvih simptoma nacističkog terora svoju likovnu dokumentaciju objavljivao je u ciklusima grafike: „Bog je s nama“, „Lice vladajuće klase“, „Evo čoveka“ Od slika itiču se „Pomrčina sunca“ i „Nemačka, jedna zimska bajka“. 1932. iselio se u SAD, gde je radio crteže za knjige. Uspomene svog života objavio je 1931. u Nemačkoj, a 1946. u Njujorku pod nazivom `Malo da i veliko ne`. Gros je učestvovao u Spartakističkom ustanku 1919. nakon koga je kraće vreme bio član KP Nemačke; nju je napustio posle posete Sovjetskoj Rusiji 1922. gde ga je razočarao totalitarni karakter komunističke vlasti. Nemačku je napustio pred nacističkim progonima i utočište našao u SAD čiji je državljanin postao 1938. Posle drugog svetskog rata se vratio u Nemačku i živeo u Berlinu. Tamo je i umro od posledica pada niz stepenice nakon jedne noćne pijanke. Pojavljuje se kao lik u filmu Maks iz 2002. godine, gde ga tumači škotski glumac Kevin MekKid.

Časopis `NOVA MISAO` BROJ 1 JANUAR 1954 MILOVAN ĐILAS: ANATOMIJA JEDNOG MORALA Čuveni PRVI broj političkog časopisa NOVA MISAO iz januara 1954 (časopis je počeo da izlazi od 1. januara 1953. godine), u kome je Milovan Đilas, tada treći čovek moćne KPJ i države FNRJ objavio legendarni i gromovit članak pod naslovom `Anatomija jednog morala` u kome je, bez pardona, naslikao lagodan život tadašnje političke i partijske vrhuške YU partije i države zbog čega je bio odstranjen sa svih partijskih i političkih funkcija i zbog daljih pisanja protiv jednoumnog komunističkog sistema i kulta ličnosti JOSIPA BROZA TITA, suđen i osuđen na 9 godina robije! Časpis je ubrzo ugašen, redakcija rasturena, a Milovan Đilas dopao zatvora! Za svog života Milovana Đilasa ubrajali su među 1OO najznačajnijih i NAJUTICAJNIJIH ljudi sveta, a bio je svetski KOMUNISTIČKI disident broj 1... i to zbog čega? Milovan Đilas nije imao VI američku flotu, tenkovske divizije (aluzija na Staljinovo pitanje `A koliko divizija ima Papa`), ni Suhoje, ni nosače aviona !! Njegovo oružje bile su - IDEJE !!! A IDEJE su uvek u istoriji čovečanstva revolucionisale i menjale SVET i ČOVEKA, mnogi protagonisti novih ideja često su gubili glave, spaljivani na lomačama, ubijani, kažnjavani, zatvarani, mučeni i često suđeni i bez suda i optužnice! INKVIZICIJA je radila punom parom, bez obzira na karakter sistema! Ali DŽABA, Ideje niko i nikada nije mogao da zaustavi! P.S. Redakcija časopisa je bila `teška artiljerija` tadašnje YU knjževnosti, pažljivo odabrana i sastavljena od partijskih i književnih autoriteta: MILAN BOGDANOVIĆ, DOBRICA ĆOSIĆ, OSKAR DAVIČO, VLADIMIR DEDIJER (od septembra 1953), BORA DRENOVAC, MILOVAN ĐILAS (kontrolor i partijski ideološki bič!), DUŠAN KOSTIĆ, SKENDER KULENOVIĆ (glavni i odgovorni urednik) i MIHAILO LALIĆ !!! (Mihajlo Grušić) ..................................................................... ČASOPIS JE AUTENTIČAN ODLIČNO OČUVAN BROŠ UKUPNO 19O STRANA BIBLIOFILSKI PRIMERAK KOLEKCINARSKI PRIMERAK, 1954. Ekstra !!!!!!!!!!!! skk247

str. 225 do 252 naslovna strana ANTUN TOMMASEO -- ART NOUVEAU Jadranska straža osnovana je 1922. Društveni znak bio je buzdovan Kraljevića Marka izvučen napola iz mora. Posle Prvog svetskog rata Jadranska straža radila je na tome da što više njenih članova a posebno dece iz unutrašnjosti letuje na Primorju. Sem oporavka njihov cilj bio je da izletnici što bolje upoznaju svoju zemlju i njenu istoriju. Narod koji je vekovima živeo razdvojeno u više država trebalo je da se upozna i zbliži. Jadranska straža je smatrala da će boravak dece privući njihove roditelje. Izvršni odbor J.S. odlučio je da pošalje predavače da održe predavanja omladini u letovalištima Jadranske Straže. Predavali su o kulturno-istorijskim, geofrafskim i privrednim temama. Predavači su posetili koloniju iz Sarajeva u Sukošanu i Budvi, koloniju iz Kragujevca u Milni, iz Beograda u Makarskoj i Supetru i koloniju iz Osjeka u Trpnju. U Dubrovnik je 30. maja 1931. stiglo posebnim vozovima preko 600 izletnika Jadranske straže iz svih krajeva Južne Srbije (Makedonije). Izletnici su predvođeni sokolskom i građanskom kumanovskom muzikom (u živopisnoj narodnoj nošnji svoga kraja) u povorci došli u grad, pozdravljeni burnim pljeskanjem. Ispred gradske opštine pozdravio ih je u ime dubrovačke Jadranske straže Dušan Bašić istakavši: „…dolaskom u drevni slavenski grad obnavljaju one veze , koje su i u davnoj prošlosti usko vezivale stari slobodni Dubrovnik sa carskim Skopljem.“ U počast izletnicima vojna muzika otsvirala je na Šetalištu Kralja Aleksandra birani program. Jadranska straža u Dubrovniku ovom prilikom poklonila je pevačkom društvu „Vardar“ lovor vijenac sa natpisom „Jadranska straža u Dubrovniku 30 V 1931. Srpskom Pjevačkom Društvu „Vardar“ u Skoplju“. Izletnici su produžili za Zeleniku. Oblasni odbor Dubrovnik u svojim prostorijama u Dubrovniku uredio je društvenu biblioteku. Prilikom održanja Oblasne skupštine u Korčuli 1933. priređene su velike svečanosti. Iza svečanosti osnovana je u Korčuli muzika Jadranske straže. Februara 1934. održana je revija jugoslavenskih narodnih nošnji sa igrankom. Prilikom Oblasne skupštine u Kotoru juna 1934. priređen je društveni izlet u Kotor, Cetinje i Budvu. Mjesni odbor Korčula priredio je sa muzikom izlet u Trpanj, Lumbardu i u Lovište, a učestvovao je na proslavi Js u Bitolju. Mjesni odbor Trpanj priredio je izlete do Drvenika, Dube i Drače. Mjesni odbor Blato na Korčuli priredilo je izlet u Prigradicu, a Mjesni odbor Tivat u Cetinje. Oblasni odbor Dubrovnik priredio je 31. 10. 1934. komemoraciju kralju Aleksandru uz učestvovanje svih društava grada Dubrovnika. Oblasni odbor Dubrovnik radio je 1934. na nacionalizaciji imena sa nenarodnim oblikom. Prilikom otkrivanja spomenika NJegošu u Trebinju, izaslanstvo Oblasnog odbora Dubrovnik položilo je venac. Novi ogranci Js osnovani su 1934. u Dunavima, Županjem Selu, Kuni, Lumbardi, Poljicima, Pupnatu, Smokvici i Herceg Novom. Ogranci Čilipi, Kameno, Koločep, Lopud, Mrcine, Ston i Trsteno nisu bili aktivni. Delatnost odbora u Tivtu protezala se na ratnu mornaricu i arsenalske radnike. Oblasni odbor Dubrovnik 1934. imao je 10 Mjesnih odbora : Dubrovnik I, Dubrovnik II, Blato na Korčuli, Duba, Đenović, Korčula, Kotor, Orebić, Tivat, Trpanj. Povjereništava 13 i to: Babino Polje, Blato (Mljet), Goveđari, Drvenik, Kuna, Lovišće, Mlini, Poljice, Risan, Trebinje, Cavtat, Žrnovo i Pomorska vojna akademija. Brojno stanje članstva bilo je 31.12.1933. 1.584, a 31.12.1934. bilo je 1.608. U Dubrovniku podmladak Js delovao je u Muškoj i Ženskoj građanskoj školi, Gimnaziji, Privatnoj franjevačkoj gimnaziji i Pomorskoj trgovačkoj akademiji. Brojno stanje podmlatka 1933. bilo je 1.364. Oblasni odbor Jadranske straže iz Bečkereka (Zrenjanin) organizovao je letovanje u svom domu u Omišu u junu, julu i avgustu 1934. za 3 grupe podmlatka od 177 članova. Oblasni odbor Beograd priredio je sa 100 članova Uskršnji izlet 1933. u Dubrovnik i Boku. Oblasni odbor Beograd Jadranske straže organizovao je svoje letovalište u Savini (Meljine) u zgradi Lučke kapetanije. U Savini je 1933. letovalo 245 lica i to 179 učenika i 66 odraslih članova. Zgradu je morao da ustupi Komandi ratne mornarice. Organizovao je privremeno letovalište jula i avgusta 1934. za 171 osobu u zgradi Građanske škole u Makarskoj. Uprava letovališta priredila je dva izleta i to prvi u Orebić i Korčulu a drugi u Biševo, Kominu i Hvar. Akademska sekcija iz Beograda letovala je u Supetru, a srednjoškolska u Makarskoj. Oblasni odbor Beograd kupio je u januaru 1935. vilu i imanje u Bijeloj za izgradnju svog doma. Preduzeli su dograđivanje vile da bi je osposobili za letovanja. Gosti su dolazili iz raznih krajeva Srbije. Vozili su ih brodom do Herceg Novog, dalje lokalnim parobrodom do Baošića, a iz Baošića peške do doma. Po statistici letovalo je u domu u Bijeloj 1935. 88 omladinaca i 22 odrasla; 1936. 123 omladinca i 59 odraslih; 1937. 156 omladinaca i 174 odraslih; i 1938. 200 omladinaca i 180 odraslih. Odrasli gosti su večim delom bili rodbina omladine. Iz doma su organizovali izlete po Boki, u Dubrovnik, preko Lovčena na Cetinje i u Budvu. Sekcija podmlatka Mjesnog odbora Jadranske straže iz Novog Sada letovala je u Baškoj Vodi kod Makarske. Oblasni odbor Sarajevo primio je 1933. na letovanje 54 člana podmlatka a u 1934. 75 članova podmlatka. Ženski podmladak Jadranske straže iz Sarajeva (učenice sarajevskih srednjih škola) letovale su 1934. u domu u Budvi. Bile su dve grupe, prva grupa od 40 učenica letovala je u julu, a druga od 35 učenica u avgustu. Budva je odala poštu svom velikanu Stjepanu M. LJubiši. Vođe grupa upoznale su omladinu sa LJubišinim delima i krvavom istorijom kraja. Učenice su videle poprsje koje je izradio umetnik Dolinar. Jadranska straža u Dubrovniku održala je 23.maja 1937. svoju redovnu godišnju oblasnu skupštinu, kojoj su prisustvovali članovi uprave kao i delegati mjesnih odbora Kotora, Tivta, Baošića, Dubrovnika 2 (Gruž), Korčule i Blata na Korčuli, te Povjereništava Cavtata, Veleluke i Suđurđa. Zaključeno je da se otvori prenoćište za članove i podmladak Jadranske straže koji iz unutrašnjosti u velikom broju silazi na more. Zaključeno je da se omogući štampanje knjige „Vodić kroz Boku-Kotorsku” od Petra Šerovića osobitog poznavaoca i pisca istorije Boke-Kotorske, u interesu turizma na Jadranu. Jadranska straža u Dubrovniku proslavila je 30. oktobra 1938. svoju slavu „Jadranski dan”. U Oficirskom domu održana je akademija, koju je pozdravnom riječi otvorio predsednik Dušan Bašić, nakon čega je održano predavanje o oslobođenju jadranske obale i o važnosti mora za napredak i veličinu države i naroda. Akademija se nastavila prigodnim deklamacijama i dvema koncertnim tačkama koje je izvršio Podmladak Jadranske Straže posle čega je sledila igranka. Proslavi su prisustvovali vojne i civilne vlasti, te nacionalna i kulturna društva i mnogobrojno građanstvo. Oblasni odbor Jadranske straže u Dubrovniku održao je 1939. „Jadransku večer” sa muzičko-zabavnim delom i plesom u Oficirskom domu u Dubrovniku. Dvorana je bila ukrašena u vidu ratnog broda. Koncertni deo večeri izveli su muzičari J. Šlaus, Grazio Maruči i D. Trojanović, poljski kompozitor L. M. Rogovski, A. Safanov i T. Koš. Posle koncerta održana je ritmičkla igra „Galija” pod vođstvom nastavnice M. Crnčević. Oblasni odbor Jadranske straže iz Novog Sada podigao je svoj dom u Dobroti. Prilikom svečanog otvaranja Doma Jadranske straže u Dobroti 23. jula 1939. Dubrovački Oblasni odbor Js. održao je glavnu skupštinu u Kotoru. Skupštinu je otvorio pretsjednik Mjesnog odbora Js. u Kotoru Marko komodor Dabčević. Sporazumom Cvetković-Maček 1939. Dubrovnik i okolina odvojeni su od Zetske banovine i pripojeni novosnovanoj Banovini Hrvatskoj. Na podsticaj iz Hercegovine i pomoći pristalica Narodne odbrane, članstva Sokola i Jadranske straže, a pod rukovodstvom Mirka Stankovića, održan je 16. decembra 1939. „javni dogovor” u cilju „okupljanja srpstva kao naroda” i podsticanja „nacionalne akcije” u cilju „beskompromisnog održavanja svih ustanova koje su bitne za čuvanje i održavanje narodnog jedinstva”. IZVOR : Saša Nedeljković - član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije split hrvatska