Endrju Bojd NOVINARSATVO U ELEKTRONSKIM MEDIJIMA Metodi pripreme radio i televizijsdkih vesti Clio, 2002. 607 strana. Očuvana, malo požutela ili zaprljana na bočnim stranama (pogledajte sve slike).

Kolekcija Odgovori, razgovor koji je Miloš Jevtić vodio sa Putnikovićem na radio Beogradu. Tvrd povez, 223 strane, izdanje Dečije novine 1994, ilustrovano. Vrlo dobro očuvana knjiga. Posveta na predlistu.

328 strana PUN KOLOR Istorija lokalnih radio stanica, nastala na osnovu knjige NA ZAJEDNIČKOM TALASU - Dušan Slavković koju takođe imam - MOŽE POPUST za OBE! PITAJTE Talas(anj)u Њ02

Jelica Jokanović-Mihajlov AKCENAT I INTONACIJA GOVORA NA RADIJU I TELEVIZIJI Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Beograd, 2007. Udžbenički format, 280 strana. Veoma očuvana. Radio, televizija, akcenat, intonacija...

Naslov: Na zajedničkom talasu Autor: Dušan Slavković Izdavač: Kragujevac : Nova svetlost Pismo: ćirilica Br. strana: 166 ; ilustr. Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, korice povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; korice su minimano pohabane u uglu prednje strane, uz donju ivicu (vidi se na prvoj slici ukoliko se obrati pažnja). Na belini naslovnog lista posveta i potpis autora! Radio stanice u Srbiji - prvi širi pregled nastanka, razvoja, teškoća, lutanja i, iznad svega, uspona i uspeha tzv. lokalnog radija u Srbiji. Više o ovoj knjizi možete da pročitate ukoliko slike uvećate do pune veličine. Radio (sredstvo informisanja) | Srbija | autogram

Masovne komunikacije - dr Petar Ljubojev štampa, film, radio, televizija Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Pozornica dramskih umetnosti, 1996 (Novi Sad : Štamparija Izvršnog veća Vojvodine) 262 str. ; 20 cm Odlično očuvana knjiga, mestimično podvlačeno grafitnom olovkom. Skladište 5

Beograd, 1993. Udžbenički format, 262 strane. Očuvana, delimično podvlačena grafinom, predlist prilepljen parčetom selotejpa. Definisanje osnovnih pojmova i klasifikacija žanrova Novinarski žanrovi - teorija i praksa Reportaža Novinska kritika Radio - izražavanje Tv - izražavanje Novinski naslovi Istinitost obaveštavanja u pluralizmu

Knjaževac BMG, 1997. Novinarska enciklopedija sadrži u sebi građu za 12 manjih priručnika OSNOVI NOVINARSTVA štampa, radio, televizija, ili upoznavanje štampe, radija i televizije NOVINARSKI LEKSIKON 1000 medijskih termina, pojmova, značenja, opisa i definicija MALA HRESTOMATIJA najlepših misli o novinarstvu i novinarima PRAKTIČNO NOVINARSTVO od povoda do teme, od teme do teksta, smisao i tehnika novinarskog rada NOVINARSKA SPOTICANJA primeri grešaka u mišljenju i izražavanju KODEKS NOVINARSKE ETIKE sa primerima medijskog beščašća IZBOR poslovica i izreka, aforizama i poređenja ili MALA ANTOLOGIJA poslovica, izreka, aforizama i poređenja pogodnih za življe novinarsko izražavanje ALBUM 1000 NOVINSKIH FOTOGRAFIJA I KARIKATURA SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA 140 naslova iz novinarstva, komunikologije, društvenih nauka, jezika i stila IMENIK 720 ličnosti MEDIJI JUGOSLAVIJE od dnevnih listova i nedeljnih revija do lokalne štampe, radija i televizije DOKUMENTACIJA o medijima u 180 zemalja, agencije, listovi, magazini, revije, radio i televizija. Dušan Đurić rođen je u Beogradu 1929, profesionalni novinar postaje 1949. Saradnik i urednik u Radio Beogradu, u publicističkom odeljenju Direkcije za informacije Vlade FNRJ i, najduže, od 1954. do 1979, u Večernjim novostima. I kao urednik ne prestaje da piše, a učitelj je i osam generacija mladih novinara. Od 1979. do 1990. predaje u novinarskim školama Jugoslovenskog instituta za novinarstvo i na mnogima seminarima novinara malih redakcija. Autor je stručnih knjiga: Osnovi novinarstva, Smisao i tehnika novinarskog rada, Novinarske radionice.

Malo nagnječena (tako je stajala u kutiji), ali inače nekorišćena. Tin Ujević je u tri navrata boravio u Beogradu – 1912. kao izgnanik iz Hrvatske, odnosno Austro- -Ugarske, zatim od početka 1920. do sredine novembra 1925, i na kraju od jula 1926. do sredine novembra 1929 – ukupno nepunih deset godina. Uzbudljiva priča o jednom od najvećih hrvatskih i jugoslovenskih književnika – zašto ne reći i srpskih (u krugu modernista s kojima je stvarao književnu i intelektualnu klimu Beograda) jer je u kontekstu ove literature stvorio veoma zamašan i izuzetan opus (Lelek sebra, Kolajna), ogroman broj raznolikih književnih radova rasutih po mnogobrojnim beogradskim listovima i časopisima. Beogradske godine Tina Ujevića sadrže dve različite priče: prva je veoma plodna i izrazito podsticajna modernistička stvaralačka magija, druga je obeležena ekstremnim boemstvom. Ovo je otkrivalačka, inspirativna, dobro sklopljena priča o jednom velikanu a i kralju beogradske boemije. Čita se kao uzbudljiv avanturistički roman... Nedeljko Ješić (Gorobilje kod Požege, 1. septembar 1930 – Beograd, 8. april 2019) bio je srpski i jugoslovenski profesor, novinar, književnik, publicista i urednik emisija. Nedeljko Ješić Lični podaci Puno ime Nedeljko Ješić Datum rođenja 1. septembar 1930. Mesto rođenja Gorobilje, Požega,, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 8. april 2019. (88 god.) Mesto smrti Beograd,, Srbija Novinarski rad Novine Večernje novosti Televizija Radio-televizija Srbije Biografija Rodio se kao sin Ješić M. Ljubomira Ljube i Milice.[1][2][3][4] Dobio je ime po svom stricu, Ješić M. Nedeljku (1890–1914), koji je kao mladić poginuo u Prvom vetskom ratu.[5][2] Osnovnu školu, završio je u svom zavičaju, [6] gimnaziju u Požegi, Užicu i Čačku,[6] a filološki fakultet – odsek za jugoslovensku književnost, u Beogradu,[7][6] gde je i magistrirao 1961. godine, na temu „Kritika o delu Miloša Crnjanskog“[6] Radio je jedno vreme kao profesor gimnazije u Čačku,[6][4] a nakon toga odselio se u Beograd i radio je u „Večernjim novostima“[7][6] i u Republičkom zavodu za izdavanje udžbenika.[7][6] Od 1963. godine, radio je kao novinar u Radio Beogradu, a 1973. prelazi u obrazovni program Televiziju Beograd, gde ostaje do kraja radnog veka, do 1995. godine.[7][6] Ostaće upamćen kao urednik emisija: „Zlatne ruke”, „Azbuka zanimanja” (1975/76)[8][9], „Očevi i deca”[10][11], a njegova emisija „Ljudi govore”, koju je radio od 1979. do 1995. godine, ostavila je trajne zapise o ljudima našeg podneblja, u rasponu od čitavog 20. veka.[7][6] Nedeljko Ješić bavio se i publicističkim i književnim radom.[6] Objavio je veći broj knjiga, proze i književne kritike, od kojih su najpoznatije „Mladi Crnjanski“ (2004.), „Cirkus Drainac“[12] i „Tin Ujević i Beograd“ (2008.),[12] ali i monografije o selu Gorobilju, o istoriji šaha u Čačku i dr.[6] U dnevnim listovima i časopisima objavljivao je priče, eseje i feljtone, a u časopisima i veći broj članaka iz istorije požeškog kraja.[6] Autor je i nekoliko radio-drama, kao i monodrame „Crnjanski 1918“ (izvođena 1981. u Ateljeu 212).[6] Od 2012. godine u Narodnoj biblioteci Požega čuva se njegov legat, koji sadrži zbirku od preko 1.200 knjiga iz oblasti književnosti i društvenih nauka, kao i zbirku neknjižne građe i njegovih vrednih rukopisa koji čekaju svoje izdavače.[6] Dobitnik je Grand priks nagrade Festivala etnološkog filma za 1992., a 1995. godine uručena mu je i nagrada za životno delo „Svetozar Marković“, koju dodeljuje Udruženje novinara Srbije.[6] Bio je oženjen, nije imao dece. [3] Umro je 8. aprila 2019. godine u Beogradu.[6] Kremacija je izvršena u četvrtak 11. aprila 2019. godine, u 13 časova na Novom groblju u Beogradu.[7][6] Dela „Hronika Gorobilje“ (2002.). „Gorobiljsko zvono” (2003.). „Mladi Crnjanski“ (2004.). „Tin Ujević i Beograd“ (2008.).

Autor: Tomislav Gavrić. Iz sadržaja: Mehanizmi televizije, Modaliteti televizije, Specifičnosti televizije, Televizijski pogled na svet, Televizija kao kulturna industrija... itd, itd. Izdavač: Radio - televizija Srbije (Edicija `TV polica`), Beograd 2010. 208 strana, odlično očuvano. _______________________________________________________________________________________________ TAGS: Informisanje, kultura, umetnost, elektronski mediji, TV, štampa, film, RTS, stručna literatura

Dr Dragan Marković : MOJE PRESS GODINE , Beograd : Studio B, 1994 Fizički opis 219 str. : ilustr. ; 20 cm Predmetne odrednice Merković, Dragan -- Memoari Међународни односи -- Југославија -- У успоменама Nekontrolisane predmetne odrednice Studio B / Radio Jugoslavija / Jugoslovenski kulturno-informativni centar Njujork / Sjedinjene Američke Države / Kongo / novinarstvo Očuvanost 4-.

Description Ben Akiba sve je to već bilo – Branislav Nušić Tekstovi koje je Branislav Nušić objavljivao u novinanama pod pseudonimom. Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot losiji, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Lijeva i desna skretanja / Frane Barbieri ; [prevela Lucijana Leoni] Zagreb : Stvarnost, [1987] 381 str. ; 24 cm Biblioteka Stvarnost Frane Barbieri (Makarska, 25. studenog 1923. - Torino, 9. kolovoza 1987.), hrvatski novinar i publicist. Pisao je o raznim temama u domaćim i stranim novinama, posebice u talijanskim dnevnicima Il Giornale i La Stampa. Biografija Osnovnu školu pohađao je u Makarskoj, a gimnaziju u Splitu i Dubrovniku, gdje je maturirao 1942. godine. Bio je sudionik Narodno-oslobodilačke borbe i član Komunističke partije Jugodlavije. Radio je u listu Naprijed, a 1950. imenovan je za glavnog i odgovornog urednika Vjesnika. Godine 1952. pokrenuo je Vjesnik u srijedu, a 1959. i 1960. uređivao je i list Globus. Tijekom svoje karijere radio je kao dopisnik iz Rima, Moskve i grada Meksika. Od 1970. do 1972. nalazio se na položaju glavnog urednika NIN-a, a s te je dužnosti otišao nakon pada s vlasti tzv. srpskih liberala.

Dragan Štavljanin radi za Radio Slobodna Evropa od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu `informacione mećave` – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga Hladni mir: Kavkaz i Kosovo i `Balkanizacija` Interneta i `smrt` novinara. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu. Meki povez, 236 strana.

Adil Zulfikarpašić ČLANCI I INTERVJUI povodom 70-godišnjice priređivač Nadežda Gaće Bošnjački institut, Sarajevo, 1991. Udžbenički format, 712 strana. Lepo očuvana, listovi spolja malo požuteli, posveta priređivača na predlistu. U ovoj knjizi, koju je priredila novinarka Nadežda Gaće, sakupljeni su značajni članci i intervjui Adila Zulfikarpašića koje je on pisao i davao u mnogom svijetskim listovima, na radio i TV stanicama. Knjiga je objavljena povodom 70-godišnjice života Adila Zulfikarpašića. k

Beacon Press 1992 288 strana odlična očuvanost When the first edition of The Media Monopoly was published in 1983, critics called Ben Bagdikian`s warnings about the chilling effects of corporate ownership and mass advertising on the nation`s news `alarmist.` Since then, the number of corporations controlling most of America`s daily newspapers, magazines, radio and television stations, book publishers, and movie companies has dwindled from fifty to ten to five. The most respected critique of modern mass media ever issued is now published in a completely updated and revised twentieth anniversary edition.1395

Stanje:korica malo oštećena, unutrašnjost kao nova Izdavač:zajednica Radio i TV stanica Srbije,Beograd Izdato: 2001 Korica: meka Pismo : ćirilica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga. Pogledajte sve moje jeftine knjige, kliknite ispod: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi SRETNO! ----- BG 4 -----

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Izdavač: Autor - Beograd, 1990. god. Broširan povez, 24 cm. 192 str. Aleksandar Tijanić (1949, Đakovica – 2013, Beograd) bio je jedan od najznačajnijih srpskih novinara, publicista, dugogodišnji generalni direktor Radio-televizije Srbije. Mladost je proveo u Podujevu i Prištini, a onda upisao žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kao student, na inicijativu profesora Sergija Lukača, pozvan je da sarađuje u Ninu, gde započinje profesionalnu karijeru. Krajem 1970-ih počinje da piše za izdanja Politike, prvo za Auto Svet, potom u Ninu postaje urednik. Sredinom 1980-ih izabran je za glavnog urednika časopisa Intervju. Krajem 1980-ih sarađuje i sa zagrebačkim nedeljnicima Start i Danas, kao i sa splitskom Nedjeljnom Dalmacijom, gde se istakao svojom kolumnom „En passant“, u kojoj je kritički komentarisao tadašnji komunistički režim, odnosno događaje poznate kao antibirokratska revolucija, i predstojeći raspad SFRJ, zbog čega je dobio ironičan nadimak „gigant hrvatskog novinarstva“. U to vreme objavljivao je političke kolumne i u ljubljanskoj Mladini i sarajevskom Oslobođenju. Bio je jedan od novinara, pored Mirjane Bobić Mojsilović i Dragana Babića, koji su 1991. godine vodili kultnu JUTEL-ovu emisiju „Umijeće življenja“ u sarajevskom teatru Obala, u kojoj je intervjuisao u tom trenutku aktuelne političke ličnosti kao što su Milovan Đilas i Stjepan Mesić. Godine 1991, po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini, jedno vreme uređuje Sportski žurnal, a posle osnivanja Televizije Politika njen je prvi direktor (1993–1994) i potom prvi direktor novoosnovane BK televizije (1994–1996). Godine 1996, posle Dejtonskog sporazuma, izabran je za ministra informisanja u vladi Mirka Marjanovića, ali je posle šest meseci podneo ostavku. Pokreće dnevni list Građanin 1997, ali se list ubrzo gasi. Posle toga, do 1999. godine, piše kolumnu u nedeljniku Evropljanin. Posle oktobarskih promena bio je savetnik za medije i informisanje predsednika tadašnje SRJ Vojislava Koštunice (od 2001. do 2004). Od 2004. do smrti 2013. bio je generalni direktor Radio--televizije Srbije, koju je uspešno transformisao u javni servis. Objavio je publicističke i polemičke knjige: Ispod koša (1978), Šta će biti s nama (1988), Tajni život Srba, Hrvata i Slovenaca: kako se raspao boljševizam (1990). Do poslednjeg časa, do samog preloma rukopisa, Aleksandar Tijanić radio je na knjizi svojih izabranih kolumni, novinskih tekstova, polemika i članaka Ja. I niko moj, u kojoj se potvrđuje kao beskompromisni dijagnostičar srpske zbilje i britak i originalan kritičar bezmalo svih javnih ličnosti jugoslovenske i srpske političke i kulturne scene, kao i devijantnih pojava i turbulentnih događaja uoči, za vreme i posle raspada Jugoslavije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! od Ljudevita Posavskog do Zorana Đinđića Đuro Zagorac, novinar i publicista, rođen je 1934. godine u Koljanima u Dalmaciji, kao jedanaesto, ali ne i poslednje dete u porodici. Prvo je prodavao novine a kao student i pisao za novine. Prekinuo je studije na Građevinskom fakultetu u Beogradu i u potpunosti se posvetio novinarstvu. Sarađivao je i radio u više listova, a najduže kao dopisnik i komentator iz Beograda za zagrebačke listove Vjesnik i Danas. Godine 1991. ostao je bez matične redakcije i zavičaja i posvetio se pisanju knjiga publicističkog karaktera koje se mogu naći u više domaćih i inostranih biblioteka.

Miloš Jevtić Osvajanje Prostora Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem Beograd 2019g./210 str. Tvrd povez,posveta na predlistu,knjiga odlicno ocuvana. Bogatu karijeru dugogodišnjeg direktora Saobraćajnog instituta CIP, iskusni pisac Miloš Jevtić predstavio je u knjizi `Osvajanje prostora - Razgovori sa Milutinom Ignjatovićem`. - `Srećan sam što sam došao do Miloša Jevtića, jer sam razmišljao kako da unucima i mlađim kolegama ostavim nešto od onoga što sam radio, a radim već 50 godina. To su ozbiljni projekti, od barske pruge 70-ih godina i evo do današnjeg dana pruga Beograd-Budimpešta za 200 km na sat. To su najveći svetski projekti. Saobraćajni institut CIP je najveća projektna kuća na ovim prostorima i šire - rekao je Ignjatović` vr391

clio Budući da u životu savremenog čoveka mediji zauzimaju centralno mesto, početak XXI veka obeležila je ekspanzija njihovog proučavanja. Istraživačima u oblasti komunikacija i kulturoloških studija, stoga, ovo dragoceno štivo omogućiće lakše razumevanje suštine medija. Autor strogo razlikuje iskustvo stečeno potrošnjom medijskih proizvoda od spoznaje strukture i geneze medija. Delo ima za cilj proširivanje znanja stečenih svakodnevnim praćenjem medijskih sadržaja i čini korak napred u pogledu saznajnog domena koji nam obezbeđuju radio, televizija, dnevni i periodični listovi. Podjednako privlačna kako za zaposlene u medijskim kućama tako i za sve one koji shvataju značaj i ulogu medija u savremenoj kulturi – ova knjiga predstavlja doprinos u osvajanju stručnih znanja i veština, kao i opismenjavanja koje je neodvojivi deo savremene kulture.

Naslov: Novinarstvo kao sudbina Autor: Dragutin P. Gregorić Izdavač: Beograd : autorsko izdanje - Dragutin P. Gregorić Pismo: ćirilica Br. strana: 615 ; ilustr. fotogr. Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao novi su. Gregorić je u novinarstvo ušao 1966, radio je u “Beogradskoj nedelji”, “Ekspres Politici”, “Ilustrovanoj Politici” i “Vivi”. Jedno je vreme proveo na TV “Politika”, a sada neumorno radi emisiju “Puls života” na “SOS kanalu”. U knjigu Novinarstvo kao sudbina stalo je pedeset godina Gregorićevog bavljenja novinarstvom. Jedan njen deo posvećen je ulasku u ovu profesiju i kolegama sa kojima je radio i delio, kako kaže, sumornu istinu da „novinari jedini pod kapom nebeskom imaju dvadesetčetvorosatno radno vreme, bez vikenda, godišnjih odmora, slobodnih dana i “crvenih slova”“, i da je novinarstvo po smrtnosti treća profesija od svih na svetu – posle probnih pilota i ronilaca. Potom slede, na više od 500 stranica, intervjui sa najpoznatijim doktorima kod nas i u svetu, jer je najveći deo svoje karijere Gregorić proveo pišući o medicini. Teško je izdvojiti neko ime ali ćemo, ipak, navesti neka: dr Vasa Antunović, dr Kristijan Bernard, dr Nemanja Damjanov, dr Zorana Vasiljević, dr Borislav Vujadinović, dr Svetlana Vujović, dr Ervin Ginzberg, dr Majkl Debejki, dr Alen Karpantije, dr Denton Kuli, dr Jovan Mićić, dr Borislav Najdanović, dr Isidor Papo, dr Ivo Popović Đani, dr Ninoslav Radovanović… Čitaocu se učini da nema kraja ovim odličnim intervjuima, a onda odjednom shvati da je knjigu pročitao u jednom dahu. “Novinarstvo kao sudbina”, čiju naslovnu stranu krasi sjajna ilustracija Vladimira Veličkovića, govori o visokom profesionalizmu Dragutina P. Gregorića, koji i danas neumorno stvara. I svedoči o velikoj posvećenosti jednoj profesiji. Tekst preuzet sa interneta - autor teksta: A. Cvijić

Đorđe Đurđević : DOLAZAK TELEVIZIJE - Prikazi, osvrti, komentari, portreti, intervjui , RTS - RTB Beograd 2010, str. 448. Očuvanost 4; na jednoj strani ima manje podvlačenje Телевизија -- Историја -- Србија Radio-televizija Srbije objavila je knjigu Dolazak televizije, u kojoj su sakupljeni tekstovi o domaćoj televiziji, koje je kritičar dnevnog lista Borba Đorđe Đurđević objavljivao od 1964. do 1967. godine. `Reč je o uspomenama, o prelistavanju albuma koji je odavno požuteo, o pokušajima da se objasni ili donekle protumači pojava televizije`, rekao je Đurđević na promociji svoje knjige u sedištu RTS-a, u Takovskoj 10. Govoreći o zbirci svojih televizijskih prikaza, osvrta, komentara, portreta i intervjua, Đurđević je istakao da mu je bila želja da Dolaskom televizije, između ostalog, podseti i na mnoge emisije kojih više nema, jer su uništene, bilo iz tenholoških ili drugih razloga. `Serija Ogledalo građanina pokornog uopšte više ne postoji! Nema ničega od te serije, koja je imala veliku popularnost, ali zahvaljujući tome što sam napisao uvodni tekst o toj seriji, o svih 10 epizoda, i propratio je kritički, to je jedino što je ostalo od te serije`, rekao je Đurđević. Filmski kritičar Žika Bogdanović ocenio je da Dolazak televizije pokazuje vreme kada su televizijski poslenici bili uvereni da se stvara nova umetnost, koja ipak nije stvorena, jer je danas televizija nešto sasvim drugo. Voditelj Radio Beograda Dragan Ilić primetio je u Đurđevićevim tekstovima danas aktuelne probleme i to da je televizija u svom nastanku imala klicu onoga u šta se danas razvila. `Prepoznajem istu zabludu da televizija može da popravi stvari i menja svet nabolje. Istu opijenost sam video u njegovim tekstovima iz 1964. i u tekstovima koje smo pisali devedesetih godina. Već tada je uočio fenomen pojavljivanje TV lica, neopravdane TV popularnosti i želje da se slikaju samo da bi se pojavili na televiziji`, kaže Ilić.

Pavel Tihomirov: ZONA PREĆUTKIVANJA - Zapisi iz srpskog geta, Rivel Ko Beograd 2010, str. 238. Srbi na Kosovu i Metohiji 1999; Reportaža. Očuvanost 4. Павел Вячеславович Тихомиров Историчар, публициста, аутор две књиге запажене и у Србији: «Зона прећуткивања» (која је у Србији доживела два издања 2008 и 2009. године) и такође веома запажене књиге „О крсту светог владике Николаја“. Павел Тихомиров је аутор и многобројних текстова по српској проблематици. Рођен 9. фебруара 1970. године у Николајеву, данашња Украјина. После војног рока завршио је Николајевски бродоградилишни институт. Радио је у невладином, у почетку проруском Центру Социјално-Економског Развоја Украјинског Прицрноморја, али су због финансирања са Запада брзо преовладавали либерални а потом и русофобни тонови па почетком агресије неонацистичког НАТО пакта против Југославије напушта институт и долази у Црну Гору. По благослову Митрополита Амфилохија помагао је сестринству манастира Пећке Патријаршије на Косову општећи са представницима КФОР-а, УНМИК-а и.т.д. Вративши се 2000. године у Украјину, укључује се у друштвено-политичку делатност са отворено проруским усмерењем. Током 2001-03. године узео је активно учешће у раду Руског Покрета Украјине. Био је главни уредник журнала «Јужноруски вестник». Разочаравши се у политику РФ по питању сународника и саму методологију покушаја да се утиче на ситуацију, отишао је у Русију. Године 2010 на српском језику (превод Ранко Гојковић) изашла је нова књига «О крсту светог владике Николаја» чији су фрагменти на руском публиковани на РНЛ. Године 2017 у Брјанску залагањем посланика Брјанске Думе М.М. Иванова изашао је Зборник текстова „Хуманитарни проблеми Евроазијских интеграција“ (у коауторству са Зораном Милошевићем). У периоду 2003 до 2010. године радио је у православном издаваштву «Сатисъ». Са супругом Светланом васпитава десетеро деце: Христину, Уљану, Саватија, Јегора, Вјачеслава, Михаила, Серафиму, Василису, Софију и Жану.

DUPLI PAS - Ranko Munitić, Zorica Jevremović Autor: Ranko Munitić , Zorica Jevremović Izdavač: Radio Televizija Srbije, Beograd Godina izdanja: 2012. Broj strana: 224 Povez: mek Format: 23cm Ilustovano Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Ovi tekstovi uverljivo svedoče o vremenu tranzicije i pluralizacije medija. Umnožavanje TV ponude nije uzvisilo kreativne i kulturne standarde ovog medija, nego ih je snizilo, pretvorivši ga u jednom periodu u buvljak diletantizma i svetlucavog primitivizma. Dok je nekim kritičarima takva televizija davala obilje povoda za izrugivanje, zgražavanje ili uzvišeni gnev, „Munitići` su i tada bavili pojavama, u medijskom, odnosno kulturnom kontekstu, ukazivali na prirodu njihove pogrešnosti i dosledno ispovedali veru u televiziju koja uzdiže pogled ka smislu i duhu, umesto da ga spušta ka voditeljkinim dugim, razgolićenim nogama.