- Chicago Pneumatic Šifra proizvoda: P089507 Sadržaj: 3,8 lit Ulje u vazduhu je potrebno da bi alat nesmetano radio ali i da bi očistilo alat od prethodno nagomilanih nečistoća. Ukoliko nije drugačije napisano, potrebno je dozirati minimum oko 2 kapljice ulja u alat na svaki radni sat.

Sencor SWS 51 B Meteorološka stanica Tip: Meteorološka stanica Želiš da ti sve informacije o vremenu stalno budu na dohvat ruke? Tražiš praktičan poklon za nekog od svojih bližnjih, koji žele da budu informisani o vremenu? Meteorološke stanice za one kojima treba jednostavna informacija o vremenu, kao i za profesionalace. Pored merenja temperature, otkrivaju i informacije o unutrašnjim i spoljašnjim temperaturama i vremenskim uslovima. Stanice prikazuju tačna merenja vetra, atmosferskog pritiska, vlažnosti, temperature, padavina i još mnogo toga. Sencor SWS 51 B Meteorološka stanica sa bežičnim termometrom i higrometrom, velikim ekranom, radiom i satom. Prikazuje na ekranu Vreme (odabir formata 12/24 h), datum, mesec i dan. Na glavnu jedinicu možete priključiti do 3 predajnika Veliki ekran sa pozadinskim osvetljenjem prikazuje vreme i sat a na ekranu se još nalaze i ikonice za indeks subjektivnog osećaja zatim ikone za vremensku prognozu. Urađaj je manjih dimenzija 135 x 180 x 35 mm, tako da se savršeno uklapa u enterijer vašeg stambenog prostora. Glavne karakteristike uređaja: • Termometar i higrometar • Veliki ekran sa pozadinskim osvetljenjem • Radio sat • Vreme, datum, mesec, dan, Mesečeva mena • Odabir formata 12/24, alarm, odlaganje alarma • Maks./min. Memorija za higrometar i termometar • Ikone za indeks subjektivnog osećaja • Ikone za vremensku prognozu • Unutarnji raspon prikaza temperature: 0 ° C do + 50 ° C • Tačnost merenja temperature: + 1,5 ° C • Temperatura u zatvorenom prostoru: 0 ° C do +40 ° C • Raspon prikaza spoljne temperature: -20 ° C do + 60 ° C • Raspon radne temperature: -5 ° C do + 45 ° C • Raspon vlažnosti u zatvorenom i na otvorenom: 20% do 95% • Preciznost merenja vlažnosti: +8% • Broj daljinskih jedinica: do 3 jedinice • Radio frekvencija: 433MHz, Maks.30m na otvorenom Snaga: • Glavni uređaj: 3 x 1,5 V, tip AAA • Predajnik: 2 x 1,5 V, tip AAA Baterija se ne isporučuje uz proizvod Dimenzije i težina glavne jedinice: • Dimenzije: 135 x 180 x 35 mm • Težina: 302g Dimenzije i težina predajnika: Dimenzije: 95 x 60 x 25mm, Težina: 56g Boja glavne jedinice: Crna Boja predajnika: Siva Proizvođač: Sencor

Originalni bioskopski (filmski) plakat: CONVOY / KONVOJ (1978) Kamiondžiji „Gumenom Patku” se na putu kroz Arizonu pridružuju „Ljubavna mašina” i „Pauk Majk”. Zaustavlja ih korumpirani šerif Lajl Valas pa moraju da plate kaznu. Kasnije ih šerif Lajl pronalazi u restoranu gde ih provocira preti Pauku Majku. Nastaje opšta tuča iz koje kamindžije beže, a vest se brzo širi preko radio stanice. Njihova namera je da odu u Novi Meksiko i na taj način izbegnu krivično gonjenje. Ovaj događaj poprima mnogo veće razmere kad se sve više kamiondžija priključuje odmetnutom konvoju u znak podrške. Šerif Lajl želi osvetu, sindikat vozača svoja prava, a političari priliku za svoju promociju. Režija: Sam Peckinpah Uloge: Kris Kristofferson, Ali MacGraw, Ernest Borgnine Stanje plakata kao na fotografijama. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Originalni bioskopski (filmski) plakat: NJIHOVE ZABLUDE / IL VETTURALE DEL MONCENISIO Dizajn plakata: Anton Lukateli Rođen u Herceg Novom, preminuo u Beogradu. Anton Lukateli je bio crnogorski slikar, filmski scenarista i nastavnik likovne kulture. Poreklom je bio Italijan, iz plemićke porodice Lokateli iz Milana, koja se kretala duž jadranske obale i nalazila se u Bokokotorskom zalivu, pomažući Srbima u odbrani od Turaka. Kada je počeo Drugi svetski rat, italijanska vojska je uhapsila njegovu majku u zatvoru Mamula. Veoma revoltiran ovim činom, odlučuje da promeni prezime u Lukateli i prihvati srpsku nacionalnost. Bio je član partizanskog pokreta od početka Drugog svetskog rata. Prije i poslije rata bio je urednik lista “Ilustrovana pobjeda”. Posle rata radio je kao filmski scenarist za Avala film u Beogradu. Jedan od osnivača Crnogorskog društva slikara, Režija: Guido Brignone Uloge: Rosario Borelli, Georges Brehat, Elisa Cegani, Virna Lisi... Kao na fotografijama. Dimenzije oko 68 x 49 cm

Stanje: Novo

Stalak za rezanje drva Einhell Einhell nogare za rezanje motornom testerom pružaju maksimalnu sigurnost i stabilnost kada radite sa motornom testerom. Dodatni poprečni nosači osiguravaju da nosač testere stoji čvrsto

F TOOLS ELEKTRIČNA BRUSILICA 800W FTools Ugao Brusilica - Profesionalna Snaga u Vašim Rukama! Otkrijte izuzetnu moć i preciznost uz FTools ugao brusilicu, alat koji će vas impresionirati svojom svestranošću i performansama. Bez obzira da li radite na građevinskom projektu, održavanju domaćinstva ili nekom zanatskom zadatku, ova ugaona brusilica će se pokazati kao neprikosnoven partner. Snažan Motor: Pruža snažne rezultate za brzo i efikasno brušenje i sečenje. Ergonomska dizajn: Dizajnirana za udobno i sigurno rukovanje tokom dugih radnih sati. Svestranost u Radu: Idealna za sečenje, brušenje, poliranje i razne druge zadatke. Prilagodljiva Upotreba: FTools ugaona brusilica je namenjena različitim projektima, bilo da radite na drvetu, metalu ili drugim materijalima. Karakteristike: -Snaga 800w -Brzina 3000 r/min Prečnik diska 125mm Debljina diska 6mm Napajanje 230-240V Garancija 24 meseca Nastojimo da budemo što precizniji u opisu proizvoda, prikazu slika i cena, ali ne možemo da garantujemo da su sve informacije kompletne i bez greške.

Ostalo Einhell nogare za rezanje motornom testerom pružaju maksimalnu sigurnost i stabilnost kada radite sa motornom testerom. Dodatni poprečni nosači osiguravaju da nosač testere stoji čvrsto tokom izvođenja radova. Nogare su dizajnirane za maksimalnu nosivost od 150 kilograma, a dugačke su 80 centimetara. Prečnici od 300 mm mogu se udobno namestiti na nogare i rezati. Zubi sprečavaju da se drvo uvija dok radite sa testerom. Robusni, pocinkvani ugaoni profili napravljeni su od izdržljivog metala. Da bi se posao obavljao ugodno i ergonomski, nosač lančane testere može se podesiti na tri različite visine rada: na 680 mm, 640 mm i 600 mm. Može se sklopiti i shodno tome odložiti na minimalno mesto u šupi, garaži ili podrumu, dok ne bude potrebno ponovo. Karakteristike 3 raličite visine za rad Dodatni poprečni nosači za veću stabilnost Mogućnost savijanja omogućava uštedu prostora kod odlaganja Robustni, galvanizovani L profili izrađeni su od metala Zubi sprečavaju izvrtanje trupca Tehnički podaci Radna visina: 680 mm / 640 mm / 600 mm Dužina: 80 cm Maksimalna nosivost: 150 kg Širina cepanice cca.: 300 mm Napišite komentar Još uvek nema komentara.

Mini čegrtaljka 1/4 Felo MS 98 mm 05763501 sa ojačanim mehanizmom vrhunskog kvaliteta (>65 Nm, 60 zubaca i 6° ugao rotacije). Direktna fiksacija bitova u čegrtaljci omogućava vam da radite na teško dostupnim mestima. Blago zakrivljena drška čini rad udobnijim i štiti prste korisnika od mehaničkih oštećenja. Materijal - hrom-vanadijum čelik. Ručka pod uglom od 15°, rotacija 6°, 60 zubaca, 1/4".

Čegrtaljka rotirajuća 1/4 Felo Ergonic K 181 mm 43899940 je kombinacija patentirane ručke, čegrtaljke sa 60 zubaca od 180° i 1/4" stezne glave bez ključa. Ručka vam omogućava da radite sa raznim vrstama pričvršćivača sa silom do 50 Nm, a okretni mehanizam olakšava pristup teško dostupnim mestima. Čegrtaljka je orijentisana za upotrebu sa nastavcima i nastavcima od 50 mm. Patentirana ergonska ručka pruža udobnost dok se prilagođava ruci korisnika.

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan tecaj kod slikara Mladena Josica i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primenjenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primenjenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobodjenja (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i graficara). Bio jedini izlagac iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu.

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan tecaj kod slikara Mladena Josica i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primenjenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primenjenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobodjenja (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i graficara). Bio jedini izlagac iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu.

Originalni bioskopski (filmski) plakat: DEČKO KOJI OBEĆAVA Dečko koji obećava je jugoslovenski igrani film snimljen 1981. godine u režiji Režirao ga je Miloša `Miše! Radivojević na osnovu priče koju je sam, zajedno sa Nebojšom Pajkićem napisao. Protagonista, koga tumači Aleksandar Berček, je Slobodan Milošević, mladić iz ugledne porodice tadašnjih komunističkih vlastodržaca koji se, iako ga čekaju siguran posao, karijera i lagodan život, počinje odavati nonkonformističkom i autodestruktivnom životnom stilu u kojoj važnu ulogu igra rok muzika. Dečko koji obećava se često navodi kao najbolja i najpoznatija uloga u karijeri Aleksandra Berčeka, ali je postao još poznatiji po tome što se u njemu pojavljuju i svoje pesme izvode neki od najpopularnijih i najvažnijih bendova tadašnjeg jugoslovenskog Novog talasa, a zbog čega će u kasnijim decenijama steći svojevrsni kult status. Sam izraz `dečko koji obećava` je postao popularan i izvan filmskog konteksta, te se koristio za mlade, ambiciozne ličnosti iz sveta politike, uključujući kako protagonistovog imenjaka Slobodana Miloševića, tako i hrvatskog političara Zorana Milanovića. Režija: Miloš Radivojević Producent: Milan Žmukić Scenario: Dušan Kovačević Uloge: Aleksandar Berček, Eva Darlan, Dara Džokić, Rade Marković, Dušica Žegarac, Milena Zupančić, Velimir Bata Živojinović Muziku je radio bend Šarlo Akrobata a u filmu se pojavljuju Dušan Kojić Koja (gitara) i Ivica Vdović Vd (bubnjevi) iz ovog benda sa Aleksandrom Berčekom (bas) kao grupa VIS „Dobri Dečaci“. Tri pesme (`Slobodan“, „Dosta mi je svega“ i „Depresija`) za koje je Koja napisao muziku su kreirane za tu priliku a materijal nikada kasnije nije objavljen. U filmu se pojavljuju i Vlada Divljan i Srđan Šaper iz ondašnjih Idola. Kao na fotografijama. Dimenzije oko 68 x 41 cm

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan te~aj kod slikara Mladena Josi}a i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primewenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primewenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobo|ewa (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i grafi~ara). Bio jedini izlaga~ iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu.

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan tecaj kod slikara Mladena Josica i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primenjenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primenjenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobodjenja (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i graficara). Bio jedini izlagac iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu. pecanje riba ribar

stari print na papiru 56 x 83 cm urolan 1913. – Rodjen u Osijeku. Sin Sebastijana Lehnera. Od rane mladosti zainteresovan za slikarstvo (u dvanaestoj godini naslikao je pejsaz na platnu). Sredwu strucnu skolu zavrsio u Osijeku (bavio se dekorativnim panoima i kao firmopisac). Svirao je violinu. 1931. – Dolazi u Beograd i od tada, bez prekida se bavi slikarstvom i primenjenom grafikom. Povremeno i vaja. Radi za mnoge izdavacke kuce, „filmske kuce“, stamparije… 1931-1950. – Odlazi na specijalan tecaj kod slikara Mladena Josica i na povremene konsultacije sa slikarom Jovanom Bjelicem. Pohadja Akademiju Primenjenih Umetnosti, studiozno crtanje akta i portreta pod nadzorom profesora Jefte Perica, Antona Hutera, i Mate Zlamalika. Radi na plakatima, plaketama, memorandumima, zastitnim znakovima, korice za knjigu, marke… Povodom izlozbe plakata u Muzeju Primenjenih Umetnosti, kustos muzeja J. Jeftic naglasio je u katalogu da se istice svojim kvalitetom Lehner Alfred i ostali umetnici sezdesetih godina. Postaje clan Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, a kasnije kada se oformio ULUPUS, postaje i clan Saveza umetnika primenjenih umetnosti Jugoslavije (od osnivanja). Radi za „Oblik“, a kasnije u Zavodu za primenjenu umetnost. U tom periodu i kao sluzbenik u „Obliku“ dobija vise uzastopnih nagrada na konkursima: za PTT jubilarne postanske marke (jubilarne postanske marke Narodnog ustanka 1941-1951.), 10 idejnih resenja za rudarske znacke (Bor), Bilten JNA, jubilarna znacka CK,plakat za stafetu, kongres farmaceuta, prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. Brojna idejna resenja za filmske plakate Jugoslavija film Beograd, Makedonija film Skoplje i Kinema Sarajevo. Prva nagrada za korice za casopis Ministarstva zeleznice. 1956-1958. – Radi na bilbordima (dekorativnim panoima) za Filmski festival u Puli. Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina).Radio je niz godina na opremi knjiga (desetak godina) za „Zavod za izdavanje udbenika“ i drugih izdavackih kuca. Za preduzece Eksport Import „Seme“ niz idejnih resewa za ambalazu. Za preduzece „Takovo“, Gornji Milanovac radi na ambala`i, „Kulpin“ – Novi Sad, „Vitaminka“ Banja Luka... 1964. – Republicki sekretarijat za obrazovanje i kulturu priznaje mu svojstvo umetnika od 1931. Grupne izlozbe – Izlagao na svim izlozbama Zavoda za primenjenu umetnost i tom prilikom dobijao i prve nagrade. Kao clan udruzenja ULUPUS-a ucestvovao na mnogim zajednickim manifestacijama. 1968-1972. – Ucestvuje na svim izlozbama u okviru opstine Palilula: Narodni Univerzitet Bra}a Stamenkovi}, Likovni susret Palilule (sedamdesete), Patent centra, Galerija u Protokolu Beograd, Hala sportova Novi Beograd, Novi Sad 72, Dom kulture „Kamen Mali“ Cavtat, Dom Sindikata 72, Nr. Univerzitet Braca Stamenkovic, Likovni susret 72, Pula, likovna grupa 72, „Tasmajdan“, likovna galerija Narodnog univerziteta Veselin Masle{a 72, Sportski centar Beograd 73. 1973. – Likovna galerija kulturnog centra Beograda. Likovni susret br. 6 hala „Pionir“, ucestvuju najpoznatiji nasi slikari: Milovan Krstic, Bozidar Kovacevic, Sasa Nikolic, Dragan Rogic, Sip, Ratomir Pesic, Mihajlo Pisanjuk , Ljubica Sokic, Mica Popovic, Pedja Milosavqevic, Ivan Tabakovic, Stojan Celic, Marko Celebonovic, Zoran Petrovic, Milan Konjovic, Desa Kerecki, Branko Om~ikus, Mirjana Lehner Dragi} i dr. 1974. – Niz godina izlagao u galeriji „Kosancicev Venac“. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda i Muzej grada Beograda 3 – 15.oktobar. „Beograd – inspiracija umetnika“ 30 godina od oslobodjenja (otkupna nagrada). Exposition 66e. Salon D Hiver u Parizu (osnovan 1897. od Udruzenja francuskih profesionalnih slikara,vajara i graficara). Bio jedini izlagac iz Jugoslavije. 1978, 1979, 1980. Otvoreni Oktobarski Salon u galeriji „Pinki“. Samostalne izlozbe – 1970, 1971, 1972. Galerija „Kamen Mali“ – Cavtat, izlagao je uqa (mrtve prirode, pejsaze, portrete). Slike Alfreda Lehnera nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama sirom Evrope: Francuske, Nemacka,Austrija… Studijska putovanja Francuska, Italija, Nemacka obogatili su jos vise njegovo znanje iz likovne i primenjene umetnosti. Bavio se likovnim i pedagoskim radom. 1986. – Posle duge i teske bolesti umro u Beogradu. lovac patka zec

Klešta seger kriva 90° unutrašnji prsten 40 – 100 mm Felo 59424040 omogućava vam da radite sa unutrašnjim prstenovima. Ukupna dužina alata je 200 mm. Radni deo je izrađen od hrom-molibden-vanadijum čelika. Zgodne ručke olakšavaju demontažu / montažu pričvrsnih prstenova. Izvlakači za pričvrsne prstenove (klešta seger) se koriste za uklanjanje spoljašnjih i unutrašnjih pričvrsnih prstenova. Svi vrhovi alata su napravljeni od materijala otpornih na habanje za dugotrajnu upotrebu. Oblik vrhova može biti ravan ili savijen pod uglom od 45 ili 90 stepeni. Izbor odgovarajućeg alata vrši se prema njegovoj nameni (za spoljašnje ili unutrašnje prstenove) i obliku.

Klešta seger kriva 90° unutrašnji prsten 85 – 165 mm Felo 59428540 omogućava vam da radite sa unutrašnjim prstenovima. Zgodne ručke olakšavaju demontažu / montažu pričvrsnih prstenova. Izvlakači za pričvrsne prstenove (klešta seger) se koriste za uklanjanje spoljašnjih i unutrašnjih pričvrsnih prstenova. Svi vrhovi alata su napravljeni od materijala otpornih na habanje za dugotrajnu upotrebu. Oblik vrhova može biti ravan ili savijen pod uglom od 45 ili 90 stepeni. Izbor odgovarajućeg alata vrši se prema njegovoj nameni (za spoljašnje ili unutrašnje prstenove) i obliku. Ukupna dužina alata je 290 mm. Radni deo je izrađen od hrom-molibden-vanadijum čelika.

Organizujte sve male delove dok radite na uređaju. Suva površina za brisanje omogućava vam da vodite beleške i pravite skice. Dizajniran od tehničara, za tehničare, Magnetna podloga od 8 ”x10” hvata sve i sigurno čuva vijke dok ih izvlačite iz uređaja. Prestaćete da brinete o praćenju svih labavih vijaka i usredsrediti se na popravku. Vijci i mali delovi ostaće tačno tamo gde ste ih ostavili. Priložena olovka je jedinstveno pogodna za Project Mat. Napravio ga je Staedtler, proizvođač vrhunskih olovaka i olovaka za umetnike i arhitekte. Olovka se odupire mrljama i neće se obrisati slučajno vašom rukom. Kada se popravka završi, vrh gumice ili suva krpa obrišu mastilo.

Dizajniran za lako i praktično sečenje kablova. Opremljen je sa začepnim mehanizmom koji omogućava minimalan napor za sečenje debelih bakarnih, aluminijumskih čvrstih i višežilnih kablova. Alat ima bravu ručke koja sprečava slučajno zatvaranje reznih ivica. oštrice se mogu otključati iz bilo kog položaja. Alat ima mehanizam za začepljenje koji vam omogućava da primenite manje sile za rezanje debelog kabla. Ima oslonce za prste. Ručke sa plastikom sprečavaju da ruka korisnika klizi tokom rada. Zbog svoje kompaktnosti i male težine, moguće je raditi sa alatom u ograničenom prostoru. Proizvod je napravljen od specijalnog alatnog legiranog čelika, što povećava njegovu snagu i radni vek. Površina je crna lakirana kako bi se sprečila korozija. Ne preporučuje se za sečenje čelične žice i žičane užadi. Raspon preseka kablova za sečenje: aluminijumski kabl - do 380 mm2, bakarni kabl - do 300 mm2.

Originalni bioskopski (filmski) plakat : ROBOCOP / ROBOKAP RoboCop je američki distopijski cyberpunk akcijski triler SF film iz 1987. koji je režirao Paul Verhoeven prema scenariju kojeg su zajedno napisali Edward Neumeier i Michael Miner. Glavne uloge tumače Peter Weller, Nancy Allen, Dan O`Herlihy, Ronny Cox, Kurtwood Smith i Miguel Ferrer. Film se odigrava u Detroitu u budućnosti, a radnja se odvija oko policajca Alexa Murphya (Weller) kojeg naučnici nakon udesa od kriminalaca preobraze u kiborga, robotskog policajca poznatog kao RoboCop, koji bi trebao zaustaviti tales kriminala u gradu po naredbi fiktivne megakorporacije OCP. Prema motivima filma snimljena su dva filmska nastavka, TV serija, animirana serija i napravljene video-igre. 2014. snimljen je i manje zapažen istoimeni remake. Iako su neki krugovi prigovarali filmu zbog nasilja, većina kritike je bila pohvalna te u filmu vidjela alegoriju na Reaganovu Ameriku 1980-ih, tj. privatizacije i sve većeg dovođenja neoliberalnog kapitalizma i korporatizma u društvo. Ostale teme u priči su sprega kriminala i korporacija, uticaj medija, gentrifikacija, korupcija, autoritarizam, pohlepa, privatizacija, kapitalizam, identitet i ljudska narav. Snimljen uz skroman budžet, RoboCop je postigao uspeh i zaradio 53,4 miliona $ te postao 16. najkomercijalniji film 1987. u američkim bioskopima. Sveukupno je zaradio preko 100 miliona $ širom sveta od prihoda u bioskopima i video tržišta. Smatra se jednim od najboljih akcionih filmova 1980-ih te je dobio i nekoliko nagrada, od kojih se naročito ističe nagrada Saturn za najbolji SF film, dok je nizozemski režiser Verhoeven ovim filmom uspeo proboj na američko tržište, u sklopu kojeg će uspešno raditi naredne decenije. Režija: Paul Verhoeven Producent: Jon Davison Scenario: Edward Neumeier, Michael Miner Uloge: Peter Weller, Nancy Allen, Dan O`Herlihy, Ronny Cox, Kurtwood Smith, Miguel Ferrer Kao na fotografijama.. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Šifra: 017030 Kategorija: Punjači za akumulatore Napon: 230 V ~ 50 Hz Osigurač: 10 A Napon punjenja: 6 V / 12 V Kapacitet punjenja: 20 Ah – 75 Ah Masa: 3.5 kg Naručite Naručite × Naručite telefonom! Mob.1: +381 63 340 874 Mob.2: +381 66 340 874 Fix. 3: +381 15 354 310 Reklamacija Reklamacija × IZJAVA O ODUSTANKU OD UGOVORA NA DALJINU ILI UGOVORA KOJI SE ZAKLJUČUJE IZVAN POSLOVNIH PROSTORIJA PRISTUP Klikom na gornji link (naslov) otvarate obrazac u PDF formatu. KAKO PREUZETI I OTVORITI OBRAZAC U VAŠEM RAČUNARU ? Da bi ste preuzet obrazac otvorili na vašem računaru potrebno je da imate instaliran program koji podržava PDF format. Jedan od najpopularnijih je Adobe Reader, koji besplatno možete preuzeti ovde. PREDLOZI I SUGESTIJE: Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili predloge vezano za obrasce ili imate sugestije koje biste dodatne obrasce želeli da vidite na našem veb sajtu, pišete nam na adresu [email protected] Za detaljnije informacije pogledajte nasa najcesca pitanja. Plaćanje Plaćanje × Plaćanje je moguće izvršiti na više načina: Pouzećem Preko računa za fizička i pravna lica - pre uplate nas obavezno kontaktirajte radi provere raspoloživosti robe na lageru i radi slanja predračuna za pravna lica. Čekovi građana Platne kartice Napomena: veliki broj artikala imamo na lageru i možete ih odmah lično preuzeti. Dostava Dostava × Rok isporuke 2 - 4 radna dana - Iskoristite Fast Delivery za 2 radna dana - Cena isporuke po cenovniku - Roba se isporučuje na teritoriji Srbije - Odloženo plaćanje u našim maloprodajnim objektima - Čekovi građana, platne kartice ... Šifra: 017030 Kategorija: Punjači za akumulatore Napon: 230 V ~ 50 Hz Osigurač: 10 A Napon punjenja: 6 V / 12 V Kapacitet punjenja: 20 Ah – 75 Ah Masa: 3.5 kg Punjač za akumulatore VCB 6 E Villager je pogodan za sve 6 V/ 12 V akumulatore u benzinskim i dizel motorima u automobilima i kombijima. Punjač za akumulatore VCB E 6 Villager poseduje osigurač 10 A i rezervni osigurač (takođe 10 A). Kontinualna i maksimalna struja punjena od 5 A, opterećenje 75 W i kapacitet punjenja 20 Ah – 75 Ah, čine Punjač za akumulatore VCB 6 E Villager idealnim za poslove punjenja manjeg inteziteta. Mala masa od svega 3.5 kg i mala veličina punjača za akumulatore VCB E 6 Villager olakšaće vam korišćenje i osloboditi više radnog prostora. Kao i pri rukovanju sa drugim uređajima i sa punjačem za baterije VCB 6 E Villager morate se pridržavati osnovnih pravila. Dobro je znati da brzina punjena baterija zavisi od jačine punjača, što je jači punjač to je brže punjenje baterije akumulatora. Primer: 10 sati punjena je potrebno punjaču 6 Ah da napuni akumulator bateriju od 60 Ah. Ne izlažite punjač snegu ili kiši. Poželjno je da imate flašu vode i sapun na dohvat ruke zbog kiseline iz baterije u slučaju kontakta sa kožom, a u slučaju kontakta sa očima, hitno posetite lekara. Nosite kompletnu zaštitnu opremu, izbegavajte dodirivanje očiju dok radite u blizini baterije. Pri radu sa punjačem ne nosite narukvice, lance, satove i slično. Punjač pri radu može proizvesti struju kratkog spoja koja vas može povrediti. Varnica u blizini baterije može prouzrokovati eksploziju. Održavajte kleme čistim i zaštitite ih od korozije. Nikada ne koristite uređaj za punjenje neispravne baterije ili baterije koja se ne može puniti. Pri bilo kakvom kvaru, kontaktirajte servisere koji su obučeni za rešavanje sličnih situacija.

Stanje kao na fotografijama. Pogledajte bolje sredinu plakata, videcete sta su nedostaci 49cm x 69cm Živi i pusti umrijeti ( engl. Live and Let Die) britanski je akcijski triler iz 1973. To je 8. film iz serijala o Jamesu Bondu i prvi s Rogerom Mooreom u glavnoj ulozi. Film su producirali Albert R. Broccoli i Harry Saltzman. Početkom sedmadesetih, Broccoli i Saltzman htjeli su novog glumca za ulogu Bonda, koji će zamijeniti Seana Conneryja, koji je nastupio u nekoliko Bond filmova u šezdesetima. Nakon duge potrage, izabrali su Rogera Moorea. Film je djelomično temeljen na istoimenom romanu Iana Fleminga. U filmu, narko-kralj znan kao Mr. Big planira distribuirati dvije tone heroina besplatno kako bi uništio protivničke narko-kartele. Bond uskoro upada u svijet gangstera i vudua, a u isto vrijeme mora zaustaviti Mr. Biga. Živi i pusti umrijeti bio je prvi film za koji glazbu nije napisao John Barry, nego George Martin, a prvi se put pojavljuje izmišljena zemlja (to će se ponoviti u filmu Dozvola za ubojstvo). Osim toga, to je jedini film u kojem Bond izvršava političko ubojstvo, jer je lik Kanange kojeg je ubio, lider države. Prvi je i po tome što se Q nije pojavio, iako se spominje u jednoj od prvih scena kad gđica. Moneypenny daje Bondu njegovu jedinu napravu, specijalno modificirani podvodni sat Rolex s hiper-magnetskim svojstvima i rotacijskim bridom. Q se pojavljuje u filmu Dr. No, iako ga nije glumio Desmond Llewelyn, a ne obraćaju mu se s Q nego njegovim pravim imenom, bojnik Boothroyd. Kad su Broccoli i Saltzman htjeli zamijeniti Seana Conneryja, isprva su odlučili da neće angažirati drugog glumca nego nekog iz oružanih snaga. Tako se u mnogim vojnim časopisima pojavila reklama s rečenicom: `Are you 007?` Ova ideja poslije odbačena nakon što je prigovorilo britansko društvo glumaca (Equity) i zatražilo da se prestane s tim. Do 1972. Broccoli i Saltzman su testirali mnoge glumce za glavnu ulogu, od kojih su najpoznatiji bili Julian Glover (kasnije negativac u filmu iz 1981., Samo za tvoje oči), John Gavin, Jeremy Brett i Michael Billington, koji je na kraju izgubio ulogu od Rogera Moorea. Kasnije je Billington bio glavna zamjena za Moorea, a 1977. se pojavio u filmu Špijun koji me volio, kao negativac kojeg ubijaju u uvodnoj sekvenci. Moore je bio jedan od kandidata za ulogu Bonda nakon filma Samo dvaput se živi, ali brzo je ispao iz konkurencije jer je već bio popularan u ulozi Simona Templara u televizijskoj seriji Svetac. Živi i pusti umrijeti označio je i pojavljivanje prve Afroameričke Bond djevojke, Rosie Carver (koju je glumila Gloria Hendry). Kad je film objavljen u Južnoj Africi, izrezane su scene s Gloriom Hendry i Rogerom Mooreom jer je vlada zabranjivala međurasne odnose zbog apartheida. Producenti su se potrudili da se James Bond kojeg glumi Roger Moore dosta razlikuje od onog kojeg je proslavio Sean Connery, možda da se izbjegnu usporedbe s Georgeom Lazenbyjem. Na primjer: Mooreov James Bond nikada ne naručuje votka martini, pije burbon viski; Mooreov Bond ne nosi šešir; puši cigare, ne cigarete. Filmske lokacije London, Engleska New Orleans, Louisiana San Monique, Jamajka New York City, New York Lokacije snimanja Pinewood Studios Jamajka Hotel San Souci Lido New York City Casting U filmu se prvi put pojavljuje šerif iz Louisiane J.W. Pepper (glumi ga Clifton James), koji će poslije reprizirati ulogu u filmu Čovjek sa zlatnim pištoljem. Bio je to i prvi film s Davidom Hedisonom u ulozi Felixa Leitera, koji će kasnije pojaviti u filmu Dozvola za ubojstvo. Nijedan drugi glumac nije glumio Leitera više od jednom. Jamajkanski agent, Quarrel Mlađi, je sin Quarrela iz filma Dr. No. Quarrel se u serijalu romana prvi put pojavio u Živi i pusti umrijeti, a umro je u Dr. Nou. Madeline Smith, koja je glumila prekrasnu talijansku agenticu gđicu. Caruso koja se nalazi s Bondom u krevetu na početku filma, preporučio je Roger Moore nakon što je radila s njim na televiziji. Smithova je rekla kako je Moore bio izrazito pristojan na snimanju, ali se osjećala neugodno s njim obučena samo u plavi bikini jer je Mooreova žena bila na setu. Snimanje Redatelju se toliko svidjela kaskaderska scena preskakanja preko aligatora da je glavnog negativca nazvao po kaskaderu koji je to izveo, Rossu Kanangi, vlasniku farme aligatora gdje je snimljena scena. U jednom ponavljanju scene, zadnji aligator je dohvatio Kananginu potkoljenicu, rasparavši mu hlače. Ovo se može detaljno vidjeti na DVD izdanju. Filmaši su farmu otkrili dok su tražili lokacije za snimanje. Vidjeli su znak s natpisom `ONI KOJI NEOVLAŠTENO UĐU BIT ĆE POJEDENI.` Taj znak može se vidjeti i u filmu. Za scenu s aligatorima, Moore je predlagao da nosi cipele od aligatorove kože. Bondov gliser u sceni preskoka preko rukavca rijeke nenamjerno je postavio Guinnessov svjetski rekord u to vrijeme. Magnetski sat (Podvodni Rolex) - Bondu ga donosi gđica. Moneypenny od Q-ovog odjela. Uključen, isijava snažno magnetsko polje. U teoriji, Bond tvrdi kako može čak skrenuti metak, iako u stvarnosti na metke magnetsko polje ne djeluje. Detektor prisluškivača - Bond koristi mali uređaj kojim može pretražiti sobu u potrazi za elektronskim mikrofonima. Odašiljač Morseova koda Glastron gliseri - korišteni u utrci brodova u Louisiani. Glumci Roger Moore - James Bond Bernard Lee - M Lois Maxwell - Gđica. Moneypenny David Hedison - Felix Leiter Yaphet Kotto - Dr. Kananga/Mr. Big Jane Seymour - Solitaire Clifton James - Šerif J.W. Pepper Julius Harris - Tee Hee Johnson Geoffrey Holder - Barun Samedi Gloria Hendry - Rosie Carver Roy Stewart - Quarrel mlađi Madeline Smith - Gđica. Caruso Naslov izvornika Live and Let Die Redatelj Guy Hamilton Producent Harry Saltzman Albert R. Broccoli Scenarist Ian Fleming (roman) Tom Mankiewicz Glavne uloge Roger Moore Yaphet Kotto Jane Seymour David Hedison Glazba George Martin Paul McCartney Linda McCartney Snimatelj Ted Moore Montaža Bert Bates Raymond Poulton John Shirley Distributer United Artists Godina izdanja 1973. Trajanje 116 min. Država Flag of the United Kingdom.svg Ujedinjeno Kraljevstvo Jezik engleski Žanr triler Proračun $7,000,000 Prethodni Dijamanti su vječni Sljedeći Čovjek sa zlatnim pištoljem Originalan filmski plakat Vesna film