PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ----------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` „ RADIMO NON-STOP“ nesmetano „ BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . „ RADNO VREME – DOK NE POPADAMO“ . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE „ DANAS ZA SUTRA“ , ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo – tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično – ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE RUČICU MENJAČA 5 brzina ZA AUDI A2. U ponudi za Vaše vozilo imamo i kožicu menjača koja ide dole ispod ručice. CENA RUČICE MENJAČA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2399 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA „ GRATIS“ . . . . . . . . . . . . . . . Pored ove pomenute ručice za Audi A2, TRENUTNO NA LAGERU IMAMO RUČICE MENJAČA ZA PREKO 250 RAZLIČITIH MODELA. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO KURIRSKOM SLUŽBOM, NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

RETKO! Narodni front Jugoslavije izdanje AFŽ Jugoslavije 1945. odlično očuvano Desanka Maksimović (rođena 16.5. 1898. u Rabrovici kod Valjeva, preminula 11.2. 1993, u Beogradu) je bila srpska pesnikinja, profesorica književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. u selu Rabrovici, u okolini Valjeva. Bila je najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj,te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo sve do kraja osnovne škole, a u Valjevu je završila gimnaziju. Posle Prvog svetskog rata upisala se na Filozofski fakultet u Beogradu gde je studirala na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti. Kada je 1923. diplomirala, najpre je radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim je postavljena za suplenta u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. Desanka Maksimović je provela godinu dana u Parizu je na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj gimnaziji. Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953. Početkom avgusta 1933. Desanka Maksimović se udala za Sergeja Slastikova. Nisu imali dece. Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Gustav Krklec, Branko Ćopić, Oton Župančič i mnogi drugi. Dana 17. decembra 1959. izabrana za dopisnog člana [[Srpska akademija nauka i umetnosti|Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog člana. Desanka Maksimović preminula je 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva. Književna dela[uredi - уреди | uredi izvor] Spomenik Desanki Maksimović u Valjevu Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“ i „Pokošena livada“. Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21.10. 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“ - pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata. Najznačajnija dela Desanke Maksimović su: Pesme (1924) Vrt detinjstva, pesme (1927) Zeleni vitez, pesme (1930) Ludilo srca, pripovetke (1931) Srce lutke spavaljke i druge priče za decu (1931, 1943) Gozba na livadi, pesme (1932) Kako oni žive, priče (1935) Nove pesme (1936) Raspevane priče (1938) Zagonetke lake za prvake đake (sa Jovankom Hrvaćanin, 1942) Šarena torbica, dečje pesme (1943) Oslobođenje Cvete Andrić, poema (1945) Pesnik i zavičaj, pesme (1945) Otadžbina u prvomajskoj povorci, poema (1949) Samoglasnici A, E, I, O, U (1949) Otadžbino, tu sam (1951) Strašna igra, priče (1950) Vetrova uspavanka (1953) Otvoren prozor, roman (1954) Prolećni sastanak (1954) Miris zemlje, izabrane pesme (1955) Bajka o Kratkovečnoj (1957) Ako je verovati mojoj baki, priče (1959) Zarobljenik snova (1960) Govori tiho, pesme (1961) Prolećni sastanak (1961) Patuljkova tajna, priče (1963) Ptice na česmi, pesme (1963) Tražim pomilovanje, lirska diskusija s Dušanovim zakonikom (1964) Hoću da se radujem, priče (1965) Đačko srce (1966) Izvolite na izložbu dece slikara (1966) Pradevojčica, roman (1970) Na šesnaesti rođendan, pesme (1970) Praznici putovanja, putopisi (1972) Nemam više vremena, pesme (1973) Letopis Perunovih potomaka, pesme (1976) Pesme iz Norveške (1976) Bajke za decu (1977) Ničija zemlja (1979) Vetrova uspavanka, pesme za decu (1983) Međaši sećanja, pesme (1983) Slovo o ljubavi, pesme (1983) Pamtiću sve (1989) Nebeski razboj (1991) Ozon zavičaja (1991) Zovina svirala (1992)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! - Azurni princ - Ponjave koje trepte - Soneti Ceznje Pitigrilli je bio pseudonim Dina Segrea, (9. svibnja 1893. - 8. svibnja 1975.), talijanskog pisca koji je zarađivao za život kao novinar i romanopisac.[1] Njegov najzapaženiji roman bio je Cocaina (Kokain) (1921.), objavljen pod njegovim pseudonimom i stavljen na popis zabranjenih knjiga od strane Katoličke crkve zbog njegovog tretmana upotrebe droga i seksa. Prevedena je na nekoliko jezika i ponovno izdana u nekoliko izdanja. Pitigrilli je objavljivao romane do 1974. godine, godinu prije smrti. Osnovao je književni časopis Grandi Firme, koji je izlazio u Torinu od 1924. do 1938. godine, kada je bio zabranjen prema antisemitskim rasnim zakonima fašističke vlade. Iako je kršten kao katolik, Segre je u to vrijeme bio klasificiran kao Židov. Otac mu je bio Židov, a Pitigrilli se oženio Židovkom (iako su dugo živjeli odvojeno).[2] Radio je 1930-ih kao doušnik za OVRA-u, fašističku tajnu službu, ali je otpušten 1939. nakon što je razotkriven u Parizu. Pitigrilli je 1930-ih putovao Europom dok je održavao svoju kuću u Torinu. Njegovi napori, počevši od 1938., da promijeni svoj rasni status nisu bili uspješni, pa je interniran kao Židov 1940., nakon ulaska Italije u rat kao saveznika Njemačke. Pušten je iste godine, a anonimno je pisao u Rimu kako bi zaradio novac. Nakon što je 1943. pala Mussolinijeva vlada i Nijemci počeli okupirati Italiju, Pitigrilli je pobjegao u Švicarsku, gdje su mu se pridružile njegova druga žena (katolkinja) i njihova kći. Tamo su živjeli do 1947., a potom su se preselili u Argentinu. Segre i njegova obitelj vratili su se u Europu 1958. i nastanili se u Parizu, povremeno posjećujući Torino. Rani život i obitelj Dino Segre rođen je u Torinu. Majka mu je bila katolkinja, a otac Židov; kršten je kao katolik. Išao je u lokalne škole i na Sveučilište u Torinu, na Pravni fakultet, gdje je diplomirao 1916. Nakon sveučilišta provodio je vrijeme među književnim i umjetničkim krugovima u Parizu. Segre je imao kratkotrajnu vezu s pjesnikinjom Amalijom Guglielminetti. Godine 1932. oženio se Židovkom nakon što je zatrudnjela tijekom njihove veze. Vjenčali su se izvan Katoličke crkve. Imali su jednog sina Giannija Segrea. Do kasnih 1930-ih dugo su bili razdvojeni i živjeli su odvojeno, ali u Italiji nije bilo razvoda.[2] Pitigrillijev brak sa Židovkom bio je više od njegova vlastitog podrijetla ono što ga je u početku učinilo žarištem rasnih zakona iz 1938. godine. Do 1939. u dosjeima OVRA-e ga se spominje kao `židovski pisac.` [4] Tvrdeći da traži izuzeće od rasnih zakona za svog sina, Pitigrilli je 1938. tražio odluku o svom braku od Vatikana, koji je smatrao da nikada nije dogodilo, kao što se dogodilo izvan crkve. Presudili su da je njegova prva žena zapravo konkubina. U srpnju 1940. u Genovi, nakon što je već bio interniran kao Židov u Uscio, mali gradić u blizini, Pitigrilli se oženio odvjetnicom Linom Furlan iz Torina, koja je vodila njegov slučaj u Vatikanu. Katolkinja, kršila je zakone o rasnoj čistoći udajom za nekoga za koga se smatralo da je Židov.[2] Sredinom 1943. godine dobili su sina Piera Maria Furlana, koji je kršten kao katolik.[5] Karijera Kao mlada odrasla osoba, Segre je počeo raditi kao novinar i romanopisac u Torinu, centru književne kulture. Njegova rana iskustva u Parizu inspirirala su njegov najpoznatiji roman, Kokain (1921), objavljen na talijanskom jeziku pod pseudonimom `Pitigrilli`. Zbog njegovog prikaza upotrebe droga i seksa, Katolička crkva ju je navela kao `zabranjena knjiga`.[6] Prevedena je na brojne jezike, ponovno tiskana u novim izdanjima i postala klasik. Kokain je utvrdio Pitigrilija kao književnu figuru u Italiji. Na engleski je preveden tek 1933. godine; ponovno je izdano 1970-ih, a izdanje New Vessel Pressa zakazano je za rujan 2013. New York Times je napisao: “Ime autora Pitigrillija... toliko je poznato u Italiji da je gotovo sinonim za `zločest` … Čudimo se samo što neki poduzetni prevoditelj neke svoje knjige nije prije učinio dostupnima na engleskom.”[6] Alexander Stille, koji je dokumentirao kasniju suradnju Segrea s fašističkom vladom (vidi dolje), napisao je: Pitigrilli je vrlo amblematična zaboravljena ličnost, `poète maudit` Italije 1920 -ih; njegova cinična komična satira opisuje razočarani svijet koji je uslijedio nakon Prvog svjetskog rata i pokazao se plodnim za trijumf fašizma.`[6] Segre je 1924. osnovao književni časopis Grandi Firme, koji je privukao veliku čitateljsku publiku mladih literata. Mladi pisci i ilustratori u usponu imali su radove u časopisu. Redizajniran od strane Césara Civite, časopis je radio do 1938., kada je fašistička vlada Benita Mussolinija zabranila publikacije u vlasništvu Židova prema antisemitskim rasnim zakonima. Pitigrilli je bio zapažen kao aforističar. Među njegovim najpoznatijim aforizmima su `Fragmenti: providonosni izvor za pisce koji ne znaju kako sastaviti cijelu knjigu` i `Gramatika: komplicirana struktura koja poučava jezik, ali ometa govor`. Fašizam i Drugi svjetski rat Od 1930. Segre je počeo putovati po Europi, boraveći uglavnom u Parizu s kratkim razdobljima u Italiji. Godine 1936. fašistička je vlast spriječila pretisak njegovih knjiga iz moralnih razloga. U želji da se pridruži Fašističkoj stranci, pisao je izravno Mussoliniju 1938. godine.[2] U to vrijeme već je radio kao doušnik OVRA-e, tajne službe fašističke vlade. Davao je podatke o antifašističkim židovskim piscima u svom krugu, kao i o židovskoj rodbini. OVRA ga je razriješila 1939., nakon što je razotkriven u Parizu kada je francuska policija pronašla dosje s njegovim imenom u stanu Vincenza Bellavie, tamošnjeg direktora OVRA-e.[2] Unatoč svom radu za vladu, Pitigrilli je počeo biti proganjan kao Židov. Njegove knjige su bile zabranjene, kao i njegov časopis, a nije mogao pisati za druge časopise. U lipnju 1940. Italija je ušla u rat kao saveznica nacističke Njemačke. Torinska policija uvrstila je Pitigrilija na popis `opasnih Židova` koji će biti internirani na jugu Italije u Apuliji. On i njegov odvjetnik uspjeli su promijeniti mjesto zatočeništva u Uscio, gradić u blizini rivijere udaljen dva sata od Torina. [2] Pitigrilli je izravno apelirao na vladu za oslobađanje iz unutarnjeg izgnanstva, te je oslobođen do kraja godine. Do 1941. otišao je u Rim, gdje je anonimno napisao filmski dijalog kako bi zaobišao rasni zakon i na neki način zaradio za život. Ponovno je ponudio svoje usluge OVRA-i, rekavši da će mu status progonjenog Židova pružiti pokriće. Tražio je da mu se potvrdi arijevski status, budući da je kršten kao katolik. Nikada nije ponovno primljen, niti je dobio promjenu u svom rasnom statusu.[5] U srpnju 1943. pao je Mussolinijev fašistički režim. Šest tjedana kasnije Nijemci su okupirali Italiju, a Pitigrilli je pobjegao u neutralnu Švicarsku. Njegova žena i kći, koje su zabilježene kao katolkinje, mogle su otvoreno putovati i tamo su mu se pridružile. U Švicarskoj su živjeli do 1947. i nakon završetka rata.[5] Poslijeratne godine 1948. Segre i njegova obitelj preselili su se u Argentinu, tada pod vlašću Juana Peróna. Tu su ostali deset godina. Nastavio je pisati, ali nije imao romane objavljene u Italiji od 1938. do 1948. godine. Godine 1958. Pitigrilli se ponovno preselio s obitelji, vraćajući se u Europu živjeti u Pariz. Povremeno je posjećivao svoju kuću u Torinu koju je uspio zadržati. Nastavio je pisati i objavljivati ​​romane kao Pitigrilli do 1974. Umro je u Torinu 1975. godine. Nakon njegove smrti, njegovi Dolicocefala Bionda i L`Esperimento di Pott, dva rana romana, ponovno su izdani u jednom izdanju 1976. s uvodom poznatog talijanskog autora Umberta Eca. Eco je napisao: “Pitigrilli je bio ugodan pisac – pikantan i brz – poput munje.”[6] Suradnja s fašističkim režimom Godine 1991. Alexander Stille objavio je Dobrohotnost i izdaja: Pet talijanskih židovskih obitelji pod fašizmom. Stille dokumentira kako je Pitigrilli djelovao kao doušnik fašističke tajne policije OVRA tijekom 1930-ih, do 1939. godine.[3] Stille je primijetio da je fašistička tajna policija koristila obavještajne podatke iz tih razgovora kako bi uhitila i procesuirala antifašističke židovske prijatelje i rođake Pitigrillija.[2] Stille je koristio mnoge dokumente i izvještaje članova tajnog antifašističkog pokreta Giustizia e Libertà (Pravda i sloboda) koji je djelovao u Torinu. Talijanska poslijeratna vladina komisija koja istražuje suradnike i OVRA-u zaključila je o piscu: `...posljednja sumnja (da je Pitigrilli doušnik OVRA-e broj 373) nije mogla izdržati nakon nedvosmislenih i kategoričnih svjedočanstava... o susretima i povjerljivim razgovorima koji su se vodili isključivo s Pitigrilli.`[3] Djela Čovjek koji je tražio ljubav kokaina (1921.) Dolicocefala Bionda (1936.) Le Amanti. La Decadenza del Paradosso (1938.) La Piscina di Siloe (1948.) La moglie di Putifarre (1953.) L`esperimento di Pott Mammiferi di Lusso Amore a Prezzo Fesso (kratke priče, 1963.) [7] La Donna od 30, 40, 50, 60 godina (1967.)[7] L`Ombelico di Adamo. Peperoni dolci (1970.) [7] Sette delitti (1971.)[7] Nostra Signora di Miss Tif (1974.)[7]

Aleksandar Nenadovic- Mirko Tepavac Secanja i komentari Radio B92, 1998. Mek povez, 255 strana, ilustrovano. POSVETA I POTPIS MIRKA TEPAVCA! RETKO! Mirko Tepavac `Beli` (Zemun, 13. 8. 1922 – Beograd, 28. 8. 2014) je bio aktivista komunističke omladine u vreme kraljevine Jugoslavije, partizanski borac i ilegalac u drugom svetskom ratu, te visoki državni funkcioner SFRJ. Obavljao je funkciju jugoslovenskog ministra spoljnih poslova, sa koje je smenjen tokom čistke `liberala` u Srbiji 1972. godine. Od 1990-ih godina piše knjige. Predratna biografija Glavni članak: SKOJ Rođen je 13. 8. 1922. godine u Zemunu. Kao šesnaestogodišnjak je 1939. prvi put uhapšen i batinan od strane policije, zbog veza sa komunističkom omladinom. Gimnaziju je učio u Zemunu, ali nakon odluke ministarstva Prosvete o `isterivanju iz svih škola na teritoriji Uprave grada Beograda` (zbog komunizma!) morao je nastavi školavanje u Sremskoj Mitrovici i Beloj Crkvi.[1] Drugi svetski rat Glavni članak: Narodnooslobodilačka borba Jugoslavije Ulazak jedinica 36. vojvođanske divizije u oslobođeni Irig novembra 1944. Wikiquote „U Partiji, koja je bila na čelu antifašističkog pokreta, vladao je partizanski, vojnički moral, a u domenu partizanskog uticaja – “ratni komunizam”. Bila su stroga merila požrtvovnosti i lične hrabrosti, rigidne discipline preuzete iz iskustva doratne ilegale. Na vrhu te skale vrednosti bilo je “držanje pred neprijateljem”. Sve po cenu života. Surovo, ali da tako nije bilo, teško da bismo pobedili.[2]“ Nakon napada Nemačke na SSSR, u julu 1941. godine iz Zemuna prelazi u okupiranu Srbiju i pridružuje se prvoj četi Kosmajskog partizanskog odreda. Nakon toga po zadatku SKOJ-a ponovo prelazi u Zemun da radi na organizovanju pokreta otpora kao ilegalac. Odlazio je na ilegalne sastanke, smeštao i krio ljude, tehniku i oružje. Član je Komunističke partijae Jugoslavije od 1942. godine. Uhapšen je u noći 12. avgusta 1942. upadnom ustaške policije u porodični stan.[1] Isledovao ga je lično Nikola Francetić, veteran zagrebačke antikomunističke policije, brat Jure Francetića, komandanta zloglasne `Crne legije`.[1] Od njega je traženo da otkrije identitet vođe gradskog komiteta Skoja, `Cvikeraša`, što nije učinio: Wikiquote „Čula sam da se Tepavac Mirko na istragama držao odlučno i da je bio drzak prema referentima koji su ga saslušavali... Francetić Nikola takođe mi je pričao jednom zgodom da mu je Tepavac Mirko prilikom saslušanja pljunuo u lice i da se sa ljudima koji su ga fizički zlostavljali prilikom saslušanja upuštao u borbu i vraćao im udarce... pričao mi je Juratović, da je Tepavac bio dva puta vođen na strijeljanje, samo da bi od njega iznudili priznanje, ali da je on uporno šutio.[1]“ (Zapisnik sa saslušanja službenice ustaškog prekog suda Zdenke Vagnes pred organima UDB-e, juna 1952.) Nakon nekoliko meseci strahovitog mučenja u ustaškim zatvorima po Sremu, pušten je krajem decembra 1942, na intervenciju brata domobranskog oficira, koji potom i sam prelazi u partizane.[1] Početkom 1943. godine preko Srema je otišao u Bosnu u vojvođanske partizanske jedinice. Tepavac je, zbog `nejasnoća` oko njegovog puštanja, prvo raspoređen kao puškomitraljezac u sastavu vojvođanske brigade u Bosni. Potom je unapređen na dužnost zamenika političkog komesara odreda, brigade, a na kraju i 36. vojvođanske divizije. Njegova divizija je tokom 1943-1944. godine vodila teške borbe sa elitnom nemačkom SS divizijom Princ Eugen po Bosni, a septembra 1944. godine prelazi u Srbiju gde sa lakoćom razbija Kalabićeve četnike, `potpuno nesposobne da se suprotstave`.[1] Njegova jedinica je potom prešla Savu i nastavila sa oslobađanjem mesta po Vojvodini, nakon čega je učestvovala na Sremskom frontu. Nosilac je `Spomenice boraca 1941`. Period SFRJ Glavni članci: Savez komunista Vojvodine i Čistka liberala u Srbiji Posle rata se nalazi na funkcijama člana Glavnog odbora Saveza socijalističkog radnog naroda Srbije, člana Centralnog komiteta Komunističke partije Srbije, sekretara Okružnog komiteta KPJ u Zrenjaninu i Pančevu, člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, sekretara Saveta za prosvetu i kulturu NR Srbije. Sredinom 1952. godine predao je izveštaj o `nacionalnoj politici` i represivnoj politici UDB-e u Vojvodini, u kojem je naveo i neselektivno streljanje nekoliko stotina pripadnika nacionalnih manjina, najviše Mađara u nekoliko sela u Bačkoj, nakon oslobođenja. Ubrzo potom, o njemu je provedena opsežna policijska i partijska istraga kojom se pokušavala otkriti njegova `izdaja` u ustaškom zatvoru. Decembra 1952. godine oslobađajućim nalazom Centralnog komiteta KPJ odvačene su sve takve sumnje kao neosnovane.[1] Bio je direktor Radio Beograda u periodu od 1955. do 1959. godine. Ambasador FNRJ u NR Mađarskoj i pomoćnik državnog sekretara za inostrane poslove, od 1959. do 1969. godine. Direktor i glavni urednik lista „Politike“ i član CK SK Srbije, od 1965. do 1967. godine. Predsednik Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine, od 1965. do 1967. godine i ministar inostranih poslova od 25. 4. 1969. do 1. 11. 1972. godine. Početkom sedamdesetih godina 20. stoljeća, Tepavac je u 50. godini života, nakon `čistke liberala`, odnosno srpskog republičkog rukovodstva, otišao u penziju, zajedno s Markom Nikezićem.[2] Tito je 1971. godine odbio njegovu prvu ostavku, a nakon druge ostavke, oktobra 1972. godine, tražio mu je da ostane na dužnosti do kraja mandata, na šta Tepavac nije pristao.[1] Postjugoslovenski period Glavni članak: Raspad SFRJ Povodom uloge Srbije u ratu u Hrvatskoj 1990-ih je rekao: Wikiquote „Srbija je očistila Hrvatsku od Srba. Sama Hrvatska, ako je i želela, to ne bi smela ni mogla da učini da Srbija nije podigla Srbe protiv njihove hrvatske domovine... Hrvatska ne može jedina odgovarati za taj greh Srbije, ali može i mora ispraviti vlastite grehe prema Srbima.[3]“ Nakon raspada Jugoslavije i početka oružanih sukoba 1991. godine sudjelovao je na više ex-jugoslavenskih antiratnih skupova u zemlji i inozemstvu. U tom je vremenu objavio više članaka u beogradskom časopisu Republika, Našoj Borbi i Danasu. Za predsjednika Evropskog pokreta u Srbiji bio je izabran 1994. godine. 2012. godine, u 91. godini života objavio je knjigu sećanja pod naslovom `Moj drugi svetski rat i mir`. Muž je glumice Renate Ulmanski.

Dr Danilo Gregoric - Samoubistvo Jugoslavije Poslednji cin jugoslovenske tragedije Drugo, nepromenjeno izdanje Jugoistok, Beograd, 1942. Mek povez, 295 strana, ilustrovano. RETKO! Mihajlo Konstantinovih, koji je, kao eksponent masonerije, od nepoznatog profesora subotičkog fakulteta postao najuticajnijom ličnošću u zemlji. Stanoje Mihaldžić, mason, ban u Zagrebu, igrao je važnu ulogu oko sklapanja sporazuma. Sa Konstantinovićem i Šutejem bio je u svemoćnoj masonskoj trojki, koja je iza kulisa vodila državnu politiku. Miloje Smiljanić, Cincar-Marković, Fon Herenj, Maršal Herman Gering, Maček, Grol, Torbar, Kulovec, Slobodan Jovanović, Andres, Simović, Šubašić, Čubrilović, Juraj Krnjević, Petar Kosić, Milan Antić, Avgust Košutić, General Bora Mirković, Ljotić, Nedić, SDK, Srpski dobrovoljački korpus, Zbor, Zboraši, Drugi svetski rat, Mušicki, Srpska državna straža, Milan Stojadinović, Jugoslovenska radikalna zajednica, Časlav Nikitović, Fon Ribentrop, Plotnjikov, Lebedev, Poletajev, Patrijarh Varnava, Musolini, Knez Pavle, Beneš, Korošec, Spaho, Zdravko Čolić, Čolak-Antić, Bogoljub Jevtić, Petar Živković... Sadržaj: Predgovor Država se rađa Ženevski sporazum 1 XII 1918. Šesti januar — Aleksandrov veliki pokušaj Država se raspada Pad Milana Stojadinovića Sporazum Borba sa masonima. Jedan ambiciozni general Prvi razgovori sa Berlinom Fon Ribentrop o Jugoslaviji Velika šansa Pretnje Beč, 25 marta 1941 Udar Beograd, 27 marta 1941 Noć na Dedinju Rat ili mir? Jedan knez odlazi u izgnanstvo 77 dana Simovićeve vlade Štuke nad Beogradom Poslednji čin Uzroci i veze ********************** Autor je još dve značajne monografije: Italijanski korporativizam : istorijat, doktrina i praksa 1940, i Privreda nacionalnoga socijalizma 1936 Doktor prava, poreklom Slovenac, Danilo Gregorić je bio novinar, saradnik Dimitrija Ljotića, glavni urednik Stojadinovićevog `Vremena`, akter u sudbonosnim događajima i tragični svedok. Ostavio je knjigu o svojim pogledima na `poslednji čin jugoslovenske tragedije` sa naslovom `Samoubistvo Jugoslavije`, Izdavačko i prometno a.d. Jugoistok, Beograd, 1942. Bio je tajni emisar Dragiše Cvetkovića tokom pregovora sa Nemcima o pristupanju Paktu, održavao tesne veze sa nemačkim poslanstvom u Beogradu i nemačkim Ministarstvom spoljnih poslova. Njegova veza u Nemačkoj je bio poslanik dr Paul Šmit, Ribentropov čovek od poverenja i lični Hitlerov prevodilac za francuski jezik, čovek preko koga su išla sva važna pitanja u vezi sa pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu. Po dolasku komunista na vlast, Gregorić je uhapšen i proveo je ostatak života u mitrovačkoj kaznionici. Tamo je bio na dužnosti šefa svojevrsnog prevodilačkog i pres centra koga su činili kažnjenici. Milan L. Rajić (`Srpski pakao u komunističkoj Jugoslaviji`, `Evro`, Beograd, 1991.) je preživeo robiju u Mitrovici i ostavio svedočanstvo o titoističkoj ujdurmi: Posle Rezolucije IB-a u zatvor u Sremskoj Mitrovici stižu pisaće mašine, radio aparati, strane novine i časopisi. Robijaši, `domaći izdajnici`, pišu strogo pov. Bilten u pet primeraka. Vozač dolazi iz Beograda svakog dana u zoru i Bilten nosi drugovima na vlasti. Danilo Gregorić je `zapovednik` svih mitrovačkih tajnih sekcija koje po nalogu Udbe pišu anonimne uvodnike za `Borbu` i `Politiku`, napadaju SSSR, takmiče se ko će više blata baciti na Staljina, prevode knjige `posebno za vojsku`, tajnu policiju... Gregorić je moćan i dešava se da maltretira profesore univerziteta, bivše ministre (Milan Antić je radio u prevodilačkoj sekciji). Njemu je Udba obećala slobodu, ali na kraju, Gregorić je otrovan, jer je odbio da bude `ključni svedok` u zamišljenom procesu knezu Pavlu. Dragiša Cvetković je ćutao o ovom svom `čoveku iz senke`. Dovoljno je pogledati sadržaj Gregorićeve knjige i naslutiti zašto. Pad Milana Stojadinovića / Sporazum / Borba sa masonima / Jedan ambiciozan general / Prvi razgovori sa Berlinom / Fon Ribentrop o Jugoslaviji / Velika šansa / Pretnje / Beč, 25. marta 1941 / Udar / Beograd, 27. marta 1941 / Noć na Dedinju / Rat ili mir? / Jedan knez odlazi u inostranstvo / 11 dana Simovićeve vlade / Štuke nad Beogradom / Poslednji čin / Uzroci i veze. Između ostalog, Danilo Gregorić je bio glavni organizator famozne anti-masonske izložbe u Beogradu, 1942. godine. Pred `Komisijom za ispitivanje odgovornosti u vezi državnog udara od 27. marta 1941. godine`, Gregorić je obelodanio niz zanimljivih pojedinosti, osobito kad je reč o Nemačkoj i pogledu sa te strane na puč. Nemci su bili obavešteni o pripremama za zbacivanje Namesništva. Nojhauzen, predstavnik nemačke nacional-socijalističke partije u Beogradu i šef Verkehrsbiroa je tokom jednog razgovora sa Gregorićem sredinom februara 1941. godine, upitao ovoga da li je predsednik Cvetković obavešten o držanju oficira-avijatičara prema knezu i vladi, i o njihovim otvorenim pretnjama da se zbaci Namesništvo i proglasi kralj punoletnim. Nojhauzen je spomenuo generala Boru Mirkovića, koji se u jednoj kafani u Zemunu, u polupijanom stanju, hvalio govoreći da će se on i njegovi oficiri obračunati sa knezom, koji `pravi račun bez krčmara`. Gregorić nije pridavao značaj svemu ovome, smatrajući da se radi o glasinama koje su tada u izobilju kružile Beogradom. `Sada mi je jasno`, izjavio je pred Komisijom dr Gregorić, `zašto me je nemački ataše za štampu dr Hribovšek, inače intimni saradnik fon Herena, pitao pred sam potpis Pakta, zašto Knez radi umirenja vojske i javnosti ne uzme za predsednika vlade jednog energičnog generala, na primer generala Simovića, za koga kažu da je veoma omiljen u vojsci i srpskim političkim krugovima`. `Kasnije, posle izvršenog prevrata, saznao sam da je tajni predstavnik Gestapoa u Beogradu Kraus, koji se izdavao za novinara, poslao u Berlin opširan izveštaj o namerama vojnih krugova da silom zbace Namesništvo i vladu, i naznačio ime generala Simovića kao glavnog čoveka nezadovoljnih oficira.` Dr Gregorić je na kraju rekao sledeće: `Posle 27. marta, moj prijatelj Nojhauzen imao je prilike da razgovara o martovskom događaju sa maršalom Geringom, pa mu je on, između ostalog, rekao i ovo: `Za nas je bolje što se to sada desilo, nego kasnije, u daljem toku rata. Ovako smo sa neznatnim žrtvama eliminisali Jugoslaviju kao vojnog faktora, i možemo samo biti zahvalni generalu Simoviću što nam je na vreme otvorio oči. Zato vi Nemci, koji živite u Srbiji, budite spokojni, produžite svoj rad kao da se nije ništa desilo, jer ste nam još uvek potrebni. Sada ćemo moći da sa Srbima soldiramo stare račune, još iz prošlog svetskog rata`.`

45256) DEUTSCHLAND IM ORIENT NACH DEM BALKAN KRIEG , Dr. Ernst Jaeckh , Martin Morikes Velag Munchen 1913 , Der Balkankrieg hat wenige Monate gedauert und er scheint zu Ende zu gehen, ohne daß er zu einem Kontinentalkrieg aus gewachsen wäre und ohne daß er gar zu einem Weltkrieg lawinen artig sich fortgewälzt hätte. Und dennoch dürfen wir von diesem „lokalen Balkankrieg wiederholen, was Goethe unter dem Ein druck eines kontinentalen Kanonendonners vor 120 Jahren ge sprochen und geschrieben hat (am 19. September 1792 nach der Schlacht bei Valmy): „von hier aus und heute geht eine neue Epoche der Weltgeschichte aus, und ihr könnt sagen, ihr seid dabei gewesen! Von diesem „lokalisierten Balkan krieg gehen in Wirklichkeit weltgeschichtliche Entwicklungen und weltwirtschaftliche Verschiebungen aus glücklicherweise nicht zum Schaden, sondern zugunsten Deutschlands. Dieser Balkankrieg hat nicht zu einer gefährlichen Verschärfung der weltbewegenden Antithese geführt, sondern er hat im Gegen teil eine erfreuliche Synthese bisheriger Gegensatze gebracht. Rat na Balkanu trajao je nekoliko meseci i čini se da je završen, a da nije prerastao u kontinentalni rat, a da se čak i nije pretvorio u lavinu i u svetski rat. Pa ipak, iz ovog `lokalnog balkanskog rata možemo ponoviti ono što je Gete rekao i napisao pre 120 godina (19. septembar, 1792, nakon bitke kod Valmija):` odavde i danas je nova Epoha svetske istorije, i možete reći da ste bili tamo! Srećom, ovaj `lokalizovani balkanski rat` ne šteti svetsko-istorijskim kretanjima i pomacima u svetskoj ekonomiji, već u korist Nemačke. Ovaj balkanski rat nije doveo do opasnog intenziviranja antiteze koja trese svet, već naprotiv, doveo je do ugodne sinteze prethodnih suprotnosti. o autoru : Rođen je u Nemačkoj Tokom Prvog svetskog rata, Jaek je bio jedan od glavnih propagandista nemačko-turskog saveza i radio je za Eugena Mittvocha i njegovu Nachrichtenstelle fur den Orient. Godine 1920. osnovao je Deutsche Hochschule fur Politik, ključni liberalni think tank u Vajimarskoj Republici. Kao snažan anti-nacista, emigrirao je u Britaniju 1930-ih. Godine 1932. postao je međunarodni direktor novoosnovanog društva Nev Commonvealth. Godine 1940. preselio se u SAD, gdje je postao profesor na Kolumbijskom univerzitetu i 1948. osnovao Kolumbijski institut za Bliski istok. Zapamćen je kao autor i akademik. Promovisao je Nemacko-turski savez (1908-1914) i osnovao Nemačko- tursku asocijaciju 1912. godine. Postao je profesor turske istorije na Univerzitetu u Berlinu 1914. godine. Ernst Jackh bio je član diplomatske sluzbe tokom Prvog svetskog rata i sa Friedrich Naumann, organizovao je liberalni pokret u Nemačkoj (1902-1912). Jackh je emigrirao u Britaniju i bio na poziciji međunarodnog direktora Nev Commonvealth Instituta sve do 1940. godine, kada je postao profesor javnog prava i vlade na Columbia Univerzitetu , specijalizovan za politiku Nemačke na Balkanu i Bliskom istoku. mek povez, retko prvo izdanje , format 14 x 21,5 cm , nemački jezik, manje oštećenje u dnu naslovne korice , na marginama tragovi olovke, 159 strana,

predrag peđa milosavljević je ilustrovao ovo prvo izdanje: Prvo izdanje iz 1951. godine. Crteži, inicijali i naslovna strana . nadrealizam - ističnog pesnika u maniru avangarda zenit vinaver matić mikac tumbe vane bor oko 96 strana B5, POTPIS NA PRVIM STRANAMA, INAČE VRLO DOBRO Još prije priključivanja nadrealističkom pokretu, Aleksandar Vučo je aktivno pisao i objavljivao, te je tako 1923. godine surađivao u časopisima „Putevi“ i „Svedočanstva“, 1926. je objavio poemu Krov na prozorom,1928. roman Koren vida, a 1929. objavljuje knjigu Ako se još jednom setim ili načelo. Godine 1930. bio je jedan od osnivača srpske grupe nadrealista i supotpisnik manifesta objavljenog u almanahu „Nemoguće“, koji je objavljen 1930. godine, kojeg je, zajedno s M. Ristićem i D. Matićem, i uređivao. U almanahu je izišao i njegov scenarij za nadrealistički film Ljuskari na prsima. Iste je godine s Dušanom Matićem napravio projekt za nadrealistički predmet Urnebesni kliker, koji je prema nacrtima ostvaren 1990. godine u sklopu retrospektivne izložbe Marka Ristića, u Muzeju savremene umjetnosti u Beogradu Tom je prilikom, Vučo poklonio svoju kolekciju umjetnina beogradskom muzeju. Istražujući pojam kolektivnog autorstva, u suradnji sa D. Matićem nastaju i montaže Rognissol i Rekom kucujem zid, također 1930. godine. Još jedan njegov projekt, nazvan Ogledala nastao 1930. godine, a ostvaren je tek 2002. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Razbijena ogledala zalijepljena su, s malim razmacima između, na karton, a na njima su se reflektirali novinski isječci. Iz 1930. godine potječe i asemblaž Une atmosphère du printemps et de jeunesse, koji također dokazuje da je svoju književnu praksu Vučo proširio na multimedijalni izraz, karakterističan za nadrealizam. Sličnosti s objektom ogledala vidljive su u upotrebi kartona kao osnovnog materijala na koji onda Vučo lijepi ostale materijale: drvo, ogledalo, novinske isječke. Kasnije, 1931. i 1932. godine, surađivao je u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“, a u „Politici“ je objavljivao priloge pod pseudonimom Askerland. Iste je godine, zajedno s L. Vučo i R. Živanovićem Noem, organizirao izložbu nadrealizma u Umetničkom paviljonu „Cvijete Zuzorić“ u Beogradu, a objavio je i poeme Nemenikuće – Ćirilo i Metodije. Izašla mu je i knjiga poezije Humor zaspalo. Godinu dana kasnije, sa D. Matićem napisao je knjigu za decu Podvizi družine „Pet petlića`, za koju je fotografirao svoje sinove Đorđa i Jovana. Zajedno s Matićem objavio je 1935. poemu Marija Rucara. Od 1936. do 1940. bio je urednik časopisa „Naša stvarnost“. S Matićem 1940. godine objavljuje roman Gluvo doba. Za vrijeme Drugoga svjetskog rata neko je vrijeme proveo u zarobljeništvu, a nakon rata radio je kao ravnatelj filmskog poduzeća Jugoslavija, te Zvezda filma i Avala filma. Objavio je poeme Titovi pioniri, Mastodonti, roman Raspust i mnoga druga djela. Aleksandar Vučo rođen je 1897. u Beogradu, gdje je i umro 1985. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sil Vara - Engleski Drzavnici Max Nordau - Clemenceau Sil Vara: Engleski državnici / Max Nordau: Clemenceau Narodna knjižnica Nakladnik: Zemaljska tiskara, Zagreb Godina izdanja: 1919. Broj stranica: 76 Format: 13,0 x 18,0 cm Max Simon Nordau (rođen kao Simon Maximilian Südfeld; 29. srpnja 1849. - 23. siječnja 1923.) bio je cionistički vođa, liječnik, pisac i društveni kritičar.[1] Bio je suosnivač Cionističke organizacije zajedno s Theodorom Herzlom, te predsjednik ili potpredsjednik nekoliko cionističkih kongresa. Kao društveni kritičar napisao je Konvencionalne laži naše civilizacije (1883.), Degeneraciju (1892.) i Paradokse (1896.). Iako nije bilo njegovo najpopularnije ili najuspješnije djelo za života, Degeneracija je knjiga koja se danas najčešće pamti i citira. Biografija Simon (Simcha) Maximilian Südfeld (kasnije Max Nordau) rođen je u Pešti, Kraljevina Mađarska, tada dio Austrijskog Carstva. Njegov otac, Gabriel Südfeld, bio je rabin, [2] ali je zarađivao za život kao učitelj hebrejskog.[3] Kao ortodoksni Židov, Nordau je pohađao židovsku osnovnu školu i stekao diplomu medicine na Sveučilištu u Pešti 1872. Potom je putovao šest godina, posjećujući glavne zemlje Europe. Promijenio je ime prije odlaska u Berlin 1873. Godine 1878. započeo je liječničku praksu u Budimpešti. Godine 1880. odlazi u Pariz.[4] U Parizu je radio kao dopisnik Die Neue Freie Presse, au Parizu je proveo veći dio života. Prije nego što je ušao na sveučilište, započeo je svoju književnu karijeru u Budimpešti kao suradnik i dramski kritičar za Der Zwischenact. Nakon toga je bio urednik i dopisnik za nekoliko drugih novina. Njegovi su novinski tekstovi prikupljeni i opskrbljeni građom za njegove ranije knjige. Bio je učenik Cesarea Lombrosa. Nordau je bio primjer potpuno asimiliranog i akulturiranog europskog Židova. Unatoč tome što je odgojen kao religiozan, Nordau je bio agnostik.[5] Oženio se kršćankom danskog podrijetla.[6] Unatoč svom mađarskom podrijetlu, osjećao se privrženim njemačkoj kulturi, pišući u autobiografskoj crtici `Kad sam napunio petnaest godina, napustio sam židovski način života i proučavanje Tore ... Judaizam je ostao samo sjećanje i od tada Uvijek sam se osjećao kao Nijemac i samo kao Nijemac.` Max Nordau bio je otac slikara Maxa Nordaua (1897. – 1993.). Nordauovo obraćenje na cionizam naposljetku je potaknuto aferom Dreyfus. Mnogi Židovi, među njima i Theodor Herzl, vidjeli su u aferi Dreyfus dokaz univerzalnosti antisemitizma. Nordau je nastavio igrati važnu ulogu u Svjetskoj cionističkoj organizaciji; štoviše, Nordauova relativna slava svakako je pomogla privući pozornost na cionistički pokret. Njemu se može pripisati zasluga da je organizaciji dao demokratski karakter. U prosincu 1903. 24-godišnji ruski student pokušao je ubiti Nordaua na pariškoj proslavi Hanuke. Napadač je vikao `Smrt istočnoafrikancima` dok je pucao iz pištolja. Kad je izbio Prvi svjetski rat, kao rođeni Mađar bio je optužen za njemačke simpatije. Odbacio je optužbe i nakon toga otišao u Madrid.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ----------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` „ RADIMO NON-STOP“ nesmetano „ BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . „ RADNO VREME – DOK NE POPADAMO“ . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE „ DANAS ZA SUTRA“ , ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo – tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično – ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE RUČICU MENJAČA za 5 brzina ZA MERCEDES A-CLASS W169. U ponudi za Vaše vozilo imamo i kožicu menjača (koja ide dole ispod ručice). CENA RUČICE MENJAČA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2798 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA „ GRATIS“ . . . . . . . . . . . . . . . Pored ove pomenute ručice za Mercedes A-Class W169, TRENUTNO NA LAGERU IMAMO RUČICE MENJAČA ZA PREKO 250 RAZLIČITIH MODELA. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO KURIRSKOM SLUŽBOM, NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ----------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` „ RADIMO NON-STOP“ nesmetano „ BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . „ RADNO VREME – DOK NE POPADAMO“ . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE „ DANAS ZA SUTRA“ , ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo – tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično – ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE `samo` RUČICU MENJAČA 6 brzina ZA AUDI A4 B6 S-Line. U ponudi za Vaše vozilo imamo i tipsku kožicu menjača (koja ide dole ispod ručice), ako Vam je i ona neophodna. CENA RUČICE MENJAČA . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2399 dinara. . . . . . `ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 4000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . Pored ove pomenute ručice za Audi A4 B6, TRENUTNO NA LAGERU IMAMO RUČICE MENJAČA ZA PREKO 700 RAZLIČITIH MODELA. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO KURIRSKOM SLUŽBOM, NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

SAMOUBISTVO JUGOSLAVIJE - Danilo Gregorić (1942. god.) POSLEDNJI ČIN JUGOSLOVENSKE TRAGEDIJE Autor: Danilo Gregorić Izdavač: Izdavačko i Prometno A.D. JUGOISTOK Godina izdanja: 1942. Povez: mek Format: 21cm Stanje kao na slici. Očuvana dobro za ovu starost. Korice iskrzane i požutele, listovi požuteli od starosti, povez popustio, ima potpis, izuzev toga u dobrom stanju. Broj strana: 296 strana + 24 fotografije među kojima su najfatalnija ličnost posledlje jugoslovenske vlade: Mihajlo Konstantinovih, koji je, kao eksponent masonerije, od nepoznatog profesora subotičkog fakulteta postao najuticajnijom ličnošću u zemlji. Stanoje Mihaldžić, mason, ban u Zagrebu, igrao je važnu ulogu oko sklapanja sporazuma. Sa Konstantinovićem i Šutejem bio je u svemoćnoj masonskoj trojki, koja je iza kulisa vodila državnu politiku. Miloje Smiljanić, Cincar-Marković, Fon Herenj, Maršal Herman Gering, Maček, Grol, Torbar, Kulovec, Slobodan Jovanović, Andres, Simović, Šubašić, Čubrilović, Juraj Krnjević, Petar Kosić, Milan Antić, Avgust Košutić, General Bora Mirković, Ljotić, Nedić, SDK, Srpski dobrovoljački korpus, Zbor, Zboraši, Drugi svetski rat, Mušicki, Srpska državna straža, Milan Stojadinović, Jugoslovenska radikalna zajednica, Časlav Nikitović, Fon Ribentrop, Plotnjikov, Lebedev, Poletajev, Patrijarh Varnava, Musolini, Knez Pavle, Beneš, Korošec, Spaho, Zdravko Čolić, Čolak-Antić, Bogoljub Jevtić, Petar Živković... Sadržaj: Predgovor Država se rađa Ženevski sporazum 1 XII 1918. Šesti januar — Aleksandrov veliki pokušaj Država se raspada Pad Milana Stojadinovića Sporazum Borba sa masonima. Jedan ambiciozni general Prvi razgovori sa Berlinom Fon Ribentrop o Jugoslaviji Velika šansa Pretnje Beč, 25 marta 1941 Udar Beograd, 27 marta 1941 Noć na Dedinju Rat ili mir? Jedan knez odlazi u izgnanstvo 77 dana Simovićeve vlade Štuke nad Beogradom Poslednji čin Uzroci i veze ********************** Autor je još dve značajne monografije: Italijanski korporativizam : istorijat, doktrina i praksa 1940, i Privreda nacionalnoga socijalizma 1936 Doktor prava, poreklom Slovenac, Danilo Gregorić je bio novinar, saradnik Dimitrija Ljotića, glavni urednik Stojadinovićevog `Vremena`, akter u sudbonosnim događajima i tragični svedok. Ostavio je knjigu o svojim pogledima na `poslednji čin jugoslovenske tragedije` sa naslovom `Samoubistvo Jugoslavije`, Izdavačko i prometno a.d. Jugoistok, Beograd, 1942. Bio je tajni emisar Dragiše Cvetkovića tokom pregovora sa Nemcima o pristupanju Paktu, održavao tesne veze sa nemačkim poslanstvom u Beogradu i nemačkim Ministarstvom spoljnih poslova. Njegova veza u Nemačkoj je bio poslanik dr Paul Šmit, Ribentropov čovek od poverenja i lični Hitlerov prevodilac za francuski jezik, čovek preko koga su išla sva važna pitanja u vezi sa pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu. Po dolasku komunista na vlast, Gregorić je uhapšen i proveo je ostatak života u mitrovačkoj kaznionici. Tamo je bio na dužnosti šefa svojevrsnog prevodilačkog i pres centra koga su činili kažnjenici. Milan L. Rajić (`Srpski pakao u komunističkoj Jugoslaviji`, `Evro`, Beograd, 1991.) je preživeo robiju u Mitrovici i ostavio svedočanstvo o titoističkoj ujdurmi: Posle Rezolucije IB-a u zatvor u Sremskoj Mitrovici stižu pisaće mašine, radio aparati, strane novine i časopisi. Robijaši, `domaći izdajnici`, pišu strogo pov. Bilten u pet primeraka. Vozač dolazi iz Beograda svakog dana u zoru i Bilten nosi drugovima na vlasti. Danilo Gregorić je `zapovednik` svih mitrovačkih tajnih sekcija koje po nalogu Udbe pišu anonimne uvodnike za `Borbu` i `Politiku`, napadaju SSSR, takmiče se ko će više blata baciti na Staljina, prevode knjige `posebno za vojsku`, tajnu policiju... Gregorić je moćan i dešava se da maltretira profesore univerziteta, bivše ministre (Milan Antić je radio u prevodilačkoj sekciji). Njemu je Udba obećala slobodu, ali na kraju, Gregorić je otrovan, jer je odbio da bude `ključni svedok` u zamišljenom procesu knezu Pavlu. Dragiša Cvetković je ćutao o ovom svom `čoveku iz senke`. Dovoljno je pogledati sadržaj Gregorićeve knjige i naslutiti zašto. Pad Milana Stojadinovića / Sporazum / Borba sa masonima / Jedan ambiciozan general / Prvi razgovori sa Berlinom / Fon Ribentrop o Jugoslaviji / Velika šansa / Pretnje / Beč, 25. marta 1941 / Udar / Beograd, 27. marta 1941 / Noć na Dedinju / Rat ili mir? / Jedan knez odlazi u inostranstvo / 11 dana Simovićeve vlade / Štuke nad Beogradom / Poslednji čin / Uzroci i veze. Između ostalog, Danilo Gregorić je bio glavni organizator famozne anti-masonske izložbe u Beogradu, 1942. godine. Pred `Komisijom za ispitivanje odgovornosti u vezi državnog udara od 27. marta 1941. godine`, Gregorić je obelodanio niz zanimljivih pojedinosti, osobito kad je reč o Nemačkoj i pogledu sa te strane na puč. Nemci su bili obavešteni o pripremama za zbacivanje Namesništva. Nojhauzen, predstavnik nemačke nacional-socijalističke partije u Beogradu i šef Verkehrsbiroa je tokom jednog razgovora sa Gregorićem sredinom februara 1941. godine, upitao ovoga da li je predsednik Cvetković obavešten o držanju oficira-avijatičara prema knezu i vladi, i o njihovim otvorenim pretnjama da se zbaci Namesništvo i proglasi kralj punoletnim. Nojhauzen je spomenuo generala Boru Mirkovića, koji se u jednoj kafani u Zemunu, u polupijanom stanju, hvalio govoreći da će se on i njegovi oficiri obračunati sa knezom, koji `pravi račun bez krčmara`. Gregorić nije pridavao značaj svemu ovome, smatrajući da se radi o glasinama koje su tada u izobilju kružile Beogradom. `Sada mi je jasno`, izjavio je pred Komisijom dr Gregorić, `zašto me je nemački ataše za štampu dr Hribovšek, inače intimni saradnik fon Herena, pitao pred sam potpis Pakta, zašto Knez radi umirenja vojske i javnosti ne uzme za predsednika vlade jednog energičnog generala, na primer generala Simovića, za koga kažu da je veoma omiljen u vojsci i srpskim političkim krugovima`. `Kasnije, posle izvršenog prevrata, saznao sam da je tajni predstavnik Gestapoa u Beogradu Kraus, koji se izdavao za novinara, poslao u Berlin opširan izveštaj o namerama vojnih krugova da silom zbace Namesništvo i vladu, i naznačio ime generala Simovića kao glavnog čoveka nezadovoljnih oficira.` Dr Gregorić je na kraju rekao sledeće: `Posle 27. marta, moj prijatelj Nojhauzen imao je prilike da razgovara o martovskom događaju sa maršalom Geringom, pa mu je on, između ostalog, rekao i ovo: `Za nas je bolje što se to sada desilo, nego kasnije, u daljem toku rata. Ovako smo sa neznatnim žrtvama eliminisali Jugoslaviju kao vojnog faktora, i možemo samo biti zahvalni generalu Simoviću što nam je na vreme otvorio oči. Zato vi Nemci, koji živite u Srbiji, budite spokojni, produžite svoj rad kao da se nije ništa desilo, jer ste nam još uvek potrebni. Sada ćemo moći da sa Srbima soldiramo stare račune, još iz prošlog svetskog rata`.`

stanje kao na slikama, korice su učvršćene selotejpom koji može da se skine, unutra ima fleka kao što se vidi na slici dva Stanoje Stanojević / St. Stanojević crteži Aleksandar Deroko kada bi se prekoričila bio bi to lep primerak ove retke knjige čija cena negde dostiže i 40 hiljada dinara Свети Сава / Ст. [Станоје] Станојевић ; [цртеже радио А. [Александар] Дероко Београд : 1935 (Београд : Државна штампарија Краљевине Југославије) 123 стр., [2] савијена листа с картама : илустр. ; 27 cm Karta putovanja Svetog Save na preklop na kraju knjige Kapitalno antikvarno predratno izdanje stanoje stanojević Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236)[a][b] је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. или 1193. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон (вероватно 25.3.1196), подигао манастир Хиландар (1198-99), први и једини српски манастир на Светој гори. У Србији је убрзо дошло до рата за власт између Савине браће (1202 или 1203). После измирења (1204. или 1205) велики жупан Стефан и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и цара у Никеји да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац. Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I. Сава је оставио више писаних дела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. Образујући будуће службенике Христове цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као Дан просвете. Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је наредио да се спали мошти Светог Саве на Врачару вероватно 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве I Српског данас се уздиже Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба. sveti sava, rastko nemanjić, nemanjići, istorija srba, srpska istorija

Haremske tajne I Saher Mazoh - Begovica II Dusan Slavic - Pasana Knjizarnica Tome Jovanovica i Vujica, Beograd, 1924. Mek povez (korice razdvojene, kao na slici), dzepni format, 48 strana. EKSTREMNO RETKO IZDANJE, VEROVATNO JEDAN OD PRVIH, AKO NE I PRVI PREVOD SAHERA MAZOHA NA SRPSKI JEZIK! Leopold fon Zaher-Mazoh (nem. Leopold von Sacher-Masoch; 27. januar 1836 — 9. mart 1895) bio je austrijski pisac istorijskih romana i romana sa temama iz alternativne seksologije. Pisao je pod pseudonimom, Šarlot Arand i Zoe fon Rodenbah. Po njemu je nazvan pojam u seksologiji — mazohizam. Sadržaj Biografija Mazoh je rođen u gradu po imenu Lemberg, danas Lavov, glavnom gradu Kraljevine Galicije i Lodomerije, koja je u to vreme bila kraljevina u sastavu Austrijskog carstva.[1] Počeo je da uči nemački jezik sa 12 godina. Studirao je pravo, istoriju i matematiku na Univerzitetu u Gracu, a posle diplomiranja vratio se u Lemberg gde je postao profesor. Počeo je sa pisanjem dela koja su vezana uglavnom za austrijsku istoriju. Njegove knjige su prevođene na ukrajinski, poljski, ruski i francuski jezik. U Galiciji njegove knjige su veoma čitane i cenjene. Njegovo najznačajnije delo je Venera u krznu objavljeno 1870. godine.[2] U romanu opisuje seksualne fantazije i fetiše, vezano za žene koje su dominantne i koje nose krzno. Kasnije, on je te svoje fantazije radio sa svojim ljubavnicama i suprugama. U Francuskoj je bio odlikovan krstom Legije časti za svoj doprinos književnosti.[2] Privatni život Dana 9. decembra 1869, Mazoh i njegova ljubavnica baronesa Fani Pistor su potpisali ugovor po kojem će on biti njen seksualni rob šest meseci, uz uslov da baronesa što je češće moguće nosi krzno. Par je putovao vozom po celoj Italiji, a ostaju duže vreme u Veneciji.[3] Mazohova najfatalnija ljubav je bila Aurora Rumelih,[2] kojom se oženio 1873. Nakon deset godina su se razveli, da bi se potom oženio svojom asistentkinjom. U kasnim pedesetim, Mazohovo mentalno zdravlje je počelo da se pogoršava, a poslednje godine života je proveo pod nadzorom neuropsihijatra. Prema zvaničnim izveštajima, umro je u Lindhajmu (danas Manhajm) 9. marta 1895.[4] Bibliografija na nemačkom 1857 Der Aufstand in Gent unter Kaiser Carl V. (PDF[mrtav link]) 1858 Eine galizische Geschichte 1867 Der letzte König der Magyaren 1870-1877 Das Vermächtnis Kains 1870 Die geschiedene Frau 1873-1879 Falscher Hermelin 1874 Die Messalinen 1877-1881 Galizische Geschichten (PDF) 1878 Judengeschichten 1881 Neue Judengeschichten 1886 Die Seelenfängerin 1886 Ewige Jugend 1886 Polnische Judengeschichten 1890 Die Schlange im Paradies 1893 Bühnenzauber 1907 Grausame Frauen Vidi još Mazohizam Sadomazohizam Markiz de Sad Dušan Slavić (Mostar, 8. jul 1982 — Pančevo, 19. decembar 1940) bio je srpski književnik, knjižar, novinar i najplodniji pisac koji je u Beogradu radio u knjižarstvu. Rođen je u Mostaru 8. jula 1882. godine, a umro u Pančevu 19. decembra 1940. godine, gde je pre toga živeo preko deset godina sa suprugom Sofijom.[1] Život Prema svom pisanju, bio je 1888. godine u trećem razredu osnovne škole u Mostaru, kada je dobio nagradu od uredništva somborskog dečijeg lista „Golub”.[1] Godine 1902. Slavić je osuđen na 14 dana zatvora zbog sastavljanja molbi ruskom konzulu u Sarajevu za mostarske mladiće koji su se odazvali pozivu Rusa za školovanje srba. Sredinom 1902. napustio je Mostar i otišao u Beograd, gde se dopisivao sa Aleksom Šantićem do 1924. godine. Za vreme Velikog rata 1915. godine povlačio se preko Niša, Prizrena i Albanije do Krfa, da bi odatle otišao u Solun 1916. godine. Vratio se u Beograd 1919. godine. Bio je blizak saradnik onih koji su pripremali ubistvo Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine. Sa njima se sastajao u kafani „Zlatna moruna”, a kasnije „Triglav” kod Zelenog venca.[1] Bio je deo organizacije „Savet duhova”, u kojoj je glavno mesto imao njegov prijatelj Đuro Šarac. Šarac se istakao u četničkim bojevima Vojislava Tankosića na Drini. Slavić je napisao kratku biografiju Đure Šarca i zamolio je Marka Maletina da pomenutu biografiju objavi u Letopisu Matice srpske, pod uslovom da se njegovo kao autora ne objavljuje.[2] Književni i uređivački rad Dušan Slavić je rano počeo da piše, prvo pesme a potom članke i knjige. Još 1899. godine je napisao pesmu „Majka na samrti sinu” za dečji list „Spomenik”. Iste godine u „Bosanskoj vili” objavio je srpske narodne ženske pesme iz Mostara. „Vila” potom objavljuje „Hajnin đevojku” 1901. godine. Pesmu „Dva saveta, o čuvanju života i poštenja” objavio mu je „Golub” 1908. godine; „Pisma za službu” 1909. godine objavljuje niška Trgovina; „Balkan”, i pesmu „Priviđenja” objavljuje „Pravda” 1916. godine.[2] Neko vreme je pisao o ženi, ljubavi i braku gde je zastupao prava žena. O tome je izdao i knjige: „Ko je kriv, čovek ili žena?” 1914. godine, takođe i „Bračni apokrifi: ljubav, porodica, brak”, „Ljubav i njeno preimućstvo”, „Saveti za svakoga” i „Prodavačica svoga tela i tajna prostitucije” 1928. godine u Beogradu pod pseudonimom dr Psihanović.[2] Od posebnog značaja je Slavićevo pokretanje pitanja Leksikona književnika i javnih radnika.[2] Godine 1930. imao je preko 3000 biografija i od 1. januara naredne godine je počeo da ih štampa u „Pančevcu”, gde je bio i saradnik. U osječkim novinama je 1931. godine objavljen poziv svim javnim radnicima i književnicima da pošalju Slaviću direktno svoje biografije ili preko Kluba hrvatskih književnika i umjetnika u Osijeku. Poznato je da je Slavić objavio nekoliko biografija znamenitih ljudi: u „Knjižarskom glasniku” 1921. godine slepog Jeremije Obradovića Karadžića, u „Ilustrovanom listu” 1922. Tome Jovanovića, potom u „Pančevcu” 1930. biografije Jerneja Kopitara, Alekse Šantića, dr Isidora Kršnjavia, Rikarda Katalinića-Jeretova i 1931. godine Njegoševu i biografiju Vuka Karadžića.[3] U uređivačkom poslu je pokazao vidne rezultate. Slavić je 1913—1914. godine pribrao i uredio, veoma sadržajno i poligrafski, knjigu „Ilustrovana istorija Balkanskog rata 1912—1913.”, koju je književni odbor izdao u tri sveske u Beogradu.[3] Uređivao je i kalendar „Zora” 1925. i 1926. godine, koji je izdavalo Udruženje monopolskih činovnika i službenika. Ovaj kalendar je bio izuzetno urađen, tehnički i sadržajno, i štampan je u 50 000 primeraka.[3] U „Pančevcu”, pored prethodno navedenih biografija objavljeni su i njegovi članci. Godine 1930. objavljeni su „Na putu slave”, „Žalosna nesvesnost”, „Naš odgovor”, „Naš jedini spasavajući izvor”, a 1931. „Prilog biografiji Alekse Šantića”. U „Vojvođaninu” 1937. godine objavljeni su politički članci „Privođenje je najbolji provodadžija”, „Juče, danas, sutra” i dr.[3] Pokreće 1938. u Pančevu list „Nova zora”, čiji je bio vlasnik i glavni i odgovorni urednik.[3] Sledeće godine u Pančevu pokreće mesečni časopic „Ravnopravnost”, čiji je takođe bio vlasnik, urednik i izdavač, sa zadatkom da pravno informiše javnost „o sudbini naših manjina i inostranstvu i stranih manjina u Jugoslaviji”.[3] Doprinos srpskom knjižarstvu Ne zna se sa sigurnošću gde je Slavić izučavao knjižarstvo. Dr Dragoslav Ljubibratić, s kojim se Slavić sastajao još 1914. godine u kafani „Zlatna moruna”, tvrdio je 1960. godine da je za vreme atentata u Sarajevu Slavić bio knjižar u Beogradu.[4] Pošto ga nema u spisku beogradskih knjižara u „Šematizmu Kraljevine Srbije za 1913. godinu”, pretpostavlja se da je otvorio knjižaru sledeće godine i najverovatnije radio u nekoj od beogradskih knjižara.[4] Izdao je svoju knjigu „Trgovina u ratu”, u kojoj je, kao najmlađi član Trgovačke zajednice, branio trgovce koji su nezasluženo optuživani zbog cena, među kojima su bili i knjižari, koji su zbog manjka hartije i knjiga sa dozvolom vlasti podizali cene.[5] Jaroslav Merhaut u svom Adresaru knjižara iz 1923. godine navodi da je Slavić držao Knjižarski komisionarski zavod u Kosmajskoj 13 u Beogradu. Rudolf Franja Mađer, u prikazu kalendara „Nova zora”,[5] piše 1925. godine: „Ima u Beogradu jedan siromašan knjižar bez knjižare, koji ne otvara svoju radnju samo zato što se ne može pomiriti s pomišlju, da otvori knjižaru, koju bi imao održavati svim ostalim, samo ne pravim knjižarskim poslom. Jedini knjižar u nas je svršio stručnu školu u Nemačkoj, Dušan Slavić, studira i uči stalno i piše interesantne stvari iz oblasti svoga zvanja (…)”.[5] I sam Slavić je potvrdio svoju stručnost i ljubav prema knjižarstvu. Pisao je 1932. godine: `Iako sam silom prilika udaljen iz knjižarstva, ipak moja ljubav prema razvoju našeg mladog knjižarstva nije se toliko umanjila. Kao školovani knjižar, kao dugogodišnji sekretar Knjižarskog udruženja i ureednik „Knjižarskog glasnika”, ja sam pažljivo ispitivao sve uzroke koji koče razvoj knjižarske trgovine.”[6] Takođe je i pisao o knjižarstvu. Još 1919. godine objavio je Beogradskoj Tribuni članak „Disharmonija između knjižarstva i književnosti”, u kojem se osvrnuo na knjižarstvo pre rata. U ovom članku Slavić je ukazao na slabosti u srpskom knjižarstvu i dao predlog šta uraditi tako da knjižarstvo može poslužiti i narodu i državi. U ovom članku je započeta i ideja o stvaranju Knjižarskog društva u Beogradu, čiji je sekretar bio Slavić sve do 1926. godine.[6] Pored toga što je bio sekretar Knjižarskog društva, bio je i urednik organa tog udruženja, Knjižarskog glasnika od 1921. do 1926. godine. Od njegovih članaka u ovom glasniku značajniji su: „Naše neprilike”, „Sirota knjiga”, „Zaštita književne svojine”, „Reč, dve o knjižarstvu”. U članku „Svaka dužnosti povlači i pravo” iz 1932. godine, Slavić iznosi svoje misli i zaključke o knjižarima i njihovom položaju, kao i uzroke koji koče razvoj knjižarstva u Kraljevini Jugoslaviji.[7] Održao je predavanje u Osijeku 20. marta 1926. godine na temu Kriza knjige. Na tom predavanju je govorio da je za rešavanje nestručnih knjižara potrebno osnovati knjižarske škole, i traži od trgovačno-obrtničke komore da ne izdaju pravo za knjižarski rad laicima i svima onima koji nemaju potrebnu stručnu spremu o poznavanju knjige, književnosti i knjižarstva.[7] Prema Slaviću, procvat književnosti zavisi od knjižara, jer su oni ti koji šire piščevo delo, i zato treba imati dobre i stručne knjižare koji umeju da šire knjigu, a Jugoslavija ih nije imala u to vreme. Stoga se Slavić zalagao za školovanje knjižara, jer je smatrao da bez rešenja tog problema ne može biti napretka u knjižarstvu i književnosti.[8]

PUlSAR - TRADENARK - SINCE 1924 .......................................... ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SAMO KOŽNE OBLOGE KOJE MONTIRATE NA `VAŠE` VEĆ POSTOJEĆE PLASTIČNE RAMOVE I RUČICE. . . NA FOTOGRAFIJAMA JE REKLAMNO PRIKAZANO KAKO IZGLEDA FINALNI PROIZVOD KAD SE PRESVUČE KOŽOM... 100% Prirodna koža. . . (crna) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi (miš, silver), braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (sto se na slikama i da videti po teksturi materijala i završnim šavovima). Pored pomenute OPEL Astre G, `NA ZAHTEV KUPCA, IZRAĐUJEMO OBLOGE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE SET OD 4 GUMENE PATOSNICE: DVE VELIKE NAPRED ZA VOZAČA I SUVOZAČA I DVE MALE ZA ZADNJI DEO AUTOMOBILA. PATOSNICE SU UNIVERZALNE - ZA KIŠU I SNEG - EXTRA - LAKE ZA ODRŽAVANJE. Tezina celog seta je oko 5 kg, što Vam direktno ukazuje da se nije štedelo na kvalitetu i debljini gume kao sirovine. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova. CENA UNIVERZALNIH PATOSNICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2399 dinara. Pored pomenutih patosnica, `U PONUDI ZA VAŠE VOZILO IMAMO I KOŽICE MENJAČA I RUČNE OD FIĆE DO PORSCHEA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE, ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

Prvo izdanje prvog Albaharijevog romana „Sudija Dimitrijević“ iz 1978. Omot izradio Halil Tikveša (omot minimalno iskrzan na dnu i vrhu rikne). Odlično očuvano, retko u ponudi s omotom! Autor - osoba Albahari, David, 1948- = Albahari, David, 1948- Naslov Sudija Dimitrijević / David Albahari Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad] : Matica srpska, 1978 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 217 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂDanas ISBN (Broš.) U središtu romana je sudija Dimitijević koji je zamišljen kao sredovečni intelektualac koji traga za sopstvenim identitetom i identitetom svoje generacije. Ali, i za onim oblicima života koji su oličenje sigurnosti, mira, kohezije. Ovako zamišljen lik glavnog junaka zahtevao je da likovi drugih junaka budu tako oblikovani da sa njim u ravni svesti i odnosa prema svetu uspostave polemički odnos. David Albahari (Peć, 1948), pisac i prevodilac. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijevic (1978). Objavio je još romane Cink, 1988; Kratka knjiga, 1993; Snežni čovek, 1995; Mamac, 1996; Mrak, 1997, 2008; Gec i Majer, 1998; Svetski putnik, 2001; Pijavice, 2006; Ludvig, 2007; Brat, 2008; Ćerka, 2010; Kontrolni punkt, 2011, Životinjsko carstvo, 2013; zbirke priča Obične priče, 1978; Opis smrti, 1982; Fras u šupi, 1984; Jednostavnost, 1988; Pelerina, 1993; Izabrane priče, 1994; Neobične priče, 1999; Drugi jezik, 2003; Senke, 2006; Svake noći u drugom gradu, 2008; Male priče, 2013; Propuštena prilika, 2013; 21 priča o sreći, 2017, kao i knjige eseja Prepisivanje sveta (1997), Teret (2004), Dijaspora i druge stvari (2008) i Ljudi, gradovi i štošta drugo (2011). Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu Ema i jež koji nestaje (2008). Zajedno sa Žarkom Radakovićem objavio je Knjigu o muzici (2013). Za zbirku priča Opis smrti dobio je Andrićevu nagradu. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Knjiga priča Svake noći u dugom gradu dobila je Vitalovu nagradu za knjigu godine. Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana. Član je SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva. Knjige su mu prevedene na osamnaest jezika. Od 1994. do 2008. živeo u Vankuveru, u Kanadi. Živi u Zemunu. Halil Tikveša je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. i magistrirao 1964. godine. Od 1976. do odlaska u penziju (2000. godine) radio je kao profesor za predmet grafika-crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2013. godine je u statusu profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu. Izlaže od 1962. crteže, slike, grafike, kolaže, asamblaže i objekte. Samostalno je izlagao više od 100 puta. Učestvovao na međunarodnim izložbama i bijenalima: Krakov (1966. i 1968.), Bradford (1968. i 1982.), Lugano (1968), Pariz (1968), Sao Paolo (1969), Berlin (1970), Aleksandrija (1970), Fredrikstad (1980. i 1982.), Biela (1973. i 1983.), Ivaskila (1975), Hajdelberg (1979), Bon Skur (1982), Citadela (1979), Ljubljana (1971, 1973, 1975, 1977, 1981, 1985, 1987.), Ankara (1986), Kjoto (1987), Nju Delhi (1988)... Dobitnik je više od 25 nagrada. Živi i radi u Beogradu, Sarajevu i Blacama. MG34 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pripovijest iz istarskog zivota Car Emin, Viktor, hrvatski književnik i publicist (Kraj kraj Lovrana, 1. XI. 1870 – Opatija, 17. IV. 1963). Završio trojezičnu (hrvatsko-slovensko-talijansku) učiteljsku školu u Kopru. Bio je tajnik i organizator Družbe sv. Ćirila i Metoda za Istru. Učiteljevao u Sovinjaku, Lipi i Voloskom. Nakon 1900. posvetio se isključivo književnom radu. U pripovijestima (Na uzburkanom moru, 1894; Novele I, II, III, 1906; Starci, 1917) te romanesknoj trilogiji: Pusto ognjište (1900), Usahlo vrelo (1904), Iza plime (1913) slika život malih ljudi Istre, more i život pomoraca s jakim rodoljubnim, etičkim i socijalnim nabojem, analizirajući sukobe unutar dvaju svjetova: staroga, tradicionalnoga, koji neizbježivo nestaje u promijenjenim društvenim odnosima s novim svijetom, punim poleta i planova za daljnji život. Dosljedan u domoljubnom osjećaju porobljene Istre, napisao je i svoje najbolje djelo, veliku romansiranu kroniku: Danuncijada (1946), opisujući događaje 1920-ih u Rijeci. Objavio je i dva povijesna romana: Pod sumnjom (1918), s tematikom iz dopreporodnih dana, i Presječeni puti (1938), u kojem opisuje Klis XVI. st. u borbi s Turcima. Napisao i nekoliko dramskih tekstova, od kojih mu je drama Zimsko sunce (1903), s domoljubnom motivikom (i opet iz Istre), ponajbolja. U svim svojim djelima ostao je vjeran tradicionalnoj realističkoj poetici i tematici, ali nerijetko i s romantičarskim stilskim postupcima. Viktor Car Emin (Kraj (Mošćenička Draga), 1. studenoga 1870. - Opatija, 17. travnja 1963.), hrvatski književnik i publicist,[1] preporoditelj istarskih Hrvata. Od zaborava je sačuvao znamenitu misao starih kapetana i mornara: Krepat ma ne molat! (I crknuti ali ne odustati, priča `Kapitan Ciklon`, objavljena u kalendaru `Naš mornar`, 1936, ponovljeno u zbirci `Oj, more duboko`, str. 107-113, Izd. poduzeće `Pomorstvo`, Rijeka, 1952). Životopis Spomen ploča u Kraju U mladosti je radio u školama po Istri i u Opatiji. Zbog svoje protutalijanske aktivnosti morao se 1929. godine skloniti u Sušak. Nakon Drugog svjetskog rata vratio se u Opatiju gdje je ostao do kraja života. Viktor Car Emin je politički angažman u suprostavljanju talijanskim iredentistima i fašistima prenio i u svoje romane, pripovjetke i drame u kojima je prije svega bio zaokupljen svjedočenjem o hrvatskom identitetu Istre. Stoga su osnovne teme njegovih literarnih djela borba hrvatskog puka u Istri, Rijeci i Hrvatskom primorju za očuvanje nacionalne svijesti, te prikaz socijalnih prilika u toj regiji. Bio je tajnik i organizator `Družbe sv. Ćirila i Metoda za Istru`. Gradska knjižnica i čitaonica u Opatiji nosi njegovo ime [2]. Također je po njemu nazvana Osnovna škola Viktora Cara Emina u Lovranu i OŠ `Viktor Car Emin` u Donjim Andrijevcima[3] te Kazališna grupa Viktora Cara Emina iz Rijeke (prvo imenovano Amatersko kazalište `Viktor Car Emin`, Rijeka), osnovana 1949. godine. Pripadao je najznamenitijim Istranima svog vremena koji su čuvali i štitili hrvatski nacionalni duh za burnih vremena talijanizacije Istre. Karakteriziralo ih je da su bili članovima Matice hrvatske: Matko Brajša, Dinko Trinajstić, Juraj Dobrila, Ivan Cukon, Ivo Glavina, Antun Kalac, Luka Kirac, Eugen Kumičić, Šime Kurelić, Matko Laginja, Matko Mandić, Fran Matejčić, Ivan Rendić, Josip Ribarić, Vjekoslav Spinčić, Vinko Šepić, Tone Peruško, Zvane Črnja.[4] Viktor Car Emin ne samo da je bio član nego je bio povjerenikom Matice hrvatske za Istru.[5] Značajnija djela Romani i pripovjetke: Na uzburkanom moru (1894.); Pusto ognjište (1900.); Usahlo vrelo (1904.); Iza plime (1913.); Starci (1917.); Pod sumnjom (1918.); Nove borbe (1926.); Između dva ognjišta (1930.); Presječeni puti (1938.); Vitez mora (1939.); Neznatni ljudi (1946.); Kronika: Danuncijada (1946.); Drame: Zimsko sunce (1903.); Mrtva straža (izvedena 1923.); Vicencica (1934.). Novele: Mali Učkarić

U dobrom stanju! Prvo izdanje! 1914. god Dinko Šimunović (Knin, 1. rujna 1873. - Zagreb, 3. kolovoza 1933.), hrvatski književnik. Završio je učiteljsku školu i radio kao učitelj u Hrvacama i na Dicmu, te do umirovljenja na Obrtničkoj školi u Splitu. Pozornost kritike privukao je nedovršenom pripoviješću `Mrkodol` u zadarskom Lovoru, a ubrzo se uvrstio u vodeće kale dzedaj imam silu ua pederi noveliste hrvatske moderne. Pisao je pripovjetke, romane, crtice i feljtone. Njegova proza iz Dalmatinske zagore impresivna je i slikovita s jakim epskim i tananim lirskim portretima. Pojedine Šimunovićeve novele vrhunska su ostvarenja u hrvatskoj književnosti. Idealnim spojem narodnoga i umjetnoga, za čim je gotovo uzalud težila starija hrvatska pripovjetka, ostvario je posve osebujan tip novele koji u najboljim primjercima čuva trajnu svježinu. Poznata djela `Mrkodol`, `Đerdan`, `Mladost`, `Alkar`, `Tuđinac`, `Porodica Vinčić`, `Duga`, `Sa Krke i Cetine` `Muljika` `Marica ili Mary Jane` Šimunović, Dinko, hrvatski književnik (Knin, 1. IX. 1873 – Zagreb, 3. VIII. 1933). Učiteljsku školu završio u Arbanasima 1892. Bio je učitelj u Hrvacama (1892–1900) i Dicmu (1901–09), a zatim do umirovljenja 1927. nastavnik u umjetničko-obrtnoj školi u Splitu. God. 1929. preselio se u Zagreb. Nakon nekoliko pedagoških rasprava i jednoga beletrističkoga pokušaja (Mjesec dana na vojničkim vježbama, 1903), privukao je pozornost kritike nedovršenom pripovijetkom Mrkodol (1905). U svojim pripovijestima zadržao se na tradicionalnim suprotnostima između sela i grada, stranog i domaćega, starog i novoga doba te idealizirao patrijarhalne životne oblike. Takvu je tematiku pronašao u morlačkom svijetu i prostoru Dalmatinske zagore (Cetinska krajina, Vrlika, Knin i Sinj), često se oslanjajući na narodnu predaju i folklornu građu, a priču je često gradio s pomoću vješta spoja zbiljne građe s magijskim i mitskim. Novelističke radove sabrao je u zbirkama Mrkodol (1909), Đerdan (1914), Sa Krke i sa Cetine (1930). Posmrtno mu je objavljena zbirka Posmrtne novele (1936). Bez obzira na različite fabule, sve Šimunovićeve novele imaju slične glavne junake, pasivne, nedovoljno snažne u odnosu prema životu, što obično rezultira tragičnom poentom: pobjedom surove prirode ili života nad tim povučenim, slabim, neotpornim jedinkama. Zato gotovo simbolički djeluje činjenica da su glavni junaci u Šimunovićevim pripovijestima većinom ženski likovi (Duga, Rudica, Muljika, Đerdan i dr.). Sve pripovijetke sadrže nenametljiv sustav socijalnih motivacija, u epskim slikama masovnih prizora podjednako kao i u prikazu »unutarnjeg tuđinstva«, poraza neotporna i preosjetljiva pojedinca. Šimunović traži rješenja upravo na problemu odnosa prirode i »lacmana«. Iz osjećanja vlastite otuđenosti i osamljenosti Šimunović dolazi do spoznaje, djelomično i pod utjecajem F. M. Dostojevskoga, o razlomljenosti i podvojenosti vlastite osobe, fizičke i psihičke. U drugoj fazi jače naglašava socijalnu motivaciju i neprijepornost patrijarhalnoga načina života. Kao najlirskija pripovijetka ističe se Muljika (1906), modernistička pripovijetka lika i ugođaja, zatim Duga (1907), u kojoj je obradio predaju o simbolici duge iz narodnog vjerovanja, i Alkar (1908), ljubavna pripovijest prožeta motivom junačke tradicije cetinskoga kraja. Napisao je i dva romana: Tuđinac (1911) i Porodica Vinčić (1923), protkana lajtmotivičkim sponama te impresionističkim opisima. Odlomke nedovršenoga romana Beskućnici tiskao je u Književnom jugu (1918), a neke je preradio u samostalne novele (Topuzina i »peripatetici«, Spiritizam u selu Čemernici). Autor je autobiografskih proza Mladi dani (1919) i Mladost (1921), koje nastavljaju tradiciju odgojno-obrazovne književnosti, a u njima također naglašava poetiziranu prirodu i ističe sklad krajolika s unutarnjim proživljavanjima lika. Šimunović je bio jedan od prvaka psihološke pripovijesti sa seoskom tematikom koja je oblikovana na razini lika i koja prednost daje afektivnom doživljaju zbilje. Među hrvatskim modernistima isticao se sposobnošću stvaranja lirskih ugođaja i atmosfere te izrazito subjektivnim odnosom prema temi. Originalnog izraza, na osebujan je način povezao realistički i impresionistički stil s načinom pripovijedanja bliskim narodnom stvaralaštvu.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE RUČICU MENJAČA 6 BRZINA + KOŽICU MENJAČA BEZ PLASTIČNOG RAMA DOLE (NJEGA SAMO PREPAKUJETE) - NOVO. U PITANJU JE TIPSKI ZAMENSKI DEO, ODGOVARA SAMO ZA MODEL AUDI Q5, I NI ZA JEDNO DRUGO VOZILO. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Montaža brza i jednostavna. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre i posle ugradnje). Cena seta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2798 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenutog Audi-a Q5, NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE CEO SET KAO SA SLIKE: RUČICA MENJAČA 5 BRZINA + RAM + KOŽICA = KOMPLET - NOVO. U PITANJU JE TIPSKI ZAMENSKI DEO, ODGOVARA SAMO ZA MODEL PEUGEOT PARTNER 2, I NI ZA JEDNO DRUGO VOZILO. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Montaža brza i jednostavna. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). Cena ovog seta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2997 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenutog Peugeot Partner-a 2, NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE CEO SET KAO SA SLIKE: RUČICA+RAM+KOŽICA=KOMPLET 5 BRZINA - NOVO. U PITANJU JE TIPSKI ZAMENSKI DEO, ODGOVARA SAMO ZA MODEL VOLKSWAGEN PASSAT B7, I NI ZA JEDNO DRUGO VOZILO. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Montaža brza i jednostavna. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). CENA OVOG SETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2399 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenutog VW Passata B7, NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE CEO SET KAO SA SLIKE: RUČICA+RAM+KOŽICA=KOMPLET 6 BRZINA - NOVO. U PITANJU JE TIPSKI ZAMENSKI DEO, ODGOVARA SAMO ZA MODEL VOLKSWAGEN PASSAT B7, I NI ZA JEDNO DRUGO VOZILO. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Montaža brza i jednostavna. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). CENA OVOG SETA OD EKO KOŽE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2399 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenutog VW Passata B7, NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE KAO SA SLIKE CEO SET: KOŽICA MENJAČA + RAM = KOMPLET - NOVO U PITANJU JE TIPSKI ZAMENSKI DEO, ODGOVARA SAMO ZA MODEL NISSAN QASHQAI, I NI ZA JEDNO DRUGO VOZILO. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Montaža brza i jednostavna. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). CENA OVOG SETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2399 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenutog seta za Nissan Qashqai, NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE CEO SET KAO SA SLIKE: RUČICA+RAM+KOŽICA = KOMPLET ZA 6 BRZINA - NOVO. U PITANJU JE TIPSKI ZAMENSKI DEO, ODGOVARA SAMO ZA MODEL VOLKSWAGEN TIGUAN, I NI ZA JEDNO DRUGO VOZILO. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Montaža brza i jednostavna. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). CENA OVOG SETA OD EKO KOŽE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2399 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenutog VW Tiguana, NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.

PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ---------------------------------------------------------------------------------------- `ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE` `RADIMO NON-STOP` nesmetano `BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . `RADNO VREME - DOK NE POPADAMO` . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE `DANAS ZA SUTRA`, ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). KUPOVINOM DOBIJATE CEO SET KAO SA SLIKE: RUČICA+RAM+KOŽICA=KOMPLET 5 BRZINA - NOVO. U PITANJU JE TIPSKI ZAMENSKI DEO, ODGOVARA SAMO ZA MODEL VOLKSWAGEN TIGUAN, I NI ZA JEDNO DRUGO VOZILO. Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, braon. . . ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB i bledo zeleni), narandžasti (fluorescentni). . . ) Montaža brza i jednostavna. Sve fotografije su iz naše `KREATIVNE RADIONICE` i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre same ugradnje). CENA SETA OD EKO KOŽE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 2399 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA `GRATIS` . . . . . . . . . . . . . . Pored pomenutog VW Tiguana, NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA`. SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila.