Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hamid Hadzibegic Hamid Hadžibegić, historičar[1][2] i filolog (1898 - 1988). Hamid Hadžibegić završio je klasičnu gimnaziju u Sarajevu 1916, Šerijatsko-sudačku školu 1921, Filozofsko-teološki fakultet na sveučilištu Mutehassisin 1924. i Pravni fakultet (Hukűk) u Istanbulu 1927. Radio je kao nastavnik u jugoslavenskoj školei u Istanbulu 1924 – 1931. U Skoplju 1931 – 1941. je predavao u Velikoj medresi. Bio je direktor Gazi Isa-begove medrese i profesor Šerijatske gimnazije u Sarajevu. Od 1946. radio je Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine a od 1950. u novosnovanom Orijentalnom institutu. Radio je i na Filozofskom fakultetu u Sarajevu gdje je bio jedan od osnivača Odsjeka za orijentalnu filologiju. Naučni interes Hamida Hadžibegića usmjeren je na izučavanje pravnog sistema Osmanskog carstva, porezni sistem,[3] te odnosima Crne Gore i Osmanlija. Objavljivao je osmansku izvornu građu, prevodio turske historičare i pisce. Učestvovao je na više međunarodnih naučnih skupova i sarađivao u naučnim časopisima Glasnik Vrhovnog starješinstva Islamske vjerske zajednice Bosne i Hercegovine (Beograd, Sarajevo), Glasnik Zemaljskog muzeja BiH, Istorijski zapisi (Cetinje, Titograd), Istorisko-pravni zbornik (Sarajevo), Prilozi za orijentalnu filologiju, Pregled, Naše starine, Glasnik arhiva i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine, Almanah (Podgorica). Najpoznatiji je stručnoj javnosti po djelu: Glavarina u osmanskoj državi, Sarajevo 1966.

Beograd 1929. Naslovni list ilustrovao Jovan Bijelić Lik Matoša i Disa po sećanju radio Pjer Križanić Lik Ujevića crtao Mihailo S. Petrov RETKO!!! Antun Gustav Matoš Vladislav Petković Dis Tin Ujević Матош ; Дис ; Ујевић / Велибор Глигорић

ADAM MIHNJIK MISLITI SAVREMENU DEMOKRATIJU eseji, pisma, intervjui RADIO B92 BEOGRAD 1995 Edicija RAT I MIR a) ADAM MIHNJIK (1946-) b) DEMOKRATIJA c) DRUŠTVENI POKRETI - ISTOČNA EVROPA d) KOMUNIZAM ............................................................... BROŠ LATINICA 22 CM 164 STRANICA ODLIČNO

06934) IST 6 KULTURA U PROŠLOSTI VALJEVSKOG KRAJA 1 i 2 , grupa autora , Valjevo 1977 / 1979 , izbor tekstova emitovanih u emisijama Radio Valjeva, 2 knjige , mek povez, format 12 x 20,5 cm , latinica, ilustrovano, 101+ 208 strana

TOMAS MAN Nastanak doktora Faustusa NIKOLA MILOŠEVIĆ Motiv smrti u Andrićevoj prozi RADOMIR KONSTANTINOVIĆ Četiri pesnika KLOD LEVI-STROS Totemizam danas TREĆI PROGRAM Radio Beograd 1 / 1975 Latinica Broš Šiven povez 586 stranica NEKORIŠĆENO Kondicija: 1O Radomir Konstantinović

BOGDAN DENIĆ ETNIČKI NACIONALIZAM TRAGIČNA SMRT JUGOSLAVIJE RADIO B92 BEOGRAD 1996 M I R a) Jugoslovensko pitanje - Međunarodna zajednica b) Društvena kriza - Jugoslavija c) Nacionalizam - Postsocijalističke države d) Etnički odnosi - Demokratija ............................................................... Broš Latinica 2O3 strane NEKORIŠĆENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!! DB66

ALEKSANDAR NENADOVIĆ MIRKO TEPAVAC sećanja i komentari RADIO B92 BEOGRAD 1998 Edicija RAT I MIR a) Tepavac, Mirko (1922-) - Intervjui ........................................................... Razgovore sa Tepavcem VODIO Aleksandar Nenadović Na koricama: Diplomatski pasoš Mirka Tepavca Broš Latinica 255 stranica NEKORIŠĆENO Ekstra !!!!!!!!!!!! DB1O

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Socijalni roman Karel Novy, pravo ime Karel Novak (8. decembra 1890, Benešov [1] - 23. novembra 1980, Prag), bio je češki pisac i novinar. Rođen je u porodici siromašnog pekara kao što je Karel Novak (objavljivao je pod imenom Karel Novy, a kasnije je ovo ime usvojio kao svoje). Studirao je u gimnaziji u Benešovu, a školski drug iz treće i četvrte godine bio je Vladislav Vančura. Postao je njegov blizak prijatelj i u romanu Pekar Jan Marhoul delimično je inspirisan sudbinom svog oca. [2] Karel Novy nije završio srednju školu i nakon nekoliko kratkotrajnih poslova počeo je da studira novinarstvo. Kao novinar radio je sa levičarskom inteligencijom. Tokom Drugog svetskog rata uhapšen je (1944) i interniran u radni logor Klecina (Klettendorf) u Šleskoj kod Vroclava. [3] Posle oslobođenja radio je postepeno u nekoliko redakcija, od 1952. do 1956. bio je glavni urednik Državne izdavačke kuće za decu [4]. Od 1956. radio je kao profesionalni pisac. Bio je tast pisca Bohuslava Brezovskog. Književno delo Karela Novog pokrivalo je mnoge žanrove: od feljtona i male proze do obimnih romana, od knjiga za mlade do predstava i scenarija. 1954. postao je zaslužni umetnik, 1955. dobio je Orden za rad. Dobitnik je Državne nagrade Klement Gottvald (1960) za roman Plamen i vetar. [5] 1960. imenovan je nacionalnim umetnikom....

61918) Zemljopis Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca , Dr. Gregor Čremošnik , Sarajevo 1926 , Vidovićeva dopisna škola za odrasle ; Gregor Čremošnik (24. februar 1890., Polzela – 12. novembar 1958., Ljubljana), historičar. Pohađao je gimnaziju u Celju i Mariboru, a studij historije i slavistike u Gracu, gdje je doktorirao 1915. U periodu 1915.-1917. Čremošnik je radio u Institutu za proučavanje Balkana u Sarajevu. Od 1917 do 1935. radio je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Bio je član SANU od 1932. Period od 1935 do 1941. proveo je radeći kao profesor opće historije srednjeg vijeka i pomoćnih historijskih nauka na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Od 1945. do smrti bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Ljubljani tri sveske ukoričene u jednu knjigu , tvrd povez, format 15,5 x 23,5 cm , zlatotisak, latinica, 24 + 24 + 24 strane

Autor: Stevan Kovačević Format: 22 cm Broj strana: 272 Povez: Tvrd Obnovljeno i prošireno izdanje knjige „Gradovi Srbije – u slici i reči` autora Stevana Kovačevića, u kojoj su dati mali, bogato ilustrovani portreti svih varoši i gradova u Srbiji. „Kao rukovodilac najveće priredbe i jedan od osnivača krosa Radio-televizije Srbije (RTS) putovao sam iz grada u grad i video da mnoge varošice, varoši i gradovi nemaju monografiju`, rekao je Kovačević, novinar Radio Beograda. Knjiga se obraća radoznalim duhovima, onima koji ne znaju ništa o kulturnoj i civilizacijskoj istoriji Srbije, onima koji znaju prilično, ali i onima koji su obavešteni o svim relevantnim pojedinostima. Ona se obraća svima koji u Srbiju dolaze i imaju otvoreno srce i iskrenu želju da o njenoj kulturi i istoriji saznaju nešto određeno i konkretno.

Iz edicije Srbija 1914-1918 Autor : Luka Gorgolini Broj strana 252 Format: 21x14 cm. Izdavač i godina izdanja: Prometej,Radio televizija Srbije 2015 Tvrd povez Pismo: Cirilica Novo. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Милета Јакшић: МИРНА ВРЕМЕНА Издавач: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Београд, 1935.год. Тврди повез, 179 страна, ћирилица. Одлично очувано. `Милета Јакшић, синовац Ђуре Јакшића, потиче из свештеничке породице. Деда Дионисије и отац Јован су били свештеници у Српској Црњи. Мајка Емилија је умрла кад је имао 7 година. Основну школу је завршио у Српској Црњи, па га је отац уписао у Велику српску гимназију у Новом Саду, коју је похађао од 1880. до 1889. године. Осми разред и матуру је завршио у Осијеку школске 1888/89. године. Од следеће, 1899, учио је богословију у Карловцима и тада је био и председник књижевног друштва Слога, а када је завршио богословију 1893. уписао се на Филозофски факултет у Бечу на коме је кратко време слушао професора Јагића, Минора и друге, али је факултет убрзо напустио због материјалних разлога. Радио је од 1896. до 1899. као наставник монашке школе у Хопову у којој је предавао српски језик, историју и хомеолитику. После укидања монашке школе боравио је у Црњи од 1899. до 1891, па је тражећи ново запослење, из Црње отишао и Темишвар на дужност конзисторијалног подбележника, где је радио од 1901 до 1903. године. У Темишвару није остао дуго, па се 1904. вратио у Црњу, примио парохију преминулог оца и ту остао до 1920. године. За време балканских ратова је скупљао прилоге за српски и црногорски Црвени крст, због чега је 1915. осуђен на 15 дана затвора. После рата 1919. напустио је свештенички позив и отишао у Нови Сад, где је радио као библиотекар Матице српске, па је почетком 1922. отишао у Београд, где је радио као секретар Министарства социјалне политике. У Новом Саду је 1928. склопио грађански брак са Зорком Андрејевић, учитељицом из Кларије. Са њом је имао ћерку Емилију (1949. погинула у саобраћајној несрећи). Јакшић је по молби 1923. пензионисан. У Београду је живео повучено, готово сиромашки, са породицом, далеко од очију јавности. Болујући од шећерне болести остао је у Београду до своје смрти. Сахрањен је на Новом гробљу поред свог стрица, а 1970. је постављена плоча на родној кући у Црњи.`

Lepo očuvano Retko Bernard Stulli 1959. opis događanja iz februara 1918, 412 stranica, zaštitni omot na prednjoj strani pri ivici nešto razdvojeniji, latinica.. Rodio se u Dubrovniku 1915. godine. Studirao je u Zagrebu na Pravnom fakultetu na kojem je diplomirao 1941. godine. Nakon studija vratio se u Dubrovnik. Ondje je radio kao odvjetnički i sudski pripravnik, a onda još za rata zaposlio se u arhivu. Poslije rata radio je kao društveno-politički radnik. Bio je zastupnik u Saboru NR Hrvatske. Godine 1947. postao je opunomoćenikom ministarstva pomorstva FNRJ, a djelovao je pri Vladi NR Hrvatske. Od 1949. tajnikom je u Jadranskom institutu HAZU (ondašnje JAZU) u Zagrebu. Za manje od desetljeća bio je direktorom u toj ustanovi. Osnovao je slične ustanove i muzeje u Dubrovniku, Kotoru i Splitu. Nakon direktorskog staža u Jadranskom institutu, 1958. prešao je u Državni arhiv Hrvatske u kojem je radio sve do umirovljenja, oko 20 godina. Njegov je rad bio na području pravne i političke povijesti. Osobito je veliki njegov doprinos na području arhivistike: organizirao je arhivsku mrežu diljem Hrvatske (Varaždin, Bjelovar, Zagreb, Slavonski Brod, Osijek, Sisak, Karlovac, Rijeka, Pazin, Zadar, Split, Dubrovnik), zatim je mnogo pridonio zakonskim rješenjima i prijedlozima, elaboratima i sl. Bio je članom raznih arhivističkih i povjesničarskih tijela i organizacija u Hrvatskoj, a u CK SKH bio je predsjednik Komisije za historiju. Bio je članom uredništva raznih povjesničarskih i arhivističkih znanstvenih i stručnih časopisa, među ostalim Historijskog zbornika i Arhivskog vjesnika. Mnogo je radio na povratu arhivske građe iz Austrije i Italije. Područje njegovog znanstvenog interesa bio je Dubrovnik s okolicom, Istra, Zagora, razvitak željezničke mreže u Hrvatskoj u 19. st. i ina prometna pitanja, revolucionarna kretanja u Boki Kotorskoj i u Puli. Djela[uredi | uredi kod] mnoštvo studija, članaka, publiciranje arhivskih materijala knjige: Borba oko ribolova u obalnom moru Istre. Rovinj i Chioggia u 18. st Ustanak mornara u Boki Kotorskoj 1.-3. februara 1918. Prijedlozi i projekti željezničkih pruga u Hrvatskoj 1825-1863 Istarsko okružje 1825-1860 boka kotorska pomorstvo more jadran prvi svetski rat bitke na moru

Aleksandar Nenadovic Izdavac: radio B91, 1998. mek povez, strana 255 Vrlo dobro stanje - S Nikezicem u ratu - S Nikezicem u miru - Liberalizam i nacionalizam - Saradnja i razlaz s Titom - Gde smo sada, posle svega - Zapisi o ratu, posle rata - Dokumenti, beleske, citati

SRBI I ALBANCI KROZ VEKOVE PETRIT IMAMI RADIO B92 BEOGRAD 1998 Edicija RAT I MIR R e f e r e n c e I. SUSEDSKI ODNOSI II. KULTURNE VEZE III. ETNONIM ALBANACA ............................................................. Pažnja !!! PRVO IZDANJE !!!!!!!!!!!! Broš Latinica 261 stranica NEKORIŠĆENO NEOTVORENO EKSTRA !!!!!!!!!!!!!!

VITOLD GOMBROVIČ TRANS-ATLANTIK RADIO B92 BEOGRAD 1996 APATRIDI POGOVOR i PREVOD s poljskog BISERKA RAJČIĆ .................................................................. 2 PEČATA NA PREDLISTU PEČAT PLAVI - SAMIZDATA + PEČAT ADVOKATSKI, LJUBIČASTI (R a r i t e t i) BROŠ LATINICA 20 CM 140 STRANICA NEKORIŠĆENO g123/desno

Iz edicije Srbija 1914-1918 Autor : Katarina Sturceneger Broj strana 225 Format: 21x14 cm. Izdavač i godina izdanja: Prometej,Radio televizija Srbije 2015.god. Tvrd povez Pismo: Cirilica Novo. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Свети Сава / Ст. [Станоје] Станојевић ; [цртеже радио А. [Александар] Дероко Београд : 1935 (Београд : Државна штампарија Краљевине Југославије) 123 стр., [2] савијена листа с картама : илустр. ; 27 cm Karta putovanja Svetog Save na preklop na kraju knjige Kapitalno antikvarno predratno izdanje stanoje stanojević

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dušica Manojlović je apsolvirala pedagogiju, radila kratko u `Politici`, u Radio Beograd došla 1948. godine u tadašnju Pionirsku redakciju, kasnije Dečju redakciju, kada je urednik bio Voja Carić, a saradnici Vasko Popa, Olga Vlatković, Caca Mitrović, Ljubiša Bačić. Skoro punih deset godina stvarala dečji program pokušavajući zajedno sa svim saradnicima da osmisli nešto novo i zanimljivo za decu. Sa Lolom Vlatković autor je prve serije za decu na radiju Gradić Veseljak (koju je kasnje prilagodila televizijskom izrazu). Od 1956. godine učestvuje u pripremi programa za uvođenje televizije u grupi koja je formirana pod rukovodstvom direktora Radio Beograda Mirka Tepavca, pored Lole Đukića, Branka Popovića, Saše Markovića, Ljubomira Zečevića, Igora Leandrova, Vlade Mitrovića, Pavla Maletina. Na televiziji je uradila prvu seriju En-den-dinus u režiji Vere Belogrlić, seriju Pozorište šest i pet, pisala tekstove i adaptirala mnoga poznata dela za decu i omladinu. Ponovo se vraća na Drugi program Radio Beograda 1966. i ostaje do penzije 1976. godine. U svom bogatom radnom veku, Dušica je doživela dve tehnološke revolucije koje su presudno uticale, na autore, urednike i celokupno programsko ljudstvo: pojava magnetofona na radiju i pojava magnetoskopa na televiziji. Iako je tako, gledaoci neće moći da vide ni jednu emisiju koju je Dušica potpisala kao urednik, ni jednu sa njenim imenom na televizijskoj špici, jer ni jedna emisija iz te najranije, eksperimentalne faze emitovanja programa nije sačuvana.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ferdinand Fried, Društveni prevrat, 1944 g. Retko !!! Preobrazaj u gospodarstvu i drustvu Ferdinand Friedrich Zimmermann (14. kolovoza 1898. - 11. srpnja 1967.) bio je njemački pisac i novinar. Za objavljivanje je koristio svoj pseudonim Ferdinand Fried. Zimmermann je rođen u Bad Freienwaldeu, studirao je ekonomiju i filozofiju u Berlinu i radio za novine Vossische Zeitung i Berliner Morgenpost prije nego što se pridružio časopisu Die Tat 1931. Pristaša nacizma pridružio se Schutzstaffelu 1934. i samoj Nacističkoj stranci 1931. .[2] Tijekom rata radio je na njemačkom sveučilištu Charles-Ferdinand u Pragu. Poslije rata našao je posao u novinama Sonntagsblatt i Die Welt. Godine 1931. objavio je knjigu Das Ende des Kapitalismus (Kraj kapitalizma), u kojoj je iznio stav da je laissez-faire kapitalizam mrtav, a da je njemačka autarkija budućnost.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! Retko! Cvite (Cvjetko) Škarpa (Stari Grad, 10. listopada 1898. – Zagreb, 2. veljače 1968.) je bio hrvatski pjesnik, pisac članaka, studija, eseja i književni kritičar. Životopis Rodio se je u Starom Gradu na Hvaru 1898. godine. Studirao je na zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Radio je kao profesor u više mjesta. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu te radio kao profesor u više gradova. Djela je objavio uglavnom u katoličkim časopisima (Luč, Hrvatska prosvjeta) u međuratnom razdoblju. Za rata je objavio par eseja u Spremnosti, u kojima je pisao kako je kazalište važno za duhovni odgoj i stabilnost naroda i putopisni tekst u kojem je opisao prve uzničke dane nakon talijanske represije u Splitu. Kao pjesnik, piše sonete. Povezuje vjerske i mediteranske teme. Lirika mu je simbolistička.

3OO.OO KILOMETARA U SEKUNDU SA DOKTOROM SVUGDIĆEM DEČJA BIBLIOTEKA NOLIT BEOGRAD MEKI POVEZ DOBRO OČUVANO TAGS: DOKTOR SVUGDIĆ Brzina Telefon Telegraf Radio-talasi Nepoznati zraci Prvo putovanje oko sveta Put u nepoznato Najviši vrh zemlje Let u stratosferu Svetlost Sunce Starost Zemlje Putovanje u vasionu

Mirko Tepavac : sećanja i komentari / [razgovore vodio] Aleksandar Nenadović Odlično očuvana Vrsta građe intervju Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 255 str., [10] str. s tablama (fotogr.) ; 22 cm Zbirka Edicija Rat i mir

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karl-Heinz Janßen (* 17. studenog 1930. u Carolinensielu; † 26. ožujka 2013. u Hamburgu)je bio njemački novinar i od 1963. do 1998. urednik tjednika Die Zeit. Radio je kao povjesničar na suvremenoj njemačkoj povijesti.

Deset knjiga o arhitekturi Vitruvius Vitruvije veliki format luksuzno glanc novo KOLEKCIONARSKI primek mali potpis izdavac Svjetlost Sarajevo Tvrd povez Марко Витрувије Полио (лат. Marcus Vitruvius Pollio, живио и радио у првом вијеку п. н. е.), био је римски писац, архитекта и инжењер и аутор славног римског архитектонског трактата „De architectura, libri decem“ (Десет књига о архитектури). Врло мало је познато из његовог живота, осим онога што се може закључити из његовог писања у трактату. Иако Витрувије нигдје не идентификује императора за којег је радио, многи сматрају да је ријеч о Августу и да је трактат писан око 27. године. Пошто Витрувије у трактату себе описује као старог човјека, неки аутори су закључили да је врло вјероватно да је био активан у вријеме Јулија Цезара. Витрувије такође каже да је радио на градњи базилике у Фаному (данашњи Фано). Издање на италијанском из 1521. године које је илустровао и превео с латинског италијански архитекта Цезаре Цезаријано Трактат „О архитектури“, базира се на његовом личном искуству, али и теорији познатих грчких архитеката, нпр. на Хермогену. Расправља о скоро сваком аспекту архитектуре, а подијељен је у десет поглавља: планирање града, грађевински материјали, изградња храмова и употреба грчких редова, цивилно грађевинарство (позоришта, бање), приватне грађевине, декорацијапода и зидова, хидраулика и цивилне и војне машине. Превод Витрувијево дело Десет књига о архитектури први пут је преведено на српски 1951. Преводилац је био Матија Лопац, а издавач „Свјетлост“ из Сарајева. Исти издавач је објавио дело и 1990. године.