FM BLUETOOTH XP90 – Uključite radio u automobilu i podesite frekvenciju na onu na kojoj ne možete da čujete nijednu radio stanicu. Priključite FM plejer u konektor za cigarete od 12 ili 24V u automobilu. Podesite

Informacije o proizvodu Specifikacija proizvoda: Ekran: 1,77”, QQVGA ekran, 160×128 px Dimenzije: 108×45.2×13.9 mm Težina: 68 g Procesor: SC6531 Opseg: 2G: GSM850/900/1800/1900MHz, GPRS SIM kartica: Dual SIM Multimedija: mp3, mp4 FM radio: bežični FM radio BT: V2.1 Memorija: TF kartica do 16 GB maksimalno Kamera: zadnja kamera 640×480 px Imenik: 300 brojeva Melodije: 64 melodije, podrška za mp3, midi melodije zvona Jezik: engleski, srpski, hrvatski, makedonski, slovenački Baterijska lampa, vibracija Kalkulator, kalendar, alarm, svetski sat, diktafon, igre Baterija BL-5C 800 mAh Dodatna oprema: punjač, uputstvo

Mobilni telefon sa velikim tipkama, velikim znakovima i velikim ikonama na ekranu. SOS dugme, lampa, ekran 1.77”, Dual SIM, BT, FM radio, baterija 600

Mobilni telefon sa velikim tipkama velikim znakovima i velikim ikonama na ekranu SOS dugme lampa ekran 1.77″ Dual SIM BT FM radio baterija: 600, mAh boja bela

SRBI I ALBANCI KROZ VEKOVE PETRIT IMAMI RADIO B92 BEOGRAD 1998 Edicija RAT I MIR R e f e r e n c e I. SUSEDSKI ODNOSI II. KULTURNE VEZE III. ETNONIM ALBANACA ............................................................. Pažnja !!! PRVO IZDANJE !!!!!!!!!!!! Broš Latinica 261 stranica NEKORIŠĆENO NEOTVORENO EKSTRA !!!!!!!!!!!!!!

SIM CARD : Dual SIM Card Memory : 32+32MB Display size : 2.44" TFT QQVGA Display resolution : 240 x 320 px / 113 ppi Main camera : 0.08MP Support: : FM radio, MP3 / MP4 plejer, Bluetooth, Wireless Battery : 1,000 mAh Dimension : 125 x 53 x 14 mm Weight : 76g

50280) MK 2 BEŽIČNA TELEGRAFIJA objašnjena bez formula , kapetan Mihailo J. Lazović , Beograd 1935 , sa uputstvom za kupovinu prijemnih radio aparata , veoma retko , sačuvan samo jedan primerak u Narodnoj biblioteci Srbije , mek povez, format 15 x 21 cm , žirilica, ilustrovano, 83 strane + 8 strana reklama i oglasa , potpis na naslovnoj strani ,

Novi Sad 1891. Mek povez, ćirilica, 65 strana. Na predlistu posveta autora. Knjiga je odlično očuvana. Jovan Živojnović (Dolovo, 1869 — Novi Sad, 1927) bio je srpski književnik, profesor srpskog i nemačkog jezika u srpskoj i upravitelj gimnazije u Novom Sadu, prvi načelnik i veliki župan Novog Sada posle Velikog rata, inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu. Rođen je u Dolovu 1869, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je započeo u Pančevu, a maturirao je u Novom Sadu (1891). Kao pitomac Tekelijanuma filozofiju je studirao u Pešti, gde je položio i profesorski ispit (1896). Radio je kao suplent Učiteljske škole u Somboru (1896 — 1900), profesor srpskog i nemačkog jezika u Srpskoj velikoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (1900 — 1914). Bio je član Ekonomskog odseka Društva za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (1905 — 1909). Posle Prvog svetskog rata u novoj državi Kraljevini SHS, postavljen je za gradskog načelnika i velikog župana Novog Sada (1919). Neko vreme je radio kao inspektor Ministarstva prosvete u Beogradu i upravitelj muške gimnazije u Novom Sadu (1925 — 1926). Preminuo je 1927. godine u Novom Sadu, i sahranjen je na Uspenskom groblju.

Божа Мулер Жене са зеленим очима izuzetno redak primerak knjige, na slovačkom После дипломирања (1915) на Чехословачкој пословној академији у Прагу, морао је да се пријави, после рата је још годину дана радио у чехословачкој војсци. Потом је радио као новинар; 1921-24 у редакцији Словачког истока у Кошицама, 1924-27 као дописник Чехословачке штампе у Будимпешти, 1927-39 у братиславском Мелантрицху као уредник разних новина (1928-29 Хласу, 1931-33 Понделлни . Оженио се у Кошицама 1923. године, жена му је била мађарског порекла. Тада је у књижевност ушао и као словачки писац; писао је приповетке (Тадеаш Вавра, инспектор, 1923, Жене зелених очију, 1926), стихове (Тужни тонови, 1924) и драме (Барбора Целлска, 1936). У пролеће 1939. вратио се у родни крај, настанио се у Точнику, 1942-43 био чиновник у Жебраку. Октобра 1944. интерниран је у логоре Остероде и Клајнштајн, априла 1945. побегао је и сакрио се у Бероунским шумама. После ослобођења прелази у Праг-Холешовице и посвећује се уређивачком раду; 1945-49 истовремено је радио у одељењу за штампу Министарства информисања и просвете, 1950. у Прагопресу, 1951. у Чехословачкој штампи, од 1952. до пензионисања 1958. у дневном листу Свободне слово. Почео је да преводи двадесетих година (са немачког на словачки: Шопенхауер, Животна мудрост, 1926). Од почетка 30-их година 20. века, циљано почиње да преводи и мађарску књижевност. Највише се интересовао за песника Е. Адија, касније је постао његов доживотни промотер и први чешки преводилац књига; међутим, напор за тачним преносом био је подвргнут крутој прецизности, а вишак пажње био је на штету поетског узлета и естетског доживљаја дела. Више од лирских превода, Милер је успео у прозаичним преводима. После 1945. ступио је у један мађарски кружок, где је учествовао у преводилачким манифестацијама, мотивисан савременим градитељством. У његовим преводима објављена су значајна дела мађарских класика (Петефијев Луди Ишток), проза З. Морича, Седам кројача и Срећни човек, а учествовао је и у чешком Моричком комитету за варваре и другим приповеткама. Кроз бројне преводе А. Јозсеф-а и Ф. Каринтхија, радио је на радију и у часописима и уписао се у први послератни период као добар преводилац са мађарског, упркос многим неспретностима превода, у којима је стилистова неравнотежа осцилирала између чешко- Поларитет словачког језика је играо улогу. Преводи са мађарског Барани, Тамас: Промена власти у држави Парана (Корманивалсаг Паранабан; Р, Праг, Праце 1960) Болдизсар, Иван: Форточка (Фортоцска; Р, Праг, Мелантрицх 1950) Илес, Бела: Хори Тиса (Ег а Тисза; Р, Праг, Статни накладателстви политицке литератури 1960) Морицз, Жигмонд: Варвари и друге приче (потпредседница, Праг, Одеон 1971, + Дагмар Еиснерова, Павел Еиснер) Морицз, Жигмонд: Седм крејцару (ВП, Праг, Свобода 1951) Морицз, Жигмонд: Срећни човек (Сваки жар; Р, Праг, СНКЛХУ 1955) Петофи, Сандор: Блазен Ишток (Болонд Исток; Б, Праг, Мелантрицх 1952, + Дагмар Еиснерова, Павел Еиснер [поновљена песма]) APR.21/10

Zbirka pesama avangardnog pesnika iz 30-tih godina prošlog veka, Bore Kesića, člana grupe `Jato`. Štampano u Beogradu, 1932. god. Naslovnu stranu i lik autora radio avangardni atelje iz Hrvatske, Mirosavljević-Kocmut. Ovo je grupa mladih umetnika koji su uneli moderne poglede na književnost i umetrnost: Mirosavljević-Kocmut su umetnici koji su doneli avangardni plakat kao način oglašavanja u umetnost naših područja, a Bora Kesić, fudbaler-reprezentativac, pesnik, disident je bio deo avangardne grupe pesnika u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca... Knjiga je u mekom povezu, sa vidljivim znacima stajanja, korica većim delom pocepana.

IZBLIZA I IZDALEKA KLD LEVI STROS SVJETLOST Sarajevo 1989 RASKRŠĆA R e f e r e n c e Tužni tropi Osnovne strukture srodstva Divlje misli Pariz Simon de Bovoar Moris Merli-Ponti Marks Kapital SAD Njujork Talkot Parsons Breton Tangi Dišan Maks Ernst Pegi Gugenhajm Sartr Malinovski Jakobson Brodel Lakan Ana Zegers Viktor Serž Klod Šenon, osnivač kibernetike Etnologija Kolež de Frans ........................................................... Pažnja !!! Jedna izuzetno uzbudljiva knjiga u kojoj se pominju brojni naučni autoriteti i drugi likovi koje je autor poznavao i sa kojima se ili susretao ili radiO !!! Latinica Broš Omot 196 stranica Odličan primeraK

Spomenica petstogodisnjice smederevskog grada despota Djurdja Brankovica 1430-1930 Fin, Beograd, 1930. Tvrd povez, koza, nedostaje rikna, prednja korica flekava i odvojena od poveza. Nedostaje naslovni list. VIDI SLIKE! Format 34x26 cm, 147 strana plus table s ilustracijama. Istorijski deo napisao Dr. Ljubomir Petrović, profesor. Arhitektonski deo i članak o liku Despota Đurđa napisao Pera J. Popović, arhitekt. Deo o predaji ključeva Grada Smedereva Karađorđu napisao Milan J. Konstantinović, advokat. Ilustracije po prirodi, grafičke kompozicije i ostale arhitektonske crteže radio Pera J. Popović, arhitekt. tags: despotovina, smederevo, podunavlje, smederevska tvrdjava, despot djuradj brankovic, prokleta jerina, karadjordje, prvi srpski ustanak...

Informacije o proizvodu Procesor i grafika Chipset SC6531E Procesor : Spreadtrum Single Core Ekran Ekran : 1.77″ TFT QQVGA Rezolucija ekrana : 128 x 160 piksela / 113 ppi Ram memorija / Interna memorija 32 MB Slot za memorijsku karticu MicroSD maksimalno do 32GB Zadnja kamera 0.08 Mpix Prednja kamera / Ostale karakteristike -FM radio, MP3 / MP4 plejer, Bluetooth, Wireless -Bluetooth v2.1, micro USB (5pin), 3.5mm audio -Prenos podataka: GPRS -Jezik menija Engleski, Srpski, Mađarski -Sadržaj pakovanja: Punjač, Korisničko uputstvo, Kutija Baterija 800 mAh/Lithium-ion/Promenljiva Punjač DC 5V 500 mAh sa kablom Interna memorija: 256 GB Boja Crna Mreža 2G Spoljašnje karakteristike Dimenzije : 112 x 46.6 x 14 mm Masa : 68g

Dobro očuvano, listovi malo požuteli od starosti sa pegama, povez se čvrsto drži. Korice očuvane. Ilustracije u knjizi akademski slikar Sava Nikolić Autor - osoba Karić, Živojin D. Naslov Čitanka : za I razred osnovne škole / [sastavio] Živojin D. Karić ; [ilustrovao Sava Nikolić] Vrsta građe udžbenik Jezik srpski Godina 1962 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za izdavanje udžbenika, 1962 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 99 str. : ilustr. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Nikolić, Sava SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Posle rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živeo i radio u Beogradu. MG26 (K)

SPECIFIKACIJE UREĐAJA: Ekran: 2.4" QQVGA Rezolucija ekrana: 240 x 320 piksela / 113 ppi Čipset: SC6531E Procesor: Spreadtrum Single Core Radna memorija: 32MB Interna memorija: 32MB Eksterna memorija: MicroSD maksimalno do 16 GB Zadnja kamera: 0.08 Mpix Kamera ostalo: LED blic Baterija: 600 mAh /Lithium-ion/Promenljiva Dodatne karakteristike: FM radio, MP3 / MP4 plejer, Bluetooth, Wireless Povezivanje: Bluetooth v2.1, micro USB (5pin), AUX 3.5mm SIM: Dual SIM(Mini SIM - Regular, Mini SIM - Regular) Mreža: 2G (GSM) - 850/900/1800/1900 MHz Prenos podataka: GPRS Jezik menija: srpski, engleski, nemački, makedonski, mađarski, bugarski, rumunski Punjač: DC 5V 350mAh sa kablom Dimenzije: 125 x 53 x 14 mm Masa: 76 g Materijal: Plastika Boja: Crno-Plava

Srbija - Pijemont Južnih Slovena 1842-1853 Drag. Stranjaković Izdavač: Narodna štamparija, Beograd 1932; Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) je bio srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Dragoslav Stranjaković Datum rođenja 31. maj 1901. Mesto rođenja Užice Kraljevina Srbija Datum smrti 27. novembar 1966. (65 god.) Mesto smrti Beograd SFRJ Biografija Uredi Rođen je u Užicu, 31. maja 1901. godine. Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše je posvetio pažnju na istoriju 19. veka i period vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu. Objavljena dela Uredi Vlada Ustavobranitelja, Beograd, 1935. Biografija Karađorđa Petrovića, Beograd, 1946. Stranjaković, Dragoslav (1991). Najveći zločini sadašnjice: Patnje i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941-1945. Gornji Milanovac-Priština: Dečje novine, Jedinstvo. Pored ovih knjiga napisao i objavio blizu 300 naučnih radova. istorija srba srpska srpskog naroda 19. xix vek

Зигфрид Кракауер: Од Калигарија до Хитлера- психолошка историја немачког филма СКЦ, Београд, 1996, 512 страница, броширано Печат на предлисту, други предлист се одвојио, на десетак места подвлачено ГРАФИТНОМ оловком (остављам потенцијалном новом власнику да то обрише уколико му смета). Књига је у одличном стању, да није стара 23 године комотно сам могао написати и да је `нова`. Садржај на додатним фотографијама. Zigfrid Krakauer (8. februar 1889 — 26. novembar 1966) bio je nemački pisac, sociolog, novinar, kulturni kritičar i filmski teoretičar. Bio je povezivan sa Frankfurtskom školom. Zigfrid Krakauer rođen je 8. februara u Frankfurtu na Majni, u jevreskoj porodici. Studirao je arhitekturu od 1907. do 1913; a posle je radio u Berlinu i Minhenu do 1920. godine. Na kraju Prvog svetskog rata je upoznao Teodora Adorna, koji mu postaje filozofski mentor.[1] Od 1922. do 1933. godine, Krakauer je pisao kulturne komentare u listu Frankfurter Zeitung među kojima i filmske kritike. Levičarski orijentisan, prvo je nakratko otišao u Pariz, a onda je emigrirao u SAD posle dolaska nacionalsocijalizma i Hitlera na vlast u Nemačkoj 1933. godine. Tamo se bavio teorijom masovnih komunikacija i propagande, sociologijom, filmskom istorijom i estetikom. Od 1941. godine je asistent kustosu u filmskom arhivu Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, sa posebnim zadatkom da istražuje metode nacističke filmske propagande. Bio je protivnik kapitalizma, iako čitajući dela Karla Marksa, bio je protivnik totalitarizma i sovjetske vlasti i Josifa Staljina.[2] Od 1943. do 1944. godine napisao je istoriju nemačkog filma sa socijalnog, ekonomskog i političkog gledišta From Caligari to Hitler. Kao član biroa za primenjena socijalna istraživanja na Univerzitetu Kolumbija, napisao je Satelitski mentalitet: propaganda i nacistički ratni film i veliku teorijsku knjigu `Priroda filma`. 1960. godine objavio je `Teoriju filma`. Poslednjih godina svog života, radio je kao sociolog različitih instituta, među njima i u Njujorku kao direktor istraživanja primenjenih društvenih nauka na Univerzitetu Kolumbija.

Informacije o proizvodu Dimenzije 120,7 x 56,7 x 14,7 mm Težina 81 g (sa baterijom) Materijal kuc´ išta: Plastika 2G opsezi: GSM850 / 900/1800 / 1900MHz Čipset: MT6261D SIM kartica: Dual card, Dual standby Horizontalni KKVGA ekran od 1,77 inča, 128 x 160 piksela Imenik: 300 SMS tekstualne poruke 3,5 mm audio priključak za slušalice Stereo zvučnici FM radio Audio 3GP, MP3, itd. Video MPEG4, H.263. AVI itd. Jedna kamera, zadnja kamera od 0,08 MP Magični glas Da, podrška Baterijska lampa Vibracije Podrška za skladištenje TF kartice maksimalno proširenje do 8 GB BT V2.0 Uklonjiva baterija: BL-5C 1000mAh Li-jonska baterija Vreme pripravnosti do 10 dana Ostale karakteristike E-knjiga, VAP, diktafon, alarm, kalkulator, kalendar, kuc´ ni broj itd. Jezici: engleski, francuski, španski, poljski, portugalski tagaloški, italijanski, nemački, ruski, arapski, hebrejski, hindi, kineski. Boja crna, crvena Pribor 1 * BL-5C baterije 1 * punjač 1 * priključna stanica 1 * Uputstvo za upotrebu

Dimenzije 120,7 x 56,7 x 14,7 mm Težina 81 g (sa baterijom) Materijal kuc´išta: Plastika 2G opsezi: GSM850 / 900/1800 / 1900MHz Čipset: MT6261D SIM kartica: Dual card, Dual standby Horizontalni KKVGA ekran od 1,77 inča, 128 x 160 piksela Imenik: 300 SMS tekstualne poruke 3,5 mm audio priključak za slušalice Stereo zvučnici FM radio Audio 3GP, MP3, itd. Video MPEG4, H.263. AVI itd. Jedna kamera, zadnja kamera od 0,08 MP Magični glas Da, podrška Baterijska lampa Vibracije Podrška za skladištenje TF kartice maksimalno proširenje do 8 GB BT V2.0 Uklonjiva baterija: BL-5C 1000mAh Li-jonska baterija Vreme pripravnosti do 10 dana Ostale karakteristike E-knjiga, VAP, diktafon, alarm, kalkulator, kalendar, kuc´ni broj itd. Jezici: engleski, francuski, španski, poljski, portugalski tagaloški, italijanski, nemački, ruski, arapski, hebrejski, hindi, kineski. Boja crna, crvena Pribor 1 * BL-5C baterije 1 * punjač 1 * priključna stanica 1 * Uputstvo za upotrebu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potrebno koricenje, fali zadnja korica! Sve otalo u dobrom i urednom stanju! Upoznavanje samoga sebe - Dr. Ante Biankini Prvo izdanje! Zagreb 1913 g. Ante Biankini (Stari Grad, 31. kolovoza 1860. - Chicago, 9. veljače 1934.), hrvatski liječnik i političar. Brat je hrvatskog političara Jurja Biankinija i poznatog hrvatskog agronoma Petra Luke Biankinija.[1] Djelovao je u Starom Gradu, a od 1898. godine u Chicagu kao suradnik znamenita kirurga J. B. Murphyja te je bio docent kirurgije na sveučilištu Sveučilište Nordwestern. Bavio se i političkom djelatnošću među našim iseljenicima zalažući se za oslobođenje i ujedinjenje južnoslavenskih naroda. Bio je i predsjednik Jugoslavenskog odbora u SAD-u u Chicagu[2], a u Chicagu je izdavao listove Hrvatska zastava i Jugoslavenska zastava`. Biankini, Ante, hrvatski liječnik i političar (Stari Grad na Hvaru, 31. VIII. 1860 – Chicago, 9. II. 1934). Studij medicine završio 1886. u Beču. Tijekom studija bio je djelatan član Hrvatskoga akademskog društva »Zvonimir« (predsjednik od 1882 do 1883). Kao liječnik kraće je vrijeme najprije radio u Beču, potom u Starome Gradu. Nastanio se 1898. u Chicagu, gdje je do 1916. radio kao suradnik poznatoga kirurga J. B. Murphyja. Od 1900. do 1915. docent je na Sveučilištu Northwestern, a između 1904. i 1906. primarijus i glavni kirurg u bolnici Columbus. Osim medicinom, Biankini se intenzivno bavio i političkim radom među hrvatskim iseljenicima u SAD-u, zastupajući ideju o ujedinjenju južnih Slavena u zajedničkoj državi. Svoja je politička shvaćanja iznosio u listovima koje je sam financirao i izdavao u Chicagu između 1914. i 1918 (Hrvatska zastava, Jugoslavenska zastava). Izabran je 1915. za predsjednika Jugoslavenskog narodnog odbora, a 1916. za predsjednika Jugoslavenskog narodnog vijeća. Istodobno bio je i član Hrvatske bratske zajednice. God. 1916. postao je članom Jugoslavenskog odbora u Londonu. – Objavljivao je radove s područja medicine: Kriminalna sociologija (1909), Amerikanski način uzgoja i školstva (1910), Upoznavanje samoga sebe (1913). Autor je mnogobrojnih članaka o kulturnim i političkim pitanjima, koje je objavljivao u domaćim listovima i časopisima, a o političkoj djelatnosti iseljeništva u SAD-u objavio je posebnu knjigu Amerika za Jugoslaviju (1926).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali rikna, sve istalo ureno! Bogato ilustrovana! Boris Stepanovič Žitkov (rus. Boris Stepanovič Žitkov; 11. septembar [OS, 30. avgust] 1882 — 19. oktobar 1938) bio je pisac iz Ruske imperije i kasnije Sovjetskog Saveza, uglavnom poznat kao autor knjiga za decu i romana Viktor Vavič o Ruska revolucija 1905. Biografija Žitkov je rođen u Novgorodu; otac mu je radio kao nastavnik matematike, a majka pijanistkinja. Njegova dela obuhvataju brojne knjige u kojima je, u figurativnom obliku, opisao različite profesije. Njegove knjige su zasnovane na njegovom bogatom iskustvu mornara, a zatim kapetana broda, naučnika, putnika i istraživača. Radio je i kao navigator, ihtiolog, metalski radnik, inženjer brodogradnje, nastavnik fizike i crtanja, kao i direktor tehničke škole. Žitkov je lično učestvovao u ruskoj revoluciji 1905. godine.[1] Godine 1924. Žitkov je počeo da izlazi i ubrzo je postao profesionalni pisac. Najpoznatiji je po putopisu za decu Šta sam video (ruski: Čto a video) o avanturama na letovanju radoznalog dečaka po nadimku Počemučka (ruski: Počemučka, nova reč koju je Žitkov skovao iz Počemu, što znači Zašto?). Žitkov je bio blizak prijatelj Korneja Čukovskog, koji je u svom dnevniku 28. decembra 1931. napisao: Žitkov je sav uznemiren zbog samobičevanja među kritičarima u Uniji pisaca. On kaže da je na sastanku na kojem je od Ajhenbauma zatraženo da se bavi samokritikom, Ajhenbaum je odgovorio: „Samokritiku treba vežbati pre nego što se piše, a ne posle. [...] Žitkovljevo tumačenje sada čuvenog sastanka glasi: „Svi smo mi toliki kurvini sinovi, pa hajde da skinemo pantalone i prepustimo se bičevanju.“[2] Žitkovljev istorijski roman o revoluciji 1905. Viktor Vavič (rus. Viktor Vavič), objavljen posthumno 1941. godine,[1] je odmah uništen i ponovo objavljen 1999. samo zahvaljujući tome što je Lidija Čukovska sačuvala kopiju; Boris Pasternak ju je nazvao „najboljom stvari koja je ikada napisana o 1905; šteta je što niko ne zna ovu knjigu“.[3] Žitkov se takođe pojavio kao lik u dečjoj pesmi Samuila Maršaka „Pošta“ iz 1927. Pesma je adaptirana za ekran u animiranom filmu iz 1964, gde je Žitkovu glas dao glumac Erast Garin. Dana 10. jula 1939, Pravda, novine Komunističke partije, objavile su o njemu prilog u kojem je njegova knjiga Šta sam video bila veoma hvaljena.

RADIESTEZIJA U PRIMJENI BORIS FARKAŠ RADIE S TEZIJA ZAGREB 1987 Ilustracije Broš Latinica 166 stranica Nekorišćeno

PROTEKCIJA - Branislav Nušić (1924. godina) PROTEKCIJA ŠALA U PET ČINOVA Autor: Branislav Nušić Izdavač: POLET, Beograd Godina izdanja: 1924. Broj strana: 212 Povez: mek Format: 20cm Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost. Korice iskrzane. Korice i listovi požuteli od starosti. Ima potpis na prvoj strani. Prelepa ilustracija na koricama Piše sveska 3 jer je izlazila u numerisanoj ediciji Protekcija je Nušićeva komedija nastala tokom njegovog izdržavanja kazne u Požarevačkom kaznenom zavodu, a zbog pesme kojom je uvredio kralja Milana. Posluživši se tamo jednom naivnom laži, osetio je na sopstvenoj koži kako protekcija u životu može da pomogne, te je napisao ovo dramsko delo baveći se baš tim motivom, kombinujući ga sa temom dobre udaje. Galerija likova i nušićevska komedija nesporazuma nasmejaće vas do suza. Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata.

Eseji i članci / Ljubo Karaman Zagreb : Matica hrvatska, 1939 208 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm dobro očuvano bez oštećenja retko u ponudi deo sadržaja na slikama s druge strane koja nije uslikana još: juraj dalmatinac... barok... žrtvenik sv. duje u splitu, oko drevne kliške tvrđave, šetnjom kroz korčulu i njene spomenike, O UMJETNIČKOJ OPREMI KNJIGE U DALMACIJI, rani srednji vek, konac minijature, štampana knjiga, O Grguru Ninskome, s narodnim vodičem u srcu dioklecijanove palače... Klasičnu gimnaziju završio je u Splitu 1904[1], nakon toga studirao je od 1910. na Filozofskom fakultetu u Beču, historiju i geografiju. Od 1912. prebacio se na studij povijesti umjetnosti kod prof. Josefa Strzygowskoga , koji je završio 1914. Nakon Prvog svjetskog rata 1920. doktorirao je kod Maxa Dvořáka u Beču s tezom Die romanische Plastik in Spalato. Uz studij je i radio; 1911. bio je kraće vrijeme nastavnik na splitskoj klasičnoj gimnaziji, zatim u dubrovačkoj gimnaziji, a od 1919. radi kao asistent Pokrajinskoga konzervatorskoga ureda za Dalmaciju. Od 1926. direktor je Konzervatorskog zavoda u Splitu.[1] Zbog pritiska talijanskih okupacijskih vlasti, preselio se 1941. u Zagreb, u kojem je do umirovljenja 1950. radio kao direktor Konzervatorskog zavoda.[1] Njegov naučni opus obuhvaća desetak knjiga i oko 400 eseja, dijelom objavljenih i u knjigama (Eseji i članci, 1939; Odabrana djela, 1986). Najviše se bavio u spomenicima Dalmacije, od kasne antike do baroka, a pisao je i o srednjovjekovnoj umjetnosti Istre, sjeverne Hrvatske i Slavonije te Bosne i Hercegovine. Ljubo Karaman se osobito bavio predromaničkom umjetnošću u Dalmaciji od početka svojega naučnog djelovanja. (crkvica sv. Petra u Priku, reljef u krstionici splitske katedrale s likom kralja, sarkofag Ivana Ravenjanina Split, ranosrednjovjekovna pleterna ornamentika u Dalmaciji, predromanička crkvica sv. Mihajla kraj Stona). On je tvorac sintagme Starohrvatska umjetnost, koju je iznio u knjizi Iz kolijevke hrvatske prošlosti (1930). Po njemu je to orginalna umjetnost perriferije, a ne kako je Strzygowski iznio, samo ponavljanje uzoraka sjevernjačke drvene gradnje sa bizantskim uticajem. Karaman je bio i društveno angažiran, 1929. suprotstavio se postavljanju Meštrovićeva spomenika na Peristilu zbog narušavanja estetske ravnoteže. Kao kozervator zalagao se stvaralačko konzervatorsko stajalište, koje je glasilo - konzervirati, a ne restaurirati. Bibliografija Umjetnost u Dalmaciji, Matica Hrvatska, 1933. Iz kolijevke hrvatske prošlosti, 1930. Zagreb Živa stanina, 1943. Hrvatski izdavalački bibliografski zavod Pregled umjetnosti u Dalmaciji, 1955. Matica Hrvatska Eseji i članci, Matica hrvatska, 1939., Zagreb

54419) AK 1 HRVATI U TRIDESETOGODIŠNJEM RATU , Ernest Bauer , Matica hrvatska Zagreb 1941 , Bauer, Ernest Bauer, Ernest, hrvatski publicist, povjesničar i političar (Zagreb, 4. IV. 1910 – Zagreb, 29. XII. 1995). Sin arhitekta Brune Bauera. Diplomirao 1932. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kao stipendist francuske vlade boravio 1935. u Parizu i Strasbourgu, kao Humboldtov stipendist doktorirao s temom iz povijesti hrvatskog novinstva 1939. u Leipzigu. Gimnazijski nastavnik u nekoliko hrvatskih gradova 1934–37; od 1939. vodio zagrebači ured njemačke novinske agencije Europa-Service. Nakon uspostave NDH radio u Ministarstvu vanjskih poslova (MVP) u Zagrebu, na čelu Ureda za novinstvo, a zatim od kraja listopada 1941. savjetnik poslanstva i ataše za tisak u poslanstvu NDH u Bukureštu. God. 1942. vratio se u Zagreb, gdje je sudjelovao u pisanju tzv. Sive knjige. U razdoblju 1943–44. predstavnik MVP-a i vlade NDH pri zapovjedništvima nekoliko njemačkih postrojbi (Sisak, Kotor, Dubrovnik). Od 1944. bio je nadstojnik Odsjeka za germanske zemlje MVP-a, 1945. imenovan je konzulom u Pragu, ali zbog sloma NDH nije preuzeo dužnost. Nakon rata živio u Austriji (doktorirao u Grazu 1949. iz politologije) i od 1955. u SR Njemačkoj, gdje je radio kao analitičar Savezne obavještajne službe (BND) do umirovljenja 1975. Aktivno sudjelovao u političkom životu iseljeništva, ponajprije u Hrvatskom narodnom vijeću (od 1977. pročelnik Političkog odjela) i Hrvatskom narodnom odboru (1986–88. predsjednik). God. 1991. savjetnik Vlade Republike Hrvatske u Bonnu, a iste godine vraća se u domovinu. U razdoblju do 1945. objavio je više studija i članaka o povijesti hrvatske književnosti i suvremenim kniževnicima, o povijesti novinstva u Hrvatskoj (kao predavač na Filozofskome fakultetu 1943. pionir studija novinstva u nas) i drugim temama. U nekim publicističkim radovima iskazivao potporu nacističkoj Njemačkoj. U emigraciji se redovito javljao člancima o politici, a uređivao je emigrantske listove Hrvatska Država i Kroatische Berichte. Istraživao i objavio mnoge radove o hrvatskoj vojnoj povijesti. Važnija djela: Današnja Njemačka (1937), Hrvatski vojnik u tridesetogodišnjem ratu (1940), Hrvati u tridesetogodišnjem ratu (1941), Razvitak publicistike u Hrvatskoj (Die Entwicklung der Publizistik in Kroatien, 1942), sjećanja Život je kratak san (1985), Sjaj i tragika hrvatskog oružja (Glanz und Tragik der Kroaten, 1969; hrvatski prijevod 1991), Posljednji carski vitez. Stjepan pl. Sarkotić (Der letzte Paladin des Reiches. Stjepan pl. Sarkotić, 1988). tvrd povez, format 14,5 x 20 cm , latinica, 148 strana + ilustracije , potpis na predlistu *AK 1