U dobrom stanjU! JOHN LAW , Stefan Pollatschek , Nolit Beograd 1938 , Roman o rađanju banknote , Stefan Pollatschek ( 1890 - 1942) bio je austrijski pisac i novinar. Potiče iz jevrejske porodice. Postao je socijaldemokrata i 1933. član udruženja socijalističkih pisaca, koje je austrofašistički režim raspustio sledeće godine. Tri meseca nakon aneksije Austrije Nemačkom carstvu 1938. godine, Pollatschek je sa porodicom izbegao u Čehoslovačku, a odatle u Veliku Britaniju. Pollatschek, koji potiče iz jevrejske porodice, u početku je radio u komercijalnoj profesiji. Postao je socijaldemokrata i 1933. član udruženja socijalističkih pisaca, koje je austrofašistički režim raspustio sledeće godine. Tri meseca nakon što se Austrija pridružila Nemačkom carstvu 1938., Pollatschek je sa porodicom pobjegao u Čehoslovačku, a odatle u Veliku Britaniju. Njegova prepiska i lični zapisi smatrani su izgubljenim do 2015. godine. Do tada, vanjski život pisca bio je donekle rekonstruiran, pre svega svedočenjem njegove ćerke, pisac Gerde Hoffer (1921–2012), koja se nastanila u Izraelu 1978. godine. Gerda Hoffer umrla je 2012. godine i ostavila arhivu Društva Theodora Kramera sa svojim nasledjem ne samo svoje beleške, prepisku itd., Već i beleške svog oca. [2] Roman Dr. Ascher i njegovi očevi, stvoreni 1939-42., Sa imanja su objavljeni tek 2004. godine, nakon što ih je ćerka Gerda Hoffer objavila.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zlatna knjiga 1956. Ilustracije: Dragica Tatarski Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki[1][2][3] pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.[4][5] Lično je upoznao dva srpska kralja, kralja Srbije Aleksandra Obrenovića pri poseti Beogradu 1. juna (17. maja) 1892, i kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića juna 1942. godine u Njujorku.

Prvo izdanje čuvenog „Plavog čuperka“. Posveta na predlistu, inače dobro očuvano. Ilustrovao Mića Mihailović. Autor - osoba Antić, Miroslav Naslov Plavi čuperak / Miroslav Antić ; ilustrovao Mića Mihailović [i. e. Mihajlović] Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1965 Izdavanje i proizvodnja [Beograd] : Mlado pokolenje, 1965 ([s. l. : s. n.]) Fizički opis 58 str. : ilustr ; 20 cm Drugi autori - osoba Mihajlović, Mića Sadržaj Sadržaj: Tajna (5-6). - Kad bi jastuci progovorili (8-14) : Zagonetka (9-10); Dosadna pesma (12-14); Kad bi jastuci progovorili (14). - Plavi čuperak (16-37) : Najmanja pesma (18); Đački korzo (19-23); Proleće (24-26); Stranica iz dnevnika (27); Šta se tu može (28-30); --- A onda i prva ljubav (31-37). - Hiljade novih zvezda (38-60) : Najljubavnija pesma (40); Snovi (42); O čemu pričamo dok šetamo (45); Plava zvezda (46-47); Sve boje sveta (48-49); Ptica (50-51); Zapisano u sredu (52-54); Ljubav (56); Posle detinjstva (58-[60]). (Karton) Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ – saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. Mića Mihajlović (1936–2018) Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se „doselio“ 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza „Tribina“, nakon čega je radio i kao ilustrator u „Dnevniku“. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao „lajaonica“ u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. „Inventar“ njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. „Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori“, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal „mojnovisad“ rekao da je nekada „bar postojao neki red“. „Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem“, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10. 3. 2018 u Novom Sadu. MG17

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roman jednog muzicara Henri Duvernois (zapravo: Henri Simon Schwabacher, rođen 4. ožujka 1875. u Parizu, † tamo 30. siječnja 1937.) bio je francuski književnik. Sin mađarskog trgovca dijamantima i Nizozemke počeo je raditi kao tajnik u Bibliothèque Charpentier u dobi od sedamnaest godina. Kao novinar potom je pisao za časopise kao što su Le Journal, Le Matin, Fémina, Comoedia, Candide i L`Illustration, gdje je ubrzo objavio novele na preporuku Catulle Mendès. Prvi veliki književni uspjeh postigao je 1908. romanom Crapotte. Godine 1910. oženio se s Margarethom Liebmann, koja je radila kao cirkuska umjetnica i glumica pod imenom Rita del Erido. Tijekom Prvog svjetskog rata doživio je ozljedu, a zatim je radio kao medicinska sestra u Villi Molière. Tamo je upoznao Guillaumea Apollinairea, s kojim je ostao u kontaktu putem pisama sve do svoje smrti. O svojim ratnim iskustvima objavio je 1919. roman Edgar, koji je André Breton nazvao jednim od najnadrealističnijih romana na svijetu. Sacha Guitry je 1921. uredio svoju novelu Morte la Bête za pozornicu. Kao rezultat toga, u suradnji njih dvojice nastale su uspješne jednočinke poput La Dame de Bronze et le Monsieur de cristal ou Seul. Od 1922. sprijateljio se s glumicom Gaby Morlay, za koju je adaptirao i producirao svoju dramu Jeanne kao film. Od 1920. do 1950. prema njegovim knjigama snimljeno je ukupno dvadesetak filmova. Od ranih 1930-ih napisao je nekoliko sjajnih romana, uključujući fantastičnu priču L`Homme qui s`est retrouvé. Također financijski uspješan autor posjedovao je vilu u Antibesu u kojoj su gostovali kolege književnici poput Marcela Prousta, Jeana Cocteaua, Rachilde, Edmonda Jalouxa i Mauricea Donnaya, glumica Mistinguett, pjevač Dranem, slikar Kees van Dongen i drugi. Proglašen je zapovjednikom Legije časti i dobio je Grand Prix de Littérature 1933. godine. 1937. umire od želučane bolesti i pokopan je na groblju Père Lachaise pored Oscara Wildea i Georgesa Courtelinea...

dvolist velikog formata dobro očuvano ANTIKVARNO -Rondo -Šta radiš sa kolenima Jovane -Sonya -Parlez-vouz francais -Rozi -Amo žene -Bela noć -Ramona -Sećaj se mene -Venecijana -Susie -Tanjka foxtrot -Beč, grad mojih snova -Ca c`est Paris -O` čuj me sad -Hajd bibi -Immorteli -Ti!.. Kad ćeš mi doć

POEZIJA BOŽIDARA KOVAČEVIĆA (1926. godina) Autor: Božidar Kovačević Godina izdanja: Beograd, 1926. godine Broj strana: 153 Povez: mek Format: 20cm Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost. Korice i listovi požuteli od starosti, korice napukle. Božidar Kovačević rođen je 26. avgusta 1902. godine u Studenici. Bio je poznati i priznati srpski književnik između dva svetska rata, prevashodno pesnik ali i pripovedač, esejista, književni istoričar. Prvi radovi su mu objavljeni u Politici sa 17 godina, pod pseudonimom. Kasnije priče, eseji, novele i pripovetke su objavljivane u tadašnjoj periodičnoj štampi. Potiče iz činovničke porodice, kao tek rođena beba je donesen u Beograd, gde je završio osnovnu školu i III mušku gimnaziju. Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade proveo je godinu dana na Sorboni u Parizu, studirajući francusku i rusku književnost, rusku istoriju, sociologiju. Radio je i kao pisar 一 dnevničar Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije i profesor II muške gimnazije u Beogradu. Bio je vaspitač prestolonaslednika Petra II Karađorđevića. Radio je i kao referent za književnost i likovne umetnosti u Ministarstrvu prosvete, kao naučni saradnik Instituta književnosti, upravnik Arhiva SANU, a vodio je i biblioteku SANU. Uređivao je najcenjeniji srpski časopis Srpski književni glasnik sve do bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, a odmah posle rata je uređivao časopis Naša književnost. Prevodio je sa nekoliko svetskih jezika i njegovi prepevi poezije su posebne lepote. Za vreme okupacije bio je u logoru na Banjici zato što je 13. 08. 1941. odbio da potpiše Apel srpskom narodu. Pesnički opus Božidara Kovačevića je značajan. Prva zbirka Alfe mojih duša je štampana 1922. Kao istaknuti pesnik između dva rata zapažen je po teorijsko programskom tekstu Boj Apolonov s Marsijem 一 Prilog proučavanju našeg pesništva. Takođe je bio i cenjen kao književni kritičar. Autor je zapaženih studija iz istorije književnosti. Njegova dela su protkana blagom arhaičnošću srpskog jezika i tako nam izražajnije slikaju atmosferu i vreme u kojem su živeli njegovi likovi u pripovetkama, a i pesme imaju blagi arhaični ton, reči koje plene bogatstvom i lepotom izraza. Njegovi prvi kritičari ističu njegovu pesničku samosvojnost, bez ili sa vrlo malo uticaja raznih pesničkih i književnih škola. Njegova dela, pesme i proza, prevođena su na: bugarski, češki, engleski, mađarski, nemački, ruski, slovački i slovenački jezik, a komponovane su i pesme: Mene je majka rodila i Dok ulica spi. Božidar Kovačević se veoma intenzivno bavio istraživanjem života ličnosti iz srpske prošlosti koje su ostavile trag u književnosti i kulturi, a pale su u zaborav. Napisao je i knjigu o svojim istraživanjima, a dosta podataka je ostalo kao arhivska građa, kao dragoceni podaci koji sežu i u početak XV veka i podsticajni su za buduće istraživače. Božidar Kovačević je umro u Beogradu 21. maja 1990. godine. Božidar Kovačević – pesme PUTNIK PROLAZI MOJ KRAJ SVE U DUŠI MOJE PLEME CRNI ANĐEO SAN II SAN I PESNIK NjEGOŠEVA SMRT LjUBAV, RADOST TUŽNA JEDNOJ PROLAZNICI GREŠNA MOLITVA

Kupljena kao hitno resenje, koriscena za studiranje i kucanje master rada, jer uz dete nisam mogla preko dana da radim. Ne znam da li rade sve opcije, ali svakako tastatura potpuno ispravno svetli, pogledati slike. Kada sam zavrsila fax, strecovana je i zasticena od prasine :) NAPOMENA Tastatura je prilagodjena nemackom trzistu.

Miodrag Bulatovic - Crveni petao leti prema nebu Naprijed, Zagreb, 1959. Tvrd povez, zastitni omot, 180 strana. RETKO PRVO IZDANJE, POGOTOVO S OMOTOM! Miodrag Bulatović (Okladi, Bijelo Polje, 1930. – Igalo, 1991.) bio je jedan od najpoznatijih pisaca moderne srpske književnosti. Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogadskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost. Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u SPS-u, gde je branio ideologiju Slobodana Miloševića u trenucima raspada Jugoslavije. Bibliografija Miodrag Bulatović bio je romanopisac i dramatičar, sklon mračnim, demonskim vizijama. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. Dela ovog pisca su strani kritičari stavljali u ravan sa delima Đovanija Bokača, Fransoa Rablea i Migela de Servantesa. Njegova najpoznatija dela su: Đavoli dolaze (1955) Crveni petao leti prema nebu (1959) Heroj na magarcu (1967) Rat je bio bolji (1969) Ljudi sa četiri prsta (1975) Gullo Gullo (1983) Peti prst (1977) Vuk i zvono (1958) Tetoviranje srca – roman u pripremi Nagrade 1975. NIN- ova nagrada za roman Ljudi sa četiri prsta Gospodin Bulatović je nagrađivan u Nemačkoj, dok je na prostoru bivše nam države bio nepoželjan. Saradnja u časopisima i novinama Letopis Matice srpske Naša stvarnost Omladina Studentski književni list Narodni student Jugoslovenski Crveni krst Čačanski glas Politika Borba Pobjeda

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mali format Autor Strindberg, August Naslov Galebovi / A. Strindberg ; preveo Konstantin Perić Jezik * srpski Godina 190? Izdavanje i proizvodnja Beograd : Svet. S. Debeljević, [b. g.] Fizički opis 30 str. ; 16 cm Ostali autori Perić, Konstantin August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Guillermo Díaz-Caneja Gómez (Madrid, 14. listopada 1876.-Madrid, 23. travnja 1933.)1 bio je španjolski pisac i komičar. Biografija Učio je crtanje na Školi lijepih umjetnosti San Fernando i studirao deklamaciju na Konzervatoriju u Madridu. Završio je poslovne studije, a književnosti se posvetio tek u tridesetoj godini.2 U istom gradu radio je godinu dana u poduzeću zarzuela, ali nije volio estradni život i napustio je tu profesiju. Zatim je napisao knjigu priča, Escuela de humorismo (1913.), koja je bila njegova prva knjiga, nakon koje je uslijedilo nekoliko neuspješnih romana, od kojih je 1918. osvojio nagradu Fastenrath od Kraljevske španjolske akademije. Prazna omotnica.3 Iz zatim je njegova karijera uzletjela i počeo je biti među najprodavanijima. Obožavatelj i prijatelj Benita Péreza Galdósa, njegov rad ponavlja karakteristike, žanrove i likove realizma devetnaestog stoljeća i ima određeni moralni sadržaj. Preporuča stare obiteljske vrijednosti i kastiljanske vrline. Među ostalima se ističu Grešnik, 1914. i Hotelski misterij, 1928. Bio je i autor komedija (A Benefit, 1920. i Pilar Guerra, 1920., koju je kasnije adaptirao u roman, a dva puta je po njoj snimljen film: u 1926. režirao José Buchs, a 1941. Félix de Pomés).4​5​6​7​ Umro je od napada hemiplegije u Madridu, 23. travnja 1933., ostavivši udovicu i sina.

U dobrom stanju! Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dopbrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Miroslav Feldman (Virovitica, 28. 12. 1899 - Zagreb, 30. 5. 1976), jugoslavenski književnik, liječnik, pjesnik i učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Dr. Miroslav Feldman je rođen u Virovitici, 28. 12. 1899 u židovskoj obitelji.[1][2][3] Studirao je medicinu u Zagrebu i Beču. Nakon fakulteta vratio se u Kraljevinu Jugoslaviju gdje je radio kao liječnik u Virovitici, Pakracu, Osijeku, Sarajevu i Zagrebu.[3] Tijekom Drugog svjetskog rata tj. po dolasku ustaša na vlast prebjegao je u Split, odakle se pridružio Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije (NOVJ). U NOVJ-u je organizirao sanitetsku službu tj. bio referent saniteta ratne mornarice za Istru i Hrvatsko primorje, lekar u bazi NOVJ-a, te u jugoslovenskom izbjegličkom logoru El šat na poluotoku Sinaj u Egiptu. Isto tako je bio upravnik pokretne bolnice Trećeg bosanskog korpusa, te zatim pokretne poljske bolnice Četvrte jugoslovenske armije.[2][4] Dr. Feldman je bio predsjednik jugoslavenskog i hrvatskog P.E.N.-a. Književnu karijeru započeo je kao pjesnik, ali je najznačajniji kao dramatičar. Pisao je psihološke drame s elementima groteske te djela s naglašenom socijalnom kritikom u kojima satirički progovara o pojavama u hrvatskoj provinciji i o životu viših društvenih slojeva.[3] Miroslav Feldman je preminuo u Zagrebu, 30. 5. 1976 godine. Pokopan je na Mirogoju.[5][6] Djela `Arhipelag snova`, `Vožnja`, `Zec`, `Profesor Žič`, `U pozadini`, `Iz mraka`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiski blok ima sitne staracke pegice, nista strasno! JOHN LAW , Stefan Pollatschek , Nolit Beograd 1938 , Roman o rađanju banknote , Stefan Pollatschek ( 1890 - 1942) bio je austrijski pisac i novinar. Potiče iz jevrejske porodice. Postao je socijaldemokrata i 1933. član udruženja socijalističkih pisaca, koje je austrofašistički režim raspustio sledeće godine. Tri meseca nakon aneksije Austrije Nemačkom carstvu 1938. godine, Pollatschek je sa porodicom izbegao u Čehoslovačku, a odatle u Veliku Britaniju. Pollatschek, koji potiče iz jevrejske porodice, u početku je radio u komercijalnoj profesiji. Postao je socijaldemokrata i 1933. član udruženja socijalističkih pisaca, koje je austrofašistički režim raspustio sledeće godine. Tri meseca nakon što se Austrija pridružila Nemačkom carstvu 1938., Pollatschek je sa porodicom pobjegao u Čehoslovačku, a odatle u Veliku Britaniju. Njegova prepiska i lični zapisi smatrani su izgubljenim do 2015. godine. Do tada, vanjski život pisca bio je donekle rekonstruiran, pre svega svedočenjem njegove ćerke, pisac Gerde Hoffer (1921–2012), koja se nastanila u Izraelu 1978. godine. Gerda Hoffer umrla je 2012. godine i ostavila arhivu Društva Theodora Kramera sa svojim nasledjem ne samo svoje beleške, prepisku itd., Već i beleške svog oca. [2] Roman Dr. Ascher i njegovi očevi, stvoreni 1939-42., Sa imanja su objavljeni tek 2004. godine, nakon što ih je ćerka Gerda Hoffer objavila.

Kompatibilni toner oznake W1106A, bez cipa. Kapacitet oko 1000 strana uz 5% pokrivenosti - fabricki podatak. Namenjen za stampace: HP Laser Jet 107a/ 107w/ MFP135a/ag/r/w/wg/ 137fnw/fwg Cip mozete prebaciti sa svog starog tonera. Na stampacu ce prijavljivati gresku, ali ce raditi bez problema. Mogucnost placanja preko racuna firme.

Transcend 2G DD3 1333 DIMM CL9 Меморија је коришћена у рачунару на коме се није често радило. Игрице не играм. Рачунар је коришћен пре свега за писање у Ворду, за презентације и рад у Илустратору (ако је све то од неког значаја). Ни са тим рачунаром, ни са ма којом компонентом, никада није би- ло ма каквих проблема.

Kompatibilni toner oznake 150A / W1500A, bez cipa. Kapacitet oko 1000 strana uz 5% pokrivenosti - fabricki podatak. Namenjen za stampace: HP LaserJet MFP M141a Printer HP LaserJet MFP M141w Printer HP LaserJet M111a Printer HP LaserJet M111w Printer. Cip mozete prebaciti sa svog starog tonera. Na stampacu ce prijavljivati gresku, ali ce raditi bez problema. Mogucnost placanja preko racuna firme.

Polovan neispravan(vidi sliku) TOSHIBA SATELLITE model A100-250 laptop,prodaje se pod neispravno bez garancije i reklamacije.Bez baterije ,bez memorije i bez harda ,ima wi-fi karticu i dvd rezac .Tastatura je pre kvara radila normalno ,jedan zvucnik je malo brujao,valjda otisla membrana. Moguce slanje postom kao obican CC paket po uplati na racun.

cena: 1.438,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda USB mini ventilator za notebook 49139 Hama Rashladjujte se dok radite sa notebook računarom Kontinuirana struja vazduha Moderni stilizovan, crno-srebrni dizajn Fleksibilni ventilator onemogućuje rizik od povreda Veoma kompaktan, stoga pogodan za transport Tip : Ventilator USB

Netgear WGE111 Wireless gaming adapter Moze da radi u dva moda / mehanicki prekidac/ - Internet - ADHOC vise info mozete naci na zvanicnoj stranici Netgear ISPRAVAN licitirajte samo ako znate da rukujete sa ovim uredjajem ili potrazite strucnu pomoc oko podesavanja , ukoliko nedostaje neki tehnicki podatak za ovaj uredjaj a ja neznam , molim da pre licitacije posetite neki sajt sa oznakom uredjaja preuzmite PDF manual i da vidite dali vam odgovara u tehnickom smislu. posetite i druge moje aukcije, mozda nadjete nesto zanimljivo. kliknite na sledeci link http://www.limundo.com/Clan/slavisa1234/SpisakAukcija i u direktnoj kupovini bez cekanja na kupindu http://www.kupindo.com/Clan/slavisa1234/SpisakPredmeta srecno > > > informativni podaci preuzeti sa sajta Netgear WGE111 Wireless gaming adapter Product Features Analogue Modem: Not Applicable Bluetooth: No Device Form: Extern Ethernet: No Fast Ethernet: No Firewire: No GSM: Not Applicable Gigabit Ethernet: No HPNA: No HPNA Port: No Hands Free Functionality: No Home Radio Frequency: No Home Radio Frequency Port: No ISDN Port: Not Applicable IrDA: No IrDA Port: No MiMo Port: No NIC Data Transfer Rate in Mbits: 54 Platform: Console Power LAN: No Power over Ethernet: No TV Cable Net Function: No Token Ring: No Token Ring Port: No Type: Networking Card USB: No W-LAN 802.11n Port: No WLAN 802.11A: No WLAN 802.11B: Yes WLAN 802.11G: Yes WLAN 802.11I: No WLAN 802.11a Port: No WLAN 802.11b Port: Yes WLAN 802.11g Port: Yes WLAN 802.11i Port: No WUSB: No WiMAX: No Wireless: Yes Product Description Manufacturer's Description As networking technology continues to evolve, the needs for a wireless network continue to expand to a wider variety of home applications. A home user may wish to link one or more gaming consoles to their wireless network to partake in Internet or LAN gaming, but would like to avoid a tangle of cables spread across their home.The NETGEAR WGE111 54 Mbps Wireless Game Adapter offers the perfect solution. It can be attached to a game console's Ethernet port to link to console to a wireless network for Internet gaming. For LAN (AdHoc) gaming, two WGE111 or more units can be used to link two game consoles to each other, without a wireless router even being needed - ideal for LAN parties. An external switch allows users to easily select between Internet and AdHoc modes, and the WGE111 is interoperable with 802.11b and 802.11g devices.Link your game console to a wireless network, avoiding a tangle of unsightly cables in your home. An external switch allows users to easily select between Internet and LAN gaming options. In the LAN (AdHoc) environment, a WGE111 can connect a game console to other WGE111 units without the presence of a wireless networkSmall, sleek casing comes equipped with a stand to allow for vertical placement. Compact size makes carrying to LAN parties and gaming events easy. Product Description As networking technology continues to evolve, the needs for a wireless network continue to expand to a wider variety of home applications. A home user may wish to link one or more gaming consoles to their wireless network to partake in Internet or LAN gam

Ati Radeon HD 3650 DX10.1 sa 512Mb sopstvene memorije i HDMI izlazom. Kartica ima odličan kuler koji efikasno hladi karticu a na manjim temperaturama prelazi u silent režim. Nema dodatnih priključaka za napajanje jer je vrlo mali potrošac struje i može raditi i sa slabijim napajanjima. Graficka kartica je testirana i tenički je potpuno ispravna i dobro očuvana. Pogledajte i ostale moje oglase!

PRVOSLAV DAVINIĆ PREKINUTA MISIJA AUTORSKO IZDANJE BEOGRAD 2O14 PRVOSLAV DAVINIĆ, magistirirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, doktorirao na temu nuklerarne bezbednosti, od 1967. radio u departmanu UN za razoružanje, ambasador MIP SRJ za pitanja razoružanja 1991. godine ... Za ministra odbrane Državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran 2OO4. godine. Ostavku dao krajem 2OO5. godine posle niza isfabrikovanih političkih afera, moćnih i tajnih, poslovnih, političkih i finansijskih lobija, kojima je isključivi motiv bila LIČNA KORIST a ne intersi VOJSKE i DRŽAVE !!! Morao je ode i otišao je SVOJEVOLJNO !!!! Tužili su ga, vodili sudske pocese protiv njega i sve sudske pocese Prvoslav DAVINIĆ je DOBIO !!! Redak čovek od INTEGRITETA koga nisU mogli ni uspeli da SLOME !!! Za Srbiju, nažalost Don Kihot, ali dobro je da ih ima makar i na tragu !!! (Mihajlo Grušić) .................................................................... R e f e r e n c e 1. Zašto Vojska nije adekvatno opremljena? 2. Zašto nije rešavano pitanje vojne imovine? 3. Zašto nije vršena kontrola vojnoindustrisjkog i trgovačkog .. kopleksa? 4. Zašto nije izvršena korenita reforma vojnih službi bezbednosti? 5. Zašto vojne službe bezbednosti nisu stavljene pod efikasnu .. demokratsku kontrolu? 6. Zašto je iz vojske OTPUŠTENO 7.OOO ljudi? 7. Zbog čega je sprečena izgradnja 12.OOO vojnih stanova? 8. Kako je sve zloupotrebljavano vojno tužilaštvo! 9. Ko je hteo da iskoristi vojnu imovinu za nevojne svrhe ............................................................. BELEŠKA O AUTORU Na poleđini slika i biografija autora !!! BROŠ LATINICA 368 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO EKSTRA !!!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lev Izraelevič Zubok (28. decembar 1894, Radomisli [2] — 13. maj 1967, Lenjingrad) — sovjetski američki istoričar. Doktor istorijskih nauka (1940), profesor (1938) Rođen u radničkoj porodici. 1913. emigrirao je sa rođacima u SAD.[3] Pridružio se američkom revolucionarnom pokretu[1]. 1919. pridružio se Komunističkoj partiji SAD. Godine 1922. diplomirao je na Univerzitetu u Pensilvaniji. Dobrovoljno je odlučio da napusti SAD i na poziv Profinterna[1] vratio se u SSSR 1924. godine. 1925. pristupio je KPSS(b). 1924-1930 radio je kao zamenik šefa anglo-američkog odeljenja Profinterna. 1929-1941 predavao je na Moskovskom institutu za filozofiju, književnost i istoriju. 1930-1949 predavao je na Višoj partijskoj školi pri Centralnom komitetu Svesavezne komunističke partije boljševika. 1938-1949, a od 1957. bio je viši naučni saradnik Instituta za istoriju Akademije nauka SSSR. 1942-1949 predavao je na Istorijskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta. 1948-1961 predavao je na Institutu za međunarodne odnose (MGIMO). Godine 1949. suspendovan je sa nastave na Višoj partijskoj školi i na Moskovskom državnom univerzitetu zbog optužbi za kosmopolitizam[4][5]. Oženjen dva puta - prvi put 1919. sa Sesilijom Iljinišnom Grac, iz jevrejskog grada Ržiščeva (Kijevska gubernija), posle njene smrti 1931. sa Aleksandrom Mihajlovnom Naidu. Iz prvog braka ostao je sin jedinac - Martin Zubok (1926-2009). Unuk - Vladislav Martinovič Zubok, amerikanista po obrazovanju, objavljuje istoriju Hladnog rata, političku i intelektualnu istoriju Sovjetskog Saveza. Trenutno je profesor istorije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Pozdrav svima! Imate neki problem sa računarom ili notebook-om? Ne oklevajte, pozovite! Radim instalaciju Windows operativnog sistema (xp, 7, 8, 8.1, 10) na Vaš računar sa svim pratećim drajverima i programima (Office, Adobe, Autocad, Antivirus ili bilo koji drugi...)! Cena: 1000 din. Stojim na raspolaganju i za popravku ili nabavku delova računara (Zamena termalne paste za bolje hlađenje, čišćenje delova i kućišta...) !!! Kristijan +381641069263

Radu Flora / Ion Balan - Albu Poem Fratie si unitate, Vrsac, 1952. Mek povez, 57 strana, posveta Ruda Flore. RETKO! Раду Флора (Radu Flora, 1922. у Банатском Новом Селу – 1989. у Ровињу), био је писац, преводилац, филолог и универзитетски професор. У родном месту учио је основну школу (1929-1934), а гимназију је похађао у Панчеву (1934-1937) и Вршцу (1937-1942). Студирао је романске језике у Букурешту и Београду, где је дипломирао 1948. године, радом на тему Француски језик и књижевност и компаративна граматика у романским језицима (рум. Limba și literatura franceză și Gramatica comparată a limbilor romanice). У Загребу је докторирао 1959. године са дисертацијом Банатски румунски дијалекти у светлу лингвистичке географије (рум. Graiurile românești din punctul de vedere al geografiei lingvistice). Радио је као професор средње школе у Вршцу (1948-1952), те Више педагошке школе у Новом Саду (1952-1955) и Зрењанину (1955-1963). Од 1963. године изабран је најпре за ванредног, а потом и за редовног професора на Филолошком факултету у Београду. Ту је радио као шеф Катедре за румунски језик до пензионисања 1987. године. У међувремену, почетком осамдесетих година, заједно са професорима Михаилом Попов и Лиом Магду иницирао је оснивање Катедре за румунски језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је оснивач и дугогодишњи председник Друштва за румунски језик Војводине (основано 1962). Преминуо је 4. септембра 1989. године у Ровињу и сахрањен је на Томашевачком гробљу у Зрењанину Флора је био аутор више речника, антологија, зборника радова и уџбеника за основни, средњи и виши ниво наставе. Као и један од покретача издавачке делатности на румунском језику на подручју данашње Војводине, утемељио је часопис „Лумина“ чији је и главни и одговорни уредник био, сарађивао је са читавим низом часописа, научне периодике и ревија у земљи и иностранству. Носилац је многобројних друштвених признања и награда – између осталог и награда за прозу „Лумине“, награде Ослобођења Зрењанина, Златног пера „Лумине“, награде Ослобођења Војводине, награде за животно дело Друштва књижевника Војводине која му је уручена за његов 60. рођендан. Дела на румунском:Micul atlas lingvistic al graiurilor istro-române, Institutul de Lingvistică „Iorgu Iordan – Al. Rosseti” al Academiei Române, Bucureşti, 2003; Dicţionar român-sârb, coeditare Editura `Libertatea” din Panciova şi Editura Ştiinţifică din Bucureşti, Panciova – Bucureşti, 19694; Istoria literaturii române. De la origini până la Unirea Principatelor, vol. I, Vârşeţ, Editura `Libertatea`, 1962; Istoria literaturii române, vol. II, Vârşeţ, Editura `Libertatea`, 1963; Din proza clasicilor români. Nuvela, Antologie, Editura `Frăţie şi unitate”, Vârşeţ, 1952; Din lirica clasicilor români. De la Văcăreşti şi până la poezia burgheză dintre cele două războaie, Antologie, Editura „Frăţie şi unitate”, Vârşeţ, 1953; Literatura română din Voivodina. Panorama unui sfert de veac 1946-1970, Casa de Editură `Libertatea`, Panciova, 1971; Folclor literar bănăţean. Premise şi sinteze, Editura `Libertatea`, Panciova, 1975; Foaie verde, spic de grâu, folclor literar, Zrenianin, 1979; Foaie verde, lămâiţă, folclor literar, Zrenianin, 1982; Din relaţiile sârbo-române. Privire de ansamblu, Editura `Libertatea`, Panciova, 1964; Zidul, roman, Izdavač: Editura `Libertatea`, Panciova, 1983; Relaţiile sârbo-române. Noi contribuţii, Editura `Libertatea`, Panciova, 1968; Copilăria din amintiri, roman, Editura `Libertatea`, Panciova, 1985; Vizuina, roman, Editura S.L.R., Novi Sad, 2002. Дела на српском:Српско – румунски речник, `Братство и јединство`, Вршац, 1952; Дијалектолошки профил румунских банатских говора са вршачког подручја, Нови Сад, Матица српска, 1962; Румунски банатски говори у светлу лингвистичке географије, докторска дисертација, Београд, Филолошки факултет Београдског Универзитета, 1969; Тишина свитања: песме, Београд, Нолит, 1975; Антологија румунске лирике XX века, Београд, Нолит, 1975; О почецима румунског књижевног језика, Скопље, 1976; Румунска књижевност у Војводини, Нови Сад, Матица српска, 1976; Небески угао, Нови Сад, Дневник, 1987.

PJESNIčKA DJELA I.svezak DRAME,Mirko Bogović 1893.g *1631. Bogović, Mirko (1816-1893) Svezak prvi Drame: Matija Gubec ,- Stjepan, posljednji kralj bosanski Nakladnik: Matica Hrvatska, Zagreb , Tisak Karla Albrechta Godina izdanja: 1893.g. Uvez: tvrdi Broj stranica: 285. Format: 12,5 x 19,5 cm •SADRŽAJ POGLEDATI SA SLIKA- •OČUVANOST vrlo dobra za godine/nema ispisivanja -STANJE KAO NA SLIKAMA Mirko Bogović (Varaždin 2. II. 1816. – Zagreb 4. V. 1893.) Rođeni Varaždinac Mirko Bogović dio djetinjstva proveo je u Grani kraj Novog Marofa. Osnovnu školu pohađao je u Križevcima, a gimnaziju u rodnom gradu. Studirao je filozofiju i pravo, bavio se politikom, uređivao je časopise Kolo i Neven, pisao je pjesme, drame, pripovijetke... Izabran je za privremenog knjižničara knjižnice narodnog muzeja u Zagrebu. 1.7.1854. počeo ju je sređivati po uzoru na francuskog knjižničara Konstantinija. Kad se potužio da za knjige nedostaje prostor i da korisnici ne vraćaju knjige, ravnateljstvo je poduzelo odgovarajuće mjere pa se preko novina objavio apel za njihov povrat. Već iduće godine Namjesništvo je financiralo uređenje knjižnice, a fond se, nakon razmjene knjiga s drugim knjižnicama i institucijama, bitno povećao. U razmjeni je sudjelovala i Knjižnica c. kr. gymnasie varašdinske. U knjižnici je Mirko Bogović radio do sredine 1855. kada ga je zamijenio Mijat Sabljar koji je odmah počeo izrađivati kataloge (alfabetički imenoslov spisateljah i stručni katalog), a knjige je trebao razdijeliti prema jezicima. Značajnija djela Mirka Bogovića su: Ljubice (1844.), Smilje i kovilje (1847.), Domorodni glasi (1848.), Frankopan (1856.), Matija Gubec, kralj seljački ((1859.), Vinjage (1862.-1878.), Pjesnička djela (1893.-1895.)…

Autor - osoba Prišvin, Mihail Mihajlovič Naslov Riznica sunca : istinita bajka / M. Prišvin ; [preveo Božidar Kovačević ; ilustracije E. Račeva] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1948 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1948 (Beograd : Omladina) Fizički opis 70 str. : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Kovačević, Božidar Račeva, Evgenia Zbirka Biblioteka pionira Stanje kao na slikama. Prišvin, Mihail Mihajlovič, ruski pisac (Hruščovo, Orlovska gubernija, 4. II. 1873 – Moskva, 16. I. 1954). Rođen je u obiteljskoj vili Krutschevo u guvernorati Oriol (sada u okrugu Stanovljanski , Lipecka oblast u obitelj trgovca. Studirao je u politehničkoj školi u Rigi i jednom je uhićen zbog sudjelovanja u marksističkim krugovima. 1902. godine Prišvin je diplomirao na Sveučilištu u Leipzigu , diplomiravši agronomiju. Tokom Prvog svjetskog rata radio je kao vojni novinar. Nakon rata Prišvin je bio zaposlen kao publicist, a zatim seoski učitelj. Kao istražitelj prirode mnogo je putovao i crpio građu za pjesničku prozu, u kojoj stručni putopis povezuje lokalni folklor s autorovom simbolikom. Počeo je pisati za časopise 1898. godine, ali njegova prva pripovijetka `Sashok` objavljena je 1906. Prišvinova djela puna su poetike, iznimne oštrine promatranja i opisa prirode. Mnoga njegova djela prevedena su na različite jezike i postala su dio zlatnog fonda sovjetske dječje književnosti . Mihail Prišvin nagrađen je s dva ordena. Kareliji je posvetio prozu „U zemlji neplašenih ptica“ (V kraju nepugannyh ptic, 1907), a rezultat je putovanja na Daleki istok tekst „Ginseng“ (Žen’ – šen’, 1933). Objavio je i autobiografski roman „Kaščejev lanac“ (Kaščeeva cep’, 1923–54) te poemu u prozi „Facelija“ (1940). MG7 (N)