Opis proizvoda • HLAĐENJE: Održi svoj laptop hladnim i efikasnim uz Trust GXT 220 Kuzo hladnjak. Ugrađeni tihi ventilator sprečava pregrevanje i poboljšava performanse, omogućavajući ti da bez brige igraš igrice ili radiš duže vreme. • JEDNOSTAVNO POVEZIVANJE: Bez komplikovanih instalacija, Trust GXT 220 se lako povezuje sa tvojim laptopom preko USB porta. Uživaj u ig ili radu bez potrebe za strujnom utičnicom, gde god da se nalaziš. • KOMPATIBILNOST: Bez obzira na veličinu tvog laptopa, do 17,3 inča, Trust GXT 220 je dizajniran da bude kompatibilan i pruži stabilnu podršku, čineći ga idealnim izborom za različite modele laptopova. • DIZAJN: Sa crvenim LED osvetljenjem, Trust GXT 220 ne samo da efikasno hladi tvoj uređaj, već i dodaje stil tvojoj gaming postavci, pružajući pravi vizuelni doživljaj tokom igranja. • TIŠINA: Ne dozvoli da te buka ometa. Sa nivoom buke od samo 20 dBA, Trust GXT 220 ti omogućava da se fokusiraš na svoje zadatke ili igre bez nepotrebnih distrakcija. Zamisli da možeš da igraš omiljene igrice ili da radiš na laptopu satima, bez brige o pregrevanju. Trust GXT 220 Kuzo hladnjak za laptop je tu da ti to omogući. Sa svojim efikasnim hlađenjem, tišinom i lakoćom povezivanja, ovaj hladnjak je savršen dodatak tvojoj tehnološkoj opremi. Ventilator koji se nalazi u ovom hladnjaku je dizajniran da ti pruži optimalan protok vazduha, čime se osigurava da tvoj laptop ostane hladan i stabilan čak i tokom intenzivnih gaming sesija ili dugih radnih sati. Crveno LED osvetljenje dodaje poseban šarm i atmosferu, dok tišina rada omogućava da se koncentrišeš na ono što je najvažnije. Bez obzira na to da li si u kafiću, parku ili kod kuće, Trust GXT 220 je spreman da prati tvoj mobilni način života. Jednostavno ga priključiš i spreman si za akciju. Njegova kompatibilnost sa različitim veličinama laptopova čini ga univerzalnim rešenjem za hlađenje. Ne dozvoli da tvoj laptop pati zbog visokih temperatura. Pobrini se za njegovu dugovečnost i maksimalne performanse uz Trust GXT 220 Kuzo hladnjak. Klikni i naruči odmah, i osiguraj da tvoj laptop ostane hladan i efikasan bez obzira na izazove koje mu postaviš.

Opis proizvoda • HLAĐENJE: Održi svoj laptop hladnim i efikasnim uz Trust GXT 220 Kuzo hladnjak. Ugrađeni tihi ventilator sprečava pregrevanje i poboljšava performanse, omogućavajući ti da bez brige igraš igrice ili radiš duže vreme. • JEDNOSTAVNO POVEZIVANJE: Bez komplikovanih instalacija, Trust GXT 220 se lako povezuje sa tvojim laptopom preko USB porta. Uživaj u ig ili radu bez potrebe za strujnom utičnicom, gde god da se nalaziš. • KOMPATIBILNOST: Bez obzira na veličinu tvog laptopa, do 17,3 inča, Trust GXT 220 je dizajniran da bude kompatibilan i pruži stabilnu podršku, čineći ga idealnim izborom za različite modele laptopova. • DIZAJN: Sa crvenim LED osvetljenjem, Trust GXT 220 ne samo da efikasno hladi tvoj uređaj, već i dodaje stil tvojoj gaming postavci, pružajući pravi vizuelni doživljaj tokom igranja. • TIŠINA: Ne dozvoli da te buka ometa. Sa nivoom buke od samo 20 dBA, Trust GXT 220 ti omogućava da se fokusiraš na svoje zadatke ili igre bez nepotrebnih distrakcija. Zamisli da možeš da igraš omiljene igrice ili da radiš na laptopu satima, bez brige o pregrevanju. Trust GXT 220 Kuzo hladnjak za laptop je tu da ti to omogući. Sa svojim efikasnim hlađenjem, tišinom i lakoćom povezivanja, ovaj hladnjak je savršen dodatak tvojoj tehnološkoj opremi. Ventilator koji se nalazi u ovom hladnjaku je dizajniran da ti pruži optimalan protok vazduha, čime se osigurava da tvoj laptop ostane hladan i stabilan čak i tokom intenzivnih gaming sesija ili dugih radnih sati. Crveno LED osvetljenje dodaje poseban šarm i atmosferu, dok tišina rada omogućava da se koncentrišeš na ono što je najvažnije. Bez obzira na to da li si u kafiću, parku ili kod kuće, Trust GXT 220 je spreman da prati tvoj mobilni način života. Jednostavno ga priključiš i spreman si za akciju. Njegova kompatibilnost sa različitim veličinama laptopova čini ga univerzalnim rešenjem za hlađenje. Ne dozvoli da tvoj laptop pati zbog visokih temperatura. Pobrini se za njegovu dugovečnost i maksimalne performanse uz Trust GXT 220 Kuzo hladnjak. Klikni i naruči odmah, i osiguraj da tvoj laptop ostane hladan i efikasan bez obzira na izazove koje mu postaviš.

Opis proizvoda • HLAĐENJE: Održi svoj laptop hladnim i efikasnim uz Trust GXT 220 Kuzo hladnjak. Ugrađeni tihi ventilator sprečava pregrevanje i poboljšava performanse, omogućavajući ti da bez brige igraš igrice ili radiš duže vreme. • JEDNOSTAVNO POVEZIVANJE: Bez komplikovanih instalacija, Trust GXT 220 se lako povezuje sa tvojim laptopom preko USB porta. Uživaj u ig ili radu bez potrebe za strujnom utičnicom, gde god da se nalaziš. • KOMPATIBILNOST: Bez obzira na veličinu tvog laptopa, do 17,3 inča, Trust GXT 220 je dizajniran da bude kompatibilan i pruži stabilnu podršku, čineći ga idealnim izborom za različite modele laptopova. • DIZAJN: Sa crvenim LED osvetljenjem, Trust GXT 220 ne samo da efikasno hladi tvoj uređaj, već i dodaje stil tvojoj gaming postavci, pružajući pravi vizuelni doživljaj tokom igranja. • TIŠINA: Ne dozvoli da te buka ometa. Sa nivoom buke od samo 20 dBA, Trust GXT 220 ti omogućava da se fokusiraš na svoje zadatke ili igre bez nepotrebnih distrakcija. Zamisli da možeš da igraš omiljene igrice ili da radiš na laptopu satima, bez brige o pregrevanju. Trust GXT 220 Kuzo hladnjak za laptop je tu da ti to omogući. Sa svojim efikasnim hlađenjem, tišinom i lakoćom povezivanja, ovaj hladnjak je savršen dodatak tvojoj tehnološkoj opremi. Ventilator koji se nalazi u ovom hladnjaku je dizajniran da ti pruži optimalan protok vazduha, čime se osigurava da tvoj laptop ostane hladan i stabilan čak i tokom intenzivnih gaming sesija ili dugih radnih sati. Crveno LED osvetljenje dodaje poseban šarm i atmosferu, dok tišina rada omogućava da se koncentrišeš na ono što je najvažnije. Bez obzira na to da li si u kafiću, parku ili kod kuće, Trust GXT 220 je spreman da prati tvoj mobilni način života. Jednostavno ga priključiš i spreman si za akciju. Njegova kompatibilnost sa različitim veličinama laptopova čini ga univerzalnim rešenjem za hlađenje. Ne dozvoli da tvoj laptop pati zbog visokih temperatura. Pobrini se za njegovu dugovečnost i maksimalne performanse uz Trust GXT 220 Kuzo hladnjak. Klikni i naruči odmah, i osiguraj da tvoj laptop ostane hladan i efikasan bez obzira na izazove koje mu postaviš.

Kao na slikama Retko u ponudi Dizajn Pavle Bihalji Pisac ERIH MARIJA REMARK Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1929 Povez MEKI s omotom Strana 201 Erih Paul Remark (Erich Paul Remark) je rođen u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu gde je ubrzo i ranjen. Posle rata menja prezime „Remark“ u „Remarque“ koje je bilo i prvobitno prezime njegove porodice sve dok ga nije promenio Rermarkov deda. Da bi preživeo, radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača. Godine 1929. Remark objavljuje roman „Na zapadu ništa novo“ (Im Westen nichts Neues) pod imenom Erih Marija Remark (srednje ime je promenio u znak sećanja na majku). U romanu se opisuje surovost rata posmatrana iz perspektive devetnaestogodišnjeg vojnika. Remarkova popularnost naglo počinje da raste a u on u svojim sledećim delima najčešće opisuje ratne i poratne godine. Godine 1933. nacistički režim zabranjuje i spaljuje Remarkove knjige i pokreće propagandnu kampanju tvrdeći da Remark vuče poreklo od francuskih Jevreja i da je prezime Remark u stvari „Kramer“ čitano unazad. Uprkos tome što nikad nije dokazana, ova informacija se pojavljuje i u nekim novijim Remarkovim biografijama. Remark se 1931. preselio u Švajcarsku a 1939. emigrirao je u SAD sa svojom prvom ženom, Ilsom Žan Zambui da bi 1947. Remarkovi postali punopravni građani SAD. Par se vraća u Švajcarsku 1948. godine, potom se razvode, a Remark se 1958. ženi sa holivudskom glumicom Polet Godard. Erih Marija Remark je umro 1970. godine u 72. godini života. Romani Utočište mašta (Die Traumbude), 1920. Gem (Gam), 1924. Na zapadu ništa novo (Im Westen nichts Neues), 1929. Povratak (Der Weg zurück), 1931. Tri ratna druga (Drei Kameraden), 1936. Ljubi bližnjeg svog (Liebe deinen Nächsten), 1941. Trijumfalna kapija (Arc de Triomphe), 1946. Iskra života (Der Funke Leben), 1952. Vreme za život i vreme za smrt (Zeit zu leben und Zeit zu sterben), 1954. Crni obelisk (Der schwarze Obelisk), 1956. Nebo ne zna za miljenike (Der Himmel kennt keine Günstlinge), 1961. Noć u Lisabonu (Die Nacht von Lissabon), 1963. Senka u raju (Schatten im Paradies), izdato posle njegove smrti, 1971. Bihaly omotnice omoti Nolit avangarda tridesete stara knjiga antikvarna dizajn omota omotnice

Gramatika i Stilistika Hrvatskog ili Srpskog jezika-1931.g *6786*02-2023 Dr.Prof.T.Maretić napisao,Tomislav (Tomo) Maretić, 2-popravljeno izdanje izdanje: Obnova Zagreb 1931.g, Naklada Jugoslovenskog nakladnog d.d. OBNOVA, Zagreb, 1931. Povez-broš-karton naknadno,latinica,stranica: 631. , Format: 24 x 16 cm. težina 880.grama Stanje: vrlo dobro-uredno-nema ispisivanja, korice naknadno ojačane kartonom i pvc omotom Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika Na izmaku 19. st., točnije 1899., Maretić je objavio dvije gramatike: 1. Gramatiku i stilistiku hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, 2. Gramatiku hrvatskoga jezika za niže razrede srednjih škola. Prva je spomenuta Gramatika veći dio 20. st. bila temelj jezične norme i glavni jezični priručnik generacijama učenika i studenata. Sadržava i Dodatak Stilistici (antibarbarus), u kojemu autor daje popis „običnijih barbarizama s naznakom, kako je mjesto njih bolje govoriti i pisati.” U skladu s time što je Maretić bio vukovac i mladogramatičar može se zaključiti da je njegova Gramatika, u koju nisu bila uključena djela hrvatske književnosti i u kojoj se nije obazirao na dotadašnji hrvatski jezični razvoj, tj. na tronarječnu dimenziju hrvatskoga jezika, u to doba bila najbolji i naopsežniji opis novoštokavskih govora. Tim je djelom, prema riječima M. Samardžije i A. Selaka, završio obračun s jezičnom koncepcijom hrvatskoga standardnog jezika zagrebačke filološke škole. Tomislav (Tomo) Maretić Tomislav (Tomo) Maretić (Virovitica, 1854. – Zagreb, 1938.) hrvatski je jezikoslovac. Pučku je školu pohađao u Virovitici, a gimnaziju u Varaždinu, Požegi i Zagrebu. Na Filozofskome fakultetu u Zagrebu diplomirao je slavistiku i klasičnu filologiju. Radio je kao gimnazijski profesor u Požegi (1879. – 1881.) i u Zagrebu (1881. – 1885.). Doktorirao je 1883. godine položivši doktorski ispit iz slavistike i filozofije te obranivši disertaciju O nekim pojavama kvantitete i akcenta u jeziku hrvatskom ili srpskom. Od 1886. predavao je slavensku filologiju na Filozofskome fakultetu u Zagrebu kao izvanredni profesor. Iste je godine bio u Leipzigu i Pragu na studijskome usavršavanju. Od 1890. postao je redoviti profesor zagrebačke slavistike. Umirovljen je 1914., ali se vratio na fakultet i od 1919. do 1924. predavao indoeuropeistiku. Pravi je član JAZU-a bio od 1890., a njegov predsjednik od 1915. do 1918. Godine 1892. na listi mađaronske Unionističke stranke izabran je za zastupnika gospićkoga, a 1900. slunjskoga kotara.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pripovetka Janka Krsnika Sa Slovenackog preveo Aleksandar J. Curcic, Bogoslov Janko Kersnik (sloven. Janko Kersnik; 4. septembar 1852 — 28. jul 1897) bio je slovenački pisac i političar. Zajedno sa Josipom Jurčičem, smatra se najvažnijim predstavnikom književnog realizma na slovenačkom jeziku. Rođen je 4. septembra 1852. na Brdu pri Lukovici.[1] Njegov otac Jože Kersnik bio je okružni sudija, dok je majka Berta Hofern bila lokalna plemkinja. Kersnik je odrastao u dvojezičnom nemačko-slovenačkom okruženju. Pohađao je gimnaziju na nemačkom jeziku u Ljubljani, ali je izbačen pod optužbama za slovenački nacionalizam.[2] Studije je nastavio pod privatnim tutorstvom Frana Leveca, uticajnog mladog slovenačkog istoričara književnosti. Studirao je pravo na Univerzitetu u Beču i Gracu, gde je diplomirao 1874. Radio je u austrougarskoj administraciji u Ljubljani između 1874. i 1878. godine, gde je otvorio javnobeležničku kancelariju na Brdu pri Lukovici. Krajem 1870-ih, aktivirao se u politici, u liberalnoj mladoslovenskoj stranci. Godine 1883. izabran je za kranjsku stalež. Zajedno sa Franom Šukljem pripadao je umerenoj frakciji slovenačkih liberala i protivio se konzervativizmu Starih Slovenaca, centralizmu austrijskih liberala i slovenačkom radikalnom nacionalnom liberalizmu, za koji su se zalagali Ivan Hribar i Ivan Tavčar. Preminuo je u Ljubljani 28. jula 1897. Književno delo Svoju književnu karijeru započeo je kao pesnik na nemačkom jeziku. Pod uticajem slovenačkih post romantičarskih autora Josipa Stritara i Simona Jenkoa, počeo je pisanje na slovenačkom jeziku. Prvo je pisao u kasnom romantičnom stilu, ali je pod uticajem prijatelja Josipa Jurčiča prešao na književni realizam. Bio je plodan autor kratkih priča, feljtona i satira, u kojima je kritički ocenjivao zaostalost slovenačkih zemalja svog vremena i radikalizaciju političkog života. Bibliografija Na Žerinjah, 1876 COBISS.SR 62961664 Rokovnjači – završen nakon smrti Josipa Jurčiča, 1881 COBISS.SR 30308865 Lutrski ljudje, 1882 COBISS.SR 63837696 Ciklamen, 1883 COBISS.SR 34961408 Gospod Janez, 1884 COBISS.SR 75632128 Agitator, 1885 COBISS.SR 215794944 Mačkova očeta, 1886 Testament, 1887 COBISS.SR 37458176 Dohtar Konec in njegov konj, 1888 COBISS.SR 3350275 Kako je stari Molek tatu iskal, 1889 COBISS.SR 3350275 Kmetske slike, 1891 COBISS.SR 117854464 Jara gospoda, 1893 COBISS.SR 228680448 Očetov greh, 1894 COBISS.SR 26886145

Opis proizvoda • NAMENA: Memorija za laptop • KAPACITET: 4 GB • FREKVENCIJA: 1333 MHz • LATENCIJA: CL9 • VOLTAŽA: 1.5V Ako želiš da unaprediš performanse svog laptopa, PATRIOT Memorija SODIMM DDR3 4GB 1333MHZ Signature PSD34G13332S je pravi izbor za tebe. Ovaj modul je dizajniran da pruži pouzdanost i brzinu, neophodne za savremene aplikacije i igre. Sa kapacitetom od 4 GB, ova memorija će omogućiti tvojim programima da rade glatko i bez zastoja. Frekvencija od 1333 MHz osigurava brz i efikasan rad, dok je latencija CL9 optimizovana za najbolje performanse. Niska voltaža od 1.5V znači da će tvoj laptop raditi efikasnije, štedeći bateriju i smanjujući emisiju toplote. Ovo je posebno važno kada koristiš zahtevne aplikacije koje mogu opteretiti sistem. Uz Patriot Signature Line memoriju, dobijaš visokokvalitetan proizvod koji je prošao stroge testove kako bi se osigurala 100% kompatibilnost i pouzdanost. Ne propusti priliku da poboljšaš svoje korisničko iskustvo – nadogradi svoj laptop već danas! Vidi još informacija

HP Battery Backed Write Cache (BBWC) memorijski modul za SAS/RAID kontroler. Kapacitet: 512MB. Memorija neophodna za RAID-5 konfiguraciju. Oznaka memorijskog modula: HP 462975-001 013224-002. Bez baterije. Memorija je testirana sa P410 u HP Proliant DL180 G6 i ispravna. Odgovara za P212 P410 P411 kontrolere. U ponudi i Raid kontroler: https://www.kupindo.com/Kontroleri/46451205_HP-Smart-Array-P410-SCSI-SAS-RAID-kontroler Prilikom ličnog preuzimanja moguće testiranje. Detaljnu kompletnu ponudu pogledajte klikom na `Svi predmeti člana`. Napomena: Komponente se kod nas STVARNO detaljno testiraju i prolaze rigorozne kontrole, kupujete provereno, testirano i ispitano, bez rizika! Naravno, ukoliko se desi da Vam ipak ne odgovara, novac refundiramo. Komponente nisu: 1. Neispitane 2. Netestirane 3. Radile su poslednji put u mojoj mašini 4. Verovatno ispravne - (sigurno neispravne, NE RADE ; ) 5. Stigle iz Austrije 6. Verovatno su OK, ne razumem se 7. Trebalo bi da rade 8. Spolja bez vidljivih oštećenja. . .

Opis proizvoda • NAMENA: Memorija za laptop • KAPACITET: 4 GB • FREKVENCIJA: 1333 MHz • LATENCIJA: CL9 • VOLTAŽA: 1.5V Ako želiš da unaprediš performanse svog laptopa, PATRIOT Memorija SODIMM DDR3 4GB 1333MHZ Signature PSD34G13332S je pravi izbor za tebe. Ovaj modul je dizajniran da pruži pouzdanost i brzinu, neophodne za savremene aplikacije i igre. Sa kapacitetom od 4 GB, ova memorija će omogućiti tvojim programima da rade glatko i bez zastoja. Frekvencija od 1333 MHz osigurava brz i efikasan rad, dok je latencija CL9 optimizovana za najbolje performanse. Niska voltaža od 1.5V znači da će tvoj laptop raditi efikasnije, štedeći bateriju i smanjujući emisiju toplote. Ovo je posebno važno kada koristiš zahtevne aplikacije koje mogu opteretiti sistem. Uz Patriot Signature Line memoriju, dobijaš visokokvalitetan proizvod koji je prošao stroge testove kako bi se osigurala 100% kompatibilnost i pouzdanost. Ne propusti priliku da poboljšaš svoje korisničko iskustvo – nadogradi svoj laptop već danas!

Opis proizvoda • NAMENA: Memorija za laptop • KAPACITET: 4 GB • FREKVENCIJA: 1333 MHz • LATENCIJA: CL9 • VOLTAŽA: 1.5V Ako želiš da unaprediš performanse svog laptopa, PATRIOT Memorija SODIMM DDR3 4GB 1333MHZ Signature PSD34G13332S je pravi izbor za tebe. Ovaj modul je dizajniran da pruži pouzdanost i brzinu, neophodne za savremene aplikacije i igre. Sa kapacitetom od 4 GB, ova memorija će omogućiti tvojim programima da rade glatko i bez zastoja. Frekvencija od 1333 MHz osigurava brz i efikasan rad, dok je latencija CL9 optimizovana za najbolje performanse. Niska voltaža od 1.5V znači da će tvoj laptop raditi efikasnije, štedeći bateriju i smanjujući emisiju toplote. Ovo je posebno važno kada koristiš zahtevne aplikacije koje mogu opteretiti sistem. Uz Patriot Signature Line memoriju, dobijaš visokokvalitetan proizvod koji je prošao stroge testove kako bi se osigurala 100% kompatibilnost i pouzdanost. Ne propusti priliku da poboljšaš svoje korisničko iskustvo – nadogradi svoj laptop već danas!

Opis proizvoda • NAMENA: Memorija za laptop • KAPACITET: 4 GB • FREKVENCIJA: 1333 MHz • LATENCIJA: CL9 • VOLTAŽA: 1.5V Ako želiš da unaprediš performanse svog laptopa, PATRIOT Memorija SODIMM DDR3 4GB 1333MHZ Signature PSD34G13332S je pravi izbor za tebe. Ovaj modul je dizajniran da pruži pouzdanost i brzinu, neophodne za savremene aplikacije i igre. Sa kapacitetom od 4 GB, ova memorija će omogućiti tvojim programima da rade glatko i bez zastoja. Frekvencija od 1333 MHz osigurava brz i efikasan rad, dok je latencija CL9 optimizovana za najbolje performanse. Niska voltaža od 1.5V znači da će tvoj laptop raditi efikasnije, štedeći bateriju i smanjujući emisiju toplote. Ovo je posebno važno kada koristiš zahtevne aplikacije koje mogu opteretiti sistem. Uz Patriot Signature Line memoriju, dobijaš visokokvalitetan proizvod koji je prošao stroge testove kako bi se osigurala 100% kompatibilnost i pouzdanost. Ne propusti priliku da poboljšaš svoje korisničko iskustvo – nadogradi svoj laptop već danas!

Karađorđe: Tragedija u 5 činova / Miloš Perović Islamska dioničarska štamparija u Sarajevu Sarajevo 1907. Mek povez, ćirilica, 220 strana. Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; rikna učvršćenja knjigovezačkim lepkom; knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. R1 Retko. Miloš Perović, pesnik, putopisac i dramski pisac, rođen je 1874. godine u Užicu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studirao je u Beogradu, Beču i Lajpcigu. U Cirihu je 1905. godine odbranio doktorat iz psihologije i pedagogije o pedagoškim pogledima Dositeja Obradovića. Radio je kao prosvetni radnik u Užicu, Čačku, Skoplju i Solunu. Perović je objavio dve zbirke pesama pod istim nazivom „Pesme“. Prvu je štampao u štampariji Lazara Trišića i objavio u Užicu 1903. godine. Potpisao se pseudonimom Pjetro Kosarić. Zbirka je doživela veliki uspeh, a Bogdan Popović je 1911. njegovu pesmu „Našto misao“ uvrstio u svoju Antologiju novije srpske lirike. Druga je štampana u Beogradu 1909. godine. Za dramu u pet činova “Karađorđe”, dobio je nagradu 1906. godine od Srpske Kraljevske Akademije. Napisao je i pozorišnu šalu “Ženomrzac” 1914. godine. U zaostavštini Miloša Perovića sačuvan je veći broj pesama, veliki broj aforizama, dva putopisa, četiri dramska dela i tri dnevnika. Dušan Nedeljković je priredio knjigu filozofskih misli Miloša Perovića koja je štampana 1934. godine pod nazivom “Misli”. U stvaralaštvu Miloša Perovića se prepliću misao i emocije, a prožimaju filozofija i poezija. Poezijom se bavio tokom celog života, poslednjiih godina svog stvaralačkog rada više je pisao aforizme o postanku sveta, o životu i smrti, o ženi i čoveku, o ratu i mudrosti, o sreći i ljubavi, o mislima, strasti i rezignaciji. U stvari, sva ta pitanja, kao i pitanja časti, istine i bola sadržana su i u Perovićevoj poeziji… Oko 70 Perovićevih pesama objavljeno je u različitim književnim časopisima, a putopis i 4 drame objavljene su u godišnjaku užičkog Istorijskog arhiva „Istorijska baština“. Učestvovao je u oba balkanska rata kao rezervni kapetan i odlikovan je Srebrnom medaljom za hrabrost. U Prvom svetskom ratu bio je teško ranjen u bitci na Adi Kurjačici, zatim je zarobljen sa teškim ranjenicima u Peći. Iako mu je leva noga anputirana, u zarobljeništvu je proveo godinu dana. Godine 1916, posle razmene zarobljenih oficira dospeo je u Italiju, zatim u Francusku, u Pariz, gde je umro u bolnici Sv. Jovana Bogoslova. Sahranjen je na groblju Tije u Parizu, među srpskim ratnicima. Odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde 4. stepena.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! 79. str. 1931. god B. Sirola M. Gavazzi Milovan Gavazzi (Gospić, 18. ožujka 1895. – Zagreb, 20. siječnja 1992.) jedan je od najznačajnijih hrvatskih etnologa 20. stoljeća. Postavio je temelje etnološkomu znanstvenom radu u Hrvatskoj te odgojio mnoge naraštaje hrvatskih etnologa.[1] Životopis Studirao je slavistiku, germanistiku i filozofiju u Zagrebu i Pragu. Utemeljitelj je etnološkog znanstvenog rada kao i nastave etnologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu na Katedri za etnologiju. U razdoblju od 1923. do 1927. radio je kao kustos u Etnografskom muzeju u Zagrebu. Od 1927. godine profesor je na Katedri za etnologiju do umirovljenja 1965. godine. Nastavnim se je radom bavio još gotovo dva desetljeća nakon umirovljenja.[1] Bavio se poviješću etnologije, praslavenskom etnografskom baštinom, hrvatskom tradicijskom kulturom i kulturom drugih slavenskih naroda te ostalih europskih naroda kao i izvaneuropskim kulturama. Pored toga proučavao je folklornu glazbu, glazbala i ples. Uz nastavni i znanstveni rad pokrenuo je izdavačku i filmsku djelatnost te je započeo i etnološku kartografiju. Dobitnik je Herderove nagrade 1970. godine. Dvanaesti kongres Međunarodne unije antropoloških i etnoloških društava dodijelio mu je, kao etnologu svjetskoga značenja, 1988. posebnu plaketu. Autor je niza knjiga, studija i članaka.[2] Godišnja nagrada i nagrada za životno djelo Hrvatskog etnološkog društva koja se dodjeljuje za iznimna postignuća u etnologiji nazvana je njegovim imenom. Dr. Božidar Širola (Žakanje, 20. prosinca 1889. – Zagreb, 10. travnja 1956.), hrvatski skladatelj i glazbeni pisac, muzikolog i etnomuzikolog. U Karlovcu je završio pučku školu i pohađao glazbenu školu. Realnu gimnaziju, započetu u Karlovcu završio je u Zagrebu, gdje je nastavio i učenje violine kod Ladislava Miranova, a po završetku gimnazije upisao je studij matematike i fizike. Diplomirao je 1913. i odmah se zaposlio kao nastavnik, te nastavio kao privatni učenik Ivana pl. Zajca učiti glazbenu teoriju i instrumentaciju. Već tada je Širola skladao, i neke su njegove skladbe izvedene u Zagrebu. Kao zborovođa Akademskoga glazbenog društva Mladost putovao je po Austriji, Madžarskoj, Njemačkoj, upoznao značajne skladatelje, te nastavio glazbeno usavršavanje na Institutu za glazbene nauke Sveučilišta u Beču. Na osnovi disertacije Das istrische Volkslied stekao je 1921. naslov doktora filozofije, postavši tako prvi hrvatski školovani muzikolog. Božidar Širola bio je kustos, zatim ravnatelj Etnografskoga muzeja u Zagrebu. Poznat je kao skladatelj (gotovo svih glazbenih oblika), muzikolog (autor prvog sustavnog pregleda povijesti hrvatske glazbe) i etnomuzikolog (autor brojnih rasprava o hrvatskoj folklornoj glazbi). Umro je u Zagrebu 10. travnja 1956.

Magyar ipar és kereskedelem Magyar ipar és kereskedelem Magyar ipar és kereskedelem Magyar ipar és kereskedelem SZERZŐ Dr. Dobsa László Dr. Kovalóczy Rezső Dr. Tahy István Dr. Rézler Gyula Dr. Móricz Miklós Borotvás Nagy Sándor Dr. Bányász Jenő Magyar Ipar és Kereskedelem Kiadóhivatala (Budapest) , 1941 Vászon , 781 oldal Sorozatcím: Kötetszám: Nyelv: Magyar Méret: 24 cm x 17 cm ISBN: Megjegyzés: Fekete-fehér ábrákkal, fotókkal illusztrált kiadás. Sárik Gyula és Géza Könyvnyomdai Műintézete nyomása, Budapest-Cegléd. ELŐSZÓ ELŐSZÓ Részlet a könyvből: Nagyon jól tudóm, nagy merészség, mikor ezt a címet írtam dolgozatom fölé, mert a világ történetét, egyes nemzetek történelmét, akár egyes korok, időközök, városok, társadalmi osztályok, vagy nagyobbszabású események történetét a hivatásos történetírók egész sokasága igyekezett több-kevesebb sikerrel megörökíteni; de a kézművesipar történetéről az egész világirodalomban sem` találunk olyan munkát, amelyik ennek a gazdasági ágazatnak, ennek az értékes társadalmi rendnek a történetét - ha csak vázlatosan is, - de a különböző korokra, fejlődési fokokra és népekre kiterjedőleg elénk tárná. A feladat tehát igen nehéz kell, hogy legyen. Mivel hivatásos történetíró nem vagyok s ipartörténeti tanulmányokkal csak mellékesen, kedvtelésből, hivatásom1 betöltése során foglalkoztam és foglalkozom, korántsem tartom magamat hívatottnak a most említett történeti hiány pótlására; e könyv rendeltetéséből és gyenge felkészültségemből folyólag csak arra vállalkozom, hogy ennek a kiadványnak iparos olvasóit nagy vonásokban megismertessem a kézműves mesterségek kifejlődésének és történetének` egyes főbb mozzanataival, hogy felhívjam az olvasók figyelmét az ipartörténet érdekes és tanulságos (voltára s beigazoljam előttük, hogy a kézművesipar milyen fontos szerepet játszik az emberiség művelődésének történetéiben; mennyire büszke lehet minden iparos arra, hogy az ő kezemunkája, kézügyessége, találékonysága, szépérzéke, tudása és szorgalma révén létrejött alkotások nélkül az emberi kultúra sohasem jutott volna el a repülőgépek és a rádió korszakáig. Horváth Mihály, aki a magyar ipar és kereskedés történetét elsőnek megírta, e nagyszabású és eredeti kútfőkre támaszkodó munkájának második része (Az ipar és kereskedés története Magyarországon a három utolsó század1 alatt, Budán, 1840-ben) előszavában találóan mondja: »Sajátsága az embernek, hogy a rendkívüli és csillogó, a szokatlan és zajtütő, bár belérték nélkül, mindig élénkebben leköti figyelmét, mint a csöndes és lassú, de magasztos és boldogító működése az életnek. Vissza

Retko u ponudi. Korica kao na slikama, unutra potpis na najavnom listu, očuvanobez pisanja, podvlačenja, pečata… Dizajn: Pavle Bihalji Pisac: ERIH MARIJA REMARK Izdavač: NOLIT – BEOGRAD Izdanje: 1929 Povez_ MEKI s omotom Stranica: 201 Prevod: J. S. Marić Erih Paul Remark (Erich Paul Remark) je rođen u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu gde je ubrzo i ranjen. Posle rata menja prezime „Remark“ u „Remarque“ koje je bilo i prvobitno prezime njegove porodice sve dok ga nije promenio Rermarkov deda. Da bi preživeo, radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača. Godine 1929. Remark objavljuje roman „Na zapadu ništa novo“ (Im Westen nichts Neues) pod imenom Erih Marija Remark (srednje ime je promenio u znak sećanja na majku). U romanu se opisuje surovost rata posmatrana iz perspektive devetnaestogodišnjeg vojnika. Remarkova popularnost naglo počinje da raste a u on u svojim sledećim delima najčešće opisuje ratne i poratne godine. Godine 1933. nacistički režim zabranjuje i spaljuje Remarkove knjige i pokreće propagandnu kampanju tvrdeći da Remark vuče poreklo od francuskih Jevreja i da je prezime Remark u stvari „Kramer“ čitano unazad. Uprkos tome što nikad nije dokazana, ova informacija se pojavljuje i u nekim novijim Remarkovim biografijama. Remark se 1931. preselio u Švajcarsku a 1939. emigrirao je u SAD sa svojom prvom ženom, Ilsom Žan Zambui da bi 1947. Remarkovi postali punopravni građani SAD. Par se vraća u Švajcarsku 1948. godine, potom se razvode, a Remark se 1958. ženi sa holivudskom glumicom Polet Godard. Erih Marija Remark je umro 1970. godine u 72. godini života. Romani Utočište mašta (Die Traumbude), 1920. Gem (Gam), 1924. Na zapadu ništa novo (Im Westen nichts Neues), 1929. Povratak (Der Weg zurück), 1931. Tri ratna druga (Drei Kameraden), 1936. Ljubi bližnjeg svog (Liebe deinen Nächsten), 1941. Trijumfalna kapija (Arc de Triomphe), 1946. Iskra života (Der Funke Leben), 1952. Vreme za život i vreme za smrt (Zeit zu leben und Zeit zu sterben), 1954. Crni obelisk (Der schwarze Obelisk), 1956. Nebo ne zna za miljenike (Der Himmel kennt keine Günstlinge), 1961. Noć u Lisabonu (Die Nacht von Lissabon), 1963. Senka u raju (Schatten im Paradies), izdato posle njegove smrti, 1971. Oprema Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja… naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Pavle (Pal) Bihali (mađ. Bihali Pál; 1898 – 1941) je bio književnik, izdavač i prevodilac. Rođen je 8. avgusta 1889. godine u Zemunu. U svojim ranim dvadesetim godinama već je preuzeo očev privatni posao vezan za uređenje enterijera i moleraj. Iako se time bavio predano i širio je posao, Pavle se potajno zanimao za umetnost, naročito književnost i slikarstvo. Iz toga je proizašao 1928. godine časopis „Nova Literatura“, koji je bio pravo osveženje za siromašan kulturni život Beograda ali i regiona. Posle časopisa koji je gradio zajedno sa svojim bratom Otom, Pavle osniva danas već uveliko poznatu izdavačku kuću „Nolit“ i postiže veliki uspeh. Ne samo da je bio glavni i odgovorni urednik, već i grafički dizajner, prevodilac, pisac mnogobrojnih eseja, stvaralac legendarnih intervjua. Bio je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) od 1920. Mladi tog vremena bili su fascinirani magazinima, knjigama, slikama i reportažama koje je Pavle donosio iz Evrope, a uz saradnju mnogih prijatelja iz sveta umetnosti. Ipak, to je sa sobom nosilo i breme vremena i netrpeljivost tadašnje vlasti koja nimalo nije bila naklonjena literalnim delima zapadnog sveta a naročito Austrije-Nemačke. Uz uticaj koji je imao na zapadu Pavle je napravio čvrsta prijateljstva i poslove sa nekim od najpoznatijih svetskih imena kao što su: DŽek London, Pablo Pikaso, Albert Ajnštajn, Bertolt Breht, Gustav Krklec, Teodor Drajzer, Maksim Gorki, Egon Ervin Kiš, Erih Marija Remark i mnogim drugima. Iako je bio jevrejsko-mađarskog porekla, Pavle je oženio rođenu Bečlijku i katolkinju Mariju Fingstl sa kojom 1938. godine dobio sina Ivana, koji je kršten pravoslavnoj crkvi. Posle okupacije Karljevine Jugoslavije i početka progona Jevreja, 1941. godine, sklonio se u Gornji Milanovac. Kao poznatog kulturnog radnika, ali i levičara i antifašistu, Gestapo ga je uhapsio 17. maja 1941. godine i odveo u Beograd. Streljan je 17. jula 1941. godine u Beogradu. ------------------------------ Oto Bihalji-Merin (Zemun, 3. januar 1904. – Beograd, 22. decembar 1993.), bio je jugoslavenski slikar, istoričar umetnosti, književnik i likovni kritičar iz Beograda. Oto Bihalji-Merin rođen je jevrejskoj porodici (otac mu je bio slikar), mladost je proveo u Zemunu, tada pograničnom austro-ugarskom gradu, na granici dveju država i kultura. Studije slikarstva započeo je u Beogradu 1924 i nastavio u Berlinu, tamo je počeo sarađivati kao likovni kritičar i novinar u časopisu Illustrierten Neuen Welt i Die Linkskurve (Levi zavoj) koji je okupljao leve intelektualce, saradnik tog časopisa bio je i György Lukács. Taj krug odveo ga je i do Nemačke komunističke partije čiji je postao član. U Beograd se vratio 1928. i postao pilot Ratne avijacije Kraljevine Jugoslavije. Tad je sa bratom Pavlom Bihaljijem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Otpušten je zbog urođene srčane mane, nakon tog se vratio u Berlin. Nastavio je raditi kao novinar i publicist, ali je tad na svoje oči vidio rađanje nemačkog nacizma, i osetio potrebu da se odupre svim svojim snagama. Oto Bihalji se družio i sarađivao sa vodećim tadašnje Evrope Brechtom, Thomasom i Heinrichom Mannom, Malrauxom, Sartrom, Gorkim, Hemingwayom, Faulknerom, Picassom i mnogim drugima, a sve u cilju borbe protiv rastućeg fašizma u Italiji i nacional-socijalizma u Nemačkoj. Kad se stanje pogoršalo - 1933 napustio je Berlin i otišao u Pariz, tu je sa Arthur Koestlerom i Manèsom Sperberom osnovao Institut za borbu protiv fašizma. Istovremeno je i nadalje objavljivao u Nemačkoj ali pod raznim pseudonimima (najčešće kao Pierre Merin ili Peter Thoene) do 1936 živi na relaciji Francuska – Švajcarska. Bihalji je 1936. otišao u Španiju, gde se na strani republikanaca borio protiv snaga generala Franka. Nakon poraza republikanaca vratio u Kraljevinu Jugoslaviju i nakon kratkotrajnog aprilskog rata pao u zarobljeništvo kao oficir Kraljevske jugoslavenske vojske. Dobro poznavanje njemačkog i brojni pseudonimi pod kojima je objavljivao, spasili su mu život - jer ga niko nije povezao sa njegovim stvarnim imenom, za razliku od njega brat Pavle mu je streljan već prvih dana okupacije. Nakon Drugog svetskog rata, Bihalji se vratio u Beograd i sve do smrti 1993. živio u istom predratnom skromnom stanu u Nemanjinoj ulici, i pored velikih prihoda koje je imao od prodaje knjiga po svetu (najviše Nemačkoj). Oto Bihalji - Merin napisao je na desetine knjiga, uglavnom o umetnosti i to većinom na nemačkom. Za njega je Thomas Mann rekao da je jedan od najboljih stilista nemačkog jezika. Potaknut nacističkim progonom modernih umetnika, napisao je prvu istoriju moderne umetnosti u Nemačkoj, koju je 1938. godine objavio Penguin Books s predgovorom Herberta Reada. Neposedno nakon rata, kada je umetnost Jugoslavije bila pod uticajem socijalističkog realizma SSSR-a, stao je na stranu moderne, ali i naivne umetnosti. To što se tadašnja Jugoslavija relativno brzo odvojila od sovjetskog modela populističke, politički obojene umetnosti i slikarstva, dobrim je delom i njegova zasluga. Oto Bihalji ostao je intimno vezan i veran međuratnom nemačkom ekspresionizmu - izopačenoj umetnosti - kako su je zvali nacisti, za koji je slovio kao ekspert. Nakon rata radio je na promociji jugoslavenske kulturne baštine - stećci, naivna umetnost (Ivan Generalić, Bogosav Živković) ali i apstraktnih slikara Vangel Naumovski. Kao jedan od članova Međunarodne stručne komisije zadužene za veliku izložbu Fifty Years of Modern Art, bio je zaslužan za to što je jugoslavenska umetnost dobila značajnu promociju na Svetskoj izložbi u Brislu 1958. godine. Vrlo rano počeo je pisati kako teorija relativiteta, psihoanaliza, fotografija i nove tehničke mogućnosti gledanja mikro i makro sveta proširuju pojam realnosti, i na taj način menjaju zor umetnika ali i ulogu umetnosti. Pred kraj života počeo je pisati autobiografiju - Moj lepi život u paklu, ali je nije dovršio zbog smrti. tags: avangarda konstruktivizam nadrealizam zenit časopis međuratni dizajn avangardni kaveri omotači korice knjiga p. bihaly srpska avangarda... Bihaly omotnice omoti Nolit avangarda tridesete stara knjiga antikvarna dizajn omota omotnice KC (K)

Fan upgrade kit NA-FK1 Redux, Second Fan Upgrade Kit for NH-U12S Redux Cooler Model Noctua NA-FK1 komplet za nadogradnju drugog ventilatora na NH-U12S Redux Tip proizvoda Ventilator Dimenzija ventilatora 120x120x25 mm Razmak rupa za montažu 105x105 mm Tip ležaja SSO Konekcija ventilatora 4-pin PWM Broj obrtaja ventilatora 450 RPM - 1700 RPM Protok vazduha ventilatora 120,2 m³/h Nivo buke ventilatora 25,1 dB(A) Statički pritisak ventilatora 2,83 mm H₂O Radni napon 12 V Srednje vreme do otkaza (MTTF) > 150.000 sati Dodatne karakteristike Dužina kabla: 40cm Geometrija peraja: Dizajn sa devet peraja optimizovan za pritisak sa urezima za kontrolu vorteksa. NA-FK1 je set za nadogadnju CPU kulera NH-U12S redux sa drugim ventilatorom. NH-U12S redux sa dvostrukim ventilatorom u omogućava dalje poboljšanje performansi hlađenja i smanjenje nivoa buke tako što će dva ventilatora raditi u nižim brzinama. Pakovanje NF-P12 redux-1700 PWM ventilator 4x NA-AVP2 grey antivibracione podloge Nosači za montažu ventilatora NA-YC1 4-pin PWM Y-kabl 2x NA-RC14 Low-Noise Adapter (L.N.A) Link ka proizvodjacu https://noctua.at/en/na-fk1

- UGREEN CM219 4-Port USB 3.0 HUB USB-C slim, - Pretvorite jedan od USB portova vašeg računara u četiri, - 4 USB uređaja se mogu povezati istovremeno, - Bela LED lampica koja označava radni status ovog USB 3.0 hub, - Stabilan i siguran, - Višestruka zaštita kako bi se osigurao stabilan prenos, bez smetnji i bez kašnjenja, - Zaštita od prenapona, prekomerne struje, osigurajte sigurnost vaših podataka i uređaja, - Brza brzina sinhronizacije 5Gbps, - Prenesite podatke preko USB-a brzinom do 5Gbps, dovoljno brzo da prenesete HD film za nekoliko sekundi, - Nema više čekanja prilikom slanja ili primanja važnih datoteka, - Da biste osigurali maksimalnu brzinu USB 3.0, potvrdite da ste povezali ovaj HUB na USB 3.0 portove računara, - Kompatibilan sa svim Windows, Linux, Mac OS sistemima, - USB 3.0 portovi su unazad kompatibilni sa USB 2.0, 1.2 i 1.1, - Radite sa većinom USB uređaja, kao što su hard disk, USB slušalice, USB mikrofon, DVD plejer i još mnogo toga, - Materijal: ABS, - Konektor: USB 3.0, - Interfejs: USB 3.0 * 4, - Dužina kabla: 16 cm, - Dimenzije (D*Š*V): 10,4*3*1 cm.

Unutra dobro očuvano kao na slikama, spolja se vidi stanje na slici jedan, samo fali zadnja korica Bio bi baš lep primerak kad bi se prekoričila Bogato ilustrovano Mnogo kvalitetnije nego neke novije monografije o Studenici Dr Vlad. R. Petković - Manastir Studenica, Narodni muzej: Srpski spomenici II, Izdavačka knjižarnica Napredak, Beograd 1924 godine Vladimir Petković (Donja Livadica, kod Velike Plane, 30. septembar 1874 — Beograd, 13. novembar 1956) bio je srpski istoričar umetnosti i arheolog. Vladimir Petković Vladimir Petković.JPG Vladimir Petković, srpski istoričar umetnosti Rođenje 30. septembar 1874. Donja Livadica, kod Velike Plane,, Kneževina Srbija Smrt 13. novembar 1956. (82 god.) Beograd, Socijalistička Republika Srbija NR Srbija, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNR Jugoslavija Biografija Uredi Rođen je 30. septembra 1874. godine u selu Donja Livadica, kod Velike Plane.[1] Prof. dr Vladimir Petković je diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1897). Godine 1900. odlazi u na studije u Minhen, potom 1902. u Hale gde 1905. stiče doktorat. Po povratku u Srbiju 1911. postaje docent, 1919. vanredni, a 1922. redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Od 1921. do 1935. godine bio je direktor Narodnog muzeja u Beogradu. Od 1932. je član Srpske akademije nauka, a od 1947. do 1956. upravnik njenog Arheološkog instituta. Naučni rad Uredi Glavna oblast naučnog istraživanja Vladimira Petkovića bila je srpska srednjovekovna umetnost, posebno fresko-slikarstvo. U srpskoj istoriografiji postavio je temelje naučnog izučavanja spomeničke baštine. Znanja je sticao tokom velikog terenskog rada nakon koga je publikovao brojne članke i monografske studije o srpskim srednjovekovnim manastirima, crkvama i živopisu. Objavio je znamenite zbirke građe o srednjovekovnim freskama u Srbiji i Makedoniji, a posebno je značajan njegov pregled crkvenih spomenika. Pisao je o stilskim karakteristikama živopisa, posebno o ikonografiji kada je uočio postojanje posebnih škola u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Takođe je prvi obratio pažnju na značaj spomenika kasnog srednjeg veka - XVI i XVII stoleća, deo kojih istraživanja je i publikovao. Kao arheolog radio je u Stobima i Caričinom gradu. Bibliografija (izbor) Uredi 1906 „Žiča, arhitektura i živopis“, Starinar, Beograd 1908 „Freske iz unutrašnjeg narteksa crkve u Kaleniću“, Starinar, Beograd 1911 „Srpski spomenici VII-VIII veka“, Starinar, Beograd 1922 Manastir Ravanica, Beograd 1924 Manastir Studenica, Beograd 1926 Manastir Kalenić, Vršac 1933 Staro Nagoričino - Psača - Kalenić (ikonografija i živopis), Beograd 1937 „Antičke skulpture u Stobiju“, Starinar, Beograd 1939 „Iskopavanje Caričinog grada kod Lebana 1938. godine“, Starinar, Beograd 1941 Manastir Dečani, Beograd 1950 Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda, Beograd Izvori Uredi „Vladimir R. Petković“, Starinar, V-VI, Beograd, 1954 — 1955 (kompletna bibliografija) Svetozar Radojčić, „Dr. Vladimir Petković“, Glasnik SAN, br. 2, 1957, Beograd Enciklopedija likovnih umjetnosti, knj. 3, pp. 662, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1964.

Izuzetno retko u ponudi!!! Naslov: ŠARENI OPNOKRILCI Stihovi: Vladimir Čerkez Prema crtežima L. V. Morpurgo Izdavač: „Polet“, Sarajevo Dimenzije: 11.5 x 13.5 cm Povez: tvrdi Broj stranica: 18 str. Stanje: korice malo iskrzane na rikni, potpis na predlistu, inače dobro očuvano. Vladimir Čerkez (Sarajevo, 26. novembar 1923 – 9. novembar 1990) bio je pesnik, romanopisac, dramski pisac, pisac za decu. Četiri razreda gimnazije i tri razreda Srednje tehničke škole završio je u Sarajevu. Od 1947. do 1952. radio je u listu Oslobođenje i bio urednik književnih časopisa Zora i Život. Od 1971. je savetnik Skupštine SR BiH. Prvu pesmu Braniocima Barcelone objavio je 1939. u listu Snaga. U partizanskim biltenima i listovima javljao se pesmama i aktovkama. Nakon rata bavio se književnim i publicističkim radom te objavljivao u Stvaranju, Republici, Životu, Književnosti, Kolu, Delu, Letopisu Matice srpske, Mogućnostima, Mostu, Književnim novinama, Odjeku, Forumu i dr. Jedan je od najplodnijih pisaca u BiH. Pisao je ljubavnu i rodoljubnu liriku, nastavio estradnim i revolucionarnim pesničkim ispovedima, te dodirnuo i neke probleme svakodnevnice. Objavio je više knjiga žanrovske proze za decu i omladinu s temama iz rata. Autor je više poučnih knjižica za decu. Pisao je i drame, a neke su i izvođene. Njegove su pesme uvrštene u više antologija svetske poezije. Prevodio je rusku liriku, od Puškina do savremenika. Bavio se i slikarstvom, a triput je samostalno izlagao u Sarajevu (1964, 1965, i 1966. godine). Umro je 9. novembra 1990. godine. Nagrade Nagradu Društva pisaca BiH za roman Sunce u dimu (1959) Nagradu Festivala Kurirček (1967. i 1976) Nagradu 4. jul za knjigu poema Sunčana zemlja (1976) Bibliografija Na livadama (pesme, 1948) Zastave Krajine (poema, 1949) Majska lirika (pesme, 1949) Ruže u oluji (pesme, 1951) Cvijeće (pesme, 1952) Poema o ljubavi 1953) Špijuni (drama, 1955) Dječja knjiga (stihovi, 1955) Bez povratka (kronika, 1955) 12 knjižica za decu (stihovi, 1956) Krv i ćudnje (pesme, 1958) Sunce u dimu (roman, 1958) Žuti zarobljenik (bajke, 1957) Arena (roman, 1961) Bajke (stihovi, 1964) Doba zrenja ( pesme, 1965) Orlovi i vuci (roman, 1965) Vino voća iz mog vrča (pesme, 1967) Breza među rovovima (roman, 1969) Stihovi (izbor, 1969) Svemir (poeme, 1971) San i život (pripovijetke, 1971) Hrabri vojnik Cvitan (roman, 1971) Zajedništvo/pojam i suština (separat, 1973) Lenjin o umjetnosti, umjetnost o Lenjinu (1974) Sunčana zemlja (poeme, 1975) Sjaj života, sjena smrti (pripovijetke, 1977) Zemlja sunca (poeme, 1979) Zlato iz stijene (pesme, 1981) Noć strepnje (drama, 1982) Espanja (poema, 1983) Brojevi i ljudi (poeme, 1984) MG75 (N)

Miško Međedović stihovi Buda Gudurić,crteži Radomir Perica *6008*07-2022 izdanje:Sreska Narodna štamparija Proleter Stari Bečej 1953.g, Tehnička redakcija Miroslav Borota Tvrd povez,latinica,32 stranice ,ilustrovana,format: 23,5 x17,5 cm, težina 200.grama Stanje: vrlo dobro, nema ispisivanja-stranice uredne Radomir Perica (Beograd, Kraljevina Jugoslavija, 20. septembar 1924 — Vašington, SAD, 23. decembar 2006) je bio srpski stripar, ilustrator, dizajner i slikar. Tvorac je prvih naučnofantastičnih parodija u srpskom stripu. Lik omladinca Kiće koji nosi tetovažu Mikija Mausa u filmu „Bal na vodi“ reditelja Jovana Aćina je oblikovan po Radomiru Perici. Profesionalno je debitovao u svojoj šesnaestoj godini stripom „Novi Tarcan“ (Mikijevo carstvo, br. 191, 8. januar 1941). Najpoznatiji stripovi su mu „Put na Mesec“, „Ivica i Marica“, „Doživljaji Džure Pacova“, „San mladog Jocka“, „Poslednji dani Pompeje“ i „Til Ojlenšpigel“. Sa početkom Drugog svetskog rata, Perica se sa nekoliko prijatelja pridružuje Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini pod komandom generala Dragoljuba Mihailovića, sa kojim je inače bio u srodstvu po majčinoj liniji. Tokom ratnih godina crta lažne pasoše i ausvajse za američke pilote i saborce, ali i stripove od kojih su neki bili objavljeni u beogradskim novinama. Kada je partizanski pokret preuzeo vlast u Jugoslaviji, Perica nije uspeo da pobegne u Ameriku, već je uhapšen i suđeno mu je u okviru procesa Mihailoviću i saradnicima. Na robiji u Sremskoj Mitrovici je proveo šest godina, gde je često bio fizički zlostavljan i mučen. Nakon izlaska iz zatvora se bavi likovnim i primenjenim umetnostima, za šta je dobijao i međunarodne nagrade (nagrada „Rizoli“ za najbolju evropsku grafiku, Milano). Kao već formiran autor se 1960-ih seli sa porodicom u SAD, gde iznova počinje likovnu karijeru. Posle skoro sedam decenija zaborava, kulturna javnost u Srbiji se ponovo upoznala sa Peričinim opusom tek u septembru 2009. kada je izdavačka kuća „Komiko“ iz Novog Sada reprintovala njegova dva stripa u svesci „Put na Mesec“ i objavila u propratnom članku nepoznate detalje iz života ovog stvaraoca. Filmske reference Perica je imao višestruke veze sa filmskom umetnošću. U mladosti je radio stripove pod uticajem američkog animiranog filma, a deo karijere je proveo kao dizajner u beogradskom „Avala filmu“. U američkom filmu „Tesla: gospodar munje“ (engl. Tesla Master of Lightning, 2000) glumio je Nikolu Teslu. Ipak, široj publici je najpoznatiji lik Kiće, oblikovan po Radomiru Perici, koji nosi skrivenu tetovažu Mikija Mausa u filmu „Bal na vodi“ reditelja Jovana Aćina (bliskog Peričinog prijatelja). Ovo je zasnovano na anegdoti sa suđenja Radomiru Perici, kada je na pitanje komunističkog istražitelja u šta veruje, Perica odgovorio: „Verujem u Miki Mausa“. strip knjige za decu dečije knjige dečje slikovnice slikovnica antikvarne knjige

Milan Begović Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Idi na navigacijuIdi na pretragu Milan Begović Biografske informacije Rođenje 19. januar 1876. Hrvatska Vrlika, Hrvatska (tada Austro-Ugarska) Smrt 13. maj 1948. (dob: 72) Hrvatska Zagreb, Hrvatska (tada Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNR Jugoslavija) Obrazovanje Zanimanje romanopisac, dramaturg, dramatičar, libretist Opus Književni pravac modernizam Znamenita djela Bez trećeg Pustolov pred vratima Dunja u kovčegu Amerikanska jahta u splitskoj luci Giga Barićeva Milan Begović (Vrlika, 19. siječnja 1876. - Zagreb, 13. svibnja 1948.), hrvatski književnik. Milan Begović rođen je u Vrlici, malom gradiću Dalmatinske zagore od oca Ivana, malog posjednika i majke Filomene rođ. Bressan. Školovanje nastavlja u Splitu u kojem je neko vrijeme (prije odlaska u Hamburg i Beč gdje se bavi dramaturgijom i režijom) radio kao nastavnik. Dobar dio života provodi u Zagrebu gdje živi i radi. Ovima trima sredinama Begović se bavi u svojim djelima, a djetinstvo i kasniji boravci u Vrlici ostavljaju snažan i upečatljiv trag u nekim njegovim najboljim djelima. Znalac europske književnosti, te jedan od stvaralaca hrvatske moderne, intenzivnu književnu djelatnost razvija 20-ih i 30-ih godina kada nastaju njegova ponajbolja djela - drame `Božji čovjek`, `Pustolov pred vratima` i `Bez trećega`, komedija `Amerikanska jahta u splitskoj luci`, libreto za operu `Ero s onoga svijeta`, zatim opsežan društveni psihološki roman `Giga Barićeva` i povijesni roman `Sablasti u dvorcu` te veći broj novela, putopisa i feljtona. Svakako, Begović je prvenstveno dramski pisac, a tek potom romanopisac i pjesnik. Umro je u Zagrebu 13. svibnja 1948. godine. Milan Begović autor je jednoga od žanrovski najraznovrsnijih i količinom najopsežnijih književnih opusa u prvoj polovici 20. stoljeća. U pedesetak godina dugom stvaralačkom vijeku pisao je mnogo i raznoliko, iz nadahnuća i `po zadatku`: od poezije i kritike, preko novela i romana, eseja i prijevoda, do drama i libreta... kao rijetko tko u njegovo doba, s iznimkom dominantnoga Miroslava Krleže, u čijoj je sjeni, iz mnogih razloga, književnih i izvanknjiževnih, ostao do kraja života. Temeljitu književnokritičku interpretaciju i konačan književnopovijesni sud Begovićevo djelo čeka sve do naših dana: tek prije koju godinu počeli su izlaziti prvi svesci potpunoga kritičkoga izdanja Sabranih djela Milana Begovića. Kad taj golemi znanstveni i nakladnički posao bude priveden kraju, bit će posve jasno da Begoviću, po stilskoj, žanrovskoj i tematskoj razvedenosti njegova opusa, ali i po antologijskim stranicama (osobito u novelistici, s paradigmatičnom novelom `Kvartet`, ili u romanu s opsežnom, složenom `Gigom Barićevom`), pripada jedno od najviših mjesta u povijesti moderne hrvatske književnosti. dobro očuvana knjiga je iz biblioteke lektorke/prevodioca Jugane Stojanović pa je na pojedinim mestima podvučen ili zaokružen tekst JUN.21/4

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Moguce da je prvo izdanje! Branislav Nušić (pravo ime Alkibijad Nuša) (Beograd, 20. oktobra 1864. – Beograd, 19. januara 1938.), srpski pisac romana, drama, priča i eseja i začetnik retorike u Srbiji. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Nušić je rođen u Beogradu kao Alkibijad Nuša u cincarinskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Njegov otac je bio ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo svoje detinjstvo i pohađao osnovnu školu i prve godine gimnazije. Preselio se u Beograd, gde je maturirao. Kad je napunio 18 godina,zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Diplomirao je na pravnom fakultetu u Beogradu 1884. godine. Tokom studija je proveo godinu dana u Gracu. Nušić se borio u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, koji ga je zatekao na služenju redovnog vojnog roka. Nakon rata je objavio kontroverznu pesmu `Dva roba` u Dnevnom listu, zbog koje je osuđen na dve godine robije. Pesma je ismevala srpsku monarhiju, a posebno kralja Milana. Državnu službu Nušić je dobio 1889. godine. Kao zvaničnik Ministarstva spoljnjih poslova, postavljen je za pisara konzulata u Bitolju, gde se i oženio 1893. godine. Na jugu Srbije i u Makedoniji proveo je celu deceniju. Njegova poslednja služba u tom periodu bilo je mesto vicekonzula u Prištini. Godine 1900. Nušić je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. 1904. godine postavljen je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. 1905. godine, napustio je ovu funkciju i preselio se u Beograd, gde se bavio novinarstvom.Pisao je pod pseudonimom `Ben Akiba`. Vratio se 1912. godine u Bitolj kao državni službenik, ali je tokom balkanskih ratova, u februaru 1913 godine smenjen, jer je smatran isuviše umerenim, a na njegovo mesto je postavljen službenik bliži nazorima vojne frakcije i Crne ruke.[1] 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju, gde je živeo do 1915. Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio je u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj do kraja rata. Posle rata, Nušić je postavljen za prvog upravnika Umetničkog odseka ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933. Branislav Nušić je bio plodan pisac, poznat po svom upečatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, često duhovitoj, prirodi.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali zadnja korica, sve ostalo uredno. Napisao: Mita Neskovic Dimitrije Mita Nešković (Novi Sad, 7. novembar 1846 — Zagreb, 23. maj 1907) bio je srpski učitelj, pedagog i publicista. Porodica Otac Petar bio je advokat, majka Katarina (rođ. Jovanović). Kada je imao deset godina umire mu otac, a ubrzo i majka. Ujak mu je bio poznati pesnik Jovan Jovanović Zmaj.[1] Obrazovanje Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Novom Sadu, a više razrede gimnazije u Segedinu i Sremskim Karlovcima. Na nagovor ujaka upisao je 1867. Učiteljsku školu u Somboru. Po završetku školovanja odlazi u Drezden na stručno usavršavanje kao pitomac Narodno-crkvenog sabora, gde je završio gimnastički kurs (1870—1871).[1] Učitelj Radio je kao učitelj u Rumi (1867-1868), Zemunu (1868-1880), Pavlovcima (1880-1888) i Irigu (1888). Za školskog nadzornika bjelovarske županije postavljen je 1889. godine. Godine 1907. raspoređen je u Odsek za bogoštovlje i nastavu Zemaljske vlade u Zagrebu, i iste godine je naprasno preminuo.[1] Političar Pod uticajem ideja Svetozara Markovića sedamdesetih godina 19. veka pridružio se grupi socijalistički orijentisanih učitelja. Oni su januara 1873. u Zemunu pokrenuli list Učitelj, čiji je Nešković bio prvi urednik. Zbog političkih pritisaka list je od drugog broja izlazio u Vršcu, sve do marta 1874, kada je zabranjen. Već sledeće godine Nešković pokreće u Zemunu Novu školu. U njoj je iznosio ideje da narodne škole treba da budu nezavisne, da srpski učitelji u Karlovačkoj mitropoliji moraju imati strukovno udruženje, kritikovao je crkvenu hijerarhiju i buržoaziju. Zbog prevedenog članka Ko da vaspitava? osuđen je na mesec dana zatvora.[1] Publicista Prvu pesmu objavio je u Danici 1864. godine. Pisao je pripovetke, prikaze knjiga, rasprave iz književnosti, nacionalne istorije i pedagogije. Objavio je nekoliko pedagoških knjiga, od kojih je Matica srpska nagradila tri. Radove je objavljivao je u Danici, Prijatelju srpske mladeži, Učitelju, Novoj školi, Srbinu, Zastavi, Letopisu Matice srpske, Javoru, Novom vaspitaču, Zori, Brankovom kolu, Radu i imeniku Matice srpske. Bio je urednik Učitelja, izdavač, urednik i odgovorni urednik Nove škole, odgovorni urednik Dečjeg prijatelja, vlasnik, izdavač i urednik Novog vaspitača i Pčelice, vlasnik i urednik Književnog pregleda Novog vaspitača. Član Matice srpske postao je 1866, a član njenog Književnog odeljenja 1893. godine. Govorio je mađarski i nemački. Autor je više udžbenika i bukvara za osnovne škole, a pisao je i udžbenike za učitelje. Oženio se 1868. Marijom, ćerkom Steve Kritovca, sa kojom je imao tri ćerke i dva sina. Sahranjen je na groblju Mirogoj u Zagrebu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! DVA DUBROVAČKA JEZIČNA SPOMENIKA IZ XVI VIJEKA, za štampu priredili M. Rešetar i Ć. Đaneli, Beograd, 1938. Originalni meki kartonski povez. Jezik srpski, ćirilica, LXXI+206 str. + XVII tabli faksimila. Deo edicije: „Srpska kraljevska akademija, Posebna izdanja, knjiga CXXII, Filosofski i filološki spisi“, knjiga br. 32. Izdavač: „Zadužbina Milana Kujundžića“, izdanje br. 7. Milan Rešetar (1860-1942) Bio je hrvatski filolog, književni istoričar i numizmatičar. Završio je studije klasične filologije i slavistike u Beču i Gracu. Doktorirao je u Gracu 1891. godine disertacijom Čakavština i njezine nekadašnje i današnje granice (Die Čakavština und deren einstige und jetzige Grenzen), a 1895. u Beču habilitirao temom Dubrovačke isprave od XIII. do XV. stoljeća (Die ragusanischen Urkunden des XIII–XV. Jahrhunderts). Kao srednjoškolski profesor radio je u Kopru, Zadru i Splitu. Nakon toga nasledio je profesora Vatroslava Jagića i na slavističkoj katedri u Beču predavao 1908-1919. godine. Profesuru je nastavio i u Zagrebu gde je na Filozofskom fakultetu bio redovni profesor od 1919. godine sve do odlaska u penziju 1928. godine. Tada se preselio u Firencu. Od 1924. godine bio je član JAZU. Bio je urednik hrvatskog izdanja „Lista državnih zakona“ u Beču od 1891. godine. Proučavao je stariju hrvatsku književnost, bavio se dijalektologijom i akcentologijom. Odredio je položaj tri hrvatska dijalekata. Pisao je na četiri jezika i ostavio za sobom bogat naučni i stručni opus. Zahvaljujući njegovim istraživanjima udareni su temelji hrvatskoj dijalektologiji. Istraživao je mnoge pisane spomenike i puno je istraživao na terenu. Zanimao se za dubrovačku kulturu i književnost, i kao rođeni Dubrovčanin objavio je mnoge rukopise iz dubrovačke književnosti. Bio je uveren da su Srbi i Hrvati isti narod sa dva imena. Rešetar je smatrao da je i jezik jedan pa je zato objavio dvije inačice svoje gramatike, sa primerima na latinici i sa primerima na ćirilici: Elementar-Grammatik der kroatischen (serbischen) Sprache i Elementar-Grammatik der serbischen (kroatischen) Sprache (1916). Dopunio je numizmatičku zbirku dubrovačkoga novca svojega oca i pisao o numizmatici (Dubrovačka numizmatika, I–II, 1924–25). U Arhivskoj zbirci Joce Vujića nalazimo dva pisma dr Milana Rešetara. Prvo pismo poslato je iz Beča Ilarionu Ruvarcu 1899. godine. Saopštava mu mišljenje o njegovoj Montenegrini koju je dobio na poklon i Talociju koji boravi u Beču o kome kaže da je „Madžar i negdašnji Hrvat.“ Drugo pismo je takođe poslato iz Beča, najverovatnije Dimitriju Ruvarcu, 1902. godine. Zahvaljuje na knjizi koju mu je poslao i blagodari mu u ime svog tasta V. Jagića i profesora Jirečeka, kome je takođe poslao jedan primerak svoje knjige.

Opis proizvoda • KAPACITET: 256GB - Ovaj SSD pruža dovoljno prostora za tvoje operativne sisteme, aplikacije i dokumenta • BRZINA: Čitanje do 530MB/s, Pisanje do 400MB/s - Uživaj u brzom pokretanju sistema i munjevitom prenosu podataka • INTERFEJS: SATA III - Kompatibilan sa većinom desktop i laptop računara koji podržavaju 2.5" SATA konekciju • DIMENZIJE: 2.5" - Kompaktan i lagan, lako se uklapa u tvoj računar bez dodatnog opterećenja • GARANCIJA: 3 godine - Sigurnost i pouzdanost uz trogodišnju garanciju proizvođača Patriot P210 SSD sa kapacitetom od 256GB je savršen izbor za unapređenje tvog računara. Sa brzinom čitanja do 530MB/s i pisanja do 400MB/s, tvoj sistem će raditi brže nego ikada. Instalacija operativnog sistema, aplikacija i igara biće brza i efikasna, a tvoji podaci sigurni. SATA III interfejs osigurava kompatibilnost sa većinom modernih računara, dok 2.5" format omogućava laku integraciju u laptopove i desktop računare. Ovaj SSD je idealan za korisnike koji traže pouzdanost i performanse bez kompromisa. Kompaktne dimenzije i laka instalacija čine ovaj SSD praktičnim za nadogradnju, dok trogodišnja garancija proizvođača pruža dodatni mir. Ne brini o prostoru za skladištenje ili brzini rada - sa Patriot P210 SSD-om, dobijaš oboje. Vidi još informacija