Alfa Romeo Giulietta cd radio Lokacija: Beograd (Srbija) Tekst oglasa Alfa Romeo Giulietta cd radio Originalni delovi Moguca ugradnja delova ***MOGUCA DOSTAVA ZA CRNU GORU*** Alfa Romeo 147-156-166-159-GT-MiTo-Giulietta Fiat bravo 2 - croma -grande punto -multipla 2 -punto 3 -stilo-idea Lancia ypsilon-delta-musa-lybra Ukoliko zelite da porucite Posaljite poruku preko sms poruke ili pozovite na telefon 0616115961

Alfa Romeo Giulietta cd radio za multimediju Lokacija: Beograd (Srbija) Tekst oglasa Alfa Romeo Giulietta cd radio za multimediju Originalni delovi Moguca ugradnja delova ***MOGUCA DOSTAVA ZA CRNU GORU*** Alfa Romeo 147-156-166-159-GT-MiTo-Giulietta Fiat bravo 2 - croma -grande punto -multipla 2 -punto 3 -stilo-idea Lancia ypsilon-delta-musa-lybra Ukoliko zelite da porucite Posaljite poruku preko sms poruke ili pozovite na telefon 0616115961

VSEVOLOD JOVANOVIĆ - U SVETU ELEKTRONIKE RADIO, TELEVIZIJA, RADAR IZDAVAČ: NOVO POKOLJENJE BEOGRAD 1952 STRANA: 446 TVRDOG POVEZA SA POHABANIM ZAŠTINIM OMOTOM DIMENZIJA. 23 CM STANJE: FAKSIMIL, UNUTRAŠNJOST VEOMA OČUVANA, OCENA. 4... DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 338

Sadržaj: Valovita gibanja i valovi Kolijevka radioveze Kako se predaju i primaju radiovalovi Upotreba elekromagnetskih valova za bežičnu vezu Elekromagnetski valovi pomažu učenjacima Tehničke primjene elekromagnetskih valova Radio na moru i u zraku Radiolokacija Upravljanje mehanizmima pomoću radia Izdavač: Nakladni Zavod Hrvatske, Zagreb Godina: 1948 Broj strana: 68 Meki povez Biblioteka: Priroda Skladište: 2320 NEMA zadnju koricu. Ocena: 3. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Povez: meki Izdavač: Radio B92, Beograd Godina izdanja: 1995 Obim: 171 Stanje: odlično

UTISCI I RASMATRANJA, Velimir Živojinović Izdanje Srpske književne zadruge, Beograd 1940 god, 142 strane, edicija Savremenik, tvrd povez, malo oštećena kod poveza kako je prikazano, osim toga sasvim solidno stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić. U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Velimir Živojinović : IZ KNJIŽEVNOSTI I POZORIŠTA , Knjižarnica Rajkovića i Ćukovića Beograd 1928, str. 200. Sadržaj na slikama. Očuvanost 3; nedostaje prva korica. Велимир Живојиновић Масука, односно — како се сâм потписивао — Massuka (1886 — 1974) био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Својим позоришним радом Масука је задужио и ужи завичај — Доњу Јасеницу (Велику Плану и Смедеревску Паланку. (У Паланци био управник позоришта и режирао 18 представа до одласка у Ниш). Масукино име носи аматерско позориште у Великој Плани. Рођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани, од оца Мате и мајке Злате. Goдину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу. Током Првог светског рата је радио у војној цензури и повлачио се са српском војском 1915. године преко Пећи, Рожаја и Подгорице до Сан Ђованија. Опорављајући се од тежег запаљења плућа након повратка из Сан Ђованија 1916. бива заробљен у Улцињу и одведен у логор Болдогасоњ у Мађарској, данашњи Фрауенкирхен у Аустрији. У логору је остао до јесени 1918. године. Након рата радио је као наставник у Четвртој мушкој гимназији у Београду, а затим прешао у Народно позориште у Београду. Од 11. новембра 1924. до 21. августа 1925. био је управник Народног позоришта у Београду. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха“, а новембра 1919. са Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао“ у којем је објављивао позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Са Боривојем Недићем превео је Шекспирове „Зимску бајку“ и „Ромеа и Јулију“. Једно време био је директор драме Народног позоришта у Нишу, а током Другог светског рата радио је као редитељ Народног позоришта у Београду. Режирао је Молијеровог „Тартифа“, у којем су играли Страхиња Петровић, Олга Спиридоновић и Љубинка Бобић. У браку са супругом Даницом, рођеном Радмиловић 1893, имао је сина Бранимира Живојиновића, германисту и преводиоца. Књижевни рад збирка песама „Ведре и тамне ноћи“ (1922) драме „Станица“ и „Човек снује...“ (1927) песничка збирка „Одблесци у ноћи“ (1928) збирка критика „Из књижевности и позоришта“ (1928)

Štamparija - Jadran Požarevac - Beograd 1938.god Nacrt za omot izradila je gdja K. Garašanin - Sliku Kneza Miloša uz naslovnu stranu radila G-ca Milica Bešević po originalnoj slici - Crtež uz treći čin - Put - radio je g. Dj. Teodorović. G. Slobodanu Jovnoviću - kao čoveku koji ne samo da ume slobodno da misli - što je velika vrlina - nego zna i drugima da dozvoli slobodno da misle - što je danas jedna herojska osobina. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 126.strana

Izdaje PROSVETA Beograd Rođen je 1871. godine u Terehotu, država Indijana. Njegov otac Džon Drajzer bio je Nemac koji je došao u Ameriku da bi izbegao vojnu obavezu, a majka je bila iz Dejtona. Teodor je bio dvanaesto od trinaest dece iz porodice Drajzer. Jedan od njegove starije braće bio je Pol Drajzer, tekstopisac. Teodor je odgajan kao katolik, a kasnije je postao ateista. Nakon što je završio srednju školu u Vorsu, pohađao je Univerzitet u Indijani (1889—1890), od kojeg je odustao. Godine 1983. oženio se Sarom Ozborn Vajt, a brak su okončali 28. decembra 1909. godine. Godine 1919. upoznao je Helenu Rikardson, sa kojim se oženio 13. juna 1944. godine. Preminuo je 28. decembra 1945. godine u Holivudu. Karijera Radio je nekoliko godina kao žurnalista u časopisu Čikago gloub, a nakon toga za St. Louis Globe-Democrat. Napisao je nekoliko članaka o književnicima, a radio intervjue sa Tomasom Edisonom, Teodorom Tomasom i mnogim drugim. Rad na svom prvom romanu Sestre Keri Drajzer je započeo 1899. godine u Momiju, a on je objavljen 1900. godine. U knjizi Sestre Keli, Drajzer je predstavio društvo koje se menja, pisao o mladoj ženi koja odlazi sa sela u Čikago, gde se bori sa siromaštvom i bavi prostutucijom. Knjiga je stekla značajn ugled. Godine 1901. Drajzer je napisao kratku priču Nigger Jeff. Knjiga je u solidnom stanju Tvrd povez 615.strana

Издавање и производња Београд : Народна просвета, [б. г.] (Београд : Народна просвета) Збирка Библиотека савремених југословенских писаца veoma dobro očuvano kao na slikama prva knjiga nema prednju koricu ostatak je odlicno ocuvan sabrana dela gustava krkleca u dve knjige Gustav Krklec rođen je u mestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dete u porodici Augusta i Hermine Krklec.[1] Detinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovom poetskom opusu. Gimnaziju je pohađao u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju. Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu gde je doživeo bombardovanje grada. Zatim se u septembru 1941. preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i sarađivao u ustaškom listu “Graničar” sve do bombardovanja Zemuna, u martu 1944. U tom trenutku bio je predsednik Veslačkog kluba Zemuna.[2] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U septembru 1945. godine u Zagreb je došla i njegova supruga, te je od tada Krklec živeo i radio u Zagrebu sve do smrti. Najvažniji deo Krklecovog književnog dela čini poezija. Njegovo antologijsko pesništvo konciznog, neposrednog i jasnog izraza očituje vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku teskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše sa ruskog, nemačkog, ali i sa slovenačkog i češkog jezika. Posebno se ističu njegovi prevodi Puškina, Prešerena, Brehta. Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja. poezija avangarda prva izdanja predratne knjige sabrana dela milos crnjanski moderna pesnicki modernizam medjuratna knjizevnost

Mek povez, 116 strana, izdanje Narodna knjižnica Beograd, nema godine izdanja, stavljena je okvirno, sigurno je period između dva rata. Roman, preveo Nikola B. Jovanović, prilično solidno očuvana Teodor Fontane (nem. Theodor Fontane; Nojrupin, 30. decembar 1819 — Berlin, 20. septembar 1898) je bio nemački pisac i novinar. Poreklom je iz porodice francuskih emigranata hugenota. Radio je kao apotekar, a zatim novinar, ratni dopisnik i pozorišni kritičar. Bio je glavni sekretar Akademije umetnosti u Berlinu. Po uzoru na engleske i škotske balade piše setne lirske sastave sa motivima iz zavičaja i pruske istorije. Tek kao 60-godišnjak počeo je da piše romane i pokazuje se kao klasični slikar berlinskog građanstva. Jedan je od najznačajniji nemačkih romantičara realizma. Njegovim remek-delom smatra se i „Efi Brist“ (1894) jedan od najslavniji nemačkih romana svih vremena.

Sta da radim Lenjin jako lepo ocuvana

Fali prednja korica Timotije Bogoboj Atanacković (Baja, 22. jun 1826 — Baja, 9. septembra 1858) bio je srpski književnik i advokat.[1] U istoriji srpske književnosti zapamćen je kao utemeljivač srpske romantičarske novele i kao pisac romana „Dva idola”, najvažnijeg romana srpskog romantizma. Pored romana i novela, pisao je i poeziju i putopise. Atanacković je poticao iz ugledne srpske trgovačke porodice Austrijskog carstva. Studirao je prava u Požunu, Pešti i Beču. U Beču je postao deo Vukovog kruga, koji ga je priveo kolu mladih romantičara. Učestvovao je u Srpskoj revoluciji 1848—1849 i Majskoj skupštini, te je zbog odmazde mađarskog suda bio prisiljen da se skloni u Francusku. Od 1848. do 1850. putovao je po Evropi. Tokom 1851. i 1852. godine radio je kao sekretar kod bačkog vladike Platona Atanackovića. Vratio se u svoj rodni grad Baju 1852. U Baji je započeo uspešnu advokatsku karijeru, te je ubrzo napustio pisanje književnih dela. Umro je od tuberkuloze u svojoj trideset i drugoj godini života. 518 str

Odlično očuvano! Autor - osoba Kaman, Milan = Kaman, Milan Naslov Šta je život / Milan Kaman Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1952 (Beograd : Kultura) Fizički opis 46 str. : ilustr. ; 19 cm Zbirka Nauka i život Predmetne odrednice Biologija (popularna nauka) Milan Kaman rođen je u Varaždinu godine 1888. Tamo je završio srednju školu, a prirodne nauke studirao je u Beču i Zagrebu gde je i diplomirao. Nakon završenih studija radio je neko vreme kao asistent Zoološkog instituta u Zagrebu, a zatim na Zoološkoj stanici u Trstu. Kasnije je službovao kao profesor gimnazije u Rumi i Gospiću, a kao direktor u Varaždinu i Novoj Gradiški. Odlikovao se organizatorskim sposobnostima i velikim pedagoškim iskustvom, pa je zdušno pomagao mlađim nastavnicima biologije. U školi je organizovao seminare, praktične vežbe iz biologije i ekskurzije, predavanja u okviru škole i narodnog sveučilišta koje je osnovao u Novoj Gradiški i u Varaždinu. Bio je napredan ne samo u stručnom pogledu nego i politički, pa se za rata kao nastavnik u Slavonskoj Požegi priključio Narodnooslobodilačkom pokretu. Radio je kao prosvetni radnik na oslobođenom teritoriju u Slavoniji. Nakon oslobođenja bio je neko vreme u Odjelu za prosvjetu GNO Zagreb, a zatim profesor na I muškoj gimnaziji u Zagrebu. Godine 1946. prešao je u Hrvatski narodni zoološki muzej kao muzeolog, a od godine 1950. bio je direktor toga muzeja sve do penzionisanja godine 1958. Za čitavo vreme svoga rada – gotovo pola stoleća – delovao je ne samo kao stručnjak nego prvenstveno kao prosvetni radnik u najširem smislu reči, a naročito kao popularizator prirodnih nauka. Bio je suautor brojnih udžbenika za srednje škole, sarađivao je u Glasniku Hrvatskog prirodoslovnog društva i časopisu „Priroda“ već od njenog osnivanja tj. od godine 1911. U popularnim izdanjima „Male naučne knjižnice“ i „Knjižnice Prirode“ štampani su brojni radovi Milana Kamana, koji se odlikuju vrlo lepim, lakim i razumljivim načinom pisanja. Propagirao je i zaštitu prirode u okviru Hrvatskog prirodoslovnog društva i tadašnjeg Odjela za zaštitu prirode Konzervatorskog zavoda. Održao je niz predavanja iz biologije na narodnim sveučilištima u Zagrebu i izvan Zagreba. Bio je doista odličan popularizator prirodnih nauka i mogao bi mnogima mlađima da služi za uzor, pa mu zbog toga i Hrvatsko prirodoslovno društvo duguje zahvalnost za njegovu dugogodišnju suradnju na tome području. MG51

SEKSUALNI ŽIVOT NAŠEG DOBA III. - Ivan Bloh***2225...d...2017. Panteon Beograd-nema godine/negde između dva rata povez-karton,185.str.ćírilica,format: 19 x 13 .cm,knjiga III.- stanje knjige: Korice kao na slici-naknadno krton.-vrlo blage promene,Nema podvlačenja, zapisa... nema ispisivanja iz sadržaja: -slobodna ljubav - zavođenje,život naslada i divlja ljubav , -prostitucija Jan Gotlib (Bogumił) Bloch ( ruski : Иван Станиславович Блиох ili Блох) (24. jul 1836, Radom - 25. decembar 1901/1902, Varšava) bio je poljski bankar i željezničkog finansijer koji je posvetio svoj privatni život na proučavanje moderne industrijske ratovanje . Rođen jevrejske i preobraćen na Kalvinizam , proveo je značajan napor da se protivi prevladava Antisemitske politike od carske vlasti, a bio naklonjen mladoj cionistički pokret. Bloch je studirao na Univerzitetu u Berlinu , radio je u Varšavi banci, a zatim se preselio u St. Petersburgu , glavnog ruskog carstva (koje upravlja mnogo poljskog zemljišta u to vrijeme). Tamo je učestvovao u razvoju Ruske železnice , kako u finansiranju izgradnje novih pruga i pismeno istraživačkih radova na tu temu. Osnovao je nekoliko bankarstva, kreditne i osiguravajućih društava. 1877. imenovan je za člana Znanstvenog odbora ruskog Ministarstva finansija.

Text Oglasa Prodavac prihvata svu odgovrnost za ovaj predmet oglasavanja. IN predmet broj: 70377 Otkup automobila Beograd Otkup automobila Beograd je firma za otkup polovnih automobila u Beogradu koja vrši otkup automobila na kilo, otkup oštećenih automobila, otkup automobila za delove, otkup havarisanih automobila, otkup stranaca tj. otkup stranih automobila sa stranim tablicama, otkup starih automobila, otkup automobila sa lizinga i otkup automobila bez papira. Pored navedenog radimo i otkup vozila u Beogradu svih vrsta tipova i marki. https://otkupautomobilabeograd.com/ Neke od usluga su: Otkup motora, otkup džipova, otkup kamiona, otkup skutera, otkup kombija i otkup oldtajmera. Ako prodajete automobil javite se mi kupujemo, a kod nas je cena automobila najbolja jer radimo otkup polovnih vozila veoma dugo pa dobro poznajemo cene auta. 065/25-71-606 Beograd

SEKSUALNI ŽIVOT NAŠEG DOBA I-III. - Panteon Beograd-nema godine/štampa između dva rata povez-karton,ćírilica,format: 19 x 13 .cm, stanje knjiga: originalne korice neznatno iskrzane po obodu,bez pisanja ,cepanja i sl. -moralni prestupi u sudskom pogledu -problem uzdržavanja -seksualno vaspitanje -neomeltasionizam,preventivno seksualno opštenje,veštačka besplodnost i veštački pobačaj -seksualna higijena -seksualni žiivot u javnosti(seksualno nadri-lekarstvo,oglasi i skandali) -pornografski spissi i slike -ljubav u lepoj književnosti -naučna aknjiževnost u seksualnom životu -pogled u budućnost blag miris na magacin Jan Gotlib (Bogumił) Bloch ( ruski : Иван Станиславович Блиох ili Блох) (24. jul 1836, Radom - 25. decembar 1901/1902, Varšava) bio je poljski bankar i željezničkog finansijer koji je posvetio svoj privatni život na proučavanje moderne industrijske ratovanje . Rođen jevrejske i preobraćen na Kalvinizam , proveo je značajan napor da se protivi prevladava Antisemitske politike od carske vlasti, a bio naklonjen mladoj cionistički pokret. Bloch je studirao na Univerzitetu u Berlinu , radio je u Varšavi banci, a zatim se preselio u St. Petersburgu , glavnog ruskog carstva (koje upravlja mnogo poljskog zemljišta u to vrijeme). Tamo je učestvovao u razvoju Ruske železnice , kako u finansiranju izgradnje novih pruga i pismeno istraživačkih radova na tu temu. Osnovao je nekoliko bankarstva, kreditne i osiguravajućih društava. 1877. imenovan je za člana Znanstvenog odbora ruskog Ministarstva finansija.

Mark Twain : SKICE I PRIPOVETKE , Izdanje EOS Beograd 1938 , str. 96, mali format. Sadržaj na slici. Očuvanost 3; malo pohabano. Američki pisac Mark Tven rođen je 1835. godine, u saveznoj državi Misuri, pod imenom Samjuel Langhorn Klemens. Detinjstvo je proveo u gradu Hanibalu na obali reke Misisipi. Nakon očeve smrti napušta školu i počinje da uči štamparski zanat, a zatim kormilarski posao kojim će se baviti sve do početka građanskog rata 1861. godine. Pseudonim Mark Tven nastao je upravo u danima kada je kao kormilar plovio Misisipijem, a ova fraza se odnosila na termin koji su brodari koristili za označavanje dubine reke bezbedne za plovidbu parobroda. U građanskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u konjici Konfederacije, radio je u rudniku srebra, a 1862. postaje novinski dopisnik i počinje da koristi pseudonim pod kojim će postati poznat. Pored brojnih književnih radova, Tven je ostao upamćen i kao jedan od najvećih američkih humorista. U njegova najpoznatija dela ubrajaju se: Doživljaji Toma Sojera, Doživljaji Haklberija Fina, Jenki na dvoru kralja Artura i Kraljević i prosjak. Osim po književnim delima, Tven je ostao upamćen i kao borac za ljudska prava i veliki poštovalac nauke i tehnologije. Bio je veliki prijatelj Nikole Tesle, u čijoj su laboratoriji provodili mnogo vremena. Umro je 21. aprila 1910. godine u Njujorku, tri godine nakon što je primio počasni doktorat Oksfordskog univerziteta.

Nikola Šop : OD RANIH DO KASNIH PIJETLOVA, Srpska književna zadruga 1939, tvrdi povez, str. 96. Savremenik Srpske književne zadruge broj 33, kolo 9. Poezija. Očuvanost 4-; ima posvetu. Šop, Nikola, hrvatski književnik i prevoditelj (Jajce, BiH, 19. VIII. 1904 – Zagreb, 2. I. 1982). Diplomirao komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1931. Prve pjesme objavio je u Anđelu čuvaru (1918). Do II. svjetskog rata radio je u Beogradu kao gimnazijski profesor latinskog jezika. Za bombardiranja Beograda 1941. teško ranjen, preselio se u Zagreb, gdje je radio kao korektor, a od 1949. kao znanstveni suradnik JAZU sa zadaćom da prevodi hrvatske latiniste (preveo je djela Jana Panonca, J. Šižgorića, Đ. Ferića, I. Đurđevića, K. Pucića, M. P. Katančića i dr.). Nakon studije Knjiga o Horaciju (1935) objavio je i knjigu prepjeva Iz lirike starog Rima (1950) s prijevodima Katula, Propercija i Tibula. Vodio je korespondenciju s francuskim pjesnikom F. Jammesom i engleskim pjesnikom W. H. Audenom, koji je prevodio njegovu liriku. Djelo N. Šopa u znaku je intimističkih meditacija. U tom se tijeku mogu razdvojiti dvije različite, ali komplementarne faze. U prvom razdoblju, od Pjesama siromašnog sina (1926) do zbirke Za kasnim stolom (1943), Šop progovara o »prizemnoj egzistenciji« očitujući ljubav i razumijevanje za svijet malih stvari, bukoličkih ugođaja, običnih zbivanja i skromnih istina. Međutim, iza tog svijeta običnosti i prividne banalnosti sluti se viši, skriveni transcendentalni smisao, a obične i skromne stvari postaju znamen božanskoga reda. Takva ga duhovna dispozicija dovodi u vezu s koncepcijom religioznosti Franje Asiškoga. Stavljajući u središte lirskog interesa statične, kontemplativne slike, pastoralni repertoar motiva, asketski senzibilitet, duhovni ideal siromaštva i božansku antropologiju Isusa u dnevnim situacijama, u najboljoj zbirci toga razdoblja Isus i moja sjena (1934) Šop afirmira »čedni katolicizam«, jednostavna izraza, bez ukrasa i retoričkih bravura. Šopove kratke proze, okupljene u zbirci Tajanstvena prela (1943), tematiziraju fantastične ugođaje i čudesne doživljaje preuzimajući najčešće kôd legende, pučke predaje i bajke. Lirska proza Predavanje o dimovima iz knjige Tajanstvena prela prijelazna je u njegovu pjesništvu, pa se od 1950-ih sve intenzivnije upuštao u filozofske meditacije o fenomenologiji nastajanja stvari i dinamici beskraja svemira. U drugoj se fazi, od svijeta prizemnosti i gotovo pastoralnih ugođaja okreće astralnim prostorima, svemirskim visinama, beskonačnosti i vječnosti te spoznaji nepoznatih svjetova (Kućice u svemiru, 1957; Svemirski pohodi, 1957; Astralije, 1961; Dok svemiri venu, 1975; Nedohod, 1979). Izraz se mijenja i postaje hermetičniji i apstraktniji, u potrazi za novim riječima koje bi morale izražavati nova svemirska ostvarenja. Na tom putu otkriva i bezdan vlastitoga bića: put u nutrinu, u „nedoživljene samoće“. Spjev Tremenda (Mogućnosti, 1961; Kolo, 1964), „spjev jeze i grohota“, govori o doživljaju praznine i izgubljenosti te o rasapu puti i ideje ljepote. U poemama Osvajanje kocke (1974) i O kugli (1974) Šop mijenja prostornu koncepciju doživljaja, povezujući oblike i sfere s ljudskim stanjima i životnim situacijama. Lirika te faze nastavlja se na svemirske uzlete S. S. Kranjčevića i T. Ujevića, ali u hrvatsku kozmičku poeziju unosi i nove akcente: neobično bogatstvo imaginacije, jezičnu invenciju i originalnu simboliku. Izraz je reduciran, geometriziran; smislovi tek naslućeni. Dramski tekstovi i pjesnički dijalozi imaju više poetske nego scenske kvalitete (Pompejanska balada, 1961; Drijada, 1964; Vječni preludij, 1971; Izgubljeni Arijel, 1972; Pjesnikovi rasprodani prostori, 1974; Bosanska trilogija, 1980; Kroz vrevu stećaka, 1987). Djelujući izvan pomodnih struja i tendencija, Šop je izgradio originalan i prepoznatljiv pjesnički izraz koji ga uvrštava u vrh hrvatske poezije te privlači pozornost mnogih hrvatskih i inozemnih kritičara. Poezija mu je prevedena na više stranih jezika. Dobitnik je Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno djelo 1970.

Text Oglasa Prodavac prihvata svu odgovrnost za ovaj predmet oglasavanja. IN predmet broj: 60163 Auto otpad Dule Cacak Auto otpad Dule Cacak Za sve tipove vozila marke Opel polovne i nove delove, po najpovoljnijim cenama možete pronaći kod nas.Delove šaljemo brzom poštom.Naš auto servis Vam pruža sve mehaničarske usluge i ugradnju delova. Kompletna i kvalitetna usluga je nešto što nas izdvaja i po čemu smo godinama unazad poznati.Auto otpad Dule poseduje i svoju Šlep Službu Pozovite nas i uverite se sami….Vaš Auto otpad Dule! Za vise informacije : 064/2173606 Radno vreme : Ponedeljak-Subota – 09h – 18h Nedeljom ne radimo

Kada je vreme za nas radilo Beograd, 1943. 220 strana. Požutela, spolja oštećena kao na slici, unutra popustio povez i odvojio se od korica (knjiga se razdvojila na dva dela, nema pojedinačnih ispadanja listova), potpis na predlistovima, ostalo očuvano. Pol Muse (Paul Mousset, 1907-1981), francuski pisac,rezervni oficir, reporter i putopisac. 1941. nagrađen literarnom nagradom Renaudot za ovaj roman, čiji je originalni naslov `Quand le temps travaillait pour nous`(u ovom izdanju stavljen u podnaslov). Autor kritički govori o sposobnosti francuskih generala i britanske vojske da se uspešno suprotstave nemačkoj vojsci. Kod nas je roman izdat u vreme okupacije, očigledno u propagandne svrhe.

Petar S. Petrović : ROĐA , Srpska književna zadruga 1934, tvrdi povez, str. 166. Roman. Očuvanost 4-; ima posvetu. Савременик Српске књижевне задруге. коло 4 ; књ. 15 Petar S. Petrović Pecija (Lađevac, 9. jun 1899 — Beograd, 20. oktobar 1952) bio je književnik i dramski pisac, glumac i pozorišni reditelj[1]. Otac Stevan je bio guslar i sakupljač narodnih pesama i kafedžija. Majka Evica, domaćica, brat Emil, književnik iz Sarajeva. Završio je glumačku školu u Zagrebu u klasi Branka Gavele i Tita Strocija, (diplomirao 1920). Po završetku glumačke škole najpre je radio kao glumac u Sarajevskom narodnom pozorištu, a zatim, posle nekoliko godina radi u Skopskom pozorištu kao glumac, gde se proslavio u ulozi Hamleta. Godine 1928. dolazi na poziv u Narodno pozorište u Beogradu, gde radi sve do svoje smrti, u svojstvu glumca, reditelja i dramskog pisca, čije se drame prikazuju u istom pozorištu i gde učestvuje i dalje kao glumac, reditelj i dramski pisac. Istovremeno radi i u Radio Beogradu, gde zajedno sa Nikolom Popovićem, glumcem, osniva poznatu i veoma popularnu emisiju „Čas humora“, koja je prva u najavi imala svoj popularni i lako prepoznatljivi „džingl“, koji je počinjao rečima: „Dobro veče, želim svima...“ U Narodnom pozorištu u Beogradu prikazuju se njegove drame „Oslobođenje Koste Šljuke“, u kojoj igraju prvaci Narodnog pozorišta, zatim, „Mis Beograd“, „Pucanj iz publike“, komedija za decu „Družina Mike Miša“ na Kolarčevom univerzitetu i najzad, velika istorijska tragedija, „Dušan, mladi kralj,” koja je okupila sve najveće glumce Narodnog pozorišta u Beogradu. Nažalost, javni tužilac iz Beograda Banić, nakon reprize zabranjuje predstavu, kojoj je trebalo da prisustvuje i kraljević Petar Drugi Karađorđević, prestolonaslednik, jer je navodno utvrdio da predstava predstavlja udarac na političke prilike i sistem u predratnoj Jugoslaviji. Ovu predstavu je režirao veliki reditelj Jurij Rakitin. Zatim, tu je i istorijska drama „Carica Milica“, iz kosovskog triptiha („Carica Milica“, „Olivera“ i „Joasaf“) sa kojom je sa velikim uspehom gostovalo u Ateljeu 212 Kruševačko pozorište[2]. Posle toga, Petar S. Petrović je napravio nekoliko veoma uspelih dramatizacija: Rankovićevu „Seosku učiteljicu“, Ignjatovićevog „Večitog mladoženju“, zatim „Rodoljupce“ i „Ženidbu i udadbu“ Jovana Sterije Popovića, pa „Ugašeno ognjište“, koje su prikazivane u Beogradu i u više pozorišta u Srbiji (Beograd, Zrenjanin, Kragujevac, Kruševac i druga mesta sa pozorišnom tradicijom). Sve dramatizacije su imale velikog uspeha kod publike, a režirao ih je sam autor, iskazavši se ponovo, kao i ranije, i kao vrstan reditelj. Potom piše komediju „Sve po planu“, komad u tri čina, pozorišne slike Branka Radičevića, scensku hroniku „Parlamentarci“, nakon toga komediju „Mis Beograd“, te konačno, poslednju dramu pred izbijanje Drugog svetskog rata pod nazivom „Daktilografkinje“. Posle Drugog svetskog rata napisao je dramske tekstove „Simići“, „Mi ne priznajemo“ i „Pucanj u noći“. Po završetku rata, iako već bolestan, bio je jedan od osnivača Beogradskog dramskog pozorišta u Beogradu, gde je prvu sezonu otvorio, 28. 2. 1948. svojom režijom, predstavom „Mladost otaca“, Borisa Gorbatova. Međutim, nije bio samo pozorišni čovek, već i istaknuti dramski pisac i literata. Napisao je zbirku pripovedaka „Godina dana“, zatim romane „Rođa“ u izdanju SKZ, „Zemlja ostavljena“, „Bez zemlje“ i „Mladi kurjak“, roman za koji je 1936. godine dobio prvu nagradu za najbolji jugoslovenski roman, sve u izdanju Gece Kona. Potom piše „Begunce“ (dva izdanja), dečje priče: „Deca u selu i gradu“, u ediciji popularne „Zlatne knjige“, roman za decu „Mali Milkin“, i konačno „Bele vrane“ (u rukopisu). Neki romani su mu prevođeni na nemački, češki i bugarski jezik. Gostovao je kao reditelj u Pragu, u Narodnom divadlu, na poziv poznatog praškog reditelja Gabriela Harta, i u Sofiji. Godinama je bio stalni saradnik dnevnog lista „Politika“, u kojoj je objavio veliki broj pripovedaka. Sarađivao je i u više drugih listova i časopisa. Neposredno pred kraj rata, krajem 1944. i 1945. godine, pozvan je iz kragujevačkog partizanskog štaba da organizuje kulturni život u Aranđelovcu, a zatim i u kragujevačkom pozorištu, gde je režirao ratnu dramu Leonida Leonova, „Najezda“, kada su ga po završetku premijere partizanski komandanti izneli na ramenima. Umro je relativno mlad, u 52. godini života, kada je sazreo i bio u naponu stvaralačke snage, mada je iza sebe ostavio veliki književni i stvaralački opus. Bio je jedan od najpriznatijih pisaca i dramskih autora između dva rata.

Autor - osoba Batušić, Slavko Naslov 23 pjesme / Slavko Batušić Vrsta građe poezija Jezik hrvatski Godina 1938 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Pododbor Matice hrvatske, 1938 Fizički opis 51 str. ; 21 cm Zbirka Knjižnica Pododbora Matice hrvatske ; knj. 4 ISBN (Karton) Napomene Beleška o piscu: str. [54]. Stanje: nedostaje deo rikne (v. sliku), potpis na predlistu, unutra dobro očuvano Batušić, Slavko, hrvatski književnik, teatrolog, kazališni redatelj, povjesničar umjetnosti, leksikograf i prevoditelj (Novska, 2. VI. 1902 – Zagreb, 25. IV. 1979). Diplomirao je 1925. povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, potom studij povijesti umjetnosti i arheologije nastavio na pariškoj Sorbonnei i na École de Louvre, a doktorirao u Zagrebu 1927. Od 1921. angažiran u zagrebačkome HNK-u, isprva kao asistent redateljima Ivi Raiću i Branku Gavelli, potom tajnik uprave (1923–29), tajnik Drame (1929–35), tajnik i zamjenik intendanta (1935–40) te dramaturg (1941). Za II. svjetskog rata radio u Sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, a nakon rata voditelj je Arhiva i muzeja HNK-a te 1950–72. redoviti profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost (danas Akademija dramske umjetnosti) u Zagrebu. Suutemeljitelj (1966) i voditelj Odsjeka za teatrologiju Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU-a. Osim znanstvenih radova, koje je objavljivao u hrvatskim i inozemnim časopisima, pisao je pjesme (23 pjesme, 1938), novele (Čuda i čarolije, 1931), romane (Na dragom tragu, 1932; Argonauti, 1936; Laterna magica, 1958), putopise (Kroz zapadne zemlje i gradove, 1932; Od Kandije do Hammerfesta, 1937; Od Siene do Harlema, 1941; Pejsaži i vedute, 1959), drame (Komorni trio, 1938) te eseje, feljtone, književne i likovne prikaze. Pisao je o zagrebačkim kazališnim građevinama i prostorima, o repertoaru, prijelomnim datumima i zbivanjima, o školskom, kajkavskom i pokrajinskom kazalištu te o kazališnim umjetnicima, o cenzuri, operi, baletu, skladateljima i scenografiji. Režirao je šesnaest dramskih i četiri glazbena djela te postavio mnogobrojne izložbe. Kao leksikograf surađivao je u hrvatskim i inozemnim enciklopedijskim izdanjima; bio glavni urednik Enciklopedije likovnih umjetnosti te Bibliografije rasprava i članaka likovnih umjetnosti (dvanaesta knjiga) u izdanju Leksikografskoga zavoda. Uređivao je kazališne časopise, priređivao književna izdanja i prevodio s francuskoga i njemačkoga jezika. Dobitnik je Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno djelo (1970) i Nagrade za životno djelo za područje društvenih znanosti (1978). MG52 (N)

Frano Alfirević: PESME, SKZ Beograd 1934, tvrdi povez, str. 144. Očuvanost 4-; ima posvetu na predlistu. Savremenik Srpske književne zadruge. ALFIREVIĆ, Frano, pjesnik, prozni pisac i prevodilac (Zadar, 11. IX 1903 — Zagreb, 2. II 1956). Obitelj A. potječe iz sela Podgrađe (nekadašnja Poljička Republika) i nazivala se Gerončić. Njezin odvjetak preselio se u doba mletačke vladavine u Kaštel-Sućurac. U vrijeme francuske okupacije Dalmacije jedan član obitelji dobio je nadimak »alfiere« (tal. zastavnik), pa je po njemu cijela obitelj dobila ime. Franini roditelji su Josip, sudski činovnik, i Lucija, rođ. Gatić. A. je osnovnu školu polazio u Kotoru (1909–1913), gimnaziju s prekidima u Kotoru i Dubrovniku, a ispit zrelosti položio je 1922. u Kotoru. Poslije petog razreda gimnazije plovio je pola godine kao ložač na brodu. Od 1922. studirao je, a 1926. diplomirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu slavistiku, francuski jezik i knjilževnost. Radio je kao činovnik u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu (1926/1927); bio je privremeni predmetni nastavnik na gimnaziji u Trebinju (1927) i I realnoj gimnaziji u Sarajevu (1928), gdje je doskora suplent te profesor (1929–1935). U međuvremenu je sa stipendijom francuske vlade boravio 9 mjeseci u Montpellieru, a 1934. je u Grenobleu, Parizu i Bretagni. Proučavao je život bretonskih ribara te je o njima napisao raspravu koja je u Francuskoj objavljena i nagrađena. God. 1935. predaje na gimnaziji u Beogradu, 1936. na gimnaziji u Zemunu, a od 1937. na ženskoj realnoj gimnaziji u Sarajevu. Uoči rata je na vojnoj dužnosti kao četni pisar. God. 1941. i 1942. je profesor na II ženskoj realnoj gimnaziji i Državnoj prvoj muškoj realnoj gimnaziji u Zagrebu. Od rujna 1942. do svibnja 1945. je upravitelj knjižnice pri Ministarstvu narodne prosvjete u Zagrebu. Od kraja 1945. do umirovljenja 1947. predaje na I muškoj gimnaziji, II klasičnoj i V nižoj gimnaziji u Zagrebu. — Književnim radom počeo se baviti već u višim razredima srednje škole. Prvu pjesmu Spleen objavio je u listu Mlada Jugoslavija (1922, 3), a prvu kritiku Pitigrilli u Savremeniku (1923, 3). God. 1934. izlazi mu u Beogradu prva zbirka Pesme, a drugu zbirku, More i daleki gradovi, objavio je u Zagrebu 1941. i za nju dobio nagradu Državnog zavoda za narodnu prosvjetu (1942). God. 1942. izlazi mu u Zagrebu knjiga Putopisi i eseji.

VW GOLF 3 kožica menjača (1991-2002) NOVO Lokacija: Zaječar (Srbija, Zaječar) Tekst oglasa VW GOLF 3 kožica menjača (1991-2002) NOVO PULSAR – SINCE 1924 – TRADEMARK ----------------------------------------------------------------------------------------- "ZA UDOBNU VOŽNJU SA STILOM - TRADICIJA KOJA TRAJE" Call centar: 060 66 25 086 "RADIMO NON-STOP" nesmetano "BEZ OBZIRA DA LI JE VANI KORONA, KOLERA, DRŽAVNI UDAR, SVETI TALALEJ, BLAŽENA MARIJA ILI RAMAZAN, jer kao internet prodavnica ne zavisimo ni od policijskog časa ni od veroispovesti. . . porudžbine primamo 24h / 365 dana u godini. . . (sve kao u Nemačku). . . . . . . . . . . . . . "RADNO VREME - DOK NE POPADAMO" . . . . . . . . . . . ISPORUKA IDE "DANAS ZA SUTRA", ODNOSNO SLANJE JE ISTOG DANA (osim nedelje), A PAKET JE KOD VAS NA DOSTAVI ODMAH SUTRADAN NA KUĆNOJ ADRESI (čast izuzecima, na koje nažalost mi ne možemo da utičemo - tipa pukla guma kuriru, izgubljen paket i tome slično - ali i to se da rešiti). Izbor eko-kože (crna, siva, crem, bela, teget, svetlo plava, crvena, žuta, mahagoni-braon. . . ) Izbor 100% prirodne kože (crna. ) Konac po želji (beli, plavi, crni, crveni, žuti (limun i zlatni), crem, sivi, braon (mat i mahagoni), lavanda, pink, bordo, zeleni (fluorescentni, SMB-military i bledo zeleni), narandžasti fluorescentni) Kožica menjača izrađena je od najkvalitetnije eko kože (ili 100% prirodne kože), koja se koristi u auto-industriji za tapaciranje automobila novije generacije. Montaža brza i jednostavna, jer je orginal kroj za Volkswagen GOLF 3 (1991 - 2002). "Volkswagen treće generacije, naslednik je takozvane "dvojke" i radio se od 1991 pa sve do 2002 godine kao limuzina, karavan, i kabiolet. Proizveden je u 4.8 miliona primeraka, i godine 1992 proglašen je za najbolji Evropski automobil. 31. decembra 2008. god, u Nemačkoj je bilo registrovano 1,137,614 Golfova treće generacije, što samo ide u prilog činjenici koliko je to za ono vreme bio kompaktan i pouzdan automobil, da je i posle gotovo dve decenije od prestanka proizvodnje Golf 3 (sada već kao polovnjak), i dalje na ceni. " MONTAŽA 1991-2002 (Nemačka) 1992-1999 (Mexico) 1992-2002 (Južnoafrička republika) Sve fotografije su iz naše "KREATIVNE RADIONICE" i nisu predmet skidanja sa stranih internet sajtova (fotografisano pre / i posle ugradnje). CENA ZA EKO-KOŽU Kožica menjača . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 399 dinara. Ručica menjača (ako je nekom potrebna - ide posebno) . . . . . . . . . . . . . . . . . . = 999 dinara. Cena dostave (u zavisnosti od mesta stanovanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . od 230 do 280 dinara. . . . . . . . . . . . . . . . . ZA PORUDŽBINE VEĆE OD 2000 din. DOSTAVA "GRATIS" . . . . . . . . . . . . . Pored pomenutog Volkswagen GOLF 3, "NA ZAHTEV KUPCA IZRAĐUJEMO KOŽICE MENJAČA I RUČNE ZA BILO KOJI MODEL AUTOMOBILA". SVU ROBU IZ NAŠE PONUDE, ŠALJEMO BRZOM POŠTOM NA TERITORIJI CELE SRBIJE (UKLJUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU). DOSTAVA NA KUĆNU ADRESU. Kontaktirajte nas, i jos koliko danas ulepšajte enterijer Vašeg automobila. Call centar: 060 66 25 086