POLOVAN ISPRAVAN RADIO BUDILNIK MARKE SUPER TECH LEPOG IZGLEDA, SVE RADI NA ISTOM OSIM ŠTO SU BROJEVI MALO IZBLEDELI I NA JEDNOM BROJU MISLIM DA JE U PITANJU MINUT DA NEMA JEDNU CRTU..DATUM NA FOTOGRAFILAMA NIJE VALIDAN IZ RAZLOGA JER APARAT NIJE NAŠTELOVAN. PS.POGLEDAJTE MOJE OSTALE PREDMETE IMA SVAŠTA ZA SVAKOG. https://www.kupindo.com/Clan/Milenko75/SpisakPredmeta

CROWN radiokasetofon, prodajem kao neispravno, nemam ne mogu da isprobam, nedostaje utičnica.

ŽAN KAZNEV SOCIOLOGIJA RADIO-TELEVIZIJE BIGZ BEOGRAD 1976 BIBLIOTEKA MISAO I DILEME Predgovor RATKO BOŽOVIĆ ............................................................ Broš Latinica 145 strana NEKORIŠĆENO

MP3 (bez kartice),usb,FM, zvučnik. i usb kabal za punjenje,kvalitetan zvuk. Ostala je samo crna boja.

*** PROLEĆNA AKCIJA NA LIMUNDU *** Pogledajte moje aukcije s početnim cenama znatno nižim nego na Kupindu! https://www.limundo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakAukcija *** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUČITE TRI ILI VIŠE PREDMETA NA KUPINDU *** !!! PROČITAJTE USLOVE PRODAJE !!! -> PREUZIMANJE, SLANJE, PLAĆANJE Mini bezicni zvucnik, model WS-822, bice Vas savrseni pratilac ako volite da Vasu muziku nosite sa sobom i delite s drugima! - Radio prijemnik s telekopskom antenom omogucice Vam slusanje Vasih omiljenih radio stanica - Moze da radi kao obican zvucnik: povezuje se kablom s mobilnim telefonom, tabletom, mp3 playerom, laptopom, desktopom ili drugim uredjajima koji imaju prikljucak 3.5 mm - Ugradjen MP3 player: samo ubacite microSD katicu ili USB flash memoriju s Vasom muzikom, i on ce je automatski pustiti - Koristi standardnu Li-Ion bateriju tip BL-5C, koja se moze izvaditi i zameniti; nisu ni skupe – ako imate vise komada, Vasa muzika je non-stop! Punjenje je preko USB uticnice u racunaru ili zidu - Kvalitet i jacina zvuka prevazilaze sva ocekivanja! - Kanapce za nosenje oko zgloba ruke - Dimenzije : 11 x 6 x 3 cm Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388 Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388

HRISTOS I PSI VIDOSAV STEVANOVIĆ RADIO B 92 BEOGRAD 1994 APATRIDI Broš Latinica 165 stranice

BRANKO MILANOVIĆ PROTIV NACIZMA RADIO B92 BEOGRAD 2014 APATRIDI a) JUGOSLAVIJA - POLITIČKE PRILIKE .................................................................. LATINICA B R O Š 21 CM 171 STRANICA ODLIČNO dsp17

AUTOBIOGRAFIJE UŽIVO Od Slobodana Jovanovića do danas - Dragoslav Simic Izbor iz Dokumentarnog programaa Govori da bih te video Radio Beograd 2 Izdavac: Draslar Partner Knjiga ne sadzi CD Cvrst povez 182 str. Sadrzaj: Dragoslav Simic: Put ideje autobiografija uzivo Slobodan Jovanovic - Danilo Basta Matija Beckovic Aleksandar Jerkov Dusan Janjic Dejan Kosanovic Isak Asiel Rasko Jovanovic Jovan Cirilov Radomir Putnik Dragoljub Pokrajac Ivan Aleksic Rajko Djuric Djordje Malavrazic Biografski podaci

BEOGRADSKA KNJIGA Beograd 2002 meke korice kao nova sa potpisom autora Knjiga `Zaveštanja Vojina Šulovića` obuhvata dva razgovora koje je autor vodio sa akademikom Vojinom Šulovićem. Prvi je vođen za ciklus emisija Radio Beograda `Gost Drugog programa` u junu 1976.godine. Drugi razgovor je vođen za ovu knjigu. Ova knjiga predstavlja životno-stručni put ovog našeg uglednog lekara i profesora, akademika, kao i uvid u život naše medicine u drugoj polovini XX veka. I biće, slutim, podstrek mladim lekarima u njihovoj profesionalnoj karijeri.

Милета Јакшић: ПЕСМЕ Издавач: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, Београд, 1922.год. Тврди повез, 194 стране, ћирилица. Врло пристојно очувано, уз потпис на предлисту. `Милета Јакшић (Српска Црња, 29. март 1863 — Београд, 8. новембар 1935) је био православни свештеник и српски песник. Милета Јакшић, синовац Ђуре Јакшића, потиче из банатске свештеничке породице. Деда Дионисије и отац Јован су били свештеници у Српској Црњи. Мајка Емилија је умрла кад је имао 7 година. Основну школу је завршио у Српској Црњи, па га је отац уписао у Велику српску гимназију у Новом Саду, коју је похађао од 1880. до 1889. године. Осми разред и матуру је завршио у Осијеку школске 1888/89. године. Од следеће, 1899, учио је богословију у Карловцима, и тада је био подпредседник па председник књижевног богословског друштва `Слога`. Када је завршио богословију 1893. године, уписао се на Филозофски факултет у Бечу, на коме је кратко време слушао професора Јагића, Минора и друге, али је факултет убрзо напустио због материјалних разлога. Конкурисао је безуспешно јуна 1894. године за место ђакона, у Великом Бечкереку. Радио је од 1896. до 1899. године као наставник монашке школе у Хопову у којој је предавао српски језик, историју и хомеолитику. Сам себе је назвао Ленски из (Х)Опова, док је писао стихове живећи на Фрушкој Гори. После укидања монашке школе боравио је у Црњи од 1899. до 1901, па је тражећи ново запослење, из Црње отишао и Темишвар, на дужност конзисторијалног подбележника, где је радио од 1901 до 1903. године. У Темишвару није остао дуго, па се 1904. године вратио у Црњу, примио као помоћник парохију преминулог оца. Потврђен је за црњанског пароха 1907. године и ту остао до 1920. године. За време балканских ратова је скупљао прилоге за српски и црногорски Црвени крст, због чега је 1915. године осуђен на 15 дана затвора. После рата 1919. године напустио је свештенички позив и отишао у Нови Сад, где је радио као библиотекар Матице српске. Маја 1921. године постављен је за суплента катихету у новосадској Мушкој гимназији. Као народни посланик демократа, иступио је јуна 1921. године из Демократске странке, и пришао режиму. Био је то велики идеолошки заокрет, јер је он од 1907. године уз Васу Стајића предњачио међу `кикиндским демократама`, окупљених око листа `Српског гласа`. Почетком 1922. године након што је поднео оставку Матици српској, отишао у Београд, где је радио као секретар Министарства социјалне политике. У Новом Саду је 1928. године склопио грађански брак са Вршчанком Зорком Андрејевић, тада учитељицом у Кларији, у Банату. Са њом је имао ћерку Емилију (1949. године трагично погинула у саобраћајној несрећи). Јакшић је по молби 1923. године пензионисан. Примљена је трочлана породица Јакшић за члана београдске Општине, марта 1932. године. У Београду је живео повучено, готово сиромашки, са породицом, далеко од очију јавности. Болујући од шећерне болести остао је у Београду до своје смрти. Сахрањен је на Новом гробљу у гробници свог стрица, а 1970. године је постављена плоча на родној кући у Српској Црњи.`

DVA ZLOČINA HORHE IBARGUENGOITIA PLATO B e o g r a d 2 O O 3 `SAVREMENA PROZA` 46 HORHE IBARGUENGOITIA (1928-1983) Meksički savremeni književnik i dramaturg. Početkom oktobra 1983. dok je radio na romanu `Isabel`, dobio je poziv da učestvuje na susretu pisaca u Kolumbiji. Nerado je pristao da prekine rad na knjizi. Dana 27. novembra 1983. godine svet je saznao da je pisac poginuo u avionskoj nesreći na letu Meksiko - Bogota. Sahranjen je u Parizu gde je živeo od 1979. godine........... ............................................................ Broš Latinica 1 8 3 stranice NEKORIŠĆENO

Slaviša Sabljić : DEVEDESETE - Iz ratnog dnevnika / Бања Лука : Арт принт, 2005 , Fizički opis 198 стр. ; 20 cm Библиотека Ратни дневник ; 1 Стр. 189-195: Рецензије / Остоја Барашин, Бранислав Божић Биљешка о аутору на задњем кор. листу. Грађански рат -- Босна и Херцеговина -- 1992-1995 -- У успоменама Republika Srpska - ratni dnevnik Očuvanost 4. Славиша Сабљић (Дрвар, 12. септембар 1946 − Бања Лука, 1. новембар 2021) био је дугогодишњи новинар и уредник Радио-телевизије Републике Српске, аутор серијала `Капи завичаја`. Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је шеф Прес-центра Другог крајишког корпуса Војске Републике Српске.

-Izdavač: `Makondo` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 184 -Format: 25 cm -Stanje: kao novo Biografija jednog od najznačajnijih pisaca svih vremena, iz pera Milana Balinde, našeg novinara, pisca, fotografa i izdavača koji je radio kao urednik i novinar u mnogobrojnim glasilima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u onim stranim, kao što su The Miami Herald, El Nuevo Herald, Chicago Tribune, The Seattle Times i drugi. Ova knjiga je klesana novinarskim stilom, i sadrži brojne zanimljivosti iz pišcevog života i njegovih dela, između ostalog i intervju koji je autor uradio sa Markesom 1981. godine, Markesov govor prilikom uručenja Nobelove nagrade, hronologiju prijateljstva sa F. Kastrom i sukoba sa M. V. Ljosom, uz bibliografiju i nezaboravne Gabove citate...

Univerzalni FM transmiter omogućava puštanje muzike sa Vašeg mobilnog telefona, tableta ili mp3 playera na radio frekvenciji koju vi izaberete. FM Transmitter ima 3.5 mm audio jack preko kojeg se povezuje na mobilni telefon, tablet, mp3/mp4 plejer, . . . Na radiu u autu ili u kući se pronadje odgovarajuća frekvencija pa se muzika sa mobilnog telefona, tableta, mp3 playera čuje na radiu. Ima ugrađenu punjivu bateriju od 120 mAh sa indikatorom baterije na LCD-u koji ima plavo svetlo u pozadini. Pogodan je za automobile jer radi i kao hands free. Nakon obavljenog razgovora mobilnim telefonom transmitter nastavlja sa puštanjem muzike. Pamti poslednju korišćenu frekvenciju. Podržava sve smart telefone i mp3/4/5 playere sa 3.5mm jack-om. Podržava sve FM frekvencije od 87.5 ~ 108 MHz(interval 0.1MHz). Ima domet do najviše 5m. U pakovanju se dobija transmiter i usb kabl za punjenje baterije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Franc Mering: KARL MARKS - Istorija njegovog života Franz Erdmann Mehring (27. veljače 1846. - 28. siječnja 1919.) bio je njemački komunistički povjesničar, književni i umjetnički kritičar, filozof i revolucionarni socijalistički političar koji je bio stariji član Spartakove lige tijekom Njemačke revolucije 1918.-1919. Biografija Rane godine Mehring je rođen 27. veljače 1846. u Schlaweu, Pomeranija, kao sin umirovljenog vojnog časnika i višeg poreznog službenika.[1] Studirao je klasičnu filologiju na Sveučilištu u Leipzigu i doktorirao 1882. s disertacijom: `Njemačka socijaldemokracija, njihova povijest i njihovo učenje`.[2] Politička karijera Mehring je radio za razne dnevne i tjedne novine i godinama je pisao vodeće članke za tjednik Die Neue Zeit. U početku je bio pristaša buržoasko-demokratskih ideala i povezao se s nacionalno-liberalnim taborom, no nakon što se upoznao s vođama radničke klase poput Augusta Bebela i Wilhelma Liebknechta Mehringa postupno je krenuo prema socijalizmu.[3] Godine 1868. Mehring se preselio u Berlin na studij i radio u uredništvu novina Die Zukunft. Od 1871. do 1874. Mehring je radio za Dopisništvo u Oldenburgu, pišući izvješća o sjednicama Reichstaga i lokalnog parlamenta. Postao je poznati parlamentarni izvjestitelj radeći za novine Frankfurter Zeitung i Die Waage, novine koje izdaje Leopold Sonnemann. S vremena na vrijeme Mehring je govorio u prilog radničkog pokreta, njegovi su stavovi u početku bili bliski Ferdinandu Lassalleu. Godine 1880. Mehring je počeo proučavati djela Karla Marxa.[4] Mehring je napustio Die Waage nakon svađe sa Sonnemannom i 1884. postao glavni urednik novina Berliner Volks-Zeitung. Istupio je protiv antisocijalističkih zakona Otta von Bismarcka, iako je u to vrijeme i sam bio blizak buržoasko-liberalnim strankama. Godine 1891. Mehring se pridružio Socijaldemokratskoj stranci Njemačke (SPD).[3] Godine 1893. Mehring je dobio pismo od Friedricha Engelsa, u kojem je potonji prvi napisao frazu Lažna svijest.[5][potreban bolji izvor] Između 1902. i 1907. Mehring je bio glavni urednik socijaldemokratskih novina Leipziger Volkszeitung.[1] Od 1906. do 1911. Mehring je predavao u partijskoj školi SPD-a, a od 1917. do 1918. bio je član pruskog parlamenta. Tijekom Prvog svjetskog rata Mehring se počeo distancirati od SPD-a, zajedno s drugim članovima koji su vjerovali da stranka napušta svoju socijalističku agendu donošenjem zakona o slanju više trupa u rat. Godine 1916. osnovana je ljevičarska marksistička revolucionarna Spartakova liga, a Mehring je bio jedan od njenih glavnih vođa uz Karla Liebknechta i Rosu Luxemburg.[1] Mehring je bio naklonjen boljševičkoj organizaciji u Rusiji i cilju Oktobarske revolucije.[1] Mehring je napisao marksističku analizu postupaka švedskog kralja Gustava Adolpha koja je odbacila službeno objašnjenje Tridesetogodišnjeg rata kao ukorijenjenog u religiji, tvrdeći umjesto toga da su ekonomski i društveni interesi različitih klasa bili stvarni poticaji za akciju. Nakon `dugih i iritantnih odgoda zbog vojne cenzure` (prema engleskom prevoditelju Edwardu Fitzgeraldu, američko izdanje iz 1935.), Mehringov Karl Marx: Priča o njegovom životu objavljen je 1918..[6] Klasična Marxova biografija, [6] bila je posvećena kolegi spartakistici Clari Zetkin. Knjiga je kasnije prevedena na mnoge jezike, uključujući ruski (1920), švedski (1921–1922), danski (1922), mađarski (1925), japanski (1930), španjolski (1932) i engleski (1935).[7] ] Smrt i ostavština Već narušenog zdravlja, Mehring je bio duboko pogođen smrću svojih drugova Rose Luxemburg i Karla Liebknechta u siječnju 1919. [1] Umro je nešto manje od dva tjedna kasnije, 28. siječnja 1919. u Berlinu u dobi od 73 godine. Njegov grob sada čini dio Memorijala socijalistima (njemački: Gedenkstätte der Sozialisten) na središnjem groblju Friedrichsfelde u Berlinu. Mehringovi dokumenti nalaze se kao fond 201 u Ruskom centru za očuvanje i istraživanje suvremenih povijesnih dokumenata (RCChIDNI) u Moskvi.[8] Ovaj je materijal također dostupan za korištenje znanstvenicima na tri koluta mikrofilma, uz dopuštenje potrebno od strane centra prije objavljivanja opsežnih ulomaka. Mehringdamm, Mehringplatz i časnička akademija NVA zrakoplovstva koja se nalazila u Kamenzu nazvani su po njemu.

Autor: Vilijem Stivenson Povez: meki Format: 13 x 21 cm Strana: 267 Pismo: latinica Naslov originala: A Man Called Intrepid Prevod sa engleskog: Sanja Mitrović ilustr. Čovek koji je bio središnja tačka svih zbivanja u nadmudrivanju obaveštajnih službi u Drugom svetskom ratu bio je Vilijem Bil Stivenson, kome je Čerčil dao konspirativno ime – NEUSTRAŠIVI. Bio je šef BSC-a – Britanske obaveštajne kancelarije za koordinaciju rada obaveštajnih službi Britanije i SAD. On je o stanju na bojištima znao koliko i Čerčil i Ruzvelt a o stanju iza bojišta i više od njih. Pred njim su drhtali nacifašistički obaveštajci i njihovi šefovi – i ne znajući za njega. Neustrašivi je stvorio „Ultru“, centar za dešifrovanje nacističkih poruka šifrovanih mašinom „Enigma“. U život ovog čoveka, poznatog po ćutljivosti, stalo je mnogo toga: bio je predavač matematike i prirodnih nauka, osnivač fabrika, eksperimentisao je sa radio-programom i televizijom, jedan je od osnivača BBC-ja, bio je borac u rovovima i pilot, zarobljenik u logoru i begunac. Uspeo je da doživi starost, da se povuče u mir i samoću i da o svom životu ispriča svom imenjaku – autoru ovog dela – Vilijemu Stivensonu. k-8

Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича нареченога у калуђерству Доситеја, њим истим списат и издат. Књ. 2 / Доситеј Обрадовић Београд : Српска књижевна задруга, 1893 (Београд : Штампано у штампарији Краљевине Србије) 140, XXИВ стр. ; 20 цм Српска књижевна задруга. коло 2 ; књ. 8 dobro očuvano, drvenom bojicom je neko dete pošaralo naslovnu stranu, može se obrisati Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

Autor: Olivera Katarina Povez: broširan Br. strana: 350 Format: 14x20 Autobiografija pisana pažljivo i polako sa mnogo fotografija žene, umetnice, majke. Olivera Katarina ili Olivera Vučo je srpska glumica i pevačica. Rođena je 5. marta 1940. u Beogradu. Studirala je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Svoju pozorišnu karijeru kao student počela je glavnom ulogom u Narodnom pozorištu u predstavi `Koštana`. Postaje supruga tadašnjeg pozorišnog kritičara Vuka Vuča. Igrala je u desetak domaćih i isto toliko inostranih filmova. Za film Goja nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu Skupljači perja (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Ovaj festival je zatvorila koncertom gde su pored nje pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića... Kod inostranih režisera igrala je u filmovima Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa... Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta, snimila je singl i LP ploče sa srpskom, ciganskom, grčkom, indonežanskom i crnačkom muzikom. Pevala je kompozicije Enia Morikonea, Šarla Demona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača... U čuvenoj francuskoj `Olimpiji` održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena. NAPOMENA: Knjiga nije korišćena, ali je došlo do blagog `gužvanja` gornjeg dela naslovnice, što se vidi i na fotografiji. Drugih oštećenja nema!

Balkan i Balkanci Balkanski institut, Beograd, 1937, ćirilica,tvrd povez, 159 strana Knjga odlično očuvana O nastanku ove knjige:` `Ratko Parežanin, Petar Skoko, Milan Budimir i drugi, su pre Drugog svetskog rata u Beogradu osnovali (1934. godine) poznati Balkanski institut (prestao sa radom 1941. godine usled zabrane okupatorskih vlasti). Ova institucija radila je na naučnom proučavanju političkih, privrednih, kulturnih, etničkih, duhovnih i svakih drugih prilika na Balkanu... vr430

Božidar Kovačević - Ptičije mleko Zlatna knjiga 46 1935. godina PTIČIJE MLEKO , Božidar Kovačević , Zlatna knjiga Beograd 1935 , čudne , strašne i nestašne priče , čuo ih od patuljka pobauljka , od svrake budiranke i od starca bradojarca Čika Boža , Božidar Kovačević rođen je u Studenici, 26. 8. 1902, u činovničkoj porodici. Neretko u njegovoj biografiji piše da je rođen u Beogradu. Činjenica je da je on kao tek rođen donesen u Beograd i kršten i crkvi sv. Marka. Osnovnu školu i III mušku gimnaziju završio je u Beogradu. Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade proveo je godinu dana na Sorboni u Parizu na studijama, slušajući francusku i rusku književnost, rusku istoriju, sociologiju. Radio je kao pisar-dnevničar Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, profesor II muške gimnazije u Beogradu, referent za književnost i likovne umetnosti Ministarstva prosvete, naučni saradnik Instituta književnosti, upravnik arhiva SANU... Umro je u Beogradu 21. 5. 1990. godine. Bio je vaspitač prestolonaslednika Petra. Za vreme nemačke okupacije bio je u logoru na Banjici, zato što je 13.8.1941. odbio da potpiše `Apel srpskom narodu`. Pesnik, pripovedač, književni kritičar i istoričar književnosti, Božidar Kovačević je autor zapaženih studija iz istorije književnosti. Kao istaknuti pesnik između dva rata, zapažen je i po teorijsko programskom tekstu `Boj Apolonov s Marsijem - Prilog proučavanju našeg pesništva`. Njegovi radovi, pesme i proza, prevoženi su na: bugarski, češki, engleski, mađarski, nemački, ruski, slovački i slovenački. Takođe komponovane su i pesme `Mene je majka rodila` i `Dok ulica spi`... ilustrovao Vladimir Ivanović Žedrinski ; edicija Zlatna knjiga broj 46 ; tvrd povez, format 13 x 19 cm , ćirilica, potpisi na predlistu i naslovnoj strani , 160 strana

Autor - osoba Hejerdal, Tur, 1914-2002 = Heyerdahl, Thor, 1914-2002 Naslov Ekspedicija Kon-Tiki / Tur Hejerdal ; [prevela Olga Moskovljević] Jedinstveni naslov Kon-Tiki Expedisjonen. srpski jezik Ostali naslovi Ekspedicija Kon Tiki Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Jugoštampa) Fizički opis [17] listova sa tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Moskovljević, Olga, 1921-2008 = Moskovljević, Olga, 1921-2008 Zbirka Knjiga znanja ; 9 Napomene Prevod dela: Kon-Tiki expedisjonen / Thor Heyerdafil Str.[5]-9: Predgovor / Olga Moskovljević. Hejerdal je tvrdio da su južnoamerički narodi naselili Polineziju u južnom Pacifiku u pretkolumbovska vremena. Organizovao je ekspediciju Kon-Tiki da bi pokazao kako je bilo tehnički moguće preploviti Tihi okean isključivo uz pomoć materijala i tehnologije iz tog doba. Hejerdal i njegovi pomoćnici otišli su u Peru, gdje su pomoću stabala i drugih lokalnih materijala izgradili splav od drveta balsa na domorodački način prema crtežima španjolskih konkvistadora. Zajedno s petoricom ljudi Hejerdal je na tom splavu plovio 101 dan i prešao 7.000 kilometara po Tihom okeanu dok se nije razbio na grebenu ostrva Raroia u ostrvlju Tuamotu 7. avgusta 1947. Jedini moderni komad opreme na splavu bio je radio-aparat. Kon-Tiki je splav na kojoj je norveški istraživač i pisac Tor Hejerdal 1947. zaplovio u ekspediciju na Tihi okean. Dobila je ime po bogu sunca Inka Viracochi, koji se navodno nekad nazivao `Kon-Tiki`. Danas se istorijski splav nalazi u Muzeju Kon-Tiki, u Oslu, Glavnom gradu Norveške. Ekspedicija Kon-Tiki je najuzbudljivija putopisna avantura ikad napisana. Od prve do poslednje rečenice – istinita je. Neverovatno istinita. MG60 (N)

Draženović Josip: Povjest jednoga vjenčanja 1901.g *1540. MK Povjest jednog venčanja : Josip Draženović 1901. -pripovjesti iz primorskog malograđanskog života U Zagreb, Naklada `Matice hrvatske`, 1901. izdanje :Matica hrvatska.; Zabavna knjižnica Format: 13x19.5 cm Broj stranica: 151.,mek povez stanje : nema ispisivanja-male promene od vremena--očuvano STANJE KAO NA SLIKAMA -DRAŽENOVIĆ, Josip, pripovjedač (Stajnica kraj Brinja, 30. XI. 1863 — Zagreb, 1. V. 1942). Gimnaziju završio u Senju 1881, studij prava u Zagrebu 1886. Isprva radio u kotarskim sudovima u Senju i Novom Vinodolskom (1886–89), potom je 1889–1929. sudac u Vrbovskom, Senju, Bakru, Perušiću i Gospiću; 1896–1900. upravitelj je te pristav Kotarskog suda u Perušiću, a 1918–29. predsjednik Sudbenog stola u Gospiću. God. 1935. doselio se u Zagreb, gdje je i umro. — Prvom prozom javio se u bakarskom listu Vragolan, 1881. pod pseudonimom Ivša i Dinčić-Senjčad ljuta. Crtice i putopisne zapise te pripovijetke tiskao u sušačkoj Slobodi, Vijencu, Hrvatskoj vili, Balkanu, Iskri, Savremeniku, Hrvatskom kolu, Književnim novostima te Domu i svijetu. Pisao i pod pseudonimom Brdići šiframa -en i -žn. Draženovićeve su tematske preokupacije u rasponu od lirskih solilokvija i razmišljanja o životu (lirske crtice Iskrice) do Crtica iz primorskoga malogradskoga života, realističkih opisa života malog čovjeka, uglavnom iz senjskog ambijenta. Dosegnuvši gotovo vrhunske realiste hrvatske književnosti, D. je naznačio i neka osvježenja uobičajenoga realističkog strukturiranja (npr. defabulacija). Osim nekih novih tema i motiva, kojima katkada navješćuje prozu J. Leskovara, zapažena je i njegova sposobnost uočavanja detalja i lirske atmosfere, čime podsjeća na kratku prozu I. S. Turgenjeva. Uz F. Mažuranića D. je istaknuti zagovornik crtice kao samostalnoga književnog žanra; sažetost i gnomičnost najdjelatniji su elementi njegova književnog izraza.

CLIO Broj strana: 187 Povez: Tvrd NOVO Edgar Alan Po, čuveni američki pisac, u mladosti je služio kao vojnik, a književnu karijeru započeo je stihovima po ugledu na Bajrona. Uskoro se opredelio za prozu, odabravši kao svoj žanr melodramu sa elementima horora, prva koja je postigla uspeh bila je Pad kuće Ašer. Postavši glavni urednik časopisa Mesindžer ojačao je svoj uticaj na književnoj sceni. Biografija koju piše Piter Akrojd počinje tokom šest poslednjih dana Poovog života. Niko ne zna šta se dogodilo od momenta kada su ga prijatelji ispratili na parobrod u Baltimoru do smrti šest dana kasnije u jednoj lokalnoj kafani. Sjaj genija i ugled pisca vizionara mešao se sa ponorima siromaštva, alkoholizma i gubitaka najdražih osoba koje je odnosila tuberkuloza. Svojim književnim delom Edgar Alan Po predstavlja preteču moderne fantastike, psihološke drame i detektivske priče. Pesnik Tenison rekao je za njega da je “predstavljao najoriginalniji um Amerike”.Biografija Pitera Akrojda stavlja akcenat na Poovo gotovo tragično detinjstvo, sa majkom putujućom glumicom koja je rano preminula, tvrdeći da je nesrećni pisac pronašao svoju porodicu u književnosti, ne toliko svoga doba koliko one koja će tek biti napisana u dvadesetom veku, vraćajući stalno pogled na delo pisca kome savremenici nisu odali zaslužano priznanje koje. Piter Akrojd: Engleski pisac i publicista, rođen 1949. Već sa devet godina napisao je svoju prvu dramu, kasnije se školovao na Kembridžu i Jejlu. Od 1973. do 1977. Radio je za časopis The Spectator, da bi ga kasnije i uređivao. Ispočetka je pisao poeziju, kasnije se opredelio za prozu, pri čemu mu je omiljeni motiv bila istorija, naročito istorija engleske književnosti i umetnosti. Njegovo najpoznatije djelo je London: The Biography, knjiga posvećena njegovom gradu koja je adaptirana u igrano~dokumentarnu seriju za BBC. Osim po njoj, Akrojd je zapažen i po seriji istorijskih knjiganamenjenih mladima. U ediciji Gral, 1999. godine objavljen je njegov roman Testament Oskara Vajlda.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Konrad Adenauer, karijera jednog državnika - Nikola M. Živkovic Konrad Herman Jozef Adenauer (nem. Konrad Hermann Joseph Adenauer; Keln, 5. januar 1876 — Bad Honef, 19. april 1967) bio je nemački političar i prvi posleratni kancelar Nemačke od 1949. do 1963. godine. Uspešno se zalagao za obustavu denacifikacije i izveo je Zapadnu Nemačku iz ruševina Drugog svetskog rata i od nje napravio produktivnu i prosperitetnu državu koja je uspostavila bliske odnose sa Francuskom, Velikom Britanijom i SAD.[1] Za vreme njegove vladavine Zapadna Nemačka je postala demokratska i stabilna država sa međunarodnim ugledom i ekonomskim prosperitetom (Nemačko ekonomsko čudo).[2] Bio je prvi lider Demohrišćanske unije (CDU), a Demohrišćanska stranka je pod njegovim vođstvom postala najuticajnija stranka u zemlji. Adenauer, koji je bio kancelar do svoje 87. godine, nazvan je Der Alte (stari). Prema britanskom istoričaru Roju Dženkinsu on je „najstariji državnik ikada koji je izabran na neku funkciju”.[3] Protivrečio je svojim godinama intenzivnim radnim navikama i neverovatnim političkim instinktom. Zalagao se za široku viziju tržišta baziranim na osnovama liberalne demokratije i antikomunizma. Kao izuzetno vešt političar, Adenauer je bio duboko posvećen prozapadnoj orijentaciji spoljne politike Zapadne Nemačke i njenom vraćanju na svetsku scenu. Radio je na obnovi zapadnonemačke privrede od razaranja Drugog svetskog rata i bio je na čelu nemačkog ekonomskog čuda. Ponovo je uspostavio nemačku armiju (Bundesver) 1955. godine i obnovio odnose sa Francuskom, što je omogućilo ekonomsko ujedinjenje zapadne Evrope. Adenauer je predstavljao oštrog protivnika Istočne Nemačke i uveo je Zapadnu Nemačku u NATO. Za vreme njegovog mandata, Zapadna Nemačka je postala čvrst saveznik Sjedinjenih Američkih Država. Kao veliki rimokatolik, bio jedan od vodećih članova Stranke centra za vreme Vajmarske Republike. Takođe, vršio je funkciju gradonačelnika Kelna (1917—1933) i bio predsednik Pruskog državnog saveta (1922—1933).

Autor - osoba Буйницкий, Виктор Харлампиевич, 1911-1980 Naslov 812 dana na santama Sjevernog ledenog oceana : dnevnik / V. [Viktor] H. Bujnickij ; [preveo s ruskog V. [Vaso] Bogdanov] Jedinstveni naslov 812 dneй v Dreйfuющih lьdah. srpski jezik Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1947 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Prosvjeta, 1947 (Zagreb : Tipografija, grafičko-nakladni zavod) Fizički opis 331 str., [8] str. s fotogr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Bogdanov, Vaso, 1902-1967 = Bogdanov, Vaso, 1902-1967 Papanin, Ivan Dmitrievič, 1894-1986 ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: 812 дней в Дрейфующих льдах / В. Х. Буйницкий Str. 5-10. Predgovor / I. [Ivan] D. Papanjin Napomene uz tekst. Viktor Harlampijevič Bujnicki (1911–1980) – član posade ledolomca „Georgij Sedov“. Učesnik Velikog otadžbinskog rata. Heroj Sovjetskog Saveza (1940). Zaslužni radnik nauke i tehnike RSFSR. Počasni radnik Mornarice, doktor geografskih nauka. Član petnaest polarnih ekspedicija. Autor preko 100 naučnih radova, uključujući 14 knjiga i brošura. Rođen 18. decembra (31. decembra po novom kalendaru) 1911. godine u gradu Čiti u porodici službenika. Godine 1930. diplomirao je u Čitinskoj šumarskoj tehničkoj školi, radio je u tajgama i šumama Habarovske teritorije. 1932. stigao je u Lenjingrad, gde je upisao Rudarski institut. Zatim prelazi u Hidrografski institut, otvoren 1935. godine. Godine 1936, tokom industrijske prakse, učestvovao je u ekspediciji ledolomca Sadko u Karskom moru. Član KPSS (b) / CPSU od 1942. godine. Učesnik arktičkog putovanja parobroda „Georgi Sedov“, gde je Bujnicki bio jedini istraživač – hidrograf-geofizičar. Godine 1940. diplomirao je na Lenjingradskom hidrografskom institutu. Od februara 1940. bio je viši naučni saradnik Arktičkog istraživačkog instituta, a od jula 1941. njegov direktor. Učesnik Velikog otadžbinskog rata od 1941. Borio se na Baltičkoj Crvenoj zastavi, zatim u Severnoj floti, bio navigator na razaraču „Uricki”, vodeći navigator specijalne grupe štaba Severne flote, koja je pratila savezničke transportne karavane. Godine 1942. Bujnicki je opozvan iz flote i ponovo imenovan za direktora Arktičkog istraživačkog instituta, u kojem je, pod njegovim rukovodstvom, stvoren sistem hidrometeorološke podrške arktičkoj plovidbi. Godine 1946. odbranio je doktorat, a 1948. doktorsku disertaciju. Od 1950. – profesor, šef Katedre za okeanologiju Lenjingradskog državnog univerziteta. Preminuo je 18. 6. 1980. Sahranjen je u gradu Lenjingradu Stanje knjige: Korice sa tragovima korišćenja, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju. MG76 (N)