Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 184 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 184 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

Autor: Milutin S. Tasić Format: 24 Br. strana: 198 Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo.

PRVI SVETSKI RAT: Lučijan Boja Naslov Prvi svetski rat : kontroverze, paradoksi, reinterpretacije / Lučijan Boja ; [preveo s rumunskog Dragan Stojanović ; redakcija prevoda Stevan Bugarski] Jedinstveni naslov Primul rǎzboi mondial. srpski jezik Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2015 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 106 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Dragan = Stojanović, Dragan Bugarski, Stevan, 1939- = Bugarski, Stevan, 1939- Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 ; ǂkolo ǂ2, ǂknj. ǂ4 ISBN 978-86-515-1023-9 (karton) Napomene Prevod dela: ǂPrimul ǂrǎzboi mondial / Lucian Boia Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 105-106 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Prvi svetski rat 1914-1918 Knjige Lučijana Boje su više nego polemička ispitivanja u smislu demitologizacije i otklanjanja zajedničkih mesta u istoriji i, implicintno, u rumunskom mentalitetu. Realni ulog je pisanje zajedničke evropske istorije, oslobođen predrasuda i opšteprihvaćenih teorija. Ova je knjiga nužni i jasni sintetički izraz dosadašnjih autorovih ideja, a glavna joj je tematika ‘utemeljujući događaj sveta u kojem živimo’. Po svojoj moralnoj problematici, po svom zamahu i po svojim katastrofalnim posledicama, koje su se neposredno materijalizovale u drugoj svetskoj konflagraciji, Prvi svetski rat ostaje jedna od najprostresnijih drama novije istorije. A Versajski sistem ostaje čin rođenja sadašnje Evrope Potpuno nova, nekorišćena knjiga. bs

VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ Milutin S. Tasić 198 STR. 24 CM Povez: tvrd Jezik: dvojezično; srpsko-engleski Milutin Tasić svojim talentom i mogućnošću da se transformiše u `živu radnju` istorijskog događaja, vladajući jezikom i zanatom književne forme, kroz dijalog ili `Balzakove opservacije`, oživljava lica i događaje o kojima piše do granica autenticnog biografa ili istorijskog učesnika. Naravno, iza svakog romana Milutina Tasića, stoje stotine i stotine detaljno proučenih stranica tekstova, istorijske građe, autentičnih zapisa o licu ili vremenu o kojima piše. Za Milutina Tasića to nije rad, to je zadovoljstvo, zadovoljstvo saznavanja, zadovoljstvo stvaranja, zadovoljstvo življenja, jer čini se da Milutin Tasić živi da bi radio to što radi, ili bolje reći, radi to što radi da bi živeo. Svojim knjigama pisac je uspeo da izbriše jedno dugo ćutanje, toliko neopravdano i zato tako neobjašnjivo; uspeo je da popuni bele mrlje na stranicama naše nacionalne kulture i naše duhovnosti. Čitajuci ove knjige mladi čitaoci ce doživeti nešto što možda nisu znali, zaboleće ih činjenica da njihov srpski narod nikada, skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije bio dovoljno daleko od zla! Za trenutak će nas možda obeshrabriti činjenica da se srpskom narodu - dobro nikad dobrim nije vratilo i da svaki čovek, svi mi, na svojim životnim putevima, nailazimo neprestano na iskušenja i zagonetke, prepreke i provalije, a uvek u sebi nalazimo dovoljno snage da ponovo krenemo. HOD. D. K. 3. +

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiski blok ima sitne staracke pegice, nista strasno! JOHN LAW , Stefan Pollatschek , Nolit Beograd 1938 , Roman o rađanju banknote , Stefan Pollatschek ( 1890 - 1942) bio je austrijski pisac i novinar. Potiče iz jevrejske porodice. Postao je socijaldemokrata i 1933. član udruženja socijalističkih pisaca, koje je austrofašistički režim raspustio sledeće godine. Tri meseca nakon aneksije Austrije Nemačkom carstvu 1938. godine, Pollatschek je sa porodicom izbegao u Čehoslovačku, a odatle u Veliku Britaniju. Pollatschek, koji potiče iz jevrejske porodice, u početku je radio u komercijalnoj profesiji. Postao je socijaldemokrata i 1933. član udruženja socijalističkih pisaca, koje je austrofašistički režim raspustio sledeće godine. Tri meseca nakon što se Austrija pridružila Nemačkom carstvu 1938., Pollatschek je sa porodicom pobjegao u Čehoslovačku, a odatle u Veliku Britaniju. Njegova prepiska i lični zapisi smatrani su izgubljenim do 2015. godine. Do tada, vanjski život pisca bio je donekle rekonstruiran, pre svega svedočenjem njegove ćerke, pisac Gerde Hoffer (1921–2012), koja se nastanila u Izraelu 1978. godine. Gerda Hoffer umrla je 2012. godine i ostavila arhivu Društva Theodora Kramera sa svojim nasledjem ne samo svoje beleške, prepisku itd., Već i beleške svog oca. [2] Roman Dr. Ascher i njegovi očevi, stvoreni 1939-42., Sa imanja su objavljeni tek 2004. godine, nakon što ih je ćerka Gerda Hoffer objavila.

O KNJIZI-Svedočanstvo o okupaciji i stradanjima tokom okupacije 1941-44. godine sa posebnim akcentm na zloglasnu RACIJU 1942. godine u Bačkoj i Novom Sadu. O AUTORU-Andrija Deak (Siget, 9. maj 1889 — Beograd, 6. maj 1980) bio je lekar, književnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-major JNA. Studirao je medicinu u Budimpešti i Beču, gde je diplomirao 1915. Učestvovao je u mađarskoj revoluciji 1919, potom emigrirao u Beč. Godine 1920. emigrirao je u kraljevinu Jugoslaviju i postao lekar u osječkoj bolnici. Od 1921. godine radio je kao vojni lekar u Požegi, Slavonskom Brodu, Nišu, Prištini i Novom Sadu. Uhapšen je tokom racije u Novom Sadu i osuđen na smrt, ali uspeva da pobegne i nastanjuje se u Pečuju. Interniran je u Debrecinu, a zatim ukrcan u voz za logor smrti u Nemačkoj, ali ga spasavaju napredujuće sovjetske trupe. Priključio se NOVJ tokom 1944. Obavljao je dužnosti šefa zaraznog odeljenja Vojne bolnice Glavnog štaba Vojvodine, upravnika Sanitetske oficirske škole i pomoćnika upravnika Vojnomedicinske akademije. Pored lekarskog posla, pisao je članke, romane i pozorišne komade na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku, koji su objavljivani u zemlji i inostranstvu. Po završetku rata prelazi u Pančevo, a zatim u Beograd, gde je bio šef katedre i nastavnik na VMA. Penzionisan je kao general-major 1956. godine. Unapređen je u čin general-majora JNA. Godine 1979. odlikovan je Ordenom za učešće u mađarskoj revoluciji 1919.

RASUTE KOSTI - Mihailo Minić 438 str. Povez: mek Format: 13x20 cm Sadržaj: U ovoj knjizi opisao sam dogođaje i njihov razvoj, kao očevidac i učesnik. Izneta je istina o svemu, što sam video i preživeo. Od učesnika i očevidaca iz ovih događaja, dopunio sam ova izlaganja na terenu, i kasnije u emigraciji. Mnogi ljudi ustručavaju se da pišu istinu o greškama, manama I ljudskim strastima, onih koji su radili u ime naroda i nacije, jer se pojavi reakcija onih koji su sarađivali sa onima, čije se pogreške i strasti nabrajaju. Oni nemaju obzir dostojanstva prema izlaganju, ako se sa njim ne slažu. Njihova je odbrana, vlastodrštvo i zaštita nacije, a oružje dirigovana štampa.Ljudske strasti i samovolja nije rad u ime naroda i nacije, niti se to smatra radom ljudskom pogreškom. Ako se pokuša izneti istina, onda se ističu prigovori, da se vređa nacija i čast onih čija se dela nabrajaju, pod izgovorom, da su radili u ime naroda i nacije, a pisca istine oglase komunistom i da služi neprijatelju, i oglase svakoga za „Brankovića“, ako se ne saglasi sa strastima i voljom samovoljnih.Za otklanjanje odgovornosti, kao praska uvedeno je odricanje sopstvenih naredaba. Mnoga akta i naredbe, izdate i potpisate od onih koji su vodili narod i naciju, oglašene su kao akta i naredbe podmetnute na hartiji sa blanko potpisom. Nekim čudom, do danas nije objavljen nijedan papir sa blanko potpisom, kao dokaz da je blanko potpis postajao. Sa takivim radom onih, koji su radili u ime naroda i nacije, ne slaže se slobodarski duh srpskog naroda. Da bi naraštaji crpeli znanje i iskustvo, naraštajima treba istina o uzrocima stradanja naroda i nacije, a ne slavopojke o događajima. Nepristrasnim ispitvanjem tragičnih grešaka, koje su donele narodna stradanja, naraštaji neće ponoviti ove u budućnosti. Pisac I autor knjige

Društvo ljubitelja starina i umetnosti Kruševac, 1977. Knjiga govori o postanku imena sela. Opisano je kako je 102 sela dobilo ime, a svako ime sela prati ilustracija, tako da ima i 102 ilustracije koje su radili: Vladimir Stojadinović, Đorđe Joković, Milorad Pavlović i Raka Milićević. 240 str. broširan povez. Dobro očuvana, bez pisanja, bez podvlačenog teksta. Ispisana posveta autora na predilištu. 134

PRVOSLAV DAVINIĆ PREKINUTA MISIJA AUTORSKO IZDANJE BEOGRAD 2O14 PRVOSLAV DAVINIĆ, magistirirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, doktorirao na temu nuklerarne bezbednosti, od 1967. radio u departmanu UN za razoružanje, ambasador MIP SRJ za pitanja razoružanja 1991. godine ... Za ministra odbrane Državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran 2OO4. godine. Ostavku dao krajem 2OO5. godine posle niza isfabrikovanih političkih afera, moćnih i tajnih, poslovnih, političkih i finansijskih lobija, kojima je isključivi motiv bila LIČNA KORIST a ne intersi VOJSKE i DRŽAVE !!! Morao je ode i otišao je SVOJEVOLJNO !!!! Tužili su ga, vodili sudske pocese protiv njega i sve sudske pocese Prvoslav DAVINIĆ je DOBIO !!! Redak čovek od INTEGRITETA koga nisU mogli ni uspeli da SLOME !!! Za Srbiju, nažalost Don Kihot, ali dobro je da ih ima makar i na tragu !!! (Mihajlo Grušić) .................................................................... R e f e r e n c e 1. Zašto Vojska nije adekvatno opremljena? 2. Zašto nije rešavano pitanje vojne imovine? 3. Zašto nije vršena kontrola vojnoindustrisjkog i trgovačkog .. kopleksa? 4. Zašto nije izvršena korenita reforma vojnih službi bezbednosti? 5. Zašto vojne službe bezbednosti nisu stavljene pod efikasnu .. demokratsku kontrolu? 6. Zašto je iz vojske OTPUŠTENO 7.OOO ljudi? 7. Zbog čega je sprečena izgradnja 12.OOO vojnih stanova? 8. Kako je sve zloupotrebljavano vojno tužilaštvo! 9. Ko je hteo da iskoristi vojnu imovinu za nevojne svrhe ............................................................. BELEŠKA O AUTORU Na poleđini slika i biografija autora !!! BROŠ LATINICA 368 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO EKSTRA !!!

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Ruske teme - mesijanstvo, inteligencija i nacija Autor: Milan Subotić Izdavač: Logos tvrd povez, ćirilica, 21 cm, 219 str. _____ Studije objavljene u ovoj knjizi napisane su tokom poslednjih pet godina i predstavljaju deo mojih istraživanja ruske intelektualne, političke i kulturne istorije.Iako su prvobitno štampane u časopisima (`Filozofija idruštvo` i `Treći program` Radio Beograda), smatrao sam daobjavljivanje njihovih izmenjenih i dopunjenih verzijaunutar korica ove knjige ima nekog smisla i opravdanja.Više stvari je uticalo na ovo moje, možda pogrešno, uve renje. Jedna se tiče ne toliko statusa časopisa u našoj javnosti (njihove dostupnosti i čitanosti), koliko „tužnesudbine“ periodičnih publikacija sa kojom sam se čestosuočavao tokom seoba sopstvene biblioteke. Naime, u timseobama neretko sam bio primoran da, posle pakovanjaknjiga, ostavim gomile časopisa koje sam godinama sakupljao i, na taj način, pretvorim ih u materijal za reciklažu papira. Bez iluzija o mogućnostima i dometima odupi ranja prolaznosti, smatram da knjige ipak imaju duži „životni vek“. Ako ništa drugo, praktičnije je na jednom mestu sakupiti i objaviti tekstove koji su inače rasuti poprašnjavim sveskama starih časopisa. Tim pre, ako te studije čine izvesnu tematsku celinu, pa se postupak njihovog ponovnog objavljivanja može braniti i argumentimavezanim kako za njihov sadržaj, tako i autorov pristup. Utom pogledu, nadam se, čitalac ove knjige može uvidetikako sakupljeni radovi – studije o ruskom mesijanstvu, rađanju ruske inteligencije, nastanku „jevrejskog pitanja“ izapadnim predstavama o Rusiji – ipak čine nešto više odpukog zbornika autorovih tekstova. (iz predgovora)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lev Izraelevič Zubok (28. decembar 1894, Radomisli [2] — 13. maj 1967, Lenjingrad) — sovjetski američki istoričar. Doktor istorijskih nauka (1940), profesor (1938) Rođen u radničkoj porodici. 1913. emigrirao je sa rođacima u SAD.[3] Pridružio se američkom revolucionarnom pokretu[1]. 1919. pridružio se Komunističkoj partiji SAD. Godine 1922. diplomirao je na Univerzitetu u Pensilvaniji. Dobrovoljno je odlučio da napusti SAD i na poziv Profinterna[1] vratio se u SSSR 1924. godine. 1925. pristupio je KPSS(b). 1924-1930 radio je kao zamenik šefa anglo-američkog odeljenja Profinterna. 1929-1941 predavao je na Moskovskom institutu za filozofiju, književnost i istoriju. 1930-1949 predavao je na Višoj partijskoj školi pri Centralnom komitetu Svesavezne komunističke partije boljševika. 1938-1949, a od 1957. bio je viši naučni saradnik Instituta za istoriju Akademije nauka SSSR. 1942-1949 predavao je na Istorijskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta. 1948-1961 predavao je na Institutu za međunarodne odnose (MGIMO). Godine 1949. suspendovan je sa nastave na Višoj partijskoj školi i na Moskovskom državnom univerzitetu zbog optužbi za kosmopolitizam[4][5]. Oženjen dva puta - prvi put 1919. sa Sesilijom Iljinišnom Grac, iz jevrejskog grada Ržiščeva (Kijevska gubernija), posle njene smrti 1931. sa Aleksandrom Mihajlovnom Naidu. Iz prvog braka ostao je sin jedinac - Martin Zubok (1926-2009). Unuk - Vladislav Martinovič Zubok, amerikanista po obrazovanju, objavljuje istoriju Hladnog rata, političku i intelektualnu istoriju Sovjetskog Saveza. Trenutno je profesor istorije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Balkan i Balkanci Balkanski institut, Beograd, 1937, ćirilica,tvrd povez, 159 strana Knjga odlično očuvana O nastanku ove knjige:` `Ratko Parežanin, Petar Skoko, Milan Budimir i drugi, su pre Drugog svetskog rata u Beogradu osnovali (1934. godine) poznati Balkanski institut (prestao sa radom 1941. godine usled zabrane okupatorskih vlasti). Ova institucija radila je na naučnom proučavanju političkih, privrednih, kulturnih, etničkih, duhovnih i svakih drugih prilika na Balkanu... vr430

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1931 g. Radoslav Vesnić (Kraljevo, 11. septembar 1891 — Beograd 3. septembar 1980) bio je srpski pozorišni glumac i reditelj, profesor glume i dikcije, pisac, prevodilac i novinar. Biografija Još kao srednjoškolac igrao je u đačkom pozorištu Nada, bežao u putujuće pozorište Andre Delinija, potom glumio u omladinskom pozorištu Otadžbina. Po završetku gimnazije primljen je u Narodno pozorište za privremenog člana. Borio se u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine i u Prvom svetskom ratu. Glumu je učio kod Mage Magazinović i u Prvom studiju Hudožestvenog teatra u Moskvi kod Stanislavskog. Završio je Filosofski fakultet u Beogradu. Od 1920. do 1923. godine radio je kao novinar i urednik beogradskog lista Novosti. Sledeće dve godine bio je glumac, reditelj i upravnik drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu odakle odlazi u Osijek za upravnika Narodnog kazališta. Godine 1927. osniva beogradsku operetu koja nastupa u bašti restorana Kleridž na Terazijama i u sali Luksora u Balkanskoj ulici. Od 1928. do 1930. godine bio je sauplent kraljevačke gimnazije. Sezonu 1930/31. proveo je režirajući i glumeći u SNP-u. U periodu od 1931. do 1941. godine je reditelj i direktor drame u Narodnom pozorištu u Beogradu sa jednogodišnjom pauzom kada radi u Umetničkom odeljenju Ministarstva prosvete i kao ataše za kulturu jugoslavenskog poslanstva u Sofiji. Tokom Aprilskog rata 1941. godine komanduje protivvazdušnom baterijom braneći Beograd. Po kapitulaciji odbija položaj upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu i predsednika opštine Kraljevo te ga hapse i odvode na Sajmište, Banjicu i najzad u logore u Nirnbergu i Hamelburgu. U zarobljeništvu učestvuje u radu pozorišnih družina Boem i Zora. Od 1945. do 1947. je direktor i profesor francuskog i srpskog jezika kraljevačke gimnazije i rukovodilac KUD-a Kosta Abrašević. Potom je direktor drame Vojvođanskog pozorišta u Novom Sadu i profesor u Glumačkoj školi. Od 1951. do 1954. godine je upravnik, direktor drame i reditelj u Narodnom pozorištu u Banjoj Luci. Ponovo se vraća u Novi Sad za reditelja u SNP i direktora i profesora Dramskog studija. Kao penzioner režira u Narodnom pozorištu u Pirotu i u Banjoj Luci, u KUD Ivan Klarić u Novom Sadu, predaje u Glumačkoj školi u Prištini. Piše pozorišne kritike za novosadski Dnevnik i Našu scenu, daje osvrte na pozorišne premijere za Radio Beograd. Osniva Savez udruženja ratnika oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1920. godine, njegov je predsednik i pokreće i uređuje list 15. septembar. Radoslav Vesnić (1891–1980), glumac, reditelj, upravnik, druga polovina 20-ih godina 20. veka. Režije Od 1924. do 1965. godine režirao preko 126 premijera u SNP, NP u Beogradu, NP u Osijeku, Sofijskom narodnom teatru, Beogradskoj opereti u Kleridžu, Narodnom pozorištu u Cetinju, Narodnom pozorištu u Somboru, Narodnom pozorištu u Banjoj Luci, Narodnom pozorištu u Kragujevcu, Narodnom kazalištu u Sisku, Narodnom pozorištu u Pirotu. Uloge Od 1906. godine do 1975. godine igrao oko šezdesetak uloga u Narodnom pozorištu u Beogradu, Akademskom pozorištu u Beogradu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu i Narodnom pozorištu u Banjoj Luci. Prevodilački rad Prevodio je sa nemačkog, francuskog i ruskog poeziju, pripovetke i pozorišne komade. Pedagoški rad Bio je profesor srpskog i francuskog jezika, direktor Kraljevačke gimnazije, profesor glume, dikcije i direktor Glumačke škole u Novom Sadu i direktor Dramskog studija u Novom Sadu, profesor dikcije u Glumačkoj školi u Prištini. Odlikovanja Beli orao sa mačevima Zlatna Obilićeva medalja za hrabrost dve srebrne Obilićeve medalje za hrabrost Medalja za vojničke vrline Albanska spomenica orden Svetog Stanislava sa mačevima orden Svetog Vladimira sa mačevima bronzana medalja za zasluge Nacionalnog udruženja ratnika Francuske Legija časti Počasni je građanin Pariza

James Stokley - Science Remakes Our World Ives Washburn, New York, 1944 298 str. tvrdi povez stanje: dobro No Jacket. Issue 682 of Armed Services editions. In this book it is the author`s aim to tell the story of a few of the more important scientific developments of our day. Obviously it will be necessary to omit much that might have been included; but it is hoped that these chapters will give the reader some idea of typical ways by which, in its many branches, science is remaking our world. Physicists, chemists, biologists, psychologists, men and women in all branches of science have taken part, though perhaps the best-known scientific dis coverers of the past few years have been concerned with chemistry. So, before we start on our explorations, let us get acquainted with some of the Chemist`s tools. +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++ Asurvey of new frontiers, as governmental, industrial and educational laboratories collaborate to further knowledge and advance progress. It covers chemistry explosives, fuel, plastics, fabrics, rubber, vitamins, metals, glass, electrons, radio, television, film, sound, atoms and power, shows what the farm contributes to science, what science has contributed to cures. It outlines research programs, present and future, indicates lines of development, it underlines how war-inspired developments will have important applications in future times of peace, it stresses limitations and lacks and what is being done to supplement depleted stores of raw materials. Enlightening -- and in view of many books along similar lines, this seems to present a panoramic view of the entire field. kirkusreview Nonfiction

Autor - osoba Prišvin, Mihail Mihajlovič Naslov Riznica sunca : istinita bajka / M. Prišvin ; [preveo Božidar Kovačević ; ilustracije E. Račeva] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1948 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1948 (Beograd : Omladina) Fizički opis 70 str. : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Kovačević, Božidar Račeva, Evgenia Zbirka Biblioteka pionira Stanje kao na slikama. Prišvin, Mihail Mihajlovič, ruski pisac (Hruščovo, Orlovska gubernija, 4. II. 1873 – Moskva, 16. I. 1954). Rođen je u obiteljskoj vili Krutschevo u guvernorati Oriol (sada u okrugu Stanovljanski , Lipecka oblast u obitelj trgovca. Studirao je u politehničkoj školi u Rigi i jednom je uhićen zbog sudjelovanja u marksističkim krugovima. 1902. godine Prišvin je diplomirao na Sveučilištu u Leipzigu , diplomiravši agronomiju. Tokom Prvog svjetskog rata radio je kao vojni novinar. Nakon rata Prišvin je bio zaposlen kao publicist, a zatim seoski učitelj. Kao istražitelj prirode mnogo je putovao i crpio građu za pjesničku prozu, u kojoj stručni putopis povezuje lokalni folklor s autorovom simbolikom. Počeo je pisati za časopise 1898. godine, ali njegova prva pripovijetka `Sashok` objavljena je 1906. Prišvinova djela puna su poetike, iznimne oštrine promatranja i opisa prirode. Mnoga njegova djela prevedena su na različite jezike i postala su dio zlatnog fonda sovjetske dječje književnosti . Mihail Prišvin nagrađen je s dva ordena. Kareliji je posvetio prozu „U zemlji neplašenih ptica“ (V kraju nepugannyh ptic, 1907), a rezultat je putovanja na Daleki istok tekst „Ginseng“ (Žen’ – šen’, 1933). Objavio je i autobiografski roman „Kaščejev lanac“ (Kaščeeva cep’, 1923–54) te poemu u prozi „Facelija“ (1940). MG7 (N)

Posveta na najavnom listu, inače odlično očuvano. Naslovnu stranu izradio slikar Sava Nikolić. Autor - osoba Merijet, Frederik Naslov Koralno ostrvo / po kapetanu Merijetu ; [prepričao za decu Živojin-Bata Vukadinović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1954 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Udruženje novinara Srbije `Sedma sila`, 1954 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 158 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vukadinović, Živojin Zbirka Zlatna knjiga ; 4 Lepa jedrilica „Gazela“ brodila je uzburkanom pučinom Atlanskog okeana. Na palubi, pored starog mornara Marka Mansfilda stojao je jedan dečak. – Kakve su one male ptice, koje lete iznad samog mora? pitao je dečak mornara. – To su, vidiš, ptice koje se obično pojave kada se približuje nepogoda. Zato ih mornari i nazivaju pticama bure. – Da li ste vi, čika-Marko, pretrpeli već neki brodolom? Da li ste bili na nekom ostrvu, kao Robinzon Kruso? – Brodolom sam pretrpeo, Vilieme, ali o tom Robinzonu ništa nisam čuo. – O, to piše u jednoj knjizi koju sam lane čitao. Kada se more umiri, sve ću vam ispričati. A sada moram dole, jer sam obećao mami da neću dugo ostati na palubi. – Uvek tako drži svoju reč, drago dete! rekao je stari mornar. Daj mi ruku, da ne padneš, pa kada se vreme prolepša, ja ću ti pričati o mome brodolomu, a ti meni o tvome Robinzonu… SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40.). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Poslije rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živio i radio u Beogradu. MG103 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice se odvojile od tabaka, i poslednjih 8 stranica takodje, sve ostalo uredno. Brakovi je zbirka kratkih priča iz 1884. koju je napisao August Strindberg. Kratke priče i njihovi opisi braka bili su doprinos raspravi o moralu 1880-ih. Odlomak u jednoj od kratkih priča doveo je do toga da je Strindberg procesuiran za bogohuljenje i priveden pravdi na takozvanom suđenju brakova, ali je oslobođen. August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roman uzavrele krvi Stefan Żeromski (Strawczyn, 14. kolovoza 1864. - Varšava, 20. studenog 1925.), poljski književnik. Pisao je romane, dramska djela, pripovijesti. Zbog svojih rodoljubivih raspoloženja bio je 1888. zatvoren od ruskih carističkih vlasti. Bio je jedno vrijeme duhovni vođa omladine; kritika ga je nazivala `nezasićenim srcem` i `savješću naših dana`. Dao je majstorske opise poljskih krajolika. Prozna su mu djela prožeta lirskim pasažima koji ponekad nalikuju na pjesme u prozi. Djela Popioły Ludzie bezdomni Dzieje grzechu Uroda życia Walka z szatanem Stefan Żeromski rođen je 14. listopada 1864. u Strawczyn, blizu Kielcea. Dana 2. rujna 1892. oženio se udovicom Oktawiom Rodkiewiczowom, rođenom Radziwiłłowiczównom, koju je upoznao u toplicama u Nałęczówu, čiji je suvlasnik bio njezin očuh. Jedan od svjedoka na vjenčanju bio je romanopisac Bolesław Prus, Oktawijin obožavatelj koji nije bio za brak.[3] Mladenci su se preselili u Švicarsku, gdje je Żeromski radio od 1892. do 1896. kao knjižničar u poljskom nacionalnom muzeju u Rapperswilu. Na Oktawijin zahtjev, Prus, iako nije bio obožavatelj Żeromskijevih spisa,[4] pomogao je paru koji se borio koliko je mogao. Godine 1913. Żeromski je zasnovao novu obitelj sa slikaricom Annom Zawadzkom, koju je upoznao 1908.; imali su kćer Moniku. Godine 1924., kao priznanje za postignuća Żeromskog, predsjednik Stanisław Wojciechowski dao mu je trosobni stan na drugom katu Varšavskog kraljevskog dvorca.[5] Iste godine Żeromski je ušao u uži izbor za Nobelovu nagradu za književnost.[6] Preminuo je 20. studenog 1925. u Varšavi.

Dragoje Lukić - Kozarsko detinjstvo Narodna knjiga, Beograd, 1973 70 str. meki povez stanje: vrlo dobro Učesnik NOR-a od 26. avgusta 1942, od dana kada su ga partizani oslobodili iz ustaškog logora za djecu u Jastrebarskom. Odrastao je u Petoj kozarskoj brigadi kao kurir, politički delegat voda, član Sreskog komiteta Skoja i Okružnog odbora Usaoja za Kozaru. U sedamnaestoj godini član KPJ; u sedamnaestoj godini ratni vojni invalid. Radio u Upravi državne bezbjednosti, odnosno Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove, i Muzeju revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. U međuvremenu završio je školu Odeljenja zaštite naroda, maturirao u partizanskoj gimnaziji i diplomirao istoriju umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pisanjem se bavi od 1959. godine. Oblast njegovog interesovanja je NOR i socijalistička revolucija, posebno stradanje djece u fašističkim logorima i učešće u ratu najmlađih iz Bosanske krajine. Pored knjiga „Ranjeno djetinjstvo“ (Rad, Beograd, 1961), „Sred Kozare tvrde ploče“ (Rad, Beograd, 1962), „Kozarsko djetinjstvo“ (Nacionalni park „Kozara“, Prijedor, 1976), „Kozara — istorijske fotografije“ (Nacionalni park „Kozara“, Prijedor, 1978) i „Rat i djeca Kozare“ (Narodna knjiga, Beograd, 1979) objavio je i znatan broj priloga, feljtona, sjećanja i dokumentarnih zapisa u raznim listovima i časopisima. Na temu NOB i socijalističke revolucije realizovao je stalne izložbene postavke „Putevi pobjede“ (Bosanska Gradiška, 1979), „Borbeni put Pete kozarske brigade“ (Kasarna „Kozara“, Banja Luka, 1972), „Revolucionarna prošlost Podgradaca“ (Podgradci, 1976), „Dječji logor Jastrebarsko“ (Pionirski centar Jastrebarsko, 1982) i velike pokretne izložbe „Epopeja Kozare“ (Beograd, 1982) i „Jasenovac 1941-1945“ (Jasenovac, 1986). Dobitnik je nagrade „4. jul“ Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije za publicistiku 1980. godine.

SRPSKA VOJSKA U EVROPSKOM RATU - Dr JOV. HADŽI VASILJEVIĆ PREDAVANJE ODRŽANO U NOVOM SADU 6. JANUARA 1919. GODINE 32 STRANA, BROŠ POVEZ. KORICE MALO ZACEPANE NA NEKOLIKO MESTA. Јован Хаџи-Васиљевић (Врање, 18. октобар 1866 — Београд, 29. март 1948) је био српски историчар, етнограф и књижевник. Основну школу завршио је у Врању, гимназију у Врању и Нишу, а Велику школу (историјско-филолошки одсек) у Београду. Докторат из филозофије положио је у Бечу 1898. Као чиновник Министарства иностраних послова службовао је од 1898. до 1904. у Битољу, Скопљу и Београду. Државну службу напустио је 1904. Од тада па до 1940. године био је секретар Друштва Светог Саве. Све време је радио на националном просвећивању Срба у Турској. Учесник је балканских ратова и Првог светског рата. Јован Хаџи-Васиљевић је написао велики број радова из историје, географије и етнологије. Вредност његових радова је у томе што су засновани на теренским истраживањима, а посебно на просторима Старе Србије и Македоније (Јужне Србије). Био је уредник часописа `Браство`, билтена Друштва Светог Саве. Најважнији радови Јована Хаџи-Васиљевића су: Прилеп и његова околина, Београд, 1902; Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања I–II, Београд, 1909, 1913; Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918 , Нови Сад, 1922; Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији, Београд, 1928; Хаџи-Васиљевић, Јован (1930). Скопље и његова околина: Историска, етнографска и културно политичка излагања. Београд: Штампарија Свети Сава. Аутобиографија, Врање, б. г. У градском парку у Врању 2012. постављена је спомен биста са његовим ликом. Такође и једна улица у Bрању носи његово име.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zivot Eugena Delacroixa, odlomci iz Dnevnika Sa 32 Ilustracije Ežen Ferdinand Viktor Delakroa (franc. Delacroix Ferdinand Victor Eugène;[1] Sen Moris, 26. april 1798 — Pariz, 13. avgust 1863) bio je francuski slikar, glavni predstavnik romantizma.[2] Radio je portrete, istorijske kompozicije, predele i mrtve prirode. On se borio protiv sivila u slikarstvu neoklasicista. Ežen Delakroa, Sloboda vodi narod 1830. U koloritu njegovih slika ima jakih tonova boje, obojenih senki i naporedo postavljenih komplementarnih boja. Delakroovo slikarstvo se oslanja na barokno slikarstvo, posebno Rubensovo. Javnosti je postao poznat 1824. godine nakon izlaganja njegove slike Pokolj na Hiosu (gde prikazuje borbe Grka protiv Turaka). Pun naziv slike glasi Pokolj na Hiosu: grčke porodice u iščekivanju smrti ili ropstva. Konzervativci su sliku nazvali pokoljem slikarstva, dok su je drugi oduševljeno pozdravili. Nije slikao po narudžbini, već je ljude s kojima je dolazio u kontakt, a na koje je gledao kao žrtve romantične patnje. Tako imamo i slike poput Odaliske i Frederik Šopen. Između ostalog naslikao je i Zauzeće Carigrada, kao i Grčka umire na ruševinama Misolungija. Takođe je i ilustrovao dela romantičara ali i drugih, čega je jedinstven primer delo Sardanapalova smrt i veliki broj Šekspirovih, Bajronovih i Danteovih likova ušao je u nasleđe evropske kulture zahvaljujući najviše slikama Ežena Delakroa. Slikao je i portrete od kojih su najpoznatiji Šopen i Žorž Sand. Odlazi u Afriku (Alžir, Maroko), gde slika život i običaje lokalnog stanovništva.[4] Tu se ističu etnografske kompozicije kao : Alžirske žene u haremu, Jevrejska svadba u Maroku, Beli konj u vihoru (gde koristi kombinaciju svetlo-tamnog). Uz slike, ostavio je i Dnevnik,[6] u kojem je četiri decenije beležio misli i uočavanja o umetničkim pojavama svog doba; njegova bogata korespondencija objavljena je u dva toma 1878. godine. Životopis Dante i Vergilije u Paklu (1822), ulje na platnu, Luvr, Pariz Delakro je rođen u Sen Moris an Šalansonu, u jugoistočnoj Francuskoj. Nagađa se da je njegov pravi otac bio političar i diplomata Šarl Moris de Taleran, koji je bio prijatelj porodice i kojem je po izgledu i karakteru sličio. Pokolj na Híosu (1824), Luvr, Pariz Grčka umire na ruševinama Misolongija (1826), Muzej lepih umetnosti, Bordo. Godine 1815, u 17. godini života, Ežen Delakro je stupio u atelje Pjer-Narcisa Guerina, koji je svojim strogim akademskim shvatanjima mogao malo uticati na Delakroa.[10] Tu je kopirao dela P. P. Rubensa i Veroneza, a cenio je i engleske pejsažiste (R. P. Bonington, Džon Konstabl) koje je upoznao tokom svog putovanja u Englesku 1825. godine. U pariskom je Salonu debitovao 1822. godine delom Dante i Vergilije u paklu, kojim je obeležen prelom između akademskog klasicizma J. L. Dejvida i novog naziranja, koje se istodobno s književnim romantizmom, borilo za slobodu likovnog izraza. Slika je nastala pod uticajem Žerikove slike Splav Meduze. Alžirke u Haremu (1834), Luvr, Pariz Godine 1832. putuje u Alžir i Maroko, gde dozreva njegov smisao za jake kolorističke ekspresije. Delakroa je velikom upornošću radio skice i studije svega što je video, nastojeći naročito da fiksira ritmove pokreta. Boravak u kraju egzotičnih nošnja, krajolika, flore i faune fiksiraće na brojnim platnima u više verzija, neobično bogato ekspresivnog kolorita (Alžirke u haremu, 1834, Židovsko venčanje u Maroku, 1839, Borba konja u staji). Od 1833. do 1861. godine izvodio je po narudžbi velike dekoracije u pariskim javnim ustanovama (plafon u Senatu, 1846, i Luvru, 1850), palatama i crkvama (nedovršena Burbonska palata 1831-37; Borba Jakova s anđelom u crkvi Sveti Sulpis, 1855). Delakroa je 1862. učestvovao u stvaranju Francuskog društva umetnika (Société Nationale des Beaux-Arts). Njegov prijatelj, pisac Teofil Gotje, postao je predsedavajući, a slikar Eme Mije bio je zamenik predsednika. Zima 1862–63 bila je izuzetno teška za Delakroa. Bolovao je od teške upale grla koja se pogoršala tokom proleća. Svojoj pouzdanoj domaćici, Ženi Le Giju, ostavio je dovoljno novca za život, dok je naredio da se sve u njegovom studiju proda.[12] Dana 13. avgusta 1863. Delakro je preminuo i sahranjen je na groblju Per Lašez. Delo Svojom imaginacijom, dinamikom, te rodoljubivim zanosom Ežen Delakroa se suprotstavljao akademskim formulama i ustrajavao na slobodi likovnog izraza. Tako je u vreme Španske revolucije 1830. godine, u rodoljubivom zanosu naslikao čuvenu sliku Sloboda predvodi narod. Slika prikazuje alegorijski lik slobode među stvarnim učesnicima ustanka koje mu je opisao brat, učesnik revolucije. U odabiru tema i tehnika (uljene boje, akvarel, freska, i drugo) bio je vrlo raznolik, a bio je i neobično dobar crtač.[11] Slikao je velike kompozicije, u kojima je prikazivao dramatične trenutke iz istorije (Car Justinijan sastavlja zakonik, 1826; Krstaši osvajaju Carigrad, 1841), mitološku tematiku (Medeja, 1838), biblijske prizore (Dobri Samaritanać`, 1850; Tobija i anđeo, 1863), egzotične zveri i konje (Lov na lavove, 1854), teme iz dela Dantea, Vilijama Šekspira, Dž. G. Bajrona, V. Skota i J. V. Getea (većinom u grafici).[7] Slika Pokolj na Hiosu (1824) prikazuje patnje Grka pod osmanskom vlašću, čime je umetnik podupirao opštu podršku za Grčki rat za nezavisnost. Ono je prožeto dramom, unutrašnjom napetošću i saosećanjem za ljude koji pate, kao i većina njihovih slika. Velikim fresnim kompozicijama istorijskih, mitoloških i alegorijskih tema odslikao brojne zidove i plafone javnih i privatnih rezidencija u Parizu i Versaju. Radio je i portrete, posebno likove muzičara (Frederik Šopen, Ektor Berlioz, Nikolo Paganini). Time što je rehabilitirao boju kao početak slikarske kreacije, nagovestio je impresionizam, te nadahnuo slikare kao što su Pjer Ogist Renoar, Žorž-Pjer Sera i Vinsent van Gog.

Božidar Kovačević - Ptičije mleko Zlatna knjiga 46 1935. godina PTIČIJE MLEKO , Božidar Kovačević , Zlatna knjiga Beograd 1935 , čudne , strašne i nestašne priče , čuo ih od patuljka pobauljka , od svrake budiranke i od starca bradojarca Čika Boža , Božidar Kovačević rođen je u Studenici, 26. 8. 1902, u činovničkoj porodici. Neretko u njegovoj biografiji piše da je rođen u Beogradu. Činjenica je da je on kao tek rođen donesen u Beograd i kršten i crkvi sv. Marka. Osnovnu školu i III mušku gimnaziju završio je u Beogradu. Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade proveo je godinu dana na Sorboni u Parizu na studijama, slušajući francusku i rusku književnost, rusku istoriju, sociologiju. Radio je kao pisar-dnevničar Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, profesor II muške gimnazije u Beogradu, referent za književnost i likovne umetnosti Ministarstva prosvete, naučni saradnik Instituta književnosti, upravnik arhiva SANU... Umro je u Beogradu 21. 5. 1990. godine. Bio je vaspitač prestolonaslednika Petra. Za vreme nemačke okupacije bio je u logoru na Banjici, zato što je 13.8.1941. odbio da potpiše `Apel srpskom narodu`. Pesnik, pripovedač, književni kritičar i istoričar književnosti, Božidar Kovačević je autor zapaženih studija iz istorije književnosti. Kao istaknuti pesnik između dva rata, zapažen je i po teorijsko programskom tekstu `Boj Apolonov s Marsijem - Prilog proučavanju našeg pesništva`. Njegovi radovi, pesme i proza, prevoženi su na: bugarski, češki, engleski, mađarski, nemački, ruski, slovački i slovenački. Takođe komponovane su i pesme `Mene je majka rodila` i `Dok ulica spi`... ilustrovao Vladimir Ivanović Žedrinski ; edicija Zlatna knjiga broj 46 ; tvrd povez, format 13 x 19 cm , ćirilica, potpisi na predlistu i naslovnoj strani , 160 strana

Autor - osoba Hejerdal, Tur, 1914-2002 = Heyerdahl, Thor, 1914-2002 Naslov Ekspedicija Kon-Tiki / Tur Hejerdal ; [prevela Olga Moskovljević] Jedinstveni naslov Kon-Tiki Expedisjonen. srpski jezik Ostali naslovi Ekspedicija Kon Tiki Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Jugoštampa) Fizički opis [17] listova sa tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Moskovljević, Olga, 1921-2008 = Moskovljević, Olga, 1921-2008 Zbirka Knjiga znanja ; 9 Napomene Prevod dela: Kon-Tiki expedisjonen / Thor Heyerdafil Str.[5]-9: Predgovor / Olga Moskovljević. Hejerdal je tvrdio da su južnoamerički narodi naselili Polineziju u južnom Pacifiku u pretkolumbovska vremena. Organizovao je ekspediciju Kon-Tiki da bi pokazao kako je bilo tehnički moguće preploviti Tihi okean isključivo uz pomoć materijala i tehnologije iz tog doba. Hejerdal i njegovi pomoćnici otišli su u Peru, gdje su pomoću stabala i drugih lokalnih materijala izgradili splav od drveta balsa na domorodački način prema crtežima španjolskih konkvistadora. Zajedno s petoricom ljudi Hejerdal je na tom splavu plovio 101 dan i prešao 7.000 kilometara po Tihom okeanu dok se nije razbio na grebenu ostrva Raroia u ostrvlju Tuamotu 7. avgusta 1947. Jedini moderni komad opreme na splavu bio je radio-aparat. Kon-Tiki je splav na kojoj je norveški istraživač i pisac Tor Hejerdal 1947. zaplovio u ekspediciju na Tihi okean. Dobila je ime po bogu sunca Inka Viracochi, koji se navodno nekad nazivao `Kon-Tiki`. Danas se istorijski splav nalazi u Muzeju Kon-Tiki, u Oslu, Glavnom gradu Norveške. Ekspedicija Kon-Tiki je najuzbudljivija putopisna avantura ikad napisana. Od prve do poslednje rečenice – istinita je. Neverovatno istinita. MG60 (N)

Božidar Kovačević - Ptičije mleko - Zlatna knjiga 46 PTIČIJE MLEKO , Božidar Kovačević , Zlatna knjiga Beograd 1935 , čudne , strašne i nestašne priče , čuo ih od patuljka pobauljka , od svrake budiranke i od starca bradojarca Čika Boža , Božidar Kovačević rođen je u Studenici, 26. 8. 1902, u činovničkoj porodici. Neretko u njegovoj biografiji piše da je rođen u Beogradu. Činjenica je da je on kao tek rođen donesen u Beograd i kršten i crkvi sv. Marka. Osnovnu školu i III mušku gimnaziju završio je u Beogradu. Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao stipendista francuske vlade proveo je godinu dana na Sorboni u Parizu na studijama, slušajući francusku i rusku književnost, rusku istoriju, sociologiju. Radio je kao pisar-dnevničar Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, profesor II muške gimnazije u Beogradu, referent za književnost i likovne umetnosti Ministarstva prosvete, naučni saradnik Instituta književnosti, upravnik arhiva SANU... Umro je u Beogradu 21. 5. 1990. godine. Bio je vaspitač prestolonaslednika Petra. Za vreme nemačke okupacije bio je u logoru na Banjici, zato što je 13.8.1941. odbio da potpiše `Apel srpskom narodu`. Pesnik, pripovedač, književni kritičar i istoričar književnosti, Božidar Kovačević je autor zapaženih studija iz istorije književnosti. Kao istaknuti pesnik između dva rata, zapažen je i po teorijsko programskom tekstu `Boj Apolonov s Marsijem - Prilog proučavanju našeg pesništva`. Njegovi radovi, pesme i proza, prevoženi su na: bugarski, češki, engleski, mađarski, nemački, ruski, slovački i slovenački. Takođe komponovane su i pesme `Mene je majka rodila` i `Dok ulica spi`... ilustrovao Vladimir Ivanović Žedrinski ; edicija Zlatna knjiga broj 46 ; tvrd povez, format 13 x 19 cm , ćirilica, potpisi na predlistu i naslovnoj strani , 160 strana