Prodajem dva polovna, ispravna mikrofona za taksi radio stanicu - Kenwood mikrofon 8 pina - Monacor DH-95N mikrofon 4 pina - Maxon prednja ploča radio stanice ( zvučnik 4 oma 2w D7xŠ4xV3cm.)+ 2 potenciometra https://www.ebay.co.uk/itm/142974897062 https://www.ebay.com/itm/284848107482

FALI MU SAMO POKLOPAC GDE IDU BATERIJE.

Samsung YP-k3 - MP3 Player/FM Radio/Photo ... 1Gb, bez ikakve druge opreme tipa punjač, USB kabl, slušalice itd, polovan i ispravan sa dobrom baterijom koja je poslednji put držala preko 10 sata u režimu slušanja muzike, a jedini `problem` su mu vertikalne crte preko display-a koje ne smetaju u funkcionalnosti, ali su ipak vide (pogledati slike), detaljne karakteristike i uputstvo pogledajte na net-u po navedenom modelu, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Stanje: Novo Bоја: Crna Dostava: Plaćena dostava Pokupiti na licu mesta Tip: Bluetooth Prenosivi

Sifra: 79-613-788 Description: 100% new USB program cable for Kenwood type radios Super stable and efficiently program your radios without efforts. It comes with software CD and USB driver Cable Length: Approx. 100cm Application radios: Kenwood handheld Radio: TK-240, TK-250, TK-255, TK-260, TK-260G, TK-270, TK-270G, TK-272G, TK-278, TK-278G, TK-340, TK-349, TK-350, TK-353, TK-360, TK-360G, TK-370, TK-370G, TK-373G, TK-378, TK-378G, TK-430, TK-431, TK-715, TK-2100, TK-2102, TK-2107, TK-2118, TK-2160, TK-3100, TK-3101, TK-3102, TK-3107, TK-3118, TK-3160 Linton handheld Radio: LT-2288, LT-3288, LT-6288, LT-5288, LT-3188, LT-2188, LT-3260, LT-2268, LT-3268 , LT-6188. PUXING handheld Radio: PX-666, PX-777, PX-777 Plus, PX-328, PX-888, PX-888K WEIERWEI handheld Radio: VEV-3288S Wouxun handheld Radio: KG-659, KG-669, KG-669 PLUS, KG-679, KG-679 Plus, KG-689, KG-689 Plus, KG-UVD1P, KG-UV6D FDC handheld Radio: FD-268A, FD-268B, FD-278, FD-289, FD-6288, FD-880 BaoFeng Radio: UV-5R , UV-3R Plus, UV-5RA, UV-5RB, UV-5RC, UV-5RD, UV-5RE, UV-5RA+, UV-5RE+ BF-888S BF-777S BF-666S Package Includes: 1 x USB Programming Cable for BAOFENG 1 x CD drive

predgovor Dusan Batakovic Nova,perfekt edicija Srbija 1914-1918,,urednik Zoran Kolundzija Prometej,,, Radio-televizija Srbije

Britain Advances Ratno izdanje Izdavac - Longmans Green Godina - 1943. BBC Radio, Ratna propaganda Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 21 cm,32 str. (66)

Sony diktafon one touch recording , 2 tape speeds , microcassette corder M-330 kao nov, ali ide kao neispravan jer je od stajanja razvucena gumica pa zavija (nije radio 2 godine) Izuzatan za studente,novinare...

Aleksandar Nenadovic Izdavac: radio B91, 1998. mek povez, strana 255 Vrlo dobro stanje - S Nikezicem u ratu - S Nikezicem u miru - Liberalizam i nacionalizam - Saradnja i razlaz s Titom - Gde smo sada, posle svega - Zapisi o ratu, posle rata - Dokumenti, beleske, citati

SVET O NAMA 1941 - 1945 1 - 3 Slobodan Nešović RAD Beograd 1983. Panorama svedocanstava o tome sta je mislio svet o Jugoslaviji u toku drugog svetskog rata. Iz sadržaja : radio London, strana štampa, TIMES, Sovjetska štampa, Čerčil, odjek događaja od 27. marta, britanci i amerikanci o Draži Mihailoviću, smrt Nikole Tesle, emigrantska vlada u Londonu, Teheranska konferencija, Krimska konferencija u Jalti, kriza oko Trsta. 3 knjige, tvrd povez, 847 + 498 + 763 strana Ц15

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Roman iz severnjačkoga života Laurids Bruun (rođen 25. juna 1864 u Odenseu, † 6. novembra 1935 u Kopenhagenu) je bio danski pisac. Takođe je pisao pod pseudonimom Pieter Adrian van Zanten. Laurids Bruun radio je kao kupac u Bataviji (Džakarta) za ujakovu trgovačku kuću. Evropsku slavu, takođe u nemačkom prevodu, stekao je svojim robinsonadama, ljubavnim pričama i pričama o Južnom moru, koje su rezultat njegovog sopstvenog iskustva. 1890-ih putovao je na nekoliko studijskih putovanja kroz Evropu, Malu Aziju, Jugoistočnu Aziju i Južna mora.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zagreb 1943 god. Tvrd povez. 257 str. Ilustrovano Rafael, pravog imena Raffaello Santi da Urbino, bio je talijanski slikar i arhitekt Visoke renesanse. Bio je učenik kod svog oca zlatara i kipala Giovannija Santija. U početku slika svoje prve Bogorodice, a dolaskom u Firencu na njega utječu toskanski majstori, te radi velike oltarne slike Bogorodice s djetetom, djelomice u pejzažnim ambijentima. U Rimu je boravio u službi papa i oslikao je tri odaje u Vatikanu freskama s povijesnim, mitološkim, alegorijskim i biblijskim temama. Kao graditelj je sljedbenik kasnog Bramanteova stila, a bio je upravitelj gradnje bazilike Sv. Petra. U Rafaelovu slikarskom djelu došao je do punog izražaja duh visoke renesanse sa svojim zanosom za klasičnu harmoniju i idealnu ljepotu. Kao objektivna vrijednost u slikarskoj umjetnosti ostaju čistoća njegovih crteža, jasnoća kompozicije, vedrina kolorita i neposredna ljudska realizacija portreta. Rafael je izvršio golem utjecaj na svoje učenike i suradnike. Njegov crtež i kompozicija bili su uzor mnoštvu njegovih sljedbenika. Od jeseni 1504. Rafael boravi i radi u Firenci na svojim prvim slikama. Tu se upoznaje sa radovima ondašnjih slikara, Leonarda da Vincija, Andree del Sarta, Michelangela i Fra Bartolomea. U Firencu je došao sa namjerom da ostane nekoliko mjeseci i da prostudira radove tih slikara, međutim tu ostaje četiri godine i 21. travnja 1508. potpisuje pismo koje je poslao svom stricu sa `Rafaelo. Slikar u Firenci`. U međuvremenu boravi na kratko u svom rodnom mjestu Urbino i u Perugiji. U tom vremenu nastaju njegove poznate slike o majci `Božijoj`; Madonna u zelenom (1505, Sveta Obitelj (1507), Vjenčanje Djevice (1504.). Rimsko doba Portet Pape Julija II., 1512., ulje na platnu, 63 × 40 cm, palača Pitti, Firenca. Krajem 1508. po preporuci Bramantesa Rafael dobija poziv od pape Julija II. da dođe u Rim da bi ukrasio privatne odaje sa freskama u Vatikanu. Glavni članak: Rafaelove sobe U Rimu dobija nalog za nalogom od pape, da freskama uljepša tri sale (Stance). Devet godina je radio na te tri Stanze u Vatikanu: 1509. - 1511. u tom vremenu je radio na prvoj sali Stanza della Segnatura 1511. - 1514. Stanza d`Eliodoro 1514. - 1517. Stanza dell`Incendio di Borgo Godine 1511. Rafael upoznaje Michelangela koji je radio strop poznate Sikstinske kapele. Kroz poznanstvo sa Sebastijanom del Piombom, koji je također u to vrijeme radio u Rimu, Rafael se upoznaje sa venecijanskim slikarstvom. Kod svih fresaka koje je Rafael uradio za Vatikan, pomagali su mu učenici iz njegove radionice kao i ostali radnici koje je on angažovao. Kod programa za Sala di Constantino za koju je Rafael napravio idejnu skicu očigledno je malo figura koje je on lično svojom rukom nacrtao, dalje izvođenje preuzeli su njegovi učenici od 1520. do 1524. Giulio Romano i Giovanni Francesco Penni. Tokom radova na stancama umire papa Julije II. 21. veljače 1513. i Giovanni de Medici dolazi kao papa Lav X. na prijestolje 11. ožujka. I novi papa je također bio privržen Rafaelu i nakon smrti Bramantea 11. ožujka 1514. proglašen je za nasljednika, i već 1. travnja te iste godine Rafael postaje arhitekt i izvođač radova. Godine 1515. postaje konzervator antičkih monumenata u Rimu, a pri tom ga podržava njegov prijatelj Baldasare Kasfiglione, u studenom te godine kupuje Rafaelo kuću u Borgo. Dana 20. travnja 1519. su prvih sedam tepiha koji su u Flamenskoj tkani, okačeni na zidove u `Sikstinskoj Kapeli`. Na veliki petak, 6. travnja 1520. u 37. godini života Rafael umire od neprekidne visoke temperature. Pogreb je izvršen sljedećeg dana uz veliku počast, a sahranjen je u Panteonu.

NACIJA PROTIV NARODA: Džemal Sokolović **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Nacija protiv naroda : Bosna je samo jedan slučaj / Džemal Sokolović Vrsta građe knjiga Jezik bosanski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2006 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 297 str. ; 24 cm Zbirka Biblioteka XX vek. Posebna izdanja ISBN 86-7562-049-7 (broš.) Napomene Tiraž 750 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 291-294. Predmetne odrednice Etnicitet Nacija Nacionalizam Nacionalni identitet Uz pomoć Univerziteta u Bergenu i Istraživačkog saveta Norveške, Džemal Sokolović je više godina radio na projektu `Istraživanje dobra u Bosni i izgledi za pomirenje`. Rezultat istraživanja je preko 500 sakupljenih svedočanstava o međuetničkim i međureligijskim dobrim delima koje su ljudi svih naroda i vera u Bosni učinili jedni drugima tokom poslednjeg rata, kao i film `l bi svjetlost...`, nastao na osnovu istraživanja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Evgenije Spektorski Evgenije Spektorski (rus. Evgeniй Vasilьevič Spektorskiй, ukr. Єvgen Vasilьovič Spektorsьkiй) (Ostrog, 15/27. oktobar 1875 — Njujork, 3. mart 1951), pravnik, doktor prava, profesor univerziteta (Varšava, Kijev, Beograd, Prag, Ljubljana i Njujork). Prije odlaska u emigraciju, bio je rektor Kijevskog univerziteta, a kasnije predsjednik Beogradskog društva ruskih naučnika.1) Život i rad Tokom 1898. završio je pravni fakultet u Varšavi. Radio je potom na katedri državnog prava. U periodu 1901—1903. bio je na naučnom putovanju. Od 1913. bio je profesor univerziteta u Kijevu. Godine 1918. izabran je za dekana pravnog fakulteta a kasnije i za rektora kijevskog univerziteta. Godine 1920. emigrirao je prvo u Čehoslovačku, a zatim u Jugoslaviju gdje je bio profesor univerziteta u Beogradu i Ljubljani (1930—1945). Nakon Drugog svjetskog rata je prešao u SAD. Tu je od 1947. bio profesor pravoslavne duhovne akademije Svetog Vladimira...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. izdanje! Beograd XXI veka: iz starih utopija i antiutopija - Ivo Tartalja Mnogi pisci starog i novog doba opisuju grad kakav prema njihovom shvatanju treba da bude sazdan. Ukoliko su im zamislili neostvarive, njihovi se opisi nazivaju utopije. Neki drugi pisci, ili isti pisci u drugim vremenima, više su skloni da govore o tome kakav grad ne treba da postane. Kao da su puke replike u polemici sa utopistima, njihovi su spisi prozvani antiuptopije ili distopije.“ Sadržaj: GODINA 2071. Grad iz mašte i grad maštanja Beograd na karti utopija Objavljivanje teksta Ko je mogao biti autor Podatak Arkadija Varađanina Neiščitani pisac Podudarne teme Đorđa Natoševića Bledi obrisi razvalina GODINA 2095. Antiutopija Svetolika Rankovića GODINA 2011. Prognoza – ili utopija? – Stojana Novakovića LETA GOSPODNJEG 1989. PRILOZI Milan Jovanović, Nove Varoši – Novi Beograd Beograd posle 200 godina Svetolik Ranković, U XXI veku Stojan Novaković, Nakon sto godina Ivo Tartalja (Beograd, 31. jul 1930 — Beograd, 3. novembar 2020) bio je srpski teoretičar i istoričar književnosti, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i počasni član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u kojem se nalazi porodična Zbirka porodice Tartalja. Biografija Ivo Tartalja rođen je 31. jula 1930. u Beogradu, u jednoj od poslednjih grofovskih porodica na Balkanu.[1] Njegov otac bio je književnik i pesnik Gvido Tartalja a stric slikar Marino Tartalja.[2] Tartalja se školovao u Beogradu, gde je završio Osnovnu školu „Vuk Karadžić“, Prvu mušku gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet (filozofska grupa), na kome je doktorirao 1961. godine.[2] Radio je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filozofskog, potom Filološkog fakulteta od 1955. do penzionisanja 1995. godine.[2] Pored redovne nastave na fakultetu izvodio je tečajeve za postdiplomsku nastavu u Beogradu, Novom Sadu i Prištini.[2] Po više semestara takođe je održavao nastavu iz teorije književnosti na novoosnovanim fakultetima u Nišu i Kragujevcu.[2] Od osnivanja Instituta za književnost i umetnost (najpre Centra za teoriju književnosti i umetnosti) radio je u ekipi osnivača i više godina kao referent za estetiku (1960–1968).[3] Radio je kao sekretar Odbora za kritička izdanja u SANU (1972-1975), kao član uredništva biblioteke „Književna misao“ Srpske književne zadruge, edicije „Srpska književna kritika“[4] Instituta za književnost, kao i u redakcijama više periodičnih publikacija. Preminuo je 3. novembra 2020. godine u Beogradu.[2] Tartalja je bio počasni član i osnivač Adligata.[5] Dela Kao posebna izdanja objavio je knjige: Počeci rada na istoriji opšte književnosti kod Srba (Srpska akademija nauka i umetnosti, 1964), - doktorska disertacija[6] Đure Daničića lekcije iz estetike ( Institut za književnost i umetnost, 1968)[7] Pripovedačeva estetika, prilog poznavanju Andrićeve poetike (Nolit, 1979)[8] Beograd 21 veka – iz starih utopija i antiutopija (Srpska književna zadruga, 1989)[9] Put pored znakova (Matica Srpska, 1991, Zavod za udžbenike, Banja Luka, 2006)[10] Teorija književnosti za srednje škole (Zavod za udžbenike, Beograd, 1998, 2000, 2003, 2006, 2008, 2013)[11] Do praestetike (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2007)[12] Pesma o pesmi: širom književnosti (Srpska književna zadruga, 2013)[13] Estetika Đure Daničića, posthumno, 2019.[14] Priredio je za štampu Studije i kritike Ljubomira Nedića, tri knjige Sabranih dela Bogdana Popovića (O umetnosti i stilu, Književna teorija i estetika, Listići i drugi članci), i knjigu Vojina Rakića Bogdan Popović iz razgovora davnih. Uredio je i pojedine zbornike. Bibliografija njegovih radova objavljenih do 1986. godine objavljena je u sklopu dela „Anali Filološkog fakulteta” 1979. i 1996. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ujedinjenje Nemačke, dr Dragoljub Pavlović. Sa istorijskim kartama. 1. Prošlost Nemačke do reformacije 2. Nemačka od reformacije do Francuske revolucije 3. Nemačka za vreme Francuske revolucije 4. Nemačka za vlade Vilhelma I 5. Vihelm I, osnivač nemačkog narodnog jedinstva Dragoljub Pavlović, Draža (Knjaževac, 16. jun 1867 − Beograd, 3. april 1920) bio je srpski političar, istoričar, doktor filozofije, profesor i akademik. Bio je član Narodne radikalne stranke i prvi predsednik Privremenog narodnog predstavništva Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca.[1][2] Biografija Rođen je 16. juna 1867. godine u Knjaževcu. Osnovnu i nižu gimnaziju pohađao je u rodnom gradu, a gimnaziju u Nišu. Završio je istorijsko-filološki odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radio je kao profesorski pripravnik, suplent, u Zaječaru i jedno vreme je boravio kao državni pitomac u Beču. Potom je radio kao profesor učiteljske škole u Beogradu i usavršavao se u Nemačkoj, gde je odbranio doktorat iz filozofije.[3] Po povratku u Srbiju postao je profesor niže učiteljske škole u Knjaževcu, a zatim profesor u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Njegovo sledeće radno mesto 1893. godine bila je katedra istorije na Velikoj školi u Beogradu. Postao je jedan od osam prvih redovnih profesora Univerziteta u Beogradu 1905. godine.[3][2] Dragoljub Draža Pavlović izabran je 4. februara 1905. za dopisnog člana Srpske Kraljevske Akademije (Akademije društvenih nauka), dok je pravi član postao 16. februara 1920.[4] Bio je član Narodne radikalne strane i prvi predsednik Privremenog narodnog predstavništva 1920. godine i kao takav prvi predsednik Jugoslovenskog Parlamenta.[1] Preminuo je u Beogradu od srčanog udara 3. aprila 1920. Sahranjen je vrlo svečano 5. aprila, sa svim počastima koje dolikuju položaju na kojem se nalazio i njegovom radu.[2] Dragoljub Pavlović je bio pokretač i urednik lista Timočanin i političko-književnog časopisa Dela, u kome je objavio više svojih radova. Ostali su objavljeni u posebnim knjigama, ili u izdanjima Akademije nauka. Najvažniji su mu radovi: U očima revolucije 1848 godine, Ujedinjenje nemačkog naroda, Administracija i crkvena politika Austrije u Severnoj Srbiji od 1717−1739, Požarevački Mir, Kočina Krajina, Kultura i ratovi.

-Izdavač: `Matica srpska` -Povez: Tvrd sa omotnicom -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 500 -Stanje: dobro očuvano Mikhail Ivanovich Rostovtzeff, ili Rostovcev (ruski: Mihailo Ivanjovič Rastojcevcev; 10. novembar / oktobar 1870 - 20. oktobar 1952) bio je istoričar čija je karijera zauzela 19. i 20. vek i koja je proizvela značajne radove o staroj rimskoj i grčkoj istoriji. [1] Bio je član Ruske akademije nauka. Rostovtzeff je bio sin latinskog učitelja. Po završetku studija na univerzitetima u Kijevu i Sankt Peterburgu, Rostovcev je radio kao asistent, a zatim kao redovni profesor latinskog na Univerzitetu u Sankt Peterburgu 1898–1918. [3] 1918. godine, nakon Ruske revolucije, emigrirao je najprije u Švedsku, zatim u Englesku, i konačno 1920. u Sjedinjene Države. Tamo je prihvatio stolicu na Univerzitetu Viskonsin-Madison pre nego što se preselio na Univerzitet Jejla 1925. godine gde je predavao do penzionisanja 1944. [4] On je nadgledao sve arheološke aktivnosti ove druge institucije uopšte i iskopavanja posebno Dura-Europos. [5] Veruje se da je skovao termin `karavan grad`. [6]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Naslovna strana i ilustracije: Slobodan Bogojevic Dušan Kostić (Peć, 23. januar 1917 — Meljine, 19. oktobar 1997) bio je srpski književnik. Rođen je u Peći. Detinjstvo je proveo u Plavu gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Beranama, a potom Filozofski fakultet u Beogradu. [3][4]Još kao student, pre Drugog svetskog rata, pisao je revolucionarne pesme. Učestvovao je u ratu kao partizan. Posle rata je bio urednik Radio Beograda, lista „Borba“, „Književnih novina“, časopisa „Mladost“, „Književnost“, „Savremenik“. Napisao je više zbirki pesama: „Pjesme“, „Zemlji voljenoj“, „Poema o gradu i ljubavi“, „Proljeće nad rovom“, „Govor zemlje i mreže“. Napisao je zatim više romana: „Gluva pećina“, „Sutjeska“, „Modro blago“ i „Gora koštanova“.[3] Za svoj rad dobio je više nagrada, među kojima i nagradu Udruženja književnika Srbije za dečju poemu „Gradić Jelengaj“ i za zbirku pesama „Zov lišća“. Dobio je 1979. Zmajevu nagradu za delo „Postojbina masline“. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Herceg Novi.

Никола Трајковић: МЕЂУЛУЖЈА новеле Издавач: НАРОДНА КЊИЖНИЦА, Београд, 1920-30? Меки повез, 100 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама, уз потпис на предлисту. РЕЂЕ У ПОНУДИ `ТРАЈКОВИЋ Никола – песник, приповедач, драмски писац и преводилац (Београд, 17. VII 1896 – Краљево, 6. VIII 1985). Рођен је у угледној трговачкој породици на Варош-капији, у кући крај савског моста, коју је достојно овековечио у својим делима (посебно у књизи Стари Београд, 1977). Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. После повлачења кроз Албанију стигао је у Француску, где је неко време радио као контролор у париском метроу, а потом је, после трогодишњих студија у Греноблу, 1920. добио диплому високих студија француске литературе и језика. Исте г. дипломирао је и у Бгду на одсеку за француски језик и књижевност. Запослио се као професор француског језика у београдској гимназији. Једно време (од 1921) био је генерални секретар НП у Бгду, уредник позоришне стране листа „Време“, уређивао је прву илустровану позоришну ревију код нас – часопис „Comoedia“ (од 1923. до 1925), писао надахнуте есеје о знаменитим глумцима (пре свега о Пери Добриновићу, Чича-Илији Станојевићу, Драги Спасић, Сави Тодоровићу, Добрици Милутиновићу итд.) и све време се бавио књижевношћу и много преводио, најрадије у стиху. Према сопственом признању, превео је, или боље рећи препевао, око тристо хиљада стихова Превера, Елијара, Мишоа, Арагона, Сен-Џон Перса и других. Пензионисан је 1951, а радио је до последњег часа. У књижевности се јавио још 1912. песничким и другим прилозима у „Пијемонту“ и ондашњим вечерњим листовима, а истрајао је на нашој књижевној ветрометини више од седам деценија. У књизи Споменар о старом Београду (1984) – по којој је ТВ Бгд снимила и постхумно емитовала (30. IX 1985) истоимену емисију из серије „Некад и сад“ – Т. је опевао свој родни град, његову прошлост и спасао од заборава многобројне знаменитости. Поред свега писао је о позоришту и за позориште. Драматизовао је популарни роман Данијела Дефоа Робинсон Крусо и написао три драме: Ћоса (1926), Девојка бржа од коња (1934) и Краљевић Марко (1978). Ови оригинални комади, под насловом Три драме, штампани су у Бгду 1981. Девојка бржа од коња изведена је на београдском радију и у НП у Скопљу, још док је била у рукопису. На сцени СНП је 1951. играна Т. драматизација Робинсон Крусо по Д. Дефоу.` (Из Енциклопедије СНП)

Betty Crocker`s Guide to Easy Entertaining PRVO izdanje 1959g tvrd povez 176 strana engleski jezik bogato ilustrovana Rediscover the classic 1959 edition of `Betty Crocker`s Guide to Easy Entertaining` The year was 1959. People watched `Leave It to Beaver` on TV and listened to Elvis on the radio. And when they entertained, they turned to this indispensable guide from Betty Crocker, which you may remember from your mom`s or grandma`s kitchen. Now you too can rediscover Betty Crocker`s secrets for great parties. This authentic reproduction of the 1959 book gives you a nostalgic snapshot of an earlier era--and a mother lode of party tips and recipes that have stood the test of time. Inside you`ll find: Great ideas for a wide range of get-togethers, from dinners and buffets to barbecues, brunches, and potlucks89 time-tested recipes, 208 charming illustrations, and 11 nostalgic color photographsTried-and-true party favorites like Vichyssoise, Parmesan Oven-Fried Chicken, Herb Batter Bread, and Brownie Peppermint Pie poslednja spirala na rikni iskrzana , lepo očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dušan Miklja rođen je u Beogradu, gde se i školovao. Mnogo je putovao i boravio više godina u Africi, odakle je kao dopisnik izveštavao o dramatičnim istorijskim događajima. Lično je poznavao mnoge državnike, ali i gerilske vođe. Autor je zbirki priča Sultan od Zanzibara, Kosmopolitske priče, Bilo jednom u Beogradu, Hronika nastranosti,kao i njenih proširenih izdanja Dranje dabrova i Uloga jelovnika u svetskoj revoluciji, Potapanje Velikog ratnog ostrva,romana Put u Adis Abebu, Krpljenje paučine, Kraj puta i Njujork, Beograd,putopisno-esejističke proze Crni Sizif, Trbuh sveta i Putopisi po sećanju. U pozorištu mu je izvedena drama Orden, koja je na međunarodnom festivalu u Moskvi dobila nagradu za najbolji savremeni antiratni tekst. Hronika nastranosti prevedena je na engleski jezik. Na osnovu romana Njujork, Beograd napisao je scenario po kome je snimljen film. Isti roman dobitnik je nagrade „Zlatni Hit Libris“ za jedno od najčitanijih književnih dela. Napisao je i više publicističkih dela, istorijskih hronika i radio-drama. Bavi se i prevođenjem. Živi i radi u Beogradu kao nezavisni novinar i pisac.

Tvrd povez, 55 strana, izdanje Matice hrvatske 1938, poezija Prično dobro očuvana, ima posvetu, i dva pečata, SFRJ i NDH, konzulat u Bratislavi Antun Nizeteo (Zadar, 5. veljače 1913. − 4. travnja 2000.), hrvatski domovinski i iseljenički književnik, prevoditelj, knjižničar, povjesničar i diplomat Rodio se je u Zadru. U Zadru i Sinju je išao u osnovnu školu. U Splitu je završio klasičnu gimnaziju. Poslije mature bio je neko vrijeme u uredništvu splitskoga dnevnog lista Novog doba. Zatim je otišao u Zagreb gdje je diplomirao na Pravnom fakultetu 1936. godine. Poslije studija odlužio je vojni rok u Zemunu. Zaposlio se je kao državni službenik u Iseljeničkom uredu Ministarstva socijalne politike. Otamo je 1941. premješten u Ministarstvo vanjskih poslova NDH i imenovan izaslanikom za kulturne veze u hrvatskom poslanstvu u Rimu. Dok je bio ondje surađivao je svodećim talijanskim slavistima. Primjerice L. Salviniju je pomogao sastaviti i prevesti mu antologiju Poeti croati. Također je pokrenuo europski književno-umjetnički časopis `Parallelo`.[1] Njegovom zaslugom u Rimu s uspjehom gostovala Hrvatska opera s Gotovčevim »Erom« kao i to da je B. Gigli gostovao u Zagrebu. Prvi je kod nas upozorio na talijanskog pisca Itala Sveva te je za Zabavnu biblioteku preveo njegov roman Mlada starost.[2] Koncem 1943. imenovan je nadstojnikom Odjela za kulturne veze Ministarstva vanjskih poslova Hrvatske u Zagrebu, te izabran za odbornika Matice hrvatske i za urednika Suvremene knjižnice. Pored ostalih, uređivao je i objavio Mile Budaka, Side Košutić i Ante Cilige. Siječnja 1945. premješten je u hrvatski konzulat u Pragu gdje je dočekao kraj rata s dr. B. Gavellom i dr. L Vitezićem u pripremi velike izložbe hrvatske knjige. Sve pristigle knjige iz Zagreba ostale na dar praškoj Nacionalnoj knjižnici. Izabrao je ne vratiti se u domovinu, nego ostati u emigraciji. U emigraciji je surađivao s hrvatskim listovima i časopisima. Iste je godine otišao u München, u kojem je ostao do 1950. godine.[1] Odanle je otišao u Chicago u SAD, pa nakon jedne godine u New York gdje je radio u sveučilišnim knjižnicama i studirao. U New Yorku je surađivao s američkim profesorima hrvatskog podrijetla C. S. Mihanovićem i W. Reevom, s kojima je osnovao Hrvatsku akademiju Amerike koja djeluje do danas i izdaje godišnjak The Journal of Croatian Studies. Skupa s američkom prevoditeljicom Carolyn Hunter (u. 1991.) prevodio na engleski i u njemu objavljivao hrvatsku poeziju. Magistrirao je povijesne znanosti na sveučilištu Fordham 1956. godine. Magistrirao je knjižničarstvo na sveučilištu Columbia 1958. godine. Potom je odselio u Ithacu, država New York, gdje se je zaposlio kao knjižničar u knjižnici sveučilišta Cornella. Ondje je radio do odlaska u mirovinu 1978. godine. Sljedeće odredište bilo mu je Kensington u saveznoj državi Marylandu.[1] Od tada do povratka u domovinu živio je u Washingtonu

Vojislav Kecmanović Đedo : ZABILJEŠKE IZ RATNIH DANA , Institut za istoriju Sarajevo / Oslobođenje Sarajevo 1980, tvrdi povez, str. 247. Očuvanost 4-; ima posvetu na predlistu Народноослободилачка борба -- 1941-1945 -- У литератури Vojislav Kecmanović, zvani Đedo (Čitluk kod Prijedora, 1881. — Sarajevo, 25. marta 1961.), liječnik, učesnik Balkanskih ratova i Narodnooslobodilačke borbe i prvi predsjednik NR Bosne i Hercegovine. Gimnaziju je pohađao u Sarajevu, Reljevu i Sremskim Karlovcima. Studirao je medicinu od 1905. do 1911. godine u Pragu gde je i diplomirao. Kao liječnik radio je u Tuzli, odakle je za vrijeme Balkanskog rata prešao u Srbiju i učestvovao u njemu kao dobrovoljac. Poslije rata vratio se u Tuzlu, a zatim živio u Sarajevu. U banjalučkom veleizdajničkom procesu osuđen je na pet godina robije, koju je izdržavao u Banjoj Luci i Zenici. Od 1918. godine bio je liječnik u Bijeljini. Bio je predsjednik kulturno-prosvjetnog društva i čitaonice „Filip Višnjić“ i istaknuti kulturni radnik. Uključivši se u Narodnooslobodilačku borbu, prebacio se tek juna 1943. godine na oslobođenu teritoriju. Iste godine bio je izabran za člana Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije i za predsjednika ZAVNOBiH-a, ratne Vlade Bosne i Hercegovine. Od 26. aprila 1945. do novembra 1946. godine bio je predsjednik Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine.

Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875 Dr Andrija Radenić Beograd 1976g./887 str. Tvrd povez sa omotom,omot iskrzan na nekoliko mesta ,knjiga odlicno ocuvana. -`Benjamin Kalaj (mađ. Kállay Béni) bio je mađarski i austrougarski političar. Rođen je 22. decembra 1839, u Pešti. Njegov otac je bio viši državni službenik u ugarskoj vladi, a majka je poticala iz mađarizovane srpske porodice Blašković. Govorio je srpski jezik. Bio je austrougarski generalni je konzul u Beogradu od 1868. do 1875. godine. Tokom 1872. godine prvi put je otputovao u Bosnu, koja je u to vreme još uvek bila pod turskom vlašću. Nakon Rusko-turskog rata (1877–1878), odlazi na službu u Plovdiv. Dana 4. juna 1882. godine, imenovan je za austrougarskog ministra finansija, u čiji je resor spadao i nadzor nad zemljaskom upravom u Bosne i Hercegovine, koja se još od 1878. godine nalazila pod austrougarskom okupacijom. Tu službu je obavaljao do svoje smrti 1903. godine. Nastojeći da ojača austrougarsku vlast u Bosni i Hercegovini, radio je na suzbijanju narodnih pokreta, kako srpskog tako i hrvatskog. U tom cilju, pokušao je da reši nacionalo pitanje putem stvaranja integralne bosanske nacije, ali taj projekat je naišao na odlučan otpor među Srbima i Hrvatima. Stoga je pristupio redefinisanju svojih prvobitnih zamisli, te je svoj bosanski projekat zamenio bošnjačkim, koji se zasnivao na pretvaranju bosanskih muslimana u poseban bošnjački narod`... vr426

RASUTE KOSTI - Mihailo Minić 438 str. Povez: mek Format: 13x20 cm Sadržaj: U ovoj knjizi opisao sam dogođaje i njihov razvoj, kao očevidac i učesnik. Izneta je istina o svemu, što sam video i preživeo. Od učesnika i očevidaca iz ovih događaja, dopunio sam ova izlaganja na terenu, i kasnije u emigraciji. Mnogi ljudi ustručavaju se da pišu istinu o greškama, manama I ljudskim strastima, onih koji su radili u ime naroda i nacije, jer se pojavi reakcija onih koji su sarađivali sa onima, čije se pogreške i strasti nabrajaju. Oni nemaju obzir dostojanstva prema izlaganju, ako se sa njim ne slažu. Njihova je odbrana, vlastodrštvo i zaštita nacije, a oružje dirigovana štampa.Ljudske strasti i samovolja nije rad u ime naroda i nacije, niti se to smatra radom ljudskom pogreškom. Ako se pokuša izneti istina, onda se ističu prigovori, da se vređa nacija i čast onih čija se dela nabrajaju, pod izgovorom, da su radili u ime naroda i nacije, a pisca istine oglase komunistom i da služi neprijatelju, i oglase svakoga za „Brankovića“, ako se ne saglasi sa strastima i voljom samovoljnih.Za otklanjanje odgovornosti, kao praska uvedeno je odricanje sopstvenih naredaba. Mnoga akta i naredbe, izdate i potpisate od onih koji su vodili narod i naciju, oglašene su kao akta i naredbe podmetnute na hartiji sa blanko potpisom. Nekim čudom, do danas nije objavljen nijedan papir sa blanko potpisom, kao dokaz da je blanko potpis postajao. Sa takivim radom onih, koji su radili u ime naroda i nacije, ne slaže se slobodarski duh srpskog naroda. Da bi naraštaji crpeli znanje i iskustvo, naraštajima treba istina o uzrocima stradanja naroda i nacije, a ne slavopojke o događajima. Nepristrasnim ispitvanjem tragičnih grešaka, koje su donele narodna stradanja, naraštaji neće ponoviti ove u budućnosti. Pisac I autor knjige