Radio u obliku olovke sa funkcijom auto scan radio stanica,switch dugme, reset. U setu idu slusalice, radio i baterije

Grundig daljinski za RR760CD radio kasetofon sa cd plejerom, sa slike koji je samo prikaz uređaja kome odgovara. Fotografije su moje i na njima je predmet (DALJINSKI) koji se prodaje. --Kupujte sigurno i pogledajte i ostale moje oglase-- Kupi odmah http://www.kupindo.com/Clan/grujica12/SpisakPredmeta Licitiraj http://www.limundo.com/Clan/grujica12/SpisakAukcija

Na prodaju VODOOTPORNI TCM Radio sa displejem. Glavna namena mu je koriscenje u kupatilima i tuskabinama, pogodan je za kampovanja, izlete, pecanja i druge vanjske aktivnosti posto je otporan na vodu i druge necistoce. Koristi 4 AAA baterije. Poseduje mini displeja sa satom. Predmet prodaje odgovara datim opisima i slikama. Za sve sto vas zanima pitajte! Pogledajte i ostale mnogobrojne predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/Vladimir10/SpisakPredmeta

*** PROLEĆNA AKCIJA NA LIMUNDU *** Pogledajte moje aukcije s početnim cenama znatno nižim nego na Kupindu! https://www.limundo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakAukcija *** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUČITE TRI ILI VIŠE PREDMETA NA KUPINDU *** !!! PROČITAJTE USLOVE PRODAJE !!! -> PREUZIMANJE, SLANJE, PLAĆANJE Mini radio prijemnik SUNNY s dugackom teleskopskom antenom omogucava odlican prijem FM signala. Zvucnik dovoljne snage, prosecnog kvaliteta, idealan je za svakodnevno slušanje Vaših omiljenih radio stanica. Radio koristi dve baterije tipa AA (1.5 V). Može se napajati i preko pretvaraca napona (adaptera) DC 3 V, koji nije ukljucen u pakovanje. Postoji i prikljucak za slušalice (3.5 mm). Signali koje radio hvata: FM, MW, SW, TV Dimenzije: 129 x 78 x 29 mm Težina bez baterija: 110 g Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388 Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388

*** PROLEĆNA AKCIJA NA LIMUNDU *** Pogledajte moje aukcije s početnim cenama znatno nižim nego na Kupindu! https://www.limundo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakAukcija *** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUČITE TRI ILI VIŠE PREDMETA NA KUPINDU *** !!! PROČITAJTE USLOVE PRODAJE !!! -> PREUZIMANJE, SLANJE, PLAĆANJE ... opis u izradi, bice gotovo ubrzo ... ... molim pitajte sta Vas interesuje ... Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388 Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388

Antikvarne knjige, Alternativni vodic kroz Beograd 2, ne znam godinu izdanja, priredili D.Kocjan i slusaoci radio Indexa. odlicno ocuvana knjiga,535 strana.

Slusalica Za Voki Toki Baofeng, Zonton, Kenwood Item Specifications: Both Right And Left Ear Can Be Worn Comfortable The Earpiece Speaker Fits Snugly In Your Ear Easily Which Keeps Your Conversations Private Length Of The Cable (Plug To PTT): 135 cm Two Pin Standard Diameter: Ear 3.5 mm Stereo (Top Pin), Mic 2.5 mm Stereo (Bottom Pin) Weight: About 20 - 25 g Opis Proizvoda: Slusalice za toki voki handsfree za radio stanice marke Baofeng. Odgovara i za radio stanice drugih proizvodjaca koje koriste dvopinski konektor od 3.5 i 2.5 mm (Kenwood, Zonton, Wouxun itd. ) Paket Sadrzi: Slusalica Za Toki Voki Baofeng

Q-sonic DP-115 FM transmiter i dva FM prijemnika/radia Audio kablom se transmiter kači na neki od izvora zvuka. Zvučnici mogu da hvataju signal sa transmitera preko dva kanala ili da nezavisno jedan od drugog rade kao radio aparati. Transmiter 2x AAA baterije Zvučnici 3x AAA baterije

Drama, tema sa varijacijama, jedan čin, prvo izdanje, format 21cm, mek povez, 32 strane, Beograd 1927. povez ojačan selotejpom, korica malo ofucana, unutra sasvim dobro stanje, kompletna i kompaktna. Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Veliki grad: novele / Milutin Nehajev, Izdanje Matice hrvatske, Zagreb, 1919. mek povez, 156 strana, format 21cm, povez ojačan selotejpom, osrednje stanje, kompletna i kompaktna. Cihlar Nehajev (Nehajev Cihlar), Milutin, hrvatski književnik i novinar (Senj, 25. XI. 1880 – Zagreb, 7. IV. 1931). Studij kemije s doktoratom završio u Beču 1903. Od 1904. radio je kao gimnazijski profesor u Zadru. God. 1905. pokrenuo je časopis Lovor, u prvom broju kojega je objavio poznati usklik »Gjalski. – Eto, to je moj program.« Iste je godine radio u Obzoru, 1907. uređivao je tršćanski Balkan. God. 1909–11. bio je asistent na Gospodarskom učilištu u Križevcima. Od 1911. živio je u Zagrebu kao književnik i novinar Obzora i Jutarnjega lista. Bio je dopisnik iz Pariza, Beograda i Praga. Godine 1926. izabran je za predsjednika Društva hrvatskih književnika. Isticao se enciklopedijskom nadarenošću, pisao je kazališne kritike, bio dobar poznavatelj likovne i glazbene umjetnosti. Vrlo se rano počeo baviti hrvatskom političkom poviješću. Ušavši 1912. u Jutarnji list, izazvao je nepovjerenje i osudu nacionalno-revolucionarne omladine. Između dvaju svjetskih ratova objavio je seriju portreta iz područja memoarske književnosti (S. Radić, A. Starčević, E. Kvaternik, Khuen-Héderváry i dr.). Pisao je eseje (Knjiga eseja, 1936) nadahnute velikim europskim književnim temama (o L. N. Tolstoju, G. Flaubertu, H. Ibsenu, A. Strindbergu, É. Zoli, Studija o Hamletu) te rasprave o istaknutim imenima (K. Š. Gjalski, A. Šenoa, V. Nazor, Ivan i Vladimir Mažuranić) i razdobljima nacionalne književnosti (O stogodišnjici hrvatskog preporoda/1830–1930/, 1931). Kao dobar poznavatelj teorijskih misli (G. M. C. Brandes, H. Taine) i intuitivan strastven čitatelj, Cihlar Nehajev se uvrstio među najistaknutije kritičare svojega doba.

Bluetooth v3. 0 + edr muzicki prijemnik, opseg prenosa do 10m. podrška za iphone, za android i i druge pametne telefone koji koriste bluetooth funkciju. podrzava hands free , moze da poveze mikrofon i podrzava telefonski poziv preko bluetooth prijemnika. Sadrži slot za Micro SD memorijsku karticu. rezim mirovanja za ustedu baterije. 3,5mm stereo audio kompatibilno sa kucnim stereo zvucnicima /, auto-radio, slusalicama. Specifikacija: tip: bluetooth muzicki prijemnik matehrijal: plastika bluetooth verzija : v3. 0 + edr, klasa 2 frekvencijа: 2,4 ghz prenosni opseg: do 10m mikro usb punjac za punjenje radno vreme: do 8 sati velicina: 5,5 * 2,5 * 1cm/ 2,2 * 1 * 0,4 ` neto tezina: 0. 013kg lista paketa: 1 * bluetooth audio prijemnik 1 * usb kabal 1 * 3. 5mm konektor 1 * uputstvo za upotrebu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecati ! Na kraju knjige ima preskrabana posveta koliko mi se cini. Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

Laguna Broj strana: 376 Godina izdanja: 2021 KAO NOVO Autor bestselera Pisareva kći i Čitač leševa.Sredinom XIX veka London je uzavreo industrijski grad. Njegovim tesnim ulicama, vođen mračnom željom za osvetom, luta lovac na glave Rik Hanter, Onaj ko da više imaće njegovu brzu i sigurnu uslugu.Nakon što bude izbegao smrtonosnu zasedu, neobičan trag odvešće ga do cvećare egzotičnog naziva Strast Istoka i Dafni Lavrej. Ona poznaje jezik cveća, veštinu koja joj donosi naklonost moćnih i bogatih, onih koji imaju ekstravagantne prohteve i želju da svoje skrivene strasti saopštavaju tajnim jezikom.Rik će ubrzo otkriti da je ono što je izgledalo kao požudna zabava zapravo sofisticiran sistem razmene poruka između ljudi skrivenih namera: ambicioznog Gustava Grunera, nemačkog konzula; lorda Bredburija, bogatog filantropa; Dafni Lavrej, lepe, zagonetne plemkinje koja je u neobičnom, formalnom braku; i brutalnog Karuma Dasvanija poreklom iz britanskih kolonija.U gradu koji je preokupiran otvaranjem prve Velike svetske izložbe počinje đavolska zavera. Ukoliko Rik ne sazna tajne koje se prenose jezikom cveća, moćna Britanska imperija pašće na kolena.„Vrt zagonetki je pripovedački i emotivni rolerkoster iz pera Antonija Garida neprikosnovenog majstora istorijskih avantura.“ – El rincón de Javier„Briljantno! Garido vam u potpunosti zaokupi pažnju. Prevazišao je i velikog Karlosa Ruisa Safona.“ – De lector a lector„Fantastičan triler koji se cita sa žarom.“ – Radio 3

KNJIGA JE NOVA, NECITANA. EVRO BOOK, 2019 Psiho-triler. Još jedna uzbudljiva krimi priča koja će vas ostaviti bez daha. Znam da je to što radim pogrešno. Ali jednostavno ne mogu da se zaustavim. Možda to prirodno ide uz periku i odoru, ta sposobnost za beskrajno muljanje koje prolazi kod optuženih, ali neslavno propada čim ga primenim na bilo kome van sveta krivičnog prava. Alison ima sve u životu. Privrženog muža, ljupku ćerku i karijeru u usponu – upravo joj je dodeljen prvi slučaj ubistva. Ali „sve“ nikad nije onako kako izgleda… Samo još jedno veče. I onda prestajem… Alison previše pije. Zapostavlja porodicu. I u vezi je s kolegom čija je sklonost ka pomeranju granica možda više nego što je ona u stanju da podnese. Ja sam to uradila. Ja sam ga ubila. Treba da trunem u zatvoru. Alisonina klijentkinja ne poriče da je izbola svog muža – želi da prizna krivicu. Ipak, nešto se u njenoj priči upadljivo ne uklapa. Spasavanje te žene možda je Alisonin prvi korak ka spasavanju sebe. Posmatram te. Znam šta radiš.

Posveta na najavnom listu, inače odlično očuvano. Naslovnu stranu izradio slikar Sava Nikolić. Autor - osoba Merijet, Frederik Naslov Koralno ostrvo / po kapetanu Merijetu ; [prepričao za decu Živojin-Bata Vukadinović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1954 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Udruženje novinara Srbije `Sedma sila`, 1954 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 158 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vukadinović, Živojin Zbirka Zlatna knjiga ; 4 Lepa jedrilica „Gazela“ brodila je uzburkanom pučinom Atlanskog okeana. Na palubi, pored starog mornara Marka Mansfilda stojao je jedan dečak. – Kakve su one male ptice, koje lete iznad samog mora? pitao je dečak mornara. – To su, vidiš, ptice koje se obično pojave kada se približuje nepogoda. Zato ih mornari i nazivaju pticama bure. – Da li ste vi, čika-Marko, pretrpeli već neki brodolom? Da li ste bili na nekom ostrvu, kao Robinzon Kruso? – Brodolom sam pretrpeo, Vilieme, ali o tom Robinzonu ništa nisam čuo. – O, to piše u jednoj knjizi koju sam lane čitao. Kada se more umiri, sve ću vam ispričati. A sada moram dole, jer sam obećao mami da neću dugo ostati na palubi. – Uvek tako drži svoju reč, drago dete! rekao je stari mornar. Daj mi ruku, da ne padneš, pa kada se vreme prolepša, ja ću ti pričati o mome brodolomu, a ti meni o tvome Robinzonu… SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920 – Beograd, 1981), učenik Gimnazije (1939/40.). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Poslije rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živio i radio u Beogradu. MG103 (N)

Vladimir Nazor - Price iz detinjstva, izdanje Hrvatski štamparski zavod Zagreb 1924, 250 strana, mek povez. Ponegde oštećena korica, unutrašnjost u boljem stanju, kompletna i kompaktna. Vladimir Nazor (Brač, 30. maj 1876 — Zagreb, 19. jun 1949) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, a pri kraju života i predsednih NR Hrvatske. Rođen je u Bobovišću,[1] građansku školu je završio na ostrvu Braču, a gimnaziju u Splitu. Studirao je prirodne nauke, matematiku i fiziku u Gracu i Zagrebu. Diplomirao je 1902. godine. Predavao je u Hrvatskoj gimnaziji u Zadru, a od 1903. do 1918. godine u Istri, gdje je ujedno i proveo najviše svog života.[2] Penzionisan je 1933. godine u Zagrebu kao upravnik dječjeg doma. Prvo djelo mu je bilo Slavenske legende (1900). Godine 1904, u Zadru je objavljeno njegovo djelo Knjiga o hrvatskim kraljevima, a u to vrijeme je počeo pisati i Istarske priče. Koju godinu kasnije objavio je Velog Jožu (1908) — djelo po kome će Nazorova proza biti prepoznatljiva, a koje je on sam smatrao neuspjelijim. Godine 1916, objavio je nekoliko knjiga: Utva zlatokrila, Medvjed Brundo, Stoimena. Na izborima 1934. Nazor se krivim političkim potezom izjasnio za takozvanu Jevtićevu listu, te su mu neko vrijeme zatvoreni stupci svih novina, časopisa i vrata svih izdavača. Nedugo poslije toga, 1939. godine, objavio je Pastira Lodu i Dedeka Kajbumščaka. Iako u godinama i narušenog zdravlja, godine 1942. je s pjesnikom Ivanom Goranom Kovačićem preko reke Kupe otišao u partizane, o čemu je izvijestio čak i Radio London. Nazor je počeo voditi dnevnik S partizanima, koji se smatra jednim od najupečatljivijih ratnih dnevnika pored dnevnika Vladimira Dedijera i Dragojla Dudića.

Sarajevo, štamparija N.Pijukovića Ne mogu da pronađem iz koje godine ali sam sledeće pronašao na internetu: Štampar Nikola Pijuković otvorio je 1912 godine u Sarajevu štampariju i prozvao je `Štamparija Nikole Pijukovića i druga`. Štamparija je bila srednjeg kapaciteta. Radila je od 1912. do polovine 1914. godine. Tada je obustavila rad, da ga poslije svršetka prvog svjetskog rata obnovi (1919 godine). Poslije, 1925. godine, prenesena je u Beogradu i tamo nastavila rad. 240 strana, manji format. Korice kao na slici. Požutela. Kompaktna, bez podvlačenja, zapisa...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Milivoje Bašić (Beograd, 13. februar 1868 — Beograd, 27. maj 1927) bio je profesor, filolog i srpski istoričar. Biografija U Beogradu, gde je rođen 1868. godine, Bašić je završio gimnaziju pa istorijsko-filološki odsek Velike škole. Nastavničku karijeru je taj `svršeni filozof` započeo je 10. oktobra 1889. godine. Tada je Glavni prosvetni savet zaključio da je mladi Bašić kvalifikovan da predaje `istorijsko-filološku grupu nauka u srednjoj školi`.[1], kao suplent gimnazije u Šapcu, a zatim je više godina proveo u Nišu (1894-1898). Do 1904. godine je bio školski nadzornik u Negotinu (1900) i Gradištu (1903), pa te godine premešten u Beograd, gde je radio u Trećoj beogradskoj gimnaziji, 1904-1920). Predavao je srpski jezik i književnost u srednjoj školi preko 35 godina. Po sećanju jednog učenika kojem je predavao, na njegovom času: `Discipline nije bilo, ali je bilo najvećeg reda. Slušali smo ga netremice...`[2] Kao školski nadzornik postao je (a ostao i potom kao prestonički profesor) vanredni član Glavnog prosvetnog saveta Kraljevine Srbije.[3] U `srećnija vremena`, pre ratova za oslobođenje i ujedinjenje, posećivao je u Beogradu kafanu `B`, poznatu i kao `Profesorska kafana`, u kojoj se družio i sa kolegom, piscem Stevanom Sremcem.[4] Učestvovao je u Balkanskim ratovima 1912-1913. godine kao rezervni poručnik.[5] Po svojoj molbi penzionisan je kraljevskim ukazom od 29. decembra 1920. godine - `stavljen u stanje pokoja, sa punom penzijom`, kao aktuelni profesor Treće beogradske gimnazije.[6] Tokom života bavio se aktivno i politikom, učestvujući u `Liberalno-nacionalnoj stranci`, sa čije liste je bio nekoliko puta biran za narodnog poslanika. Bio je dugo član Uprave, `Društva za srpski jezik i književnost` (1923). Kao penzioner je reaktiviran 1924. godine, da predaje u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu.[7] Jedan posetilac je osmotrio njegove penzionerske dane `Piše u onom čudu od sirotinje i neudobnosti! Piše, jer mora da piše...ono nešto unutra u njemu mora da nađe izraza.` Tokom 1925. i oktobra 1926.[8] godine mada već penzionisan, radio je kao honorarni nastavnik na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Predavao je na tom fakultetu staroslovenski jezik. Umro je Bašić 27. maja 1927. godine u Državnoj bolnici u Beogradu. Slomile su ga porodične nedaće (umrla mu je kćerka Desanka 1918)[9] i siromaštvo u starosti - živeo je usamljen u udžerici, u nekom sirotinjskom beogradskom naselju `Fišekliji`.[10] Opelo poznatom pobožnom i rodoljubivom profesoru održao je u Vaznesenskoj crkvi lično Patrijarh srpski Dimitrije, uz pojanje (po njegovoj poslednjoj želji, izraženoj na samrti) velikog `Svjati Bože`, od strane hora `Monaške škole`.[11] Delo Za vreme svog boravka u Nišu, tokom 1896. godine, Bašić je izdavao časopis Slava, poučno- zabavni list za narod i omladinu[12], kome je u isto vreme bio i urednik i glavni saradnik. U uvodnoj reči ovoga lista saopštio je programsku orijentaciju: „Slava će osobito negovati vezu sa prošlošću tim neiscrpnim izvorom duha i oduševljenja srpskog, koje se stvara.“ Proučavanje i popularizacija prošlosti bili su glavni cilj Bašićevog dela. U svakom broju `Slave`, Bašić je štampao prevod po jednog odlomka iz starih srpskih biografija (sv. Save, Stefana Prvovenčanog, Teodosija). Ovi prevodi poslužili su kao osnov za sveobuhvatniji rad na prevođenju starih srpskih biografija. Javlja se profesor Bašić i kao predsednik `Fonda Stanojla i Draginje Petrović`[5], (ali i saradnik i urednik), iz čijih sredstava je objavljeno pet korisno-poučnih knjiga. Nije se bavio samostalnim naučnim radom. Poznat je po školskim udžbenicima, po hrestomatiji (čitanci) `Iz stare srpske književnosti`, izdatoj 1911. godine, u više izdanja. Srpska književna zadruga mu je 1926. godine izdala knjigu: `Stare srpske biografije`. Priredio je za štampu i izdanje Vukovih `Srpskih narodnih pripovedaka`. Napisao je više ocena i prikaza, koji su objavljivani u `Srpskom književnom glasniku` naročito u Prilozima za književnost, jezik, istoriju i folklor.

Naslov: Poratna država Autor: Slobodan Jovanović Izdavač: Beograd : Geca Kon a.d. Pismo: ćirilica Br. strana: 185 Format: 19,5 cm Povez: meki, prošiveno Antikvarna knjiga, u celosti (listovi, korice, povez) veoma lepo očuvana iako je stara skoro 90 godina: listovi su čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; korice su kao na slici. Knjiga je izdata 1936. godine, a štampana je u štamparskom zavodu `Orao` - Beograd, Topličin venac 4. Kompletan sadržaj možete da pročitate ukoliko drugu sliku uvećate do pune veličine. O autoru: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Država | Evropa | 20v Pogledajte i ostale antikvarne knjige koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=357&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Laguna, 2019. Uzbudljiva i napeta priča o napuljskoj mafiji. Mali grad: malo carstvo Kamore. Kamora: kriminalna organizacija sa preko šest hiljada članova. Glavne aktivnosti: droga, reket, beton. Godišnja zarada: nekoliko milijardi evra. Godišnja kolateralna šteta: stotine života. U naizgled idiličnom gradiću u okolini Vezuva dogodila se tragedija. Da li je reč o samoubistvu ili o samo još jednom ubistvu u ovom opasnom kraju, moraće da otkrije inspektor Andrea Vale. Dovodeći sopstveni život u opasnost, on će se uhvatiti ukoštac sa jednom od najopasnijih mafija na svetu, napuljskom Kamorom. Mario Liguori ovim telegrafskim romanom, napisanim britkim i ubojitim rečenicama, otvara novo poglavlje u svojoj spisateljskoj karijeri. Inspirisan tradicijom italijanskog detektivskog romana, Liguori nam otkriva tajne svog oporog Juga, vešto preplićući fikciju i fakte. „Nije dovoljno reći da Mario Liguori piše bez greške na srpskom jeziku. Važnije je istaći da je on talentovan pisac, veliki poznavalac naše kulture, koji nam može reći mnogo toga o svojoj kulturi.“ Velja Pavlović „Naša književna scena bila bi neuporedivo siromašnija da se na njoj nije pojavio Mario Liguori.“ Gojko Tešić Mario Liguori (Sarno, Italija), diplomirao je komparativne jezike i kulture na Univerzitetu L’Orientale u Napulju, a master studije završio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i doktorirao. Piše na italijanskom i srpskom jeziku. Zastupljen je u antologiji Buket za staru damu (Protego, 2008), a autor je putopisne proze Snatrenja (Službeni glasnik, 2010), dvojezične zbirke Sedam jesenjih priča/Sette storie autunnali (Akademska knjiga, 2013), knjige priča Prva ljubav, monografije Vedi Napoli e poi muori: Napulj u srpskim putopisima od 1851. do 1951. godine (Službeni glasnik, 2015) i romana Napuljski diplomata (Laguna, 2016). Objavljivao je u listovima Danas, Blic, Politika, Oslobođenje, L’Isola, Polja i drugim časopisima i dnevnicima. Prevodio je naučne radove i kataloge za Galeriju Matice srpske, a radio je kao simultani prevodilac na naučnim skupovima u Italiji i Srbiji. Bio je gost na prestižnom Hariman institutu Univerziteta Kolumbija u Njujorku. Od 2007. do 2009. živeo je u Švedskoj, gde je, između ostalog, predavao u Centru za jezike Kävlinge Lärcentrum. Strastveni je putnik: posetio je gotovo sve evropske države, a duže je boravio u Irskoj, Velikoj Britaniji i Sloveniji. Predaje italijanski jezik na Filozofskom fakultetu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Autor: Dženifer Diboa Format: 14,5x20,5 Br. strana: 309 Povez: broširan Na kraju, samo vi odlučujete šta ste videli i kome ćete poverovati... Priča koju nećete lako zaboraviti i koja vam neće pružiti odgovore sve do poslednje stranice Buenos Ajres. Lili Hejz uživa u svemu što nudi ovaj grad: veličanstvena zdanja, najukusnija hrana i sjajni momci. Lili živi sa Kejt, povučenom i tihom devojkom koju je nekoliko nedelja nakon početka zajedničkog života zadesila kobna sudbina. Pronalaze je brutalno ubijenu, u stanu. A šta je za to vreme radila Lili Hejz? Zavisi od toga ko pita... Dok slučaj poprima sve šire razmere u vrtlogu tajni, DNK-a analiza, obmana i laži, u očima svojih najbližih Lili je istovremeno i hladnokrvni ubica i nedužna osoba. U lavirintu osude i optužbe, pojaviće se neko ko želi da Lili ipak odsluži kaznu.

Autor: Karin Salvalađo Povez: broširan Br. strana: 256 Format: 14x20 Grejs Adams slučajni je svedok ubistva, neko ko se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dogodilo se to u trenu: na stazi iza njene kuće, čovek ubija ženu, koja pre nego što izdahne izgovara njeno ime. Grejs. Ipak, dolazak detektivke Mejsi Grili pokazaće da Grejs možda i nije bila samo slučajnost u ovom zagonetnom ubistvu. Detektivka Grili je već bila u gradiću Kolijeru, u hladnoj Montani, kada je radila na slučaju po mnogo čemu sličnom ovom. Sada, jedanaest godina kasnije, uspomene otvaraju stare rane, a ona mora da pronađe ubicu i otkrije vezu između ubistva i Grejs, devojke koju polako sustiže mučna prošlost. Hladnoća koja reže do kostiju možda je najveći neprijatelj, ali i saveznik hrabroj detektivki dok pokušava da pomogne žrtvama, ali i sebi. „Sjajni likovi koje čitaoci neće moći brzo da zaborave.“ – Publishers Weekly. „Nov, uzbudljiv glas u žanru krimi-romana!“ – Huffington Post.

,,Savršen život. Savršeno susedstvo. Savršeno ubistvo. Opasni kompromisi koje pravimo da bismo ostali zajedno. I sve tajne koje čuvamo da pokažemo svetu da smo u srećnom braku. Kada je žena žrtva ubistva, muž je uvek prvi na spisku osumnjičenih. A kada je još ta žena pronađena u kući, u dnu stepeništa, a pored nje muž sav krvav, to je praktično rešen slučaj. Lizi to dobro zna, pošto je godinama radila kao federalni tužilac. Ali ovog puta osumnjičeni muž je Zak Grejson, stari prijatelj, ali i poslednja osoba za koju bi pomislila da je sposobna za takav čin. Još na koledžu, Zak je bio pošten i nežan mladić, a sada je uspešan preduzetnik, stub zajednice Park Sloup, najelitnijeg kvarta u Bruklinu. Ipak, prikupljajući izjave komšija, Lizi polako shvata da su te porodice samo naizgled srećne i da među njima postoje zavist i rivalstvo. U noći zločina, svi su bili na zabavi u kući pored Zakove, ali niko ne želi da otkrije detalje. Da li je neko od njih pravi krivac? Da bi saznala istinu, Lizi će morati da kopa po prošlosti svih gostiju, i po cenu kršenja nepisanog zakona među njima: zakona ćutanja.``

Neznanac u kući Šari Lapena Kategorije: Trileri Format: 13x20 cm Broj strana: 296 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 6. oktobar 2018. ISBN: 978-86-521-3076-4 Prevodilac: Milica Cvetković Autorka bestselera Par iz susedstva. Tom Krup, dobrostojeći računovođa, stiže kasno s posla kući i ne zatiče suprugu ni njen automobil. Još više ga začudi što vidi da je večera napola spremljena, što je Karen ostavila tašnu i mobilni telefon, a ulazna vrata nije ni zaključala. Karen Krup je spremala večeru i čekala supruga da se vrati s posla. To je poslednje čega se seća kad se probudi u bolnici. Tamo joj objasne kako je imala saobraćajnu nesreću – izgubila je kontrolu nad automobilom vozeći se po opasnom delu grada i zadobila potres mozga zbog koga pati od amnezije. Policija podozreva da je radila nešto nedozvoljeno. Suprug odbija da poveruje u to. Njena susetka i prijateljica nije baš sasvim ubeđena. Čak ni sama Karen ne zna šta da misli... „Pedantno urađeno i oštro kao brijač.“ Harlan Koben „Priča puna preokreta koja će vas potpuno zaokupiti.“ Tes Geritsen „Šari Lapena obezbeđuje pametan niz motiva i sumnjivih lica. Napetost je velika i traje do poslednje, zaprepašćujuće stranice.“ The Times

U prihvatljivom stanju, podvlačena kao na slici Autor - osoba Tomašić, Dinko, 1902-1975 Politički razvitak Hrvata / Dinko Tomašić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1938 Zagreb : Hrvatska književna naklada neovisnih književnika, 1938 Fizički opis 223 str. ; 21 cm Hrvatska savremena biblioteka ; knj. 1 Predmetne odrednice Hrvati -- Istorija Hrvati -- Nacionalno pitanje Tomašić, Dinko, hrvatski sociolog (Smokvica na Korčuli, 23. IV. 1902 – Bloomington, SAD, 7. VIII. 1975). Doktorirao na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu (1926), na kojem je od 1935. bio voditelj Katedre za sociologiju i statistiku. Bavio se i publicističkom djelatnosti, bio je suradnik Zavoda za proučavanje narodnoga gospodarstva. U drugoj polovici 1930-ih bio je politički sljedbenik lijevoga krila Hrvatske seljačke stranke, zbog čega je od 1937. bio izložen napadima hrvatske desnice, pa i fizičkomu napadu usred javnoga predavanja. God. 1940. otišao u SAD; od 1943. do umirovljenja 1972. profesor sociologije na Sveučilištu Indiane. Tijekom II. svjetskog rata kraće je vrijeme bio osobni savjetnik I. Šubašića, a 1950-ih savjetnik Državnoga tajništva SAD-a za južnoslavenski prostor, voditelj nekoliko strateških istraživanja o prilikama u Jugoslaviji, voditelj istraživačkoga odjela Radio-stanice Slobodna Europa (1957–58). – S obzirom na to da su Tomašićevi tekstovi objavljeni tijekom II. svjetskog rata i nakon njega Titovu vlast opisivali kao autokratsku te zagovarali uvoz demokracije (a tijekom rata i konfederalizaciju Jugoslavije), on je već 1950. bio označen pseudoznanstvenikom »u službi hrvatske buržoazije«, a njegov je opus u poslijeratnoj hrvatskoj sociologiji ostao gotovo potpuno zaboravljen do početka 1990-ih, kada je revaloriziran i označen vrhuncem suvremene hrvatske znanosti o društvu. Tomašićev se opus može podijeliti u dvije faze. U prvoj, koja obuhvaća razdoblje do kraja 1940-ih, Tomašić je položio temelje etnokulturnoj sociologiji. Polemizirajući s J. Cvijićem, izložio je svoj model sukoba plemenske i zadružne kulture, što ga je poslije primijenio i u analizi komunističkih režima u Europi i Aziji. U knjizi Društveni razvitak Hrvata (1937) bavi se povijesnim, antropološkim i sociopsihološkim definiranjem dualnoga modela. Osporavajući tezu o superiornosti »dinaraca«, secirajući duboko patrijarhalno nomadsko-pljačkaško naslijeđe plemenske kulture, Tomašić ističe demokratičnost i egalitarnost »panonaca«, odn. zadružne kulture i zajednice. Sukob između plemenske i zadružne kulture, autoritarnosti i demokratičnosti, ratobornosti i miroljubivosti, obilježava, prema Tomašiću, cijelu hrvatsku povijest (Politički razvitak Hrvata, 1938). Od brojnih radova, nastalih u SAD-u, ističe se knjiga Ličnost i kultura u istočnoeuropskoj politici (Personality and Culture in Eastern European Politics, 1948), izvrsno primljena u američkim sociološkim krugovima. Temeljena na obilju etnografskoga i povijesnoga materijala, studija sugerira izravnu vezu između dinarskoga mentaliteta i pobjede komunizma u Jugoslaviji i istočnom dijelu Europe. Knjiga Utjecaj ruske kulture na sovjetski komunizam (The Impact of Russian Culture on Soviet Communism, 1953) zamišljena je kao analiza »međuutjecaja ličnosti, kulture, socijalne strukture i ideologije«, a u Nacionalnom komunizmu i sovjetskoj strategiji (National Communism and Soviet Strategy, 1957) kritički je analizirao titoizam. Citiranje: Tomašić, Dinko. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021.