Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Pripovetke I - Pripovetke II - Bela garda, Zivot gospodina de Molijera, Pozorisni roman - Majstor i Margarita - Drame I - Drame II - Pisma - Secanja na Mihaila Bulgakova Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[1] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[1] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa. Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[1] Do 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[1] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936-e, nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[1] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu.

Франсоаз Жило/ Карлтон Лејк: ЖИВОТ С ПИКАСОМ Издавач: ЗОРА, Загреб, 1967.год. Тврди повез, заштитни омот, 356 страна, илустровано, латиница. Очувано као на фотографијама (омот искрзан, књижни блок врло пристојан). РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. Франсоаз Жило, сликарка, књижевница и велика Пикасова муза, била је једина жена која је напустила егоцентричног генија, а своју десетогодишњу везу с њим до детаља је описала у књизи ЖИВОТ С ПИКАСОМ, која је објављена 1964. год. и по којој је снимљен филм #Преживети Пикаса`, с Ентонијем Хопкинсом у главној улози. Њени уметнички радови изложени су у десетак светских музеја и галерија. `Пабло Руиз Пикасо (шп. Pablo Ruiz Picasso, Малага, 25. октобар 1881 — Мужин, 8. април 1973) био је свестрани шпански уметник. Пикасо је један од водећих и најпознатијих сликара, вајара, цртача и графичара 20. века, који је највећи део своје каријере провео живећи и радећи у Француској. Био је доминантна личност у ликовним уметностима прве половине 20. века и покренуо је иницијативе за многе револуционарне промене у модерној уметности. Мада се његово дело обично дели на више периода, те поделе су донекле арбитрарне, пошто је његова стваралачка енергија и машта била таква да је често истовремено радио на богатом репертоару тема и у различитим стиловима. Сам Пикасо је то овако објаснио: „Многе различите начине које сам користио у мојој уметности не треба сматрати еволуцијом, нити корацима према неком непознатом идеалу сликарства. Када сам имао нешто да изразим, то сам радио без размишљања о прошлости или будућности. Не верујем да сам користио радикално различите елементе у различитим начинима мога сликарства. Ако је предмет којим сам се у датом тренутку бавио сугерисао друкчије типове израза, нисам оклевао да их усвојим.” Уз Жоржа Брака, један је од оснивача ликовног правца кубизам. Пикасо је демонстрирао изузетни уметнички таленат током својих раних година, сликајући у натуралистичком маниру током свог детињства и младости. Током прве декаде 20. века, његов стил се променио док је експериментисао са различитим теоријама, техникама и идејама. Након 1906, фовистички рад нешто старијег уметника Анрија Матиса је мотивисао Пикаса да истражи радикалније стилове, чиме је започело плодно ривалство два уметника. Њих су накнадно критичари често упоређивали као вође модерне уметности. Пикасов рад се често карактерише по периодима. Док су називи многих његових касних периода предмет дебата, најшире прихваћени периоди његовог рада су плави период (1901–1904), ружичасти период (1904–1906), период афричког утицаја (1907–1909), аналитички кубизам (1909–1912), и синтетички кубизам (1912–1919), који се исто тако назива и кристалним периодом. Знатан део Пикасовог рада током раних 1910-их и раних 1920-их је у неокласичном стилу, док је његов рад средином 1920-их често карактерисан надреализмом. Његови каснији радови су често комбинација елемената његових ранијих стилова. Изузетно плодан током целог свог живота, Пикасо је остварио универзални углед и огромно богатство за своја револуционарна уметничка достигнућа, и постао је једна од најпознатијих фигура у уметности 20. века.`

Šifra artikla: PCC 8432426427239 GENERAL 2.1 sound system with 45 W output power. Bluetooth v4.1 Class II. Up to 10 metres range. Frequency response: 40 Hz ~ 18 KHz. SPEAKERS 1 x Tweeter: 5 W, 1.5″. 2 x Full range: 10 W, 3″. 1 x Subwoofer: 20 W, 4″. BLUETOOTH CONNECTION A2DP and AVRCP protocols. Bluetooth® v4.1. Class II. Up to 10 metres range. PLAYBACK FROM EXTERNAL MEMORIES MicroSD card decoder (up to 64 GB cards). USB memory decoder (up to 64 GB units). Audio formats supported (USB / SD): WAV and MP3. 5 preset EQ for USB and SD modes. Repeat modes: REPEAT ALL, REPEAT ONE, RANDOM. RADIO Band: FM. Frequency range: 87 MHz ~ 108 MHz. Auto search function with up to 50 station presets. AUX INPUTS RCA audio-in (analog stereo input). Audio-In for 3.5 mm jack (analog stereo input). OTHER FEATURES USB charging port: 5 V, 2 A Remote control. Up to 10 metres range Two-band analogue equalizer Wooden cabinet speakers LED segment display Power supply: 100-240V/50-60Hz SIZE AND WEIGHT 13 x 17 x 100 cm. 5.210 kg Proizvođač ENERGY SISTEM Model Energy Tower 3 g2 Audio sistem 2.1 R. M. S. izlazna snaga 45W Frekventna karakteristika –Hz Kontrole Da Adapter za napajanje — Boja bela Tip pakovanja Retail Garancija 24 meseca

Pozdrav, ja sam Olek i radim za tvrtku koja nudi pouzdano, sigurno i brzo fiinanciranje između 2000 i 5 milijuna eura za pouzdano razdoblje, a također, kupujemo bitcoin i druge kriptovalute po povoljnijem tečaju, kontaktirajte nas na E-pošta> [email protected] (Viber, Telegram)> +385992171157 (WhatsApp) +2347084533805 Sve je više od 100% sigurno i zaštićeno !!!

Danko Popović IZABRANA DELA KOMPLET 8 +1 KNJIGA Književne novine Beograd 1988. godine, IZABRANA DELA DANKA POPOVIĆA, tvrd povez, prošiveno, zlatotisak, obeleživač za stranice. Izvanredno izdanje, odlična grafička oprema. Knjige su nekorišćene. Dodatak je knjiga VREME LAŽI koje, inače, nema u ovom kompletu. Komplet se sastoji od sledećih naslova: 1. KUĆA LUKIĆA 2. KONAK U KRAGUJEVCU 3. ČARAPIĆI 4. GOSPODARI 5. OFICIRI 6. PRIPOVETKE 7. KNJIGA O MILUTINU 8. SVINJSKI UJED Knjige nisu korišćene. VREME LAŽI ima posvetu na predlistu. Nije čitana knjiga. KONAK U KRAGUJEVCU ima pečat kućne biblioteke na predlistu i na pretposlednjoj strani. Knjiga nije čitana. PRIPOVETKE deluje kao da je na predlistu, u gornjem delu, nešto brisano, ništa što bi umanjilo očuvanost. Knjiga nije čitana. OFICIRI - isto kao i prethodna knjiga. Nije čitana. Ovi nabrojani nedostaci su minorni, navela sam ih istine radi. Ovakav komplet, u ovom izdanju i u ovakvom stanju očuvanosti ne može da se nađe u prodaji. Danko Popović (1928 - 2009), srpski književnik, pripovedač, romansijer i esejista. Gimnaziju je završio u Aranđelovcu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je proveo najveći deo života i gde je i počeo književni rad. Objavljivao je prozu po većini jugoslovenskih listova i časopisa. Autor je više radio drama i filmskih scenarija. U njegovom ukupnom književnom opusu prožima se i sažima nekoliko tema i osvetljavaju suštinska egzistencijalna, istorijska i morlna pitanja vezana za sudbinu srpskog naroda. # 67

U duhovnoj medicini, doktoru Veselmanu pridružuje se i njegova supruga, transpersonalna lekarka Džil Kikendal, RPT, kako bi nam predstavila međukulturno razmatranje bolesti, lečenja i zdravstvene zaštite iz drevne mudrosti tradicionalnih naroda. Duhovna medicina otvara prozor u univerzalni pogled na svet koji će vam pomoći da razumete klasične uzroke bolesti koji su suštinski korak u istinskom isceljenju. Radite sa četiri nivoa duhovnog isceljivanja i proširite svoje veze sa unutrašnjim izvorima mudrosti i moći. Produbite svoje kontakte sa duhovima koji pomažu i majstorima lečenja.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Potpis autora na predlistu. Izdavač: Autorsko izdanje (samizdat) - Novi Sad, 1971. god. Broširan povez, 20,5 cm. 24 str, Ilustrovano `Formalno sam počeo da stvaram sredinom šezdesetih, ali u javnosti sam se pojavio 1968-69, kada sam objavio prve zbirke: `Ja sam mali mamin seksualac` i druge. Počeo sam sa objavljivanjem proze i poezije, pa sam posle radio razne stvari, recimo vizuelnu poeziju `Modern world poetry` (1972) ili `Erektion uber alles` (1974). Prešlo je to u hepeninge, jer su se tada radili hepeninzi. Bio sam i član grupe `Kod`, zatim grupe `Januar, februar. . . `. Posle sam ih napustio, nešto smo se sukobili i rešio sam da radim sam. U filmski svet sam ušao sa Žilnikom i Karpom Aćimovićem. Art magazin 2011. god. Branko Andrić - Andrla (Novi Sad , 9. april 1942. - Dunaujvaroš, 20. oktobar 2005.) bio je srpski multidisciplinarni umetnik. Bavio se muzikom, pisanjem, filmom i crtanjem stripova. Živeo je u Novom Sadu i Beču. Branko Andrić je rođen 1942. u Novom Sadu. Njegov otac Branko Andrić (1921-1942) je dva meseca pre nego što će se Andrla roditi, uhapšen od strane mađarskih fašista i ubijen kao hiljade drugih žrtava bačenih pod led zamrznutog Dunava. Posle završetka humanističke gimnazije (Jovan Jovanović Zmaj) u Novom Sadu, Andrić završava Višu školu za političke nauke u Beogradu i Višu pedagošku školu, smer likovna umetnost u Novom Sadu. Posle studija je počeo da piše za mnogobrojne jugoslovenske kulturne časopise (Letopis Matice srpske, Student, Književna reč, Indeks, Oko, Riječka revija, Polja, Lica i dr). Održavao je mnogobrojne književne večeri po celoj Jugoslaviji i sarađivao je na filmovima Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika i Karpa Aćimovića - Godine. Kratak film „Zdravi ljudi za razonodu“ (Litany for ideal people) Karpa Aćimovića - Godine, u muzičkoj pratnji Branka Andrića je dobio prvu nagradu kratkog filmskog festivala u Beogradu i nagradu novinara u Oberhausenu, u Nemačkoj. Branko Andrić se 1972. preselio u Beč, upoznao Ditera Šragea i učestvovao u programu slobodnog bioskopa. Pored svoje delatnosti crtača, počeo je da piše pesme na nemačkom („Gastarbajterske pesme“ ), koje izdaje početkom 80-tih kao samoizdavač. Učestvovao je u osnivanju i oživljavanju Bečke Arene. Njegovom doprinosu programu bečke arene, od 70-tih do 90-tih godina pripada niz književnih večeri, i nastupa grupe Imperium of jazz, kao i inicijalizacija i organizacija nekoliko muzičkih festivala alternativne muzike sa područja čitave Jugoslavije. Dobija mnogobrojne nagrade kao npr. Prvu nagradu na Kseroks konkursu za umetničku grafiku 1975. Krajem 70-tih godina Branko Andrić osniva grupu Vojvođanski bluz bend sa kojom nekoliko puta nastupa u Beogradu i Novom Sadu. Početkom 80-ih napušta „Vojvođanski bluz bend“ da bi osnovao „Imperium of Jazz“ (pravilno se piše sa v, latinskim u). U bendu su od samog početka nastupali najbolji muzičari iz Novog Sada. Do 2005. nastupalo je 150 muzičara u raznoraznim aranžmanima. Poznatija imena: Boris Kovač, Zoran Bulatović - Bale, Jovan Torbica, Zoran Mraković, Atila Šoti. . . Vikipedija

ARHIPELAG GULAG I II III Aleksandar Solženjicin KOLEKCIONARSKI PRIMERAK `POSVEĆUJEM svima kojima život bi kratak da bi ovo mogli ispričati. I neka mi oproste što sve ne videh, što se svega ne setih, što sve ne odgonetnuh.` KNJIGE ZA KOLEKCIONARE I BIBLIOFILE Aleksandar Solženjicin, ruski pisac, dramatugr, istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine, član Ruske akademije nauka i član Srpske akademije nauka. Najpoznatiji sovjetski disident svih vremena. Solženjicin je bio kompletan intelektualac - studirao je na Fizičko-matematičkom fakultetu, paralelno i na Instututu za istoriju, filozofiju i književnost. Posle napada nacističke Nemačke na SSSR, dobrovoljno se prijavio u vojsku gde je napredovao vrlo brzo od običnog vojnika do zapovednika artiljerijske brigade. Tokom 1945. godine je, zbog pesama u kojima je indirektno kritikovao Staljina i njegov režim, osuđen na sibirski logor. Rehabilitovan je 1956. godine i od tada je radio kao učitelj. Njegova literatura je obeležena sopstvenim iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Proganjan je i kasnije, čak mu je u jednom periodu bilo oduzeto sovjetsko državljanstvo, pa je 1974. godine emigrirao iz Sovjetskog saveza. Tek 1998. godine vratio se u Rusiju i tom prilikom odbio najvišu državnu nagradu koju mu je dodelio tadašnji predsednik Boris Jeljcin. Tom prilikom je rekao: `Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti koja je dovela Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja.` Tokom boravka na Zapadu, dok je bio emigrant, iskazao je javni prezir prema vulgarnom materijalizmu tog istog Zapada... Njegova duhovna priroda je uvek nadvladavala taj nizak, materijalni momenat koji je odbacivao sa indignacijom. Povodom raspada Jugoslavije, Solženjicin je izjavio još 1994. godine: `Jugoslovenski konflikt nije nastao po želji naroda. Ni Srbi, ni Hrvati, ni Bosanci nisu ni u čemu krivi. Krivi su komunista Tito i njegova banda, koji su nacrtali granice koje ne odgovaraju etničkom sastavu`. Knjige NISU KORIŠĆENE. Original primerak, sa nalepnicom, ovakvih kompleta više nema u prodaji. Tvrd povez, sa zlatotiskom, zaštitnim omotima, Radovo izdanje iz 1988. godine, izvanredno i neponovljivo. Veći format. # 97

Izdavač: Grafički zavod Hrvatske, Zagreb Godina izdanja: 1985 Povez: tvrd sa omotom Stanje knjiga: VRLO DOBRO Komplet sadrži sledeće naslove: Naslovi: Knjiga 1 (284. str.) • Žudnja za Buenos Airesom • Blizak mjesec • Bilježnica „San Martin“ • Evaristo Carriego • Rasprava Knjiga 2 (232. str.) • Opća povijest gadosti • Povijest vječnosti • Izmišljanja • Izmišljaji Knjiga 3 (236. str.) • Aleph, Druga istraživanja Knjiga 4 (256. str.) • Tvorac • Drugi, isti • Za šest žica • Pohvala sjene Knjiga 5 (220. str.) • Brodijev izvještaj • Zlato tigrova • Knjiga od pijeska • Duboka ruža Knjiga 6 (239. str.) • Željezni novčić • Povijest noći • Lozinka • 25. kolovoza 1983. i druge neobjavljene priče Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899. Sa devet godina preveo je Srećnog princa Oskara Vajlda. Njegova porodica se seli u Pariz 1914, da bi kasnije prešla u Ženevu u kojoj je Borhes naučio francuski. Pripremajući maturu interesuje se za velike pisce XIX veka i filozofiju; otkriva jevrejski misticizam posredstvom romana Golem G. Mejrinka. Na putu za Argentinu (1919) njegova se porodica zaustavlja u Španiji, u kojoj će Borhes pisati i kretati se u krugovima ultraističke avangarde. Po povratku u Argentinu (1921) učestvuje u pokretanju časopisa (Prizma, Proa), sa nekoliko mladih pisaca koji su se okupljali oko M. Fernadesa. Putovanjem u Evropu 1923. otpočinje period bogate spisateljske aktivnosti. Godine 1927. vid počinje da mu slabi, da bi potpuno oslepeo krajem pedesetih godina. Posle očeve smrti (1938), radio je u biblioteci punih devet godina. Zbog suprotstavljanja Peronovoj diktaturi bio je neprestano pod policijskom prismotrom. Posle Peronovog pada (1955), postaje direktor Nacionalne biblioteke, a potom profesor književnosti na Univerztitetu u Buneos Ajresu. Dobio je sa Beketom nagradu Formentor (1961), što mu je otvorilo vrata zapadnog sveta. Od tada počinje svoja putovanja u Ameriku i Evropu na kojima drži predavanja. Nagradu Servantes uručuju mu u Madridu 1980. godine. Umire u Ženevi 14. juna 1986. Ostao je zapamćen po svojim zbirkama priča, kao što su: Univerzalna istorija beščašća (1935), Maštarije (1944), Alef (1949), Brodijev izveštaj (1970) i Knjiga od peska (1975). Jorge Luis Borges, komplet, sabrana dela, argentinska književnost MG121 (N)

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Philips mini linija Bluetooth/MP3/USB/FM/CD sa ORIGINAL daljinskim upravljacem. Model No: BTM2310/2 Philips Micro Music System BTM2310 with USB Direct Vrlo lepo ocuvan mikro muzički sistem sa perfektnim zvukom i mogućnošću blutut povezivanja. Ovakva nova kosta cak 15.490 din! https: //dijaspora. shop/tv-video-i-audio/audio-i-video/hi-fi-sistemi/philips-mini-linija-btm2310-12 Potpuno ispravna i testirana. Radna garancija 30 dana. Opis: Slušajte muziku sa pametnog telefona, prenosite muzičku biblioteku preko Bluetooth veze i reprodukujte MP3-CD diskove pomoću ovog kompaktnog Philips muzičkog sistema sve-u-jednom. Punite sve pametne uređaje, od pametnih telefona do tableta, pomoću ugrađenog USB priključka za punjenje. Tehničke specifikacije: Zvuk Poboljšanje zvuka digital sound control Maksimalna izlazna snaga (RMS) 15W Zvučnici Drajveri zvučnika 3` woofer Vrste zvučnika bass reflex sistem zvučnika Mogućnost priključivanja USB USB host Bluetooth profili A2DP Audio ulaz (3,5 mm) Da Audio reprodukcija Režimi za reprodukciju diskova brzo premotavanje unapred/unazad pretraga sledeće/prethodne numere ponavljanje/nasumično/programiranje Reprodukcija medija CD CD-R/RW MP3-CD USB memorijski uređaj Režimi reprodukcije USB Direct brzo premotavanje unazad/unapred reprodukuj/pauziraj prethodno/sledeće ponavljanje nasumično Prekid Podešivač / Prijem / Prenos Antenski FM fiksirana gipka antena Opseg tjunera FM mono FM stereo Prethodno podešeni kanali 20 Poboljšanje tjuenera automatsko digitalno pretraživanje automatsko pretraživanje Lako podešavanje (Plug &Play) Praktičnost Alarmi CD alarm Radio alarm USB alarm Sat Na glavnom displeju tajmer za automatsko isključivanje Vrsta punjača trej Tip displeja LED zaslon Napajanje Napajanje 100-240 V naizmen. struje, 50/60 Hz Dodaci Uključena dodatna oprema Kabl za napajanje naizm. strujom FM antena Korisničko uputstvo Daljinski upravljač Daljinski upravljač sa 21 tasterom Dimenzije Bruto težina 4,67 kg Neto težina 3,55 kg Dubina glavnog zvučnika 125 mm Širina glavnog zvučnika 150 mm Dubina glavne jedinice 247 mm Težina glavne jedinice 121 mm Širina glavne jedinice 180 mm Visina ambalaže 312 mm Širina ambalaže 577 mm Dubina ambalaže 185 mm Visina glavnog zvučnika 238 mm

Retko u kompletu u kutiji, očuvanost dosta dobra, neke imaju minimalno iskrzan omot, većina veoma dobar, unutra odlično očuvano. IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije KC

Odlično stanje Deluju nekorišćeno Kao na slikama 1. Mansarda 2. Psalam 44 3. Rani jadi 4. Bašta, pepeo 5. Peščanik 6. Noć i magla 7. Grobnica za Borisa Davidoviča 8. Čas anatomije 9. Homo poeticus 10. Enciklopedija mrtvih Danilo Kiš (mađ. Kiss Dániel; Subotica, 22. februar 1935 — Pariz, 15. oktobar 1989) bio je srpski i jugoslovenski književnik i akademik. Kiš je bio romanopisac, esejista, kritičar, prevodilac i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka a njegova dela prevedena su na sve vodeće svetske jezike.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Danilo Kiš je rođen od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, pravoslavne Srpkinje sa Cetinja.[3] [4] Prezime njegovog oca je u momentu kada se rodio bilo je Kon ali je otac mađarizovao svoje prezime promenivši ga u Kiš. Do 1942. godine je živeo sa roditeljima u Novom Sadu, gde je pohađao prvi razred osnovne škole, a zatim je prešao u Mađarsku, u očev rodni kraj, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Nakon odvođenja njegovog oca u Aušvic 1944. godine, sa ostatkom porodice je repatriran na Cetinje posredstvom Crvenog krsta. Tamo je Kiš živeo do kraja svog školovanja. Na Filozofski fakultet u Beogradu Kiš se upisao 1954. godine, a u septembru 1958. godine je kao prvi student diplomirao na katedri za opštu književnost. Kiš je bio venčan za Mirjanu Miočinović od 1962. do 1981; nakon razvoda braka živeo je sa Paskal Delpeš sve do svoje smrti. Preminuo je 15. oktobra 1989. u Parizu, gde se jedno vreme i lečio. Sahranjen je po sopstvenoj želji po pravoslavnom obredu[5] u Beogradu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Šest meseci pre smrti snimio je seriju `Goli Život` u Izraelu u saradnji sa Aleksandrom Mandićem. Serija je emitovana šest meseci posle njegove smrti. Mark Tompson je napisao knjigu „Izvod iz knjige rođenih: Priča o Danilu Kišu” i za nju dobio nagradu „Lora Šenon za savremene evropske studije” 2016. godine.[6] Milivoje Pavlović je 2016. godine objavio monografsku studiju „Venac od trnja za Danila Kiša” COBISS.SR 223017228[7] Knjiga je prevedena na više jezika (mađarski, francuski, italijanski).[8] Dela[uredi | uredi izvor] Poštanska marka s likom Danila Kiša, Pošta Crne Gore Svoje prve radove je objavio 1953. godine i to su: Oproštaj s majkom. – Omladinski pokret. XII: 3 (1. april 1953) 4. Sjutra. – Pjesma o Jevrejki: motiv iz 1941. – Susreti. I: (3. april 1953) 147. Odjek iz djetinjstva . – Omladinski pokret. XII: 10 (15. jul 1953) 7. Susret s majkom u jesen. – `Kraju mog djetinjstva...`. – Zapisi na listu. – Polet. I: 4 (1953) 222-223. Crveni bik. – Susreti. I: 7-8 (1953) 465-466. Kao student, objavljivao je pesme, eseje, pripovetke i prevode sa mađarskog, ruskog i francuskog jezika, najviše u Vidicima u čijem je uredništvu bio od oktobra 1957. godine do aprila 1960. godine. Njegov prvi roman, „Psalm 44“, nastao je 1955. godine, a potom i „Mansarda“, 1960. godine. Njegova prva objavljena knjiga sadrži u jednom tomu romane Psalm 44 i Mansarda. Roman „Bašta, pepeo“ je prvo značajnije prozno delo Danila Kiša, objavljeno 1965. godine u Beogradu. Nastalo je za vreme njegovog boravka u Strazburu, gde je radio kao lektor za srpskohrvatski jezik od 1962. godine do 1964. godine. U to vreme nastali su i njegovi prevodi Lotreamona, Verlena, Kenoove Stilske vežbe i pesme Endre Adija. Knjiga priča Rani jadi, objavljena je 1970. godine u Beogradu i predstavlja začetnu knjigu Porodičnog ciklusa. Roman „Peščanik“ objavljen je 1972. godine i dobio je NIN-ovu nagradu koju je nekoliko godina kasnije Kiš vratio. Iste godine je objavio zbirku eseja „Po-etika“. Kao lektor za srpskohrvatski jezik, Kiš je radio na Univerzitetu u Bordou 1974. godine kada je izašla druga knjiga zbirke „Po-etika“ (intervjui). „Grobnicu za Borisa Davidoviča“ čine sedam poglavlja jedne zajedničke povesti, a objavljena je 1976. godine u Beogradu i Zagrebu. Krajem te godine počeli su napadi na knjigu, navodno zbog plagijata. Napadi traju mesecima. Posle kraćih polemičkih odgovora 1977. godine Kiš je napisao „Čas anatomije“. Iste godine, za Grobnicu Borisa Davidoviča dobio je nagradu Ivan Goran Kovačić. Esejističko-polemički spis „Čas anatomije“ objavljen je 1978. godine. Godinu dana kasnije, za tu knjigu je dobio nagradu Željezare Sisak. Od jeseni 1979. godine živeo je u Parizu i četiri godine je radio kao lektor na Univerzitetu u Lilu. Za svoj celokupni književni rad, Kiš je 1980. godine dobio francusku književnu nagradu Grand aigle d`or de la ville de Nice. Sabrana dela (Djela Danila Kiša) objavljena su 1983. godine u deset tomova u Beogradu i Zagrebu. Za zbirku pripovedaka „Enciklopedija mrtvih“ Kiš je dobio Andrićevu nagradu 1984. godine, a 1986. godine je dobio nagradu Skender Kulenović. Izabrana dela, proza u sedam knjiga izašla je 1987. godine u Beogradu i Sarajevu. Te godine je dobio Sedmojulsku nagradu. Godinu kasnije, 1988. godine, izabran je za dopisnog člana SANU i dobio je dve značajne međunarodne književne nagrade: u Italiji Premio letterario Tevere i u Nemačkoj Preis des Literaturmagazins. Iste godine je dobio i Avnojevu nagradu. Američki PEN dodelio mu je 1989. godine nagradu Bruno Schulz Prize. Danilo Kiš je umro u Parizu 15. oktobra 1989. godine. Sahranjen je u Beogradu po pravoslavnom obredu. Njegova posthumna izdanja iz 1990. godine su: Život, literatura (eseji, razgovori, deo rukopisne zaostavštine), delo je izdato u Sarajevu. Gorki talog iskustva (intervjui), delo je izdato u Sarajevu. Godinu dana kasnije, u Beogradu je objavljena knjiga Pesme i prepevi. U knjizi Porodični cirkus 1993. godine objavljene su, hronološkim redom, tri knjige Kišovog autobiografskog ciklusa: Rani jadi, Bašta, pepeo i Peščanik. Njegova nedovršena knjiga priča Lauta i ožiljci izdata je 1994. godine u Beogradu, a tekstovi iz zaostavštine Skladište izlaze 1995. godine na šezdesetogodišnjicu Kišovog rođenja. Sabrana dela Danila Kiša objavljena su 1995. godine u četrnaest tomova i prevedena su na sve značajnije svetske jezike. Bista Danila Kiša u Subotici, rad Eržebet Vajl Pismo Danila Kiša upućeno Milošu Jankoviću za njegov rođendan 1981. godine. Na osnovu pisma kasnije je nastalo delo `Saveti mladom piscu` (1984). Nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Mansarda: satirična poema 1962. (roman) Psalam 44 1962. (roman) Bašta, pepeo 1965. (roman) Rani jadi: za decu i osetljive 1970. (novele) Peščanik 1972. (roman) Po-etika 1972. (eseji) Po-etika, knjiga druga 1974. (intervjui) Grobnica za Borisa Davidoviča: sedam poglavlja jedne zajedničke povesti 1976. (pripovetke) Čas anatomije 1978. (polemike) Noć i magla 1983. (drame) Homo poeticus 1983. (eseji i intervjui) Enciklopedija mrtvih 1983. (pripovetke)[9] Gorki talog iskustva 1990. (intervjui) Život, literatura 1990. (eseji) Pesme i prepevi 1992. (poezija) Lauta i ožiljci 1994. (pripovetke) Skladište 1995. (eseji i pripovetke) Varia 1995. (eseji i pripovetke) Pesme, Elektra 1995. (poezija i adaptacija drame „Elektra“) Njegova prepiska je objavljena u knjizi „Iz prepiske” krajem 2021. godine.[10] Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor] Kišov grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju Kiš je jedan od najprevođenijih pisaca, njegova dela prevođena su između ostalog na ruski jezik.[11] Dobitnik je niza uglednih domaćih i prestižnih međunarodnih književnih nagrada. Ninova nagrada, 1972. godine za roman Peščanik nagrada Ivan Goran Kovačić (1977. godine za knjigu pripovedaka Grobnica za Borisa Davidoviča) nagrada Željezare Sisak (1978. godine za esejističko-polemički spis Čas anatomije) francuska književna nagrada Grand aigle d`or de la ville de Nice (1980. godine, za celokupni književni rad) Andrićeva nagrada (1984. godine za zbirku pripovedaka Enciklopedija mrtvih) nagrada Skender Kulenović (1984. godine za zbirku pripovedaka Enciklopedija mrtvih) Sedmojulska nagrada italijanska književna nagrada Premio letterario Tevere, 1988. godine nemačka književna nagrada Preis des Literaturmagazins, 1988. godine [12] Avnojeva nagrada 1988. godine američka književna nagrada Bruno Schulz Prize, 1989. godine počasni građanin Subotice, 2019. posthumno[13] Nagrada „Danilo Kiš”[uredi | uredi izvor] Nagrada „Danilo Kiš” se dodeljuje na Filološkom fakultetu u Beogradu, pri Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti, za najbolji seminarski i najbolji master rad.[14][15]

Knjiga je kao nova. Dusko Goykovich’s Songbook - Izdavač: Udruženje "Duško Gojković Džez Inicijativa" Godina izdanja: 2018 Broj strana: 218 Format: 31 cm Povez: Broširani Monographic publication of Dusko Goykovich’s compositions. The foreword was written by Stjepko (Steve) Gut. Bearing in mind that Dusko Goykovic is an artist who has immortalized the essence of art in his lifestyle and musical work, together with the fact that the Association’s aim is to promote the highest artistic values, this book is the first capital project accomplished by the Association. Readers, future users, as well as our and international artistic public, will have at their disposal the entire opus of compositions by Dusko Goykovich, a jazz trumpet player and composer, who comes from our midst and whose prolific career has earned him true recognition on the world jazz scene. Dusko Goykovich is one of the leading jazz trumpet players in Europe, a composer, arranger and a bandleader. Born in 1931 in Jajce, Kingdom of Yugoslavia at that time, he studied at the Music Academy in Belgrade. When he joined the Radio Belgrade Big Band as an eighteen-year-old, he had already been recognised as a talented young jazz soloist. He left for Germany on 12th September 1995 carrying the legendary meagre sum of 5 dollars in his trumpet, which marked the beginning of his spotless career lasting to this day. Although in his 80s, Dusko Goykovich actively gives concerts and creates, composes and arranges. Some of the compositions in this publication were written in 2017. During his decades-long career he has performed and recorded with the most famous jazz artists of all epochs and nationalities, developing his personality and his own sound to the level of world recognisability, which resulted in tens of albums released under his name. Without a doubt Dusko Goykovich has already gone down into the history of jazz music for his unique sound. Even during the dark days of jazz, in the moment – when jazz started turning into a bloodless art form – as Ernst Kiefer, the owner of Munich’s club Domicil put it, it went down in writing that Dusko Goykovich has never strayed from his path. The opus is divided in 6 units: ballads, bebop, blues, medium tempo, Latin jazz and Balkan jazz. An effort was made to provide the compositions in the book in their original form handwritten by Goykovich.

kao na slikama retko u ponudi 1958. samjuel semjuel beket moloj maloun umire ... Samjuel Beket (engl. Samuel Beckett; Dablin, 13. april 1906 — Pariz, 22. decembar 1989), bio je irski književnik, dramaturg i romanopisac.[6][7] Biografija[uredi | uredi izvor] Samjuel Beket je rođen u Dablinu, na Veliki petak, 13. aprila 1906, od oca Vilijama Franka Beketa i majke Marije Džons Rou, medicinske sestre, kad su oboje imali 35 godina. Oni su se uzeli 1901. godine. Beket je imao jednog starijeg brata, Frank Edvard Beket (1902–1954). Od svoje pete godine, Beket je pohađao lokalnu školu u Dablinu, gde je počeo da uči muziku, a zatim je premešten u Ersfort Haus školu u centru grada u blizini Harkort ulice. Beketovi su bili članovi aglikanske Irske crkve. Porodična dom, Kuldrinaj u dablinskom predgrađu Foksrok, bila je velika kuća sa baštom i teniskim terenom, koju je 1903. godine izgradio Samjuelov otac, Vilijam. Kuća i bašta, zajedno sa okružujućim seoskim predelom je mesto gde je često šetao sa svojim ocem. Oko 1919. ili 1920. otišao je u Kraljevsku školu Portora u Eniskilenu, koju je pohađao i Oskar Vajld. Otišao je 1923. godine i pohađao Triniti Koledž u Dablinu, gde je proučavao modernu književnost. Prirodni sportista, u kriketu je briljirao kao levoruki udarač i kuglaš srednje brzine leve ruke. Kasnije je igrao za Dablinski univerzitet i odigrao dve prvoklasne utakmice protiv Northemptonšira.[8] Kao rezultat, postao je jedini nobelovac za književnost koji je igrao prvoklasni kriket.[9] Prvi zapisi[uredi | uredi izvor] Beket je studirao francuski, italijanski i engleski na Triniti Koledžu u Dablinu od 1923. do 1927. godine. Izabran je za naučnika modernih jezika 1926. Beket je diplomirao i, nakon kratkog predavanja na koledžu Kembel u Belfastu, zauzeo je mesto predavača engleskog u školi u Parizu od novembra 1928. do 1930.[10] Dok je bio tamo, sa poznatim irskim autorom Džejmsom Džojsom, upoznao ga je Tomas MekGrejvi, pesnik i bliski Beketov pouzdanik koji je takođe tamo radio. Ovaj sastanak je duboko uticao na mladića. Beket je pomagao Džojsu na razne načine, od kojih je jedno bilo istraživanje knjige koja je postala Finnegans Wake.[11] Samjuel Beket, 1920-ih. Godine 1930. Beket se vratio na Triniti Koledž kao predavač. U novembru 1930. predstavio je rad na francuskom jeziku Društvu savremenih jezika Trojstva o tuluškom pesniku Žan du Šasu, osnivaču pokreta pod nazivom le Concentrisme. Bila je to književna parodija, jer je Beket u stvari izumeo pesnika i njegov pokret koji su tvrdili da su „u suprotnosti sa svim onim što je kod Dekarta jasno“. Beket je kasnije insistirao da nije nameravao da zavarava svoju publiku.[12] Kada je Beket dao otkaz u Trinitiju krajem 1931, njegova kratka akademska karijera bila je na kraju. Obeležio ga je pesmom Gnome, koja je inspirisana njegovim čitanjem Wilhelm Meister`s Apprenticeship od Johana Volfganga Getea i objavljena u časopisu The Dublin Magazine 1934:[13] `Provedite godine učenja traćenjem Hrabrost za godine lutanja Kroz svet koji se uljudno okreće Iz ludosti učenja.` Od 1938. godine živi u Parizu, a nakon rata počinje i da piše na francuskom. Zaokupljen problemom ljudske egzistencije i otuđenosti modernog života, Beket u svim svojim delima daje krajnje pesimističku viziju sveta i prikazuje život kao igru viših sila u kojoj je čovek sveden na fiziološko i duhovno vegetiranje, na besmisleno „trajanje“ ispunjeno patnjama i uzaludnim iščekivanjem spasa.[14] Da bi prikazao apsurdnost takva života i čovekovu bespomoćnost, Beket napušta tradicionalnu romanesknu fabulu i uobičajeni dramski zaplet i zamenjuje ih nizom scena koje se ponavljaju sa malim varijantama, a likove svodi na groteskne i stravične marionete (nemi, slepi, gluvi, itd.), koje se pomiču po nekom besmislenom ritmu unutar svog ograničenog životnog kruga (ulica, raskršće, soba) ili su čak i u tom kretanju onemogućene (smeštene u kante za smeće ili zatrpane u pesku). Izraz je prilagođen tim apsurdnim situacijama i sugeriše ih besmislenim ponavljanjem više-manje istih dijaloga ili dugim unutrašnjim monolozima, u kojima je jezik oslobođen uobičajene gramatičke strukture. Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor] Samjuel Beket, 1970. godine. Posle nacističke okupacije Francuske 1940. godine, Beket se pridružio francuskom Otporu, u kojem je radio kao kurir.[15] U nekoliko navrata tokom sledeće dve godine Gestapo ga je skoro uhvatio. U avgustu 1942, njegova jedinica je izdana i on i Suzan pobegli su pešice na jug u bezbednost malog sela Rusilon, u departmanu Vokliz. Tamo je nastavio da pomaže Otporu čuvajući naoružanje u dvorištu svog doma. Tokom dve godine koliko je Beket boravio u Rusilonu, indirektno je pomagao gerilama da sabotiraju nemačku vojsku u planinama Vokliza, iako je retko govorio o svom ratnom radu u kasnijem životu. Francuska vlada ga je odlikovala sa dve medalje, za napore u borbi protiv nemačke okupacije; do kraja svog života, međutim, Beket bi svoj rad u Francuskom otporu nazivao „izviđačkim stvarima“.[16][17] Dok se skrivao u Rusilonu, Beket je nastavio rad na romanu Watt. Roman je započeo 1941. godine, a dovršio ga 1945. godine, ali je objavljen tek 1953. godine; međutim, izvod se pojavio u izaslaniku dablinske književne štampe. Posle rata, vratio se u Francusku 1946. godine gde je radio kao upravnik prodavnica[18] u irskoj bolnici Crvenog krsta sa sedištem u Sent-Lu. Posleratni period[uredi | uredi izvor] 1945. Beket se vratio u Dablin na kratko vreme. Tokom boravka imao je otkriće u majčinoj sobi: ukazao mu se čitav njegov budući smer u književnosti. Beket je osećao da će zauvek ostati u senci Džojsa, siguran da ga nikada neće pobediti u svojoj igri. Njegovo otkrivenje podstaklo ga je da promeni pravac i prizna i sopstvenu glupost i interes za neznanje i nemoć:[19] „ Shvatio sam da je Džojs otišao koliko god je mogao u pravcu da sazna više, [kontrolišući] svoj materijal. Uvek je tome dodavao; samo treba da pogledate njegove dokaze da biste to videli. Shvatio sam da je moj način bio osiromašen, nedostatak znanja i oduzimanje, oduzimanje, a ne dodavanje. ” Samjuel Beket, 1977. godine. Beket je najpoznatiji po predstavi En attendant Godot (Čekajući Godoa; 1953). Kao i većina njegovih dela posle 1947. godine, i drama je prvi put napisana na francuskom jeziku. Beket je na predstavi radio između oktobra 1948. i januara 1949.[20] Njegova partnerka, Suzan Devo-Dumesnil, bila je sastavni deo njegovog uspeha. Devo-Dumesnil je postala njegov agent i slala je rukopis višestrukim producentima dok nisu upoznali Rodžera Blina, uskoro režisera predstave.[21] Najznačajniji je kao pisac pozorišnih komada i jedan od glavnih predstavnika „teatra apsurda“. Napisao je i nekoliko romana, ali svetski uspeh postigao je sa dramama. U to vreme, pedesetih godina, Beket je postao jedan od nekoliko odraslih koji su ponekad vozili lokalnu decu u školu; jedno takvo dete bio je Andre Rusimof, koji će kasnije postati poznati profesionalni rvač pod imenom Andre Džin.[22] Imali su iznenađujuću količinu zajedničkog jezika i povezali su se s ljubavlju prema kriketu, a Rusimof se kasnije prisetio da su njih dvoje retko razgovarali o bilo čemu drugom.[23] Beket je i sam preveo sva svoja dela na engleski jezik, sa izuzetkom Molloy-ja, za koji je sarađivao sa Patrikom Bovlesom. Uspeh Čekajući Godoa otvorio mu je karijeru u pozorištu. Beket je napisao uspešne celovečernje drame, uključujući Fin de partie (1957), Krapp`s Last Tape (1958, napisano na engleskom), Happy Days (1961, takođe napisano na engleskom) i Play (1963). 1961. Beket je dobio Međunarodnu nagradu izdavača Formentor kao priznanje za svoj rad koji je te godine podelio sa Horheom Luisom Borhesom. Od kraja 1950-ih do svoje smrti, Beket je imao vezu sa Barbarom Brej, udovicom koja je radila kao urednica scenarija za BBC. Novlson je o njima napisao: `Bila je mala i privlačna, ali, pre svega, izuzetno inteligentna i načitana. Čini se da su se oboje odmah privukli. Njihov susret bio je izuzetno važan za njih oboje, jer je predstavljao početak veze koja je trebalo da traje paralelno sa onom sa Suzan, do kraja svog života.“[24] Barbara Brej umrla je u Edinburgu, 25. februara 2010. U oktobru 1969. godine, dok je bio na odmoru u Tunisu sa Suzan, Beket je čuo da je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Predviđajući da će njen intenzivno privatni suprug od tog trenutka biti opterećen slavom, Suzan je nagradu nazvala „katastrofom“.[25] Iako Beket nije posvećivao puno vremena intervjuima, ponekad je sretao umetnike, naučnike i poštovaoce koji su ga tražili u anonimnom predvorju hotela PLM Sent Žak u Parizu u blizini njegove kuće u Monparnas.[16] Iako je Beket bio izuzetno privatni čovek, pregled drugog toma njegovih pisama Roja Fostera od 15. decembra 2011. u izdanju The New Republic otkriva da je Beket ne samo neočekivano ljubazan već često spreman da govori o svom radu i procesu koji stoji iza njega.[26] Beket je bio nagrađen Nobelovom nagradom za književnost 1969 „za njegovo pisanje, koje - u novim oblicima za roman i dramu - u siromaštvu savremenog čoveka stiče svoje uzdizanje”.[27] Književni rad[uredi | uredi izvor] Slika iz predstave Čekajući Godoa, najpoznatijeg Beketovog dela. Beketova pisačka karijera može se grubo podeliti u tri perioda: njegova rana dela, sve do kraja Drugog svetskog rata 1945. godine; njegov srednji period, protežući se od 1945. do ranih 1960-ih, tokom kojeg je napisao ono što su verovatno njegova najpoznatija dela; i njegov kasni period, od ranih 1960-ih do Beketove smrti 1989. godine, tokom kojeg su njegova dela tendirala da postaju kraća, a stil minimalistički. Rani rad[uredi | uredi izvor] Generalno se smatra da su Beketovi najraniji radovi pod velikim uticajem dela njegovog prijatelja Džejmsa Džojsa. Oni su eruditi i čini se da prikazuju autorovo učenje samo zbog sebe, što rezultira sa nekoliko nejasnih odlomaka. Uvodne fraze zbirke kratkih priča More Pricks than Kicks (1934) daju reprezentativan uzorak ovog stila:[28] „ Bilo je jutro i Belakva je zapeo u prvoj kantici na mesecu. Bio je toliko zamućen da nije mogao da se kreće ni unazad ni napred. Blažena Beatriče je bila tamo, Dante takođe, i objasnila mu je mesta na mesecu. Prvo mu je pokazala gde je on kriv, a onda je iznela svoje objašnjenje. Imala ga je od Boga, zato se mogao pouzdati u to da je tačan u svakom slučaju. ” Odlomak upućuje na Danteovu Komediju, koja može zbuniti čitaoce koji nisu upoznati sa tim delom. Takođe predviđa aspekte Beketovog kasnijeg dela: fizičku neaktivnost lika Belakva; uronjenje lika u sopstvenu glavu i misli; pomalo nečasna komedija završne rečenice. Slični elementi prisutni su u prvom Beketovom objavljenom romanu, Murphy (1938), koji takođe istražuje teme ludila i šaha (što bi oba bila ponavljajući elementi u Beketovim kasnijim delima). Uvodna rečenica romana nagoveštava pomalo pesimistične prizvuke i crni humor koji animiraju mnoga Beketova dela: „Sunce je sijalo, nemajući alternativu, ni na čemu novom“.[29] Watt, napisan dok se Beket skrivao u Rusilonu tokom Drugog svetskog rata, sličan je po temama, ali manje bujan u svom stilu. Istražuje ljudsko kretanje kao da je matematička permutacija, nagoveštavajući preciznim pokretom Beketovu kasniju preokupaciju - i u njegovim romanima i u dramskim delima. Beketov esej Proust iz 1930. bio je pod snažnim uticajem Šopenhaurovog pesimizma i pohvalnih opisa svetog podviga. U to vreme Beket počinje kreativno pisati na francuskom jeziku. Krajem 1930-ih napisao je niz kratkih pesama na tom jeziku i njihova oskudnost - za razliku od gustine njegovih engleskih pesama otprilike istog perioda, sakupljenih u Echo`s Bones and Other Precipitates (1935) - izgleda da pokazuje da je Beket, iako posredstvom drugog jezika, bio je u procesu pojednostavljenja svog stila, promena takođe evidentna u delu Watt. Srednji period[uredi | uredi izvor] Posle Drugog svetskog rata, Beket se definitivno okrenuo francuskom jeziku kao primarnom za pisanje. Upravo bi to, zajedno sa „otkrovenjem“ koje je doživeo u majčinoj sobi u Dablinu - u kojem je shvatio da njegova umetnost mora biti subjektivna i u potpunosti povučena iz njegovog unutrašnjeg sveta, rezultiralo bi delima po kojima se Beket danas najviše pamti. ... Ko će možda ispričati priču starca? Odmeriti odsustvo u vagi? Granični kamen želite sa rasponom? Zbir procene svetskih nevolja? Ništavilo rečima priložiti? Iz Beketovog dela Watt (1953) Tokom 15 godina nakon rata, Beket je izradio četiri glavne celovečernje dramske predstave: Čekajući Godoa (napisano 1948–1949;), Fin de partie (1955–1957; Endgame), Krapp`s Last Tape (1958), i Happy Days (1961). Ove predstave - za koje se često, s pravom ili ne, smatraju da su bile instrumentalne u takozvanom „Pozorištu apsurda“ - mračno se bave temama sličnim temama približno savremenih egzistencijalističkih mislilaca. Izraz „Pozorište apsurda“ smislio je Martin Eslin u istoimenoj knjizi; Beket i Godo bili su glavni elementi knjige. Eslin je tvrdio da su ove predstave ispunjenje koncepta `apsurda` Albera Kamija;[30] ovo je jedan od razloga zbog kojeg je Beket često lažno etiketiran kao egzistencijalista (ovo se zasniva na pretpostavci da je Kami bio egzistencijalista, iako je u stvari udaljen od egzistencijalističkog pokreta i osnovao je sopstvenu filozofiju). Iako su mnoge teme slične, Beket je imao malo afiniteta prema egzistencijalizmu u celini.[31] Široko govoreći, predstave se bave temom očaja i voljom za preživljavanjem uprkos tom očajanju, pred nerazumevajućim i nerazumljivim svetom. Reči Nel - jednog od dva lika u Endgame koji su zarobljeni u ašbinima, iz kojih povremeno proviruju da bi govorili - mogu najbolje sumirati teme predstava iz Beketovog srednjeg perioda: „Ništa nije smešnije od nesreće, kažem ti... Da, da, to je najkomičnija stvar na svetu. I mi se smejemo, smejemo se, s voljom, u početku. Ali to je uvek ista stvar. Da, to je kao smešna priča koju imamo, čujemo prečesto, i dalje nam je smešna, ali više se ne smejemo.`[32] Kasniji rad[uredi | uredi izvor] Tokom 1960-ih i tokom 1970-ih, Beketova dela pokazivala su sve veću tendenciju - koja se već videla u većini njegovih dela 1950-ih - ka kompaktnosti. To je dovelo do toga da se njegov rad ponekad opisuje kao minimalistički. Krajnji primer ovoga, među njegovim dramskim delima, je Breath iz 1969. godine koji traje samo 35 sekundi i nema likove (mada je verovatno trebalo da pruži ironičan komentar na Oh! Calcutta!, pozorišnu reviju za koju je služio kao uvodni deo).[33] U njegovom pozorištu iz kasnog perioda, Beketovi likovi - kojih je već bilo malo u ranijim predstavama - svedeni su na bitne elemente. Ironično naslovljena Play (1962), na primer, sastoji se od tri lika uronjena do vrata u velike pogrebne urne. Televizijska drama Eh Joe (1963), koja je napisana za glumca Džeka MekGovrana, animirana je kamerom koja se neprekidno zatvara uskim fokusom na lice naslovnog junaka. Predstava Not I (1972) sastoji se gotovo isključivo od Beketovih reči, „pokretna usta sa ostatkom pozornice u mraku“.[34] U bolnici i staračkom domu u kojima je proveo poslednje dane, Beket je napisao svoje poslednje delo, pesmu What is the Word iz 1988. Pesma se suočava sa nemogućnošću pronalaženja reči da se izrazi, što je tema koja odražava Beketovo ranije delo, mada je verovatno pojačana bolešću koju je doživeo kasno u životu. Karakteristike Beketove poetike[uredi | uredi izvor] Junaci su starci i skitnice, klovnovske pojave i ljudske kreature, zatečene u metafizičkom, izobličenom prostoru. Čovek je u njegovim delima bez korena, bez cilja, identiteta i sadašnjosti. Prazan je i opustošen i svodi se samo na jednolične, usporene i apsurdne pokrete, lišene smisla. Njegovi likovi nemaju psihološki i socijalni identitet Čovek je beznačajan i sam po sebi tragičan jer je izgubio istorijsko pamćenje U dramama nema prave radnje ni logičkog sleda jer je sve pokidano u čoveku i među ljudima; umesto fabule, dominira unutrašnja napetost i potištenost (melanholija) U govoru njegovih junaka mnogo je nepovezanosti, ćutanja i ponavljanja istih reči i rečeničnih konstrukcija, a to je posledica sužene i krajnje osiromašene svesti u osiromašenoj stvarnosti Jezik je bez jasnog i konkretnog značenja i njime se sve dovodi u sumnju jer je sve deformisano i bez prave svrhe i pravog smisla – sve je nalik na jedno veliko NIŠTA, pa je zato sve apsurd „Ne hteti reći, ne znati šta hoćemo da kažemo, ne reći šta mislimo da kažemo, a ipak stalno govoriti.“ Nagrade[uredi | uredi izvor] Ratni krst 1939–1945. Medalja Rezistencije 1969. Nobelova nagrada za književnost[7] 1959 honorary doctorate from Trinity College, Dublin 1961 International Publishers` Formentor Prize (podeljeno sa Horhe Luis Borhesom). 1968 Foreign Honorary Member of the American Academy of Arts and Sciences Saoi of Aosdana (Irska) Dela[uredi | uredi izvor] Prevedena na srpski jezik[uredi | uredi izvor] Marfi (1938), izvorno Murphy Moloj (1938), izvorno Molloy Maloun umire (1952), izvorno Malone meurt Čekajući Godoa (1952), izvorno En attendant Godot Svi koji padaju (1956), izvorno All That Fall. Kraj igre (1957), izvorno Fin de partie, Endgame Krapova poslednja traka (1959), izvorno Krapp`s Last Tape Divni dani (1960), izvorno Happy Days Pozorište[uredi | uredi izvor] Human Wishes (c. 1936; objavljeno1984) Eleutheria (written 1947 na francuskom; objavljeno in French 1995, and English 1996) En attendant Godot (objavljeno1952, performed 1953) (Waiting for Godot, pub. 1954, perf. 1955) Acte sans Paroles I (1956); Act Without Words I (1957) Acte sans Paroles II (1956); Act Without Words II (1957) Fin de partie (objavljeno 1957); Endgame (objavljeno 1957) Krapp`s Last Tape (objavljeno 1958) Fragment de théâtre I (late 1950s); Rough for Theatre I Fragment de théâtre II (late 1950s); Rough for Theatre II Happy Days (prvi put izvedeno 1961) Play Come and Go (prvi put izvedeno na nemačkom, zatim na engleskom 1966) Breath (prvi put izvedeno1969) Not I (prvi put izvedeno 1972) That Time (prvi put izvedeno 1976) Footfalls (prvi put izvedeno 1976) Neither (1977) A Piece of Monologue (prvi put izvedeno 1979) Rockaby (prvi put izvedeno 1981) Ohio Impromptu (prvi put izvedeno 1981) Catastrophe (Catastrophe et autres dramatiques, prvi put izvedeno1982) What Where (prvi put izvedeno 1983) Radio[uredi | uredi izvor] All That Fall (broadcast 1957) From an Abandoned Work (broadcast 1957) Embers (broadcast 1959) Rough for Radio I (objavljeno 1976) (na francuskom1961. kao Esquisse radiophonique) Rough for Radio II (objavljeno 1976) (na francuskom 1961. kao Pochade radiophonique) Words and Music (broadcast 1962) Cascando (broadcast:1963 francuska verzija; 1964. engleski prevod) Televizija[uredi | uredi izvor] Eh Joe with Jack MacGowran (broadcast 1966) Beginning To End with Jack MacGowran (1965) Ghost Trio (broadcast 1977) ... but the clouds ... (broadcast 1977) Quad I + II (broadcast 1981) Nacht und Träume (broadcast 1983); Night and Dreams, objavljeno 1984 Beckett Directs Beckett (1988/92) Filmovi[uredi | uredi izvor] Film (1965) Proza[uredi | uredi izvor] Trilogija[uredi | uredi izvor] Molloy (1951); engleska verzija (1955) Malone meurt (1951); Malone Dies (1956) L`innommable (1953); The Unnamable (1958) Romani[uredi | uredi izvor] Dream of Fair to Middling Women (napisano 1932; objavljeno 1992) Murphy (1938); 1947. francuska verzija Watt (1953); 1968, francuska verzija Comment c`est (1961); How It Is (1964) Mercier and Camier (napisano 1946, objavljeno 1970); engleska verzija (1974) Kratka proza[uredi | uredi izvor] More Pricks Than Kicks (1934) `Echo`s Bones` (napisano 1933, objavljeno 2014) `L`Expulsé`, written 1946, in Nouvelles et Textes pour rien (1955); `The Expelled` Stories and Texts for Nothing (1967) `Le Calmant`, written 1946, in Nouvelles et Textes pour rien (1955); `The Calmative`, Stories and Texts for Nothing (1967) `La Fin`, written 1946, objavljeno u Les Temps Modernes u 1946 kao `Suite`; `L`Image` (1959) a fragment from Comment c`est[95] `Premier Amour` (1970, written 1946); translated by Beckett as `First Love`, 1973 Le Dépeupleur (1970); The Lost Ones (1971) Pour finir encore et autres foirades (1976); For to End Yet Again and Other Fizzles (1976) Company (1980) Mal vu mal dit (1981); Ill Seen Ill Said (1982) Worstward Ho (1983) `Stirrings Still` (1988) `As the Story was Told` (1990) The Complete Short Prose: 1929–1989, ed S. E. Gontarski. New York: Grove Press, 1995 Ne-fikcija[uredi | uredi izvor] `Dante...Bruno. Vico..Joyce` (1929) Proust (1931) Three Dialogues (with Georges Duthuit and Jacques Putnam) (1949) Disjecta: Miscellaneous Writings and a Dramatic Fragm

Lepo očuvsno kao na slikama Samuel BECKETT Comédies et actes divers Les éditions de minuit, Paris 1966, 11,5x18,5cm, broché First edition Prvo 1. izdanje Samuel Barclay Beckett (/ˈbɛkɪt/; 13 April 1906 – 22 December 1989) was an Irish novelist, dramatist, short story writer, theatre director, poet, and literary translator. His literary and theatrical work features bleak, impersonal and tragicomic experiences of life, often coupled with black comedy and nonsense. His work became increasingly minimalist as his career progressed, involving more aesthetic and linguistic experimentation, with techniques of stream of consciousness repetition and self-reference. He is considered one of the last modernist writers, and one of the key figures in what Martin Esslin called the Theatre of the Absurd.[1] A resident of Paris for most of his adult life, Beckett wrote in both French and English. During the Second World War, Beckett was a member of the French Resistance group Gloria SMH (Réseau Gloria) and was awarded the Croix de Guerre in 1949.[2] He was awarded the 1969 Nobel Prize in Literature `for his writing, which—in new forms for the novel and drama—in the destitution of modern man acquires its elevation`.[3] In 1961 he shared the inaugural Prix International with Jorge Luis Borges. He was the first person to be elected Saoi of Aosdána in 1984. Samjuel Beket (engl. Samuel Beckett; Dablin, 13. april 1906 — Pariz, 22. decembar 1989), bio je irski književnik, dramaturg i romanopisac.[6][7] Biografija[uredi | uredi izvor] Samjuel Beket je rođen u Dablinu, na Veliki petak, 13. aprila 1906, od oca Vilijama Franka Beketa i majke Marije Džons Rou, medicinske sestre, kad su oboje imali 35 godina. Oni su se uzeli 1901. godine. Beket je imao jednog starijeg brata, Frank Edvard Beket (1902–1954). Od svoje pete godine, Beket je pohađao lokalnu školu u Dablinu, gde je počeo da uči muziku, a zatim je premešten u Ersfort Haus školu u centru grada u blizini Harkort ulice. Beketovi su bili članovi aglikanske Irske crkve. Porodična dom, Kuldrinaj u dablinskom predgrađu Foksrok, bila je velika kuća sa baštom i teniskim terenom, koju je 1903. godine izgradio Samjuelov otac, Vilijam. Kuća i bašta, zajedno sa okružujućim seoskim predelom je mesto gde je često šetao sa svojim ocem. Oko 1919. ili 1920. otišao je u Kraljevsku školu Portora u Eniskilenu, koju je pohađao i Oskar Vajld. Otišao je 1923. godine i pohađao Triniti Koledž u Dablinu, gde je proučavao modernu književnost. Prirodni sportista, u kriketu je briljirao kao levoruki udarač i kuglaš srednje brzine leve ruke. Kasnije je igrao za Dablinski univerzitet i odigrao dve prvoklasne utakmice protiv Northemptonšira.[8] Kao rezultat, postao je jedini nobelovac za književnost koji je igrao prvoklasni kriket.[9] Prvi zapisi[uredi | uredi izvor] Beket je studirao francuski, italijanski i engleski na Triniti Koledžu u Dablinu od 1923. do 1927. godine. Izabran je za naučnika modernih jezika 1926. Beket je diplomirao i, nakon kratkog predavanja na koledžu Kembel u Belfastu, zauzeo je mesto predavača engleskog u školi u Parizu od novembra 1928. do 1930.[10] Dok je bio tamo, sa poznatim irskim autorom Džejmsom Džojsom, upoznao ga je Tomas MekGrejvi, pesnik i bliski Beketov pouzdanik koji je takođe tamo radio. Ovaj sastanak je duboko uticao na mladića. Beket je pomagao Džojsu na razne načine, od kojih je jedno bilo istraživanje knjige koja je postala Finnegans Wake.[11] Samjuel Beket, 1920-ih. Godine 1930. Beket se vratio na Triniti Koledž kao predavač. U novembru 1930. predstavio je rad na francuskom jeziku Društvu savremenih jezika Trojstva o tuluškom pesniku Žan du Šasu, osnivaču pokreta pod nazivom le Concentrisme. Bila je to književna parodija, jer je Beket u stvari izumeo pesnika i njegov pokret koji su tvrdili da su „u suprotnosti sa svim onim što je kod Dekarta jasno“. Beket je kasnije insistirao da nije nameravao da zavarava svoju publiku.[12] Kada je Beket dao otkaz u Trinitiju krajem 1931, njegova kratka akademska karijera bila je na kraju. Obeležio ga je pesmom Gnome, koja je inspirisana njegovim čitanjem Wilhelm Meister`s Apprenticeship od Johana Volfganga Getea i objavljena u časopisu The Dublin Magazine 1934:[13] `Provedite godine učenja traćenjem Hrabrost za godine lutanja Kroz svet koji se uljudno okreće Iz ludosti učenja.` Od 1938. godine živi u Parizu, a nakon rata počinje i da piše na francuskom. Zaokupljen problemom ljudske egzistencije i otuđenosti modernog života, Beket u svim svojim delima daje krajnje pesimističku viziju sveta i prikazuje život kao igru viših sila u kojoj je čovek sveden na fiziološko i duhovno vegetiranje, na besmisleno „trajanje“ ispunjeno patnjama i uzaludnim iščekivanjem spasa.[14] Da bi prikazao apsurdnost takva života i čovekovu bespomoćnost, Beket napušta tradicionalnu romanesknu fabulu i uobičajeni dramski zaplet i zamenjuje ih nizom scena koje se ponavljaju sa malim varijantama, a likove svodi na groteskne i stravične marionete (nemi, slepi, gluvi, itd.), koje se pomiču po nekom besmislenom ritmu unutar svog ograničenog životnog kruga (ulica, raskršće, soba) ili su čak i u tom kretanju onemogućene (smeštene u kante za smeće ili zatrpane u pesku). Izraz je prilagođen tim apsurdnim situacijama i sugeriše ih besmislenim ponavljanjem više-manje istih dijaloga ili dugim unutrašnjim monolozima, u kojima je jezik oslobođen uobičajene gramatičke strukture. Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor] Samjuel Beket, 1970. godine. Posle nacističke okupacije Francuske 1940. godine, Beket se pridružio francuskom Otporu, u kojem je radio kao kurir.[15] U nekoliko navrata tokom sledeće dve godine Gestapo ga je skoro uhvatio. U avgustu 1942, njegova jedinica je izdana i on i Suzan pobegli su pešice na jug u bezbednost malog sela Rusilon, u departmanu Vokliz. Tamo je nastavio da pomaže Otporu čuvajući naoružanje u dvorištu svog doma. Tokom dve godine koliko je Beket boravio u Rusilonu, indirektno je pomagao gerilama da sabotiraju nemačku vojsku u planinama Vokliza, iako je retko govorio o svom ratnom radu u kasnijem životu. Francuska vlada ga je odlikovala sa dve medalje, za napore u borbi protiv nemačke okupacije; do kraja svog života, međutim, Beket bi svoj rad u Francuskom otporu nazivao „izviđačkim stvarima“.[16][17] Dok se skrivao u Rusilonu, Beket je nastavio rad na romanu Watt. Roman je započeo 1941. godine, a dovršio ga 1945. godine, ali je objavljen tek 1953. godine; međutim, izvod se pojavio u izaslaniku dablinske književne štampe. Posle rata, vratio se u Francusku 1946. godine gde je radio kao upravnik prodavnica[18] u irskoj bolnici Crvenog krsta sa sedištem u Sent-Lu. Posleratni period[uredi | uredi izvor] 1945. Beket se vratio u Dablin na kratko vreme. Tokom boravka imao je otkriće u majčinoj sobi: ukazao mu se čitav njegov budući smer u književnosti. Beket je osećao da će zauvek ostati u senci Džojsa, siguran da ga nikada neće pobediti u svojoj igri. Njegovo otkrivenje podstaklo ga je da promeni pravac i prizna i sopstvenu glupost i interes za neznanje i nemoć:[19] „ Shvatio sam da je Džojs otišao koliko god je mogao u pravcu da sazna više, [kontrolišući] svoj materijal. Uvek je tome dodavao; samo treba da pogledate njegove dokaze da biste to videli. Shvatio sam da je moj način bio osiromašen, nedostatak znanja i oduzimanje, oduzimanje, a ne dodavanje. ” Samjuel Beket, 1977. godine. Beket je najpoznatiji po predstavi En attendant Godot (Čekajući Godoa; 1953). Kao i većina njegovih dela posle 1947. godine, i drama je prvi put napisana na francuskom jeziku. Beket je na predstavi radio između oktobra 1948. i januara 1949.[20] Njegova partnerka, Suzan Devo-Dumesnil, bila je sastavni deo njegovog uspeha. Devo-Dumesnil je postala njegov agent i slala je rukopis višestrukim producentima dok nisu upoznali Rodžera Blina, uskoro režisera predstave.[21] Najznačajniji je kao pisac pozorišnih komada i jedan od glavnih predstavnika „teatra apsurda“. Napisao je i nekoliko romana, ali svetski uspeh postigao je sa dramama. U to vreme, pedesetih godina, Beket je postao jedan od nekoliko odraslih koji su ponekad vozili lokalnu decu u školu; jedno takvo dete bio je Andre Rusimof, koji će kasnije postati poznati profesionalni rvač pod imenom Andre Džin.[22] Imali su iznenađujuću količinu zajedničkog jezika i povezali su se s ljubavlju prema kriketu, a Rusimof se kasnije prisetio da su njih dvoje retko razgovarali o bilo čemu drugom.[23] Beket je i sam preveo sva svoja dela na engleski jezik, sa izuzetkom Molloy-ja, za koji je sarađivao sa Patrikom Bovlesom. Uspeh Čekajući Godoa otvorio mu je karijeru u pozorištu. Beket je napisao uspešne celovečernje drame, uključujući Fin de partie (1957), Krapp`s Last Tape (1958, napisano na engleskom), Happy Days (1961, takođe napisano na engleskom) i Play (1963). 1961. Beket je dobio Međunarodnu nagradu izdavača Formentor kao priznanje za svoj rad koji je te godine podelio sa Horheom Luisom Borhesom. Od kraja 1950-ih do svoje smrti, Beket je imao vezu sa Barbarom Brej, udovicom koja je radila kao urednica scenarija za BBC. Novlson je o njima napisao: `Bila je mala i privlačna, ali, pre svega, izuzetno inteligentna i načitana. Čini se da su se oboje odmah privukli. Njihov susret bio je izuzetno važan za njih oboje, jer je predstavljao početak veze koja je trebalo da traje paralelno sa onom sa Suzan, do kraja svog života.“[24] Barbara Brej umrla je u Edinburgu, 25. februara 2010. U oktobru 1969. godine, dok je bio na odmoru u Tunisu sa Suzan, Beket je čuo da je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Predviđajući da će njen intenzivno privatni suprug od tog trenutka biti opterećen slavom, Suzan je nagradu nazvala „katastrofom“.[25] Iako Beket nije posvećivao puno vremena intervjuima, ponekad je sretao umetnike, naučnike i poštovaoce koji su ga tražili u anonimnom predvorju hotela PLM Sent Žak u Parizu u blizini njegove kuće u Monparnas.[16] Iako je Beket bio izuzetno privatni čovek, pregled drugog toma njegovih pisama Roja Fostera od 15. decembra 2011. u izdanju The New Republic otkriva da je Beket ne samo neočekivano ljubazan već često spreman da govori o svom radu i procesu koji stoji iza njega.[26] Beket je bio nagrađen Nobelovom nagradom za književnost 1969 „za njegovo pisanje, koje - u novim oblicima za roman i dramu - u siromaštvu savremenog čoveka stiče svoje uzdizanje”.[27] Književni rad[uredi | uredi izvor] Slika iz predstave Čekajući Godoa, najpoznatijeg Beketovog dela. Beketova pisačka karijera može se grubo podeliti u tri perioda: njegova rana dela, sve do kraja Drugog svetskog rata 1945. godine; njegov srednji period, protežući se od 1945. do ranih 1960-ih, tokom kojeg je napisao ono što su verovatno njegova najpoznatija dela; i njegov kasni period, od ranih 1960-ih do Beketove smrti 1989. godine, tokom kojeg su njegova dela tendirala da postaju kraća, a stil minimalistički. Rani rad[uredi | uredi izvor] Generalno se smatra da su Beketovi najraniji radovi pod velikim uticajem dela njegovog prijatelja Džejmsa Džojsa. Oni su eruditi i čini se da prikazuju autorovo učenje samo zbog sebe, što rezultira sa nekoliko nejasnih odlomaka. Uvodne fraze zbirke kratkih priča More Pricks than Kicks (1934) daju reprezentativan uzorak ovog stila:[28] „ Bilo je jutro i Belakva je zapeo u prvoj kantici na mesecu. Bio je toliko zamućen da nije mogao da se kreće ni unazad ni napred. Blažena Beatriče je bila tamo, Dante takođe, i objasnila mu je mesta na mesecu. Prvo mu je pokazala gde je on kriv, a onda je iznela svoje objašnjenje. Imala ga je od Boga, zato se mogao pouzdati u to da je tačan u svakom slučaju. ” Odlomak upućuje na Danteovu Komediju, koja može zbuniti čitaoce koji nisu upoznati sa tim delom. Takođe predviđa aspekte Beketovog kasnijeg dela: fizičku neaktivnost lika Belakva; uronjenje lika u sopstvenu glavu i misli; pomalo nečasna komedija završne rečenice. Slični elementi prisutni su u prvom Beketovom objavljenom romanu, Murphy (1938), koji takođe istražuje teme ludila i šaha (što bi oba bila ponavljajući elementi u Beketovim kasnijim delima). Uvodna rečenica romana nagoveštava pomalo pesimistične prizvuke i crni humor koji animiraju mnoga Beketova dela: „Sunce je sijalo, nemajući alternativu, ni na čemu novom“.[29] Watt, napisan dok se Beket skrivao u Rusilonu tokom Drugog svetskog rata, sličan je po temama, ali manje bujan u svom stilu. Istražuje ljudsko kretanje kao da je matematička permutacija, nagoveštavajući preciznim pokretom Beketovu kasniju preokupaciju - i u njegovim romanima i u dramskim delima. Beketov esej Proust iz 1930. bio je pod snažnim uticajem Šopenhaurovog pesimizma i pohvalnih opisa svetog podviga. U to vreme Beket počinje kreativno pisati na francuskom jeziku. Krajem 1930-ih napisao je niz kratkih pesama na tom jeziku i njihova oskudnost - za razliku od gustine njegovih engleskih pesama otprilike istog perioda, sakupljenih u Echo`s Bones and Other Precipitates (1935) - izgleda da pokazuje da je Beket, iako posredstvom drugog jezika, bio je u procesu pojednostavljenja svog stila, promena takođe evidentna u delu Watt. Srednji period[uredi | uredi izvor] Posle Drugog svetskog rata, Beket se definitivno okrenuo francuskom jeziku kao primarnom za pisanje. Upravo bi to, zajedno sa „otkrovenjem“ koje je doživeo u majčinoj sobi u Dablinu - u kojem je shvatio da njegova umetnost mora biti subjektivna i u potpunosti povučena iz njegovog unutrašnjeg sveta, rezultiralo bi delima po kojima se Beket danas najviše pamti. ... Ko će možda ispričati priču starca? Odmeriti odsustvo u vagi? Granični kamen želite sa rasponom? Zbir procene svetskih nevolja? Ništavilo rečima priložiti? Iz Beketovog dela Watt (1953) Tokom 15 godina nakon rata, Beket je izradio četiri glavne celovečernje dramske predstave: Čekajući Godoa (napisano 1948–1949;), Fin de partie (1955–1957; Endgame), Krapp`s Last Tape (1958), i Happy Days (1961). Ove predstave - za koje se često, s pravom ili ne, smatraju da su bile instrumentalne u takozvanom „Pozorištu apsurda“ - mračno se bave temama sličnim temama približno savremenih egzistencijalističkih mislilaca. Izraz „Pozorište apsurda“ smislio je Martin Eslin u istoimenoj knjizi; Beket i Godo bili su glavni elementi knjige. Eslin je tvrdio da su ove predstave ispunjenje koncepta `apsurda` Albera Kamija;[30] ovo je jedan od razloga zbog kojeg je Beket često lažno etiketiran kao egzistencijalista (ovo se zasniva na pretpostavci da je Kami bio egzistencijalista, iako je u stvari udaljen od egzistencijalističkog pokreta i osnovao je sopstvenu filozofiju). Iako su mnoge teme slične, Beket je imao malo afiniteta prema egzistencijalizmu u celini.[31] Široko govoreći, predstave se bave temom očaja i voljom za preživljavanjem uprkos tom očajanju, pred nerazumevajućim i nerazumljivim svetom. Reči Nel - jednog od dva lika u Endgame koji su zarobljeni u ašbinima, iz kojih povremeno proviruju da bi govorili - mogu najbolje sumirati teme predstava iz Beketovog srednjeg perioda: „Ništa nije smešnije od nesreće, kažem ti... Da, da, to je najkomičnija stvar na svetu. I mi se smejemo, smejemo se, s voljom, u početku. Ali to je uvek ista stvar. Da, to je kao smešna priča koju imamo, čujemo prečesto, i dalje nam je smešna, ali više se ne smejemo.`[32] Kasniji rad[uredi | uredi izvor] Tokom 1960-ih i tokom 1970-ih, Beketova dela pokazivala su sve veću tendenciju - koja se već videla u većini njegovih dela 1950-ih - ka kompaktnosti. To je dovelo do toga da se njegov rad ponekad opisuje kao minimalistički. Krajnji primer ovoga, među njegovim dramskim delima, je Breath iz 1969. godine koji traje samo 35 sekundi i nema likove (mada je verovatno trebalo da pruži ironičan komentar na Oh! Calcutta!, pozorišnu reviju za koju je služio kao uvodni deo).[33] U njegovom pozorištu iz kasnog perioda, Beketovi likovi - kojih je već bilo malo u ranijim predstavama - svedeni su na bitne elemente. Ironično naslovljena Play (1962), na primer, sastoji se od tri lika uronjena do vrata u velike pogrebne urne. Televizijska drama Eh Joe (1963), koja je napisana za glumca Džeka MekGovrana, animirana je kamerom koja se neprekidno zatvara uskim fokusom na lice naslovnog junaka. Predstava Not I (1972) sastoji se gotovo isključivo od Beketovih reči, „pokretna usta sa ostatkom pozornice u mraku“.[34] U bolnici i staračkom domu u kojima je proveo poslednje dane, Beket je napisao svoje poslednje delo, pesmu What is the Word iz 1988. Pesma se suočava sa nemogućnošću pronalaženja reči da se izrazi, što je tema koja odražava Beketovo ranije delo, mada je verovatno pojačana bolešću koju je doživeo kasno u životu. Karakteristike Beketove poetike[uredi | uredi izvor] Junaci su starci i skitnice, klovnovske pojave i ljudske kreature, zatečene u metafizičkom, izobličenom prostoru. Čovek je u njegovim delima bez korena, bez cilja, identiteta i sadašnjosti. Prazan je i opustošen i svodi se samo na jednolične, usporene i apsurdne pokrete, lišene smisla. Njegovi likovi nemaju psihološki i socijalni identitet Čovek je beznačajan i sam po sebi tragičan jer je izgubio istorijsko pamćenje U dramama nema prave radnje ni logičkog sleda jer je sve pokidano u čoveku i među ljudima; umesto fabule, dominira unutrašnja napetost i potištenost (melanholija) U govoru njegovih junaka mnogo je nepovezanosti, ćutanja i ponavljanja istih reči i rečeničnih konstrukcija, a to je posledica sužene i krajnje osiromašene svesti u osiromašenoj stvarnosti Jezik je bez jasnog i konkretnog značenja i njime se sve dovodi u sumnju jer je sve deformisano i bez prave svrhe i pravog smisla – sve je nalik na jedno veliko NIŠTA, pa je zato sve apsurd „Ne hteti reći, ne znati šta hoćemo da kažemo, ne reći šta mislimo da kažemo, a ipak stalno govoriti.“ Nagrade[uredi | uredi izvor] Ratni krst 1939–1945. Medalja Rezistencije 1969. Nobelova nagrada za književnost[7] 1959 honorary doctorate from Trinity College, Dublin 1961 International Publishers` Formentor Prize (podeljeno sa Horhe Luis Borhesom). 1968 Foreign Honorary Member of the American Academy of Arts and Sciences Saoi of Aosdana (Irska) Dela[uredi | uredi izvor] Prevedena na srpski jezik[uredi | uredi izvor] Marfi (1938), izvorno Murphy Moloj (1938), izvorno Molloy Maloun umire (1952), izvorno Malone meurt Čekajući Godoa (1952), izvorno En attendant Godot Svi koji padaju (1956), izvorno All That Fall. Kraj igre (1957), izvorno Fin de partie, Endgame Krapova poslednja traka (1959), izvorno Krapp`s Last Tape Divni dani (1960), izvorno Happy Days Pozorište[uredi | uredi izvor] Human Wishes (c. 1936; objavljeno1984) Eleutheria (written 1947 na francuskom; objavljeno in French 1995, and English 1996) En attendant Godot (objavljeno1952, performed 1953) (Waiting for Godot, pub. 1954, perf. 1955) Acte sans Paroles I (1956); Act Without Words I (1957) Acte sans Paroles II (1956); Act Without Words II (1957) Fin de partie (objavljeno 1957); Endgame (objavljeno 1957) Krapp`s Last Tape (objavljeno 1958) Fragment de théâtre I (late 1950s); Rough for Theatre I Fragment de théâtre II (late 1950s); Rough for Theatre II Happy Days (prvi put izvedeno 1961) Play Come and Go (prvi put izvedeno na nemačkom, zatim na engleskom 1966) Breath (prvi put izvedeno1969) Not I (prvi put izvedeno 1972) That Time (prvi put izvedeno 1976) Footfalls (prvi put izvedeno 1976) Neither (1977) A Piece of Monologue (prvi put izvedeno 1979) Rockaby (prvi put izvedeno 1981) Ohio Impromptu (prvi put izvedeno 1981) Catastrophe (Catastrophe et autres dramatiques, prvi put izvedeno1982) What Where (prvi put izvedeno 1983) Radio[uredi | uredi izvor] All That Fall (broadcast 1957) From an Abandoned Work (broadcast 1957) Embers (broadcast 1959) Rough for Radio I (objavljeno 1976) (na francuskom1961. kao Esquisse radiophonique) Rough for Radio II (objavljeno 1976) (na francuskom 1961. kao Pochade radiophonique) Words and Music (broadcast 1962) Cascando (broadcast:1963 francuska verzija; 1964. engleski prevod) Televizija[uredi | uredi izvor] Eh Joe with Jack MacGowran (broadcast 1966) Beginning To End with Jack MacGowran (1965) Ghost Trio (broadcast 1977) ... but the clouds ... (broadcast 1977) Quad I + II (broadcast 1981) Nacht und Träume (broadcast 1983); Night and Dreams, objavljeno 1984 Beckett Directs Beckett (1988/92) Filmovi[uredi | uredi izvor] Film (1965) Proza[uredi | uredi izvor] Trilogija[uredi | uredi izvor] Molloy (1951); engleska verzija (1955) Malone meurt (1951); Malone Dies (1956) L`innommable (1953); The Unnamable (1958) Romani[uredi | uredi izvor] Dream of Fair to Middling Women (napisano 1932; objavljeno 1992) Murphy (1938); 1947. francuska verzija Watt (1953); 1968, francuska verzija Comment c`est (1961); How It Is (1964) Mercier and Camier (napisano 1946, objavljeno 1970); engleska verzija (1974) Kratka proza[uredi | uredi izvor] More Pricks Than Kicks (1934) `Echo`s Bones` (napisano 1933, objavljeno 2014) `L`Expulsé`, written 1946, in Nouvelles et Textes pour rien (1955); `The Expelled` Stories and Texts for Nothing (1967) `Le Calmant`, written 1946, in Nouvelles et Textes pour rien (1955); `The Calmative`, Stories and Texts for Nothing (1967) `La Fin`, written 1946, objavljeno u Les Temps Modernes u 1946 kao `Suite`; `L`Image` (1959) a fragment from Comment c`est[95] `Premier Amour` (1970, written 1946); translated by Beckett as `First Love`, 1973 Le Dépeupleur (1970); The Lost Ones (1971) Pour finir encore et autres foirades (1976); For to End Yet Again and Other Fizzles (1976) Company (1980) Mal vu mal dit (1981); Ill Seen Ill Said (1982) Worstward Ho (1983) `Stirrings Still` (1988) `As the Story was Told` (1990) The Complete Short Prose: 1929–1989, ed S. E. Gontarski. New York: Grove Press, 1995 Ne-fikcija[uredi | uredi izvor] `Dante...Bruno. Vico..Joyce` (1929) Proust (1931) Three Dialogues (with Georges Duthuit and Jacques Putnam) (1949) Disjecta: Miscellaneous Writings and a Dramatic Fragm Tags: Samjel / Semjuel Beket Drama apsurda apsurd

Polovna knjiga, unutrašnjost, izuetno očuvana. Posveta autora na predlisu. Izdavač: Matica srpska - Novi Sad, 1958. god. Broširan povez, 20 cm. 97 str. 17. februara 1883. godine u Velikom Bečkereku rođen je pisac i književni i likovni kritičar Todor Manojlović. Sa majčine strane bio je potomak ugledne bečkerečke porodice Kupusarević. Gimnaziju je završio u rodnom gradu, nakon čega je studirao prava u Budimpešti i Nađvaradu. Za njegov književni razvoj od presudnog značaja bilo je studiranje u Nađvaradu, gde je sklopio poznanstvo sa čuvenim mađarskim pesnikom Endreom Adijem. Studije prava je napustio 1911, da bi otišao u Bazel, gde je studirao istoriju umetnosti. Početkom 1914, iz Bazela je otišao u Firencu, gde ga je zatekao Prvi svetski rat. Tu je ostao sve do 1916, kada je kao dobrovoljac otišao na Krf. Na Krfu je radio u komandi mesta kao prevodilac na francuski i italijanski jezik. Godine 1918. napustio je mesto prevodioca i prešao u Presbiro, gde je ostao do kraja rata kao saradnik u “ Srpskim novinama” i “ Krfskom zabavniku” . Po završetku Prvog svetskog rata došao je u Beograd, gde je sa plejadom istaknutih pisaca međuratnog perioda (Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Sibe Miličić, Sima Pandurović, Stanislav Vinaver, Rastko Petrović itd) igrao zapaženu ulogu u stvaranju književnog izraza beogradske moderne. U međuratnom periodu obavljao je dužnosti sekretara Opere Narodnog pozorišta u Beogradu (1920-1924), sekretara Matice srpske u Novom Sadu i urednika Matičinog “ Letopisa” (1931-1938), da bi 1938. bio postavljen za bibliotekara Senata Kraljevine Jugoslavije. Kada je godinu dana ranije ustanovljena Umetnička akademija, bio je imenovan za profesora istorije umetnosti i tu je ostao do izbijanja Drugog svetskog rata. Za vreme nemačke okupacije nastavio je da piše i objavljuje radove, zbog čega je po završetku rata imao problema sa vlastima. Manojlović se tada vratio u Zrenjanin, gde je nastavio da se bavi književnim radom, sarađujući u brojnim književnim časopisima. Početkom pedesetih godina vraća se u književne tokove u zemlji, pre svega zahvaljujući kolegama i poštovaocima. Penzionisan je 1953. godine. Manojlović je napisao na desetine članaka, studija, likovnih i književnih kritika, a prevodio je sa mađarskog, nemačkog, francuskog i italijanskog jezika. Najznačajnija dela su mu knjige pesama “ Ritmovi” (1922), “ Vatrometi i bajka o Akteonu” (1928) i “ Pesme moga dvojnika” (1958), zatim, drame “ Centrifugalni igrač” (1930), “ Katinkini snovi” (1932), “ Opčinjeni kralj” (1936) i “ Nahod Simeon” (1940), te zbirke eseja “ Ogledi o slikarima” (1943) i “ Ogledi iz književnosti i umetnosti” (1944). Visoko obrazovan i svestran, veliki erudita, poliglota i kosmopolit, za života je stekao reputaciju “ najvećeg Evropejca u srpskoj kulturi” i jednog od vodećih srpskih/jugoslovenskih pesnika, dramskih pisaca, likovnih i književnih kritičara i esejista. Bio je odlikovan od strane italijanskog kralja Vitoria Emanuelea III Ordenom italijanske krune (1938), a bio je član jugoslovenskog PEN kluba. Preminuo je u Zrenjaninu 27. maja 1968.

Lajoš Zilahi KOMPLET DELA 1 - 10 Bratstvo-jedinstvo Novi Sad, 1977. godine, tvrd kožni povez. Knjige su odlično očuvane, izvanredno, čiste, uredne, nisu čitane. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. ZAROBLJENICI 02. GRAD IZBEGLICA 03. SAMRTNO PROLEĆE 04. KAD DUŠA ZAMIRE 05. OSVETA ORUŽJA 06. BEGUNAC 07. PURPURNI VEK 08. RAZBESNELI ANĐEO 09. ARARAT I 10. ARARAT II Lajos Zilahi, pisac i publicista je bio jedan od najuspešnijih pisaca mađarske književnosti. Bio je i moderan tekstopisac, preduzetnik i vlasnik novinske kuće. “Mi smo pisci koji žive sredinom dvadesetog veka i pokušavamo da razmišljamo, profesionalno pratimo nove misli koje se pojavljuju u čitavom čovečanstvu, a mi se polako uveravamo – i to verovanje je dublje iz dana u dan – da ljudsko društvo ima veliki potencijal u svim tačkama globusa – ide ka prosperitetu.” Ova izjava čini osnovu svih misli u delima Lajoša Zilahija. Rođen je 27. marta 1891. godine u Salvadoru. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Budimpešti i jedno vreme radio u advokatskoj kancelariji. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu i bio je teško ranjen u borbi. Njegov prvi, blago erotski i lirsko-emocionalni ljubavni roman SAMRTNO PROLEĆE, postigao je veliki uspeh i učinio ga poznatim i van granica Mađarske. Jedno od osnovnih obeležja njegovih radova između dva rata bila je društvena i moralna kriza, kao posledica Prvog svetskog rata. Sve vreme je imao značajnu ulogu u javnom životu, pokušavajući neuspešno da posreduje između zvanične politike Hortijevog sistema i levičarske inteligencije, na inicijativu Novog intelektualnog fronta. Osnovao je sopstvenu filmsku produkciju i angažovao poznate mađarske glumce, snimajući SAMRTNO PROLEĆE, a za scenografiju je koristio svoj nameštaj, dok su sekvence na selu, snimane na njegovom ličnom imanju. Po izbijanju Drugog svetskog rata, on se sve više protivi Hortijevom režimu i fašizmu, a odmah po završetku rata, otputovao je u Ameriku, službeno, da se više nikada nije vratio. Izbeglištvo mu je teško palo, a u Americi je napisao roman o porodici Dukaj, dajući detaljan prikaz moralne dezintegradije i dekadencije mađardske aristorkatije. Mogao je u Americi pristojno da živi od svog rada ali mu je emigraija teško padala. Toliko je želeo da se vrati kući, da je početkom šezdesetih kupio je kuću u Novom Sadu, a često je išao do granice da bi video svoju domovinu, bar izdaleka. Tek je 1973. godine smogao snage da ode u rodnu Mađarsku, gde je predao molbu za repatrijaciju svojoj supruzi, Piroški Barczi. Međutim, to više nije bilo moguće. Umro je 1. decembra 1974. godine u Novom Sadu. Na kraju, urna sa njegovim pepelom je postavljena na groblju Farkasreti u Budimpešti. O sebi je govorio: `U Americi mi govore da sam komunista, kod kuće da sam reakcija, tako da ne znam šta mi stvara veću gorčinu`. Opis delom sa interneta. # 555

Knjiga je dobro očuvana,nedostaje mali deo korice sa strane pri vrhu(kao na slici). Knjiga o Nemačkoj 1 (2. deo, iako je planiran, nikad nije ugledao svetlost dana) Geca Kon, 1931. Beograd ,,Miloš Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu, školovao se kod fratara pijarista u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču, završio komparativnu književnost, istoriju i istoriju umetnosti u Beogradu. U međuratnom periodu bio je profesor i novinar, istaknuta figura modernističke književnosti, polemičar u nizu raznorodnih pravaca, urednik antikomunistički orijentisanog lista Ideje. Kao niži diplomatski službenik, kao ataše za štampu i dopisnik Centralnog presbiroa, boravio je u Berlinu (1929–1931, 1935–1938) i Rimu (1938–1941). Kao novinar, specijalni dopisnik i reportažni pisac reprezentativnih beogradskih listova Politika i Vreme, izveštavao je iz Španskog građanskog rata i iz skandinavskih zemalja. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je – posle nemačke okupacije i rasparčavanja Kraljevine Jugoslavije 1941. godine – sproveden, poput ostalih diplomatskih službenika, za Madrid i Lisabon. U 1941. godini priključio se emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Budući da je bio novinar izrazito antikomunističke orijentacije, otpušten je iz diplomatske službe 1945. godine. Ostao je u emigraciji, u Londonu, u periodu između 1945. i 1966. godine. Označan kao predratni simpatizer pronemačke politike nije mogao dobiti prikladno zaposlenje – radio je kao knjigovođa u obućarskoj radnji i prodavac knjiga, ostajući često bez posla i u krajnjoj životnoj oskudici. Tek 1966. godine dozvoljeno mu je da se vrati u Beograd, u kojem je umro 1977. godine. Kao romansijer, pesnik, putopisac, dramski pisac, pripovedač, novinar, on je obeležio i istorijsku i književnu pozornicu srpskog jezika. U svojoj životnoj i umetničkoj sudbini spojio je neka od najznačajnijih svojstava srpske i evropske istorije: visoku umetničku vrednost, samotništvo i siromaštvo, apatridsku sudbinu koja je postala evropska sudbina pisca, nepoznatost i privatnost egzistencije kao sadržaj savremenog duhovnog lika. Vrativši se u Beograd, svom lutalaštvu pripojio je povratak u zavičaj. I premda nikada nije u javnoj svesti imao onaj značaj i ono mesto koje je zasluživao kako po osećajnosti i duhovnosti svojih dela tako i po savršenstvu njihovog umetničkog izraza, Miloš Crnjanski ostaje najveći srpski pisac u dvadesetom veku.`` ,, Miloš Crnjanski se putopisom kao žanrom bavio u nevelikom broju svojih knjiga, a pre svega u delima `Ljubav u Toskani`, `Putopisi` i `Knjiga o Nemačkoj`. Međutim, stiče se utisak da je veći deo njegovog stvaralaštva svojevrsni putopis. Elemente tog žanra imaju čak i `Seobe` i `Roman o Londonu`, a multižanrovske karakteristike ima i njegova knjiga `Kod Hiperborejaca`. Ipak, ne bismo mogli reći da je sve što je u formi putopisa nastalo iz pera Miloša Crnjanskog pripada književnosti. Poznato je da je, kao novinar i dopisnik srpskih, odnosno jugoslovenskih listova, mnoge svoje putopisne tekstove pisao publicističkim stilom i objavljivao ih u `Politici`, `Vremenu` i drugim listovima. Zapravo, u velikom broju slučajeva reč je o putopisnim reportažama, sa primesama i putopisne i publicističke proze. Za većinu tih reportaža karakteristično je upravo preplitanje književnog i novinarskog izraza, ali oni po svom kvalitetu daleko nadmašuju dobar novinarski tekst.``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sve knjige imaju zastitne omote, koji su po malo iskrzani, kod dve knjige zastitni omotac znatno losiji. Sve ostalo u redu. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Kralj Duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar --------- FALI ❗ 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja ---------- Losiji omot VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih pingvina -------- Omot losiji VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera ---------- FALI ❗ 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 FALI CELO DESETO KOLO !!! X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije

Edicija Plava ptica – KOMPLET 102 - deset kola po deset knjiga, plus 2 knjige vanredno izdanje - retko u kompletu, očuvanost dosta dobra, ima poneka slabija, ima i poneka odlična, neke imaju malo iskrzan omot, većina veoma dobar, nekoliko ima posvetu ili pečat, ali sve u svemu veoma dobar komplet. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Vij, kralj duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih delfina VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije KC Ć

Odlično očuvano 1893 strane - 2.6 Kg Trilogija „Vreme zla“, BIGZ, Beograd. Tvrd povez sa zaštitnim omotom 1. Grešnik - 548 strana 725 grama 2. Otpadnik - 513 strana 650 grama 3. Vernik - 832 strane 1225 grama Njegoševa nagrada Ne optuživati čoveka, ne opravdavati čoveka! Saznavati čoveka – strasno i razborito, na svetlosti i u tami, shvatiti mu i reč i ćutanje, delo i nedelo, u svemu potražiti pravu pobudu i stvarni smisao... Ispričati novu pripovest o ljudskoj sudbini u toj eposi, u vremenu između dva svetska rata, u vremenu zla. Crvenog Staljinovog i sivomaslinastog, Hitlerovog. O savremenim, u istoriji postavljenim zlim dusima ove epohe. – Dobrica Ćosić, u beleškama za roman Grešnik februara 1981. Ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš. Što je vera veća i dublja, veća su i čuda u koja se veruje. Veličina vere je u veličini čuda. Što je veći revolucionar, tim više veruje u utopiju. Revolucionar bez utopije nije revolucionar: bori se za postojeće tj. za vlast. – Dobrica Ćosić, u beleškama marta 1981. o liku Bogdana Dragovića Mi moramo iza svega javnog da tražimo: a šta je tajno? Jer tajno je istina. „Mi radimo najčasniji posao na ovom svetu: tragamo za pravim istinama i borimo se protiv zla koje jedino mi možemo uništiti“ – reći će Petar svakom novom agentu... Ljudi imaju najmanje mašte za dobro; svi su postupci u činjenju dobra prosti, obični, neposredni. A u svakom zlu stoji inovacija; veliko zlo je stvaralačko po metodu izvođenja.

Tip radija: Prenosivi Reprodukcija MP3: Da Radiji Tip radija Prenosivi Tip tjunera Digitalno Podržani opsezi FM,PLL Broj prethodno podešenih stanica 50 Audio RMS snaga 1 W Zvučnici Ugrađeni zvučnici Broj ugrađenih zvučnika 1 Displej Ugrađeni ekrani Tip ekrana LCD Portovi i interfejsi AUX ulaz Broj USB 2.0 portova 1 Karakteristike Reprodukcija MP3 Boja proizvoda Crno, Plavo Funkcija alarma FM antena Medij za čuvanje podataka Integrisani čitač kartica Kompatibilne memorijske kartice MicroSD (TransFlash) Baterije Broj podržanih baterija 3 Vrsta baterije C Menadžment potrošnje Izvor napajanja AC, Baterija Satovi Integrisani sat Snooze funkcija Zvučni signal Težina i dimenzije Širina 210 mm Dubina 45 mm Visina 135 mm Težina 720 g Ostale karakteristike Kompatibilnost sa Apple prenosivim uređajima Nisu podržani Deklaracija Model Blaupunkt PP12BK Portabl audio Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (5) Blaupunkt PP12BK Portabl audio 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Blaupunkt CR7USB radio aparat sa satom 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Gembird (DAC-WPC-01) digitalni sat+alarm sa bezičnim punjenjem telefona crni 2.499 RSD MP cena (0) Panasonic RF-D15EG-K radio aparat sa satom 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Denver DAB-48WHITE radio 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (1) Blaupunkt PP5.2CR radio sat 4.899 RSD MP cena (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152B bežični digitalni stoni sat sa builnikom plavi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152D bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152LL bežični digitalni stoni sat sa builnikom ljubičasti 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP LR154LP bežični digitalni stoni sat sa builnikom rozi 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Lexon FLIP LR150D1 bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Energy Sistem Clip BT Sport Amber 16GB mp3 player žuti 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Energy System Clip bluetooth zeleni 8GB mp3 player 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Denver MPS-316R 16GB mp3 player crveni 4.999 RSD MP cena (0) Denver MPS-316B 16GB mp3 player crni 4.999 RSD MP cena (4) SONY ICD-PX240 4GB Diktafon 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Olympus DS-2600 digitalni diktafon 2GB 51.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD (0) Olympus WWS-883 digitalni diktafon 8GB 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Roadstar TTR-8634 gramofon sa radiom 9.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.899 RSD (0) Audio-Technica AT-LP2XGY gramofon sivi 33.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.990 RSD (0) Muse MT-103GD gramofon 16.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-105B gramofon 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (1) SAL RRT 12B gramofon drveni 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Camry (CR1149) braon gramofon 17.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.990 RSD (0) Denver VPL-230LW braon gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Denver VPL-230B crni gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) Denver TCL-212BT bluetooth Boombox plavi 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Blaupunkt BB7BK boombox crni 8.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.890 RSD (0) Blaupunkt BB14WH boombox beli 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (3) Blaupunkt BB5WH Boombox 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (5) Denver TCU-206 Boombox Crveni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Roadstar HRA1245 radio 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (0) Philips TAM4205/12 mikro linija 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Panasonic SC-UA30E-K bluetooth audio sistem 300W 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Sonos (ZVU02567) AMP pojačalo crni 125.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.990 RSD (0) Eden Trolley ED-1006 bežični karaoke zvučnik crni 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (1) Microlab TL20 crni PartyBox zvucnik 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Camry (CR1173) mikro linija 10W 12.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.490 RSD (0) Genius KM-8101 US bežična tastatura crna 4.599 RSD MP cena 20% (4) Xiaomi bluetooth zvučnik Mi Portable plavi 16W 20% 7.360 RSD 5.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) iDance Groove 220MK2 PartyBox zvučnik 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Vivax BS-700 bežični bluetooth zvučnik crni 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (3) S-BOX SP-4000 zvučnici 2.1 8W crni 4.999 RSD MP cena (2) Sonos Five bežični kućni zvucnik crni 96.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 86.990 RSD (0) Denver BPS-351 PartyBox zvučnik 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (7) Sony HT-SF150 soundbar 2.0 120W crni 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (9) LG SN4 soundbar 2.1 300W 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Sonos Sub subwoofer crni 133.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.990 RSD (1) Sony HTS40R.CEL soundbar 5.1 600W crni 55.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.990 RSD (0) New One PBX50 karaoke zvučnik 50W crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (2) LG S65Q soundbar 2.1 420W 38.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.990 RSD (0) KBSound (52605) audio komplet 2 zvucnika 2.5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) KBSound (52606) audio komplet 2 zvucnika 5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 39.998 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (1) Sonos (ZVU02584) RAY soundbar crni 47.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.990 RSD (0) Sonos (ZVU02586) ARC Dolby Atmos soundbar beli 152.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.990 RSD (0) Sonos (ZVU02568) ARC Dolby Atmos soundbar crni 152.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.990 RSD (3) Gembird SPK-BT-BAR400-01 bluetooth soundbar 2x5W crni 1.999 RSD MP cena (5) Redragon Janna GS815 soundbar 60W 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Xplore Pacha XP8800 250W PartyBox zvučnik crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Samsung HW-C450/EN soundbar 2.1 300W crni 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Denver BPS-352 PartyBox zvučnik 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Sony HT-A3000 Dolby Atmos soundbar crni 88.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 79.999 RSD Po porudžbini, rok isporuke 30 dana (0) Denver BPS-250 zvučnik 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Samsung HW-Q700C/EN soundbar 3.1.2 37W crni 59.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (0) Samsung HW-Q800C/EN soundbar 5.1 200W crni 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (2) New One PBX120 karaoke zvučnik 100W crni 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (1) S-BOX SP-4100 zvučnici 2.1 12W crni 6.599 RSD MP cena (0) Defender Warhead G-160 gejmerske slusalice crne 1.299 RSD MP cena (15) Razer DeathAdder Essential FRML (RZ01-02540100-R3M1) gejmerski optički miš 6400dpi crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Gembird (PP12-0.25M/B) mrežni kabl CAT5e 0.25m plavi 119 RSD MP cena (3) Redragon Pandora 2 H350 RGB gejmerske slušalice bele 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (4) SAMSUNG QE50LS01BAUXXH Smart QLED TV 50" The Serif 4K Ultra HD 115.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 103.999 RSD (1) Samsung QE65Q60CAUXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 131.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 118.599 RSD (0) Samsung The Frame QE75LS03BGUXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 266.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 239.899 RSD (0) Samsung QE55QN90CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 179.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 161.399 RSD (7) Samsung QE55Q80CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 144.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 129.999 RSD (0) Samsung QE43Q60CAUXXH Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (1) Samsung QE75Q70CATXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 193.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 174.499 RSD (1) Samsung QE50Q60CAUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 78.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 70.999 RSD (2) Hisense 65E7KQ PRO Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 111.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 100.299 RSD (0) Samsung The Serif QE50LS01BGUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 117.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 106.199 RSD 20% (1) Hisense 55E7KQ Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 73.598 RSD 58.878 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 52.990 RSD (0) Hisense 32A5KQ Smart TV 32" Full HD DVB-T2 QLED 33.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.599 RSD (1) Hisense 43E7KQ Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 51.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD 20% (8) TCL 55C805 Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 124.999 RSD 99.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD 20% (4) TCL 50C805 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 111.110 RSD 88.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 79.999 RSD (2) Hisense 40A5KQ Smart TV 40" Full HD DVB-T2 QLED 34.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.999 RSD (0) TCL 65C645 Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 92.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.990 RSD (0) TCL 50C645 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 62.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.990 RSD (0) Samsung QE65QN85CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 222.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 200.599 RSD (0) TCL 75C645 Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 143.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 128.999 RSD (0) Samsung QE75Q80CATXXH Smart TV 75" 8K Ultra HD DVB-T2 QLED 264.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 238.399 RSD (0) Samsung QE85Q80CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 409.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 368.699 RSD (0) Tesla Q75S939GUS Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 108.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 97.599 RSD (0) Tesla Q55S939GUS Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED Google TV 56.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.199 RSD (0) Vox 50VAQ750B Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 43.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) Samsung QE50QN90CATXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 156.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 140.599 RSD (0) Samsung QE50Q67CAUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Epson T965140 crno mastilo XL 21.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.199 RSD (11) Philips 55OLED807/12 Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 209.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 188.999 RSD (3) Samsung QE55S90CATXXH Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 199.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 179.799 RSD (0) LG 42LX3Q6LA Smart OLED Flex TV 42" 4K Ultra HD DVB-T2 327.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 294.499 RSD (4) LG OLED65B33LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 243.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 218.999 RSD (5) LG OLED48C31LA Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 172.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 154.990 RSD (1) Samsung QE65S95CATXXH Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 326.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 293.999 RSD (11) LG OLED65C31LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 254.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 228.999 RSD (0) LG OLED55G33LA Smart OLED evo G3 TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 265.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 238.799 RSD (5) LG OLED77G23LA Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 353.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 318.299 RSD (0) Philips 48OLED718/12 Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 Google TV 140.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 126.399 RSD 20% (1) Hisense 75A6K Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 20% 131.932 RSD 105.545 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 94.990 RSD (1) Hisense 70A6K Smart TV 70" 4K Ultra HD DVB-T2 111.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 99.990 RSD (1) 3G K316 2u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 3.999 RSD MP cena (1) Xiaomi Mi Selfie Stick Tripod 2u1 bluetooth tripod selfi štap crni 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Gigatech SM300 selfi štap roze 499 RSD MP cena (0) S-BOX PSM 201 auto držač za mobilni telefon 1.099 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo fullglass za samsung s22+ 1.299 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u carbon printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crvenoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u leather printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter pink boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50m 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm5 private 2.799 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 pro max 3.599 RSD MP cena (0) Samsung bežični punjač+UV sterilizator beli 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Plantronics auto punjač Micro USB 1.699 RSD MP cena (0) Celly SMARTFINDERBK beli tag uredaj za pracenje predmeta kompatibilan sa iOS Apple Find My sistemom 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Canyon H-20-05 (CNE-CHA20B05) kućni punjač 20W 5V 3A crni 1.299 RSD MP cena (0) Hama SporLight Steady 120 II sklopivo LED ring svetlo 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Hama SpotLight FoldUp 102 II sklopivo LED ring svetlo 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Hama (14168) bluetooth prijemnik za auto sa 3.5mm džekom 4.899 RSD MP cena (0) Samsung Slim S-pen (ef-of94p-cbe) zaštitna maska sa olovkom za telefon Samsung Fold 5 grafit 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Celly kabl za telefon Micro USB(muški) na USBA A(muški) 1m crni 749 RSD MP cena (0) 3G zaštitno staklo za telefon Xiaomi Note 10 699 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za HTC 530/630 599 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za telefon iPhone 12 Pro Max 249 RSD MP cena (0) Teracell Ultra Thin zaštitna maska za telefon Samsung A50 499 RSD MP cena (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-KWE) 4 tag uređaja za praćenje predmeta 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD 20% (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-BBE) crni tag uređaj za prećenje predmeta 20% 5.555 RSD 4.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Denver RLT-1201 LED ring svetlo 4.499 RSD MP cena (0) 3G Iglove zelene rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210747) crne rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210476) crne rukavice za touch screen telefone i tablete M 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210749) sive rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Sport (210752) sive rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly Clickring Ring svetlo 4.999 RSD MP cena (0) Celly Click Flash Selfi štap sa blicom 4.199 RSD MP cena (0) 3G EL01 crna olovka za touch screen 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210751) braon rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport Zero (210753) plave rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly KeithHaring lančić za mobilni telefon 999 RSD MP cena (0) White Shark RL-08 MOONLIGHT ring svetlo 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (10) Hama Drzac u kolima za telefon 899 RSD MP cena (6) Hama Univerzalni mini drzac 1.199 RSD MP cena (0) 3G YC-016L žuti auto držač za ventilaciju za mobilne telefone 599 RSD MP cena (1) 3G 2131-D auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) 3G 290+L auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (2) 3G Robotic arm auto držač za mobilne telefone 949 RSD MP cena (0) 3G M vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G H81 magnetic auto držač za mobilne telefone 1.199 RSD MP cena (0) 3G 12X zoom teleskop za mobilni telefon 1.399 RSD MP cena (0) 3G H8 tripod za mobilne telefone 3.799 RSD MP cena (0) 3G L02 tripod za mobilne telefone 1.999 RSD MP cena (0) Celly SWMAGICDESKWH držač za pametni telefon/tablet do 10.5" 1.999 RSD MP cena (0) 3G 5120 auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) S-link SL-AT18 auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 799 RSD MP cena (1) Hama (210499) auto držač za mobilne telefone 1.599 RSD MP cena (1) Hama Gravity Pro (188305) auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 1.999 RSD MP cena (0) Celly GHOSTSUPERPLUS magnetni auto držač za mobilne telefone 2.199 RSD MP cena (0) Celly CLICKTRACKPROBK držač za mobilne telefone 7.779 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Celly držač telefona easy za bicikle u crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač i držač mountchargebk 4.999 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač sa magnetnim držačem 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (0) 3G Wireless Ebora C-010 10W auto držač za mobilne telefone 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) 3G Selfie stick K05+tripod 2.999 RSD MP cena (0) DJI RS 3 Pro Combo (CP.RN.00000218.01) gimbal za fotoaparat 159.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 143.999 RSD (0) Gembird (TA-TS-01/W) stoni držač za telefone i tablete 449 RSD MP cena (0) S-link SL-AT20 držač za tablet i mobilne za naslon sedišta 999 RSD MP cena (0) Swissten S-GRIP AV-1 crni ventilacioni auto drzac za mobilne 899 RSD MP cena (0) Gembird (TA-CHW-04) auto držač za mobilne telefone 699 RSD MP cena (0) Joby GorillaPod Rig stativ 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Joby Swing set za prenosni mobilni klizač 23.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.499 RSD (0) Joby Swing prenosni mobilni klizač 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (0) Joby Spin panoramska glava za tripod 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Joby GripTight PRO 2 GP tripod za mobilne telefone 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Joby Compact 2u1 monopod stativ 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Joby Podzilla Large Kit tripod 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD

Autorsko izdanje, 1979. Zabranjeno, izuzetno retko u ponudi, gotovo nenalazivo. Odlično očuvano. Momčilo Selić je rođen u Beogradu 8. januara 1946. u partizanskoj i komunističkoj porodici. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu juna 1971. godine, 1968. objavio prvu priču u beogradskom `Studentu`. Zbog samizdata `Časovnik` (zamišljenog pod nazivom `Vremekaz`), izdatog 1979. godine, kažnjen uslovno zbog bespravnog izdavaštva. Bio je to prvi jugoslovenski samizdat časopis. Selić je 1980. osuđen na čudovišnu kaznu od sedam godina robije zbog članka `Sadržaj`, takođe u samizdatu. Odležao je dve godine i tri meseca u Beogradskom CZ-u i KPD-u Zabela. Prema sopstvenom uverenju, ondašnja `ubilačka služba` odustala je od ideje `trajnog uklanjanja` zbog činjenice da je njegov otac Vladeta Selić bio visoki funkcioner bezbednosti i besprekornom revolucionarnom biografijom. Potom je 1983. otišao u emigraciju. Dobio je politički azil u Kanadi 1984. Ali ovaj `državni neprijatelj` tek tada postaje noćna mora svih režima do danas. Treba podsetiti i zašto... Od odlaska u emigraciju do povratka iz nje, Selić je bio: Član AMNESTY INTERNATIONAL-a od 1983-1990. godine, saradnik njujorškog FREEDOM HOUSE-a i HELSINKI WATCH-a, kopredsednik ODBORA ZA ODBRANU DEMOKRATSKIH DISIDENATA U JUGOSLAVIJI iz Njujorka i Upravnog odbora SRPSKE NARODNE ODBRANE za Ameriku i Kanadu do 1990. godine. Od 1987. do 1989. godine pomoćnik je glavnog urednika američkog književno- političkog časopisa CHRONICLES. Tek 1990. godine vratio se sa suprugom i četvoro dece u Beograd. Njegova supruga i njegov najbliži saradnik, kritičar i sagovornik, Ana Selić je rođena 21. septembra 1950. u Beogradu, u poznatoj komunističkoj porodici Marković. Završila je studije italijanskog jezika na Univerzitetu u Beogradu 1972. i magistrirala 1976. godine. Radila je u beogradskoj BORBI kao novinar od 1974. do 1983. Udala se za Momčila Selića aprila 1978, ispratila ga u antituberkulozni dispanzer nekoliko meseci kasnije, a u zatvor februara 1980. Otišla je zajedno sa njim u emigraciju sa troje male dece avgusta 1983. U Kanadi je završila studije engleskog jezika i književnosti i radila kao prevodilac za kanadsku vladu. Danas radi kao prevodilac. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. U njenom briljantnom prevodu je 2004. godine, prvi put na srpskom jeziku, objavljena celovita knjiga Rebeke Vest `Crno jagnje i sivi soko`. Momčilo Selić je, uprkos nezapamćenom medijskom bojkotu koji je godinama pratio i njega i njegova dela, do današnjih dana ostao najpoželjnija intriga celokupnog moralnog i intelektualnog taloga srpskog govornog prostora. Zbog njegovog polemičkog teksta pod nazivom `Strava` objavljenog u nedeljniku NIN 1992. godine, dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine, (Milisav Savić), vratio je priznanje. U javnosti je to protumačeno kao gest prozvanog i povređenog, mada je bila reč o čistoj pozi i bezobrazluku provincijskog poluinteligenta. Naime, Selić je te godine takođe ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, a njegov roman `Izgon` je te 1992. bio bez konkurencije najbolji. Ipak, neko se gadno uplašio od same pomisli kakve bi bile posledice nagrađivanja Selićevog romana, i šta bi on kao nagrađeni autor sve kazao u medijskom prostoru koji ga je sledovao. Selić je do sada objavio pet knjiga: ZAMOR MATERIJALA, roman, 1979. godine, IZGON, roman, 1991. godine, NAPAD NA GORNJI KLAK, ratne priče, 1994. godine, RATNI KRST, roman, 1996. godine, TARIN LUG, roman, 2001. godine. Dobitnik je književnih nagrada `FOR THE ARTIST IN THE WORL` književnog fonda `POUR L` IMAGINAIRE` iz Londona, 1985. godine, i nagrade `MILOŠ CRNJANSKI` 1992. godine.

Agata Kristi komplet, 1–24 Globus, Zagreb, Biblioteka djela Agathe Christie Tvrdi povez, zaštitni omot. I KOLO: 1. Ubojstvo u Orijent-ekspresu 2. Tajanstveni satovi 3. Razbijeno ogledalo 4. Ubojstvo u vikariji II KOLO: 1. Nijemi svjedok 2. Zla kuća 3. Poslije sprovoda 4. Prema ništici III KOLO: 1. Ubojstvo u Mezopotamiji 2. Tužni čempres 3. Smrt na Nilu 4. Tko je ubio Rogera Ackroyda IV KOLO: 1. Kod bijelog konja 2. Vječita noć 3. Bija baja buf V KOLO: 1. Leš u biblioteci 2. Dogodilo se na dan Svih svetih 3. Iskričavi cijanid 4. Deset malih crnaca VI KOLO: 1. Tajanstveni gospodin Quin 2. Tajna sedam satova 3. Usnulo umorstvo 4. Zavjesa Stanje dobro, neznatno oštećenje omota, moguć blag miris ustajalosti. Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni događaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela među čitalaštvom mnogo voljenu gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap. MG Ć (N)

k4d Umjetnost multioriginala Dževad Hozo Izdavač: Prva knjizevna komuna Mostar, 1988; Tvrd povez; A4 format 709 strana Dževad Hozo (rođen 10. maja 1938. godine u Užicu) je bosanskohercegovački grafičar. U Bihaću je završio gimnaziju i iste godine upisao Historiju umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Studij je prekinuo 1958. godine i upisao se na Akademiju likovnih umjetnosti u Ljubljani. Poslije diplome 1963. godine upisao je specijalizaciju grafike kod profesora Rike Debenjaka. Godine 1966. dobio je status slobodnog umjetnika sve do 1973. godine kada je postao docent za grafiku na novootvorenoj Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, kao vođa Katedre za grafiku. Radio je na oblikovanju programa Collegium Artisticuma i napisao rukopis o manuelnim grafičkim tehnikama, koji je kasnije (1988. godine) izdao pod naslovom Umjetnost multiorginala. Godine 1981. postao je član Akademije nauka i umjetnosti BiH. [1] Inspiraciju i preokupaciju Hozo pronalazi u prošlosti – u materijalnoj baštini i u tekstovima bosanskohercegovačkih pisaca koji o tom vremenu pripovijedaju (Mak Dizdar, Ivo Andrić). Samostalno je izlagao više od četrdeset puta, a grupno sudjelovao na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim izložbama. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za grafiku na prestižnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Grafički ciklusi: -Drvorezi 1960-62 -Litografije i bakropisi 1963 -Nišani 1964-66 -Bakropisi i akvatinte (Plemenitaš,...) 1966-71 -Makova mapa 1972 -Suočenja 1973 -Povratak 1974-5 -Strašila 1976-84 -Oblik i vrijeme 1984-85 -Čovjek i vrijeme 1986 -Dvanaest 1987 -Ecce H. ludens 1990-91 -40 grafičkih slika 1992-94 -1001 noć 1995 -Sarajevske pasije 1997 te brojna dizajnerska rješenja, instalacije i video zapisi. Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika 2009. godine donijela je odluku o proglašenju Zbirke umjetničkih djela Dževada Hoze u Muzeju Unsko-sanskog kantona u Bihaću za nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine. Nacionalni spomenik čini 30 grafika. [2] Dio grafika poklonio je autor, a dio je od autora otkupljen za tek formiranu zbirku Muzeja AVNOJ-a i Pounja. Grafike iz ciklusa „Nišani“ pripadaju ranoj fazi stvaralačkog rada, a nastale su za vrijeme studijskog boravka u Ljubljani. Snažan utjecaj na formiranje ove zbirke ima autorovo djetinjstvo, u Bihaću, u kući koja se nalazila pored mezarja. Nišani, stalni izvor inspiracije, pretočeni u grafičko-likovni izraz osvjetljavaju osobenost svoga svijeta, simbol života i smrti. Kritičar Aleksandar Bassino kaže za djela Dževada Hoze: Uz neposredne sadržajne pobude Hozinih listova moramo priznati da nam istorija jednog od oblika bosanskog grobišta, tj. muslimanskog, koji karakterišu kameniti obojeni spomenici, tzv. nišani – nije tako blizu kao što bi mogla biti. Prije svega, a s tim u vezi, treba upozoriti na jedan momenat, koji Hozo u svom djelu potencira i koji ga vodi na dalje istraživanje, posavremenju davnih poruka starih četiri stoljeća. Muslimansko grobište je, za razliku od kršćanskog, uvijek dio slike nekoga kraja; nije mjesto neke žalosti koju bi označavala bjelina ili crnina mramornih ploča i spomenika. Nišani su nekada bili obojeni, iako su im tragovi tih boja već izbrisani; svojim antropomorfnim oblicima i oblicima koji su im slični, realnim predmetima predstavljali su nosioce novog življenja. Umjetnikova zadaća je da njihove poruke razriješi, odnosno istinu nekog vremena prenese u savremenost. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Umjetnost multiorginala (kultura grafičkog lista), Mostar, Prva književna komuna, 1988. Dzevad Hozo data: 1961 - 2001, Sarajevo, 2002. Majstori grafičkih umijeća : [1400-1950], Sarajevo: Blicdruk, 2003. Vernis sage grafeme: slikovni komentari na CD zapis Sanjina Lugića, Sarajevo, Kult-B, 2003. Grafika:, Grude, Grafotisak, 2007. Majstori (biografije) Grafički list (papir, tiskarska boja, atelijer, medicinski aspekti)` Glosarij (bibliografija) Bibliografija (testovi, graficke pitalice) Majstori japanskog drvoreza Visoki tisak (uvod) Plosni tisak Duboki tisak Majstori (aspekti)