Radio FM imitacija kompjutera radi na baterije od 1,5 V

Solidno očuvano. Izdaje RTB, edicija RTV teorija i praksa, mek povez, 206 str.

format 11.5 x 6.5cm visina 2,8cm duzina antene 40cm FM, AM radi na 2 baterije 2AA od 1,5volti(koje su u radiu) ima uticnice za slusalice radio je skroz nov nekoriscen

Novo , nekorišćeno. Cena je za jedno IC-TDA 7000. Tekst za pomoć pri izgradnji je na slikama. Pogledajte sve moje oglase ovde: https://www.kupindo.com/Clan/jvnvc_lksndr/SpisakPredmeta

SEKSPIR NIKADA OVO NIJE RADIO - CARLS BUKOVSKI Trorog, 1989 92 str. Meki povez. Ilustrovano fotografijama. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

Radio antena FM 87.5-108 MHz minimum 24.5 cm maximum 10.3 cm CENA PO KOMADU. --------------------------------- Da li znaš kako stiže glas od radio stanice do tvoj radio prijemnik? Pročitaj... Odašiljač na radio-stanici ima dugačku antenu kojom šalje radio-talase slušaocima udaljenim mnogo kilometara. Radio svakog slušaoca ima svoju, manju antenu u obliku pruta ili komada žice. Stanica u svim pravcima šalje signale radio-talasa, koje može da uhvati antena bilo kog radija koji im se nađe na putu. Stanice emituju svoje programe ili pomoću AM (modulacija amplitude) ili pomoću FM (modulacija frekvencije) talasa. AM talas, koji je duži od FM talasa, može imati 91 metar od jednog do drugog vrha talasa. Za razliku od AM talasa, FM talasi mogu imati od jedne trećine metra do jednog metra od jednog do drugog vrha talasa. Bilo da su u pitanju AM ili FM talasi, radio funkcioniše na isti način. Mikrofoni hvataju voditeljev glas i pretvaraju zvučne talase u električni signal. Taj električni signal vibrira prema istom obrascu kao i prvobitni zvučni talasi, pa se zove zvučni (audio) signal. Pojačalo stanice pojačava audio signal. U isto vreme, električno kolo u stanici, oscilator, neprestano proizvodi sopstveni električni signal, koji se zove noseći signal. Zvučni talas, vibrirajući po obrascu glasa (ili muzike), modulira noseći signal tako što menja i njegov obrazac. Zatim se ceo električni signal, i zvučni i noseći talas, još više pojačava i šalje se u antenu stanice. Električni signal pobuđuje atome metala u anteni. Njihovi elektroni počinju da vibriraju po obrascu električnog signala. Elektroni počinju da odašilju nevidljivu svetlost, tj. radio-talase, koji se iz antene šire u nebo. Pošto elektroni iz antene vibriraju prema posebnom obrascu koji stvara glas, u radio-talase koji se emituju takođe je utisnut taj obrazac. Kada radio-talasi stignu do antene na radiju, ponovo se pretvaraju u električni signal – zvučni signal plus noseći signal. Radio-prijemnik automatski razdvaja zvučni i noseći signal. Ono što je spojeno u radio-stanici razdvaja se u radiju, koji zatim ubacuje zvučni signal u zvučnik. Zvučnik ima ulogu mikrofona, samo što radi u suprotnom smeru – vraća električnom zvučnom signalu oblik zvučnih talasa. I tako se na radiju čuje glas voditelja (ili muzika). Sad već znaš kako hvataš radio stanice u tvoj radio prijemnik.

62241) GOVORI F. GROMKI TMURNI , Zoran Stanojević , Draslar Beograd 2004 , Zoran Stanojević ( 1942 - 2021 ) pisac, satiričar i radijski voditelj. Rođen je 7. marta 1942. u Beogradu. Roditelji su mu bili Jelica i Tihomir Stanojević. Studirao je dramaturgiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Objavio je 21 knjigu u periodu od 1968. do 2018. Zastupljen je u mnogim antologijama. Napisao je oko 60 drama, od kojih je trećina nagrađena na anonimnim radijskim konkursima. Radio-drame su mu igrane na svim većim radio-stanicama u Jugoslaviji i prevođenje u Švedskoj, Nemačkoj, Austriji i Belgiji. Preveo je pet knjiga, među njima i trotomnog Tolkinovog `Gospodara prstenova`. Polovinu radnog veka proveo kao slobodan umetnik, a drugu kao voditelj i voditelj-urednik u Radio Beogradu. Sedam godina radio je čuveni emisiju `Vreme sporta i razonode`. Od 1976. do 2005. ostvario je oko 4.000 sati `živog` radijskog programa. Bio je i dopisnik Radio Beograda 2 iz Nemačke. Zoran je nagrađivan za svoj književni i voditeljski rad. roman, mek povez, format 12 x 20,5 cm , potpis i posveta autora na naslovnoj strani , ćirilica, 257 strana

Knjiga je dobro očuvana. ,,Rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Bio je član Literarne redakcije Radio Beograda od 1949. do 1951. godine. Uređivao je časopis „Mladost“, „Književne novine“ i dvonedeljnik „Danas“. Više godina bio je honorarni saradnik Trećeg programa Radio Beograda. Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova“, da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas“, „Mišolovka“, „Čisti i prljavi“, „Izlazak“ (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasver ili traktat o pivskoj flaši“. Primljen je u Savez književnika Jugoslavije 3.1.1949.godine. Članska karta nosi broj 47. U periodu 1956-1964 Radio Beograd izveo je šest Konstantinovićevih radio-drama koje je režirao Vasilije Popović (Pavle Ugrinov). Kamerna scena „Krug 101` Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena je 1962. godine dramom „Saobraćajna nesreća“ u režiji Arse Jovanovića. Sve radio-drame prevođene su i izvođene na više jezika. Drama „Veliki Emanuel“ uvršćena je 1963. godine u antologiju svetske radio-drame na nemačkom. Po drami „Ikarov let“ 1964. godine nazvana je antologija jugoslovenske radio-drame takođe na nemačkom. Osim više desetina eseja i rasprava emitovanih preko radija i televizije i štampanih u listovima i časopisima, objavio je zbirku estetičko-filozofskih rasprava „Pentagram“. Od „Pentagrama“, okrenuo se eseju i tada su počele da se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke“ koju je Konstantinović u celosti pročitao u emisijama Trećeg programa Radio Beograda pre nego što je prvi put štampana. Od 1966. godine emituju se preko Trećeg programa Radio Beograda, a od 1969. štampaju u časopisu `Treći program` ogledi o pesnicima Srpske kulture 20. veka „Biće i jezik“. Za 12 godina (1969—1981) Konstantinović je objavio 113 eseja na više od 4000 stranica. Postmodernističko štivo „Dekartova smrt“ objavljeno je 1998. godine. U dijalogu između Dekarta, Paskala i Montenja oseća se napetost između literature i filozofije i to je osnovno obeležje ovog teksta. Četiri godine nakon „Dekartove smrti“, objavio je knjigu pod naslovom „Beket prijatelj“. Ovo delo u krajnje svedenoj formi sačinjeno je od tridesetak pisama koje je Semjuel Beket slao Konstantinoviću i Kaći Samardžić propraćeno sa isto toliko esejističkih napomena. Ta pisma su deo prepiske, čiji je veći deo uništen u toku rata, kada je rovinjska kuća Konstantinovićevih obijena i opljačkana. O Konstantinoviću Oto Bihalji Merin je pisao: „Pisci koji imaju svoj semantičko-filosofski koren u grudvi svog malo poznatog jezika ili sredine, teže prodiru u svet; da su se knjige kao `Filosofija palanke` i „Biće i jezik“ Radeta Konstantinovića rodile u velikim jezičkim centrima, njihove rezonance bi bile slične onima koje imaju dela Beketa i Sartra.` Preminuo je u Beogradu 27. oktobra 2011. godine. Bio je sin prof. dr Mihaila Konstantinovića.``

Dodatne informacije Pisac TOMISLAV LONGINOVIĆ Izdavač RADIO B92 – BEOGRAD Izdanje 1994 Povez MEKI Strana 253 Stanje Dobro

MP4 Player Nexon 4 GB/FM sa slike. * memorija 4 GB * FM radio 87.5-108.00 MHz CENA PO KOMADU.

Tvrd povez - 92 strane - ilustrovana SKALA RADIO KOTOR 2015 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja V 1

PANASONIC baterije 3R12RZ/1BP Zinc Carbon Linija Zinc baterija je namenjena za daljinske upravljače, tranzistore, radio-budilnike, baterijske lampe i sl. Veličina 4,5 V, Baterija u pakovanju 1.

Alkalna AAA baterija, 1,5 V, kapacitet 1250 mAh, blister pakovanje 10 komada, idealna za svakodnevnu upotrebu , dugotrajna, pouzdana. Pogodna za dečije igračke , radio aparate, satove, svetiljke, dajinske upravljače ...

Polovan ispravan daljinski za DVB-T2 Orion , telekom. Na daljinskom su isečena dugmad FAV, TV/Radio i Mute jer je baka često greškom njih pritiskala i posle nezna da se snađe.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, zapis na predlistu. Izdavač: Dnevnik - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 20 cm. 126 str. Ispunjen lirskim slikama vanredne upečatljivosti i atraktivnim ilustracijama, ovaj roman obnavlja svet detinjstva i njegove fascinacije, po čemu je uporediv sa „ Baštom sljezove boje“ i „ Ranim jadima“ . Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime.

IZDAVAČ: Radio B92 GODINA: 1995. POVEZ: mek PISMO: latinica STRANA: 223 STANJE: srednje očuvana, čitljiva, malo pohabana, veće žute fleke na vrhu svih strana i na prednjim koricama, blag miris od stajanja, ocena 3-

MP3 Player 4 GB/FM 87.5-108 MHz sa slike Nexon MP3-05 USB za skladištenje muzike, slike, video klipove. * USB 4 GB * FM radio * Voice recorder Jednu AAA 1.5V bateriju koristi. CENA PO KOMADU.

Telefon TECHNIKA Model 888 Delimicno ispravan . Potrebno je malo ciscenje kontakta .Kad je skinut sa linije radio perfektno ali usled dugog stajanja doslo je do oksidacije kontata .Mozda nekome posluzi za delove ili se pozabavi popravkom .Cena je simbolicna . zato ga vodim kao neispravan bez prava reklamacije.

SV 9 60235) LIKOVI I PISCI , Aris Movsesijan , Radio B92 Beograd 1995 ,kratke priče ; Aris Movsesijan (Beograd, 22. mart 1966) srpski doktor stomatologije, pisac, scenarista, filmski reditelj, bloger i političar. Jermenskog porekla. mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , 84 strane, potpis i posveta autora na predlistu

Autor: Pol Lindzi Broj strana: 379 Pismo: latinica Povez: broširan Format: 21 Dinamičan triler koji govori o nestalim umetničkim delima za vreme Drugog svetskog rata i o pokušaju finansiranja novih nemačkih političkih partija iz tih izvora. Pol Lindzi je radio u FBI-ju dvadesetak godina i svoje iskustvo na najbolji način pretače u sjajne romane prepune neočekivanih preokreta.

m9 Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu.

NEO DVD-N50 DVD je radio i sada kada se ukljuci ne pokazuje nista,znaci ide kao neispravan za delove. DVD nije popravljan !! DVD je sa daljinsim upravljacem (on je najverovatnije ispravan, ali kako sve ide kao neispravno i on je bez prava na reklamaciju) Pa ko ume neka je sa srecom... Prodaje se bez prava na reklamaciju ili zamenu...

Neo – F - Roman Sa posvetom autora Izdavač: Solaris, Novi Sad, 2023 Broširano, 262 strane Milivoj Anđelković (Beograd, 1940) srpski je književnik, dramaturg, esejista, novinar i urednik.[1] Jedan deo opusa mu je posvećen romanima i fantastici, neoavangardi (signalistički pokret) i elektronskoj interaktivnoj književnosti. Drugi deo opusa je esejističke i kulturološke prirode, a objavljuje ga u knjigama, na Internetu, u feljtonima i na radio-programu.

m4 Omot: Nikola Masnikovic Giuseppe Ungaretti (Aleksandrija, 8. veljače 1888. - Milano, 1. lipnja 1970. godine, bio je talijanski pjesnik i pisac. Rodio se u Egiptu u Aleksandriji, u obitelji Talijana rodom iz Lucce. Na njegovo je odrastanje utjecala dojilja iz Sudana, sluškinja iz Argentine te dadilja koja je bila Hrvatica iz Boke Kotorske.[1] Otac mu je radio na radovima na Sueskom kanalu, gdje je poginuo u radnoj nesreći 1890. godine.

Novo! Izdavač: Stylos - Novi Sad, 2004. god. Tvrd povez, 21 cm. 145 str. U ovoj knjizi Sergej Dovlatov oživljava sećanja na Puškinov spomen kompleks u Mihajlovsku koji je uvek privlačio poznate književnike. Za vreme sovjetskog saveza, Sergej Dovlatov radio je u ovom muzeju kao vodič. Smislio je zabavu da provede posetioce po svim muzejima kompleksa, a da nijednom ne upotrebi reč Puškina. Danas, veliki zaljubljenici dela Sergeja Dovlatova, pokušavaju da njegovu kuću u kojoj je živeo dok je vodio ekskurzije po Puškinovom muzeju, učine delom izložbe.