Autor - osoba Stojanović, Trajan, 1921-2005 = Stojanović, Trajan, 1921-2005 Naslov Balkanska civilizacija / Trajan Stojanović ; [prevela s engleskog Ivana Đorđević] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Centar za geopoetiku, 1995 (Beograd : Čigoja) Fizički opis 191 str. : geogr. karte ; 23 cm. Drugi autori - osoba Đorđević, Ivana Zbirka Edicija Civilizacije (broš.) Napomene Prevod dela: A study in Balkan civilization / Traian Stoianovich Podaci o autoru: str. 190 Bibliografija: str. 173-189. Predmetne odrednice Balkanske države -- Kulturna istorija Teme kojima se bavi ova interdisciplinarna studija veoma su raznovrsne: od folklora i klime do prodajnih tehnika, pedagogije i demografije; od statusnih grupa do srodstva, plemenskih odnosa i muških udruženja. Knjiga obuhvata osam, ili devet milenijuma i razlikuje se od antropoloških studija utoliko što se bavi krupnim regionalnim potkulturama – balkanskom civilizacijom u celosti. Uz to je i istorijska, ili dijahronijska, proučava društvene vremensko - prostorne odnose. Ona nije istorija carstava, kraljevina, republika ili gradova, već istorija naroda. Profesor Trajan Stojanović (1921–2005), Amerikanac srpskog porekla, u SAD je otišao kada mu je bilo sedam godina. Doktorirao je na Univerzitetu u Parizu (kod Fernana Brodela), a predavao je na Ratgers Univerzitetu u Nju Džerziju. Autor je više knjiga o Balkanu i Mediteranu, od kojih su najznačajnije: Balkan i Mediteran između Istoka i Zapada, Balkan - prva i poslednja Evropa, Balkanska civilizacija (Geopoetika, 1995). Trajan Stojanović je bio jedan od najpoznatijih balkanologa u svetu. Autor - osoba Vitanović, Slobodan, 1928- Vitanović, Gordana Naslov Francuska civilizacija / Slobodan i Gordana Vitanović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Centar za geopoetiku, 1994 (Beograd : ČIP Štampa) Fizički opis 141 str. ; 23 cm Zbirka ǂEdicija ǂCivilizacije ISBN 86-82437-02-4 ! Napomene Podaci o autorima: str. [142]. Résumé: Civilisation française. Predmetne odrednice Civilizacija – Francuska Knjiga o formiranju jedne nacije, o njenom razvoju i civilizacijskom hodu u ogromnom rasponu od paleolitskih dana sve do našeg vremena; skladan plod učenosti i sposobnosti prisnih uživljavanja u pojave i probleme jedne velike evropske civilizacije. Za svaki vremenski period odvojeno opisani su pregled istorijskih događaja, društveni život, umetnost, razvoj nauke, znalačkim izborom karakterističnih i bitnih pojava. Slobodan Vitanović (1928–2006) – čitavu karijeru ostvario je kao profesor francuske književnosti na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Francusku književnost, posebno epohe baroka i klasicizma, pedavao je kao profesor po pozivu nekoliko semestara i francuskim studentima na univerzitetima u Bordou, Eks-an-Provansu i Parizu, Pariz III – Nova Sorbona i Pariz XII. Gordana Vitanović (1938) – Završila studije francuskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je najpre kao prevodilac, a zatim kao profesor francuskog jezika u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar`. Autor - osoba Stojnić, Mila, 1924-2003 = Stojnić, Mila, 1924-2003 Naslov Ruska civilizacija / Mila Stojnić Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Centar za geopoetiku, 1994 (Beograd : ČIP štampa) Fizički opis 160 str. ; 24 cm Zbirka ǂEdicija ǂCivilizacije ISBN 86-82347-07-5 (broš.) Napomene Beleška o autoru Rezюme. Predmetne odrednice Civilizacija -- Rusija Rusija -- Kulturna istorija Ova knjiga kao i druge iz ove edicije daje pregled osnovnih pojmova i događaja vezanih za rusku civilizaciju. Opisujući sve aspekte ove velike civilizacije od klime i geografskog položaja, preko istorijskog pregleda njenog nastanka do umetnosti i kulture uopšte, Mila Stojnić je ostvarila jedinstven poduhvat u našoj pedagoškoj i naučnoj literaturi, koji po svojoj enciklopedičnosti, sintetičnosti i ozbiljnom metodološkom pristupu predstavlja originalno i vredno ostvarenje. Milosava - Mila Stojnić (1924) počela je svoju naučno-nastavnu karijeru u Institutu za istočne i zapadne slovenske jezike i književnosti SANU i Institutu za eksperimentalnu fonetiku, patologiju govora i izučavanje stranih jezika. U suautorstvu sa Kirilom Svinarskim napisala je tri udžbenika ruskog jezika za odrasle. Predavala je na Višoj pedagoškoj školi rusku književnost, a od 1971. godine je predavala staru rusku književnost, rusku književnost XVIII i XX veka i istoriju ruske civilizacije na Filološkom fakultetu. Posebno se bavila proučavanjem rusko-srpskih književnih i kulturnih veza, i o tome je napisala veliki broj referata i saopštenja. Takođe je napisala i knjigu Rusko-srpska književna preplitanja od X–XX veka. MG10 (N)

Boris Ciglic, Dragan Savic - Dornier Do 17 The Yugoslav story Operational record 1937-1947. Jeroplan Books, Beograd, 2007. Mek povez, 155 strana, bogato ilustrovano, posveta jednog od autora. RETKO! Дорније Do 17 (нем. Dornier Do 17) је лаки бомбардер, производио се у немачкој фабрици авиона Дорније. Због своје витке линије, у земљама енглеског говорног пордучја добио је надимак „Летећа оловка“. За време Другог светског рата, био је један од три бомбардера који су чинили главни ослонац тактичких бомбардерских снага Луфтвафеа у првим годинама рата.[1] Релативно кратко време га је користила Луфтвафе да би био замењен бољим Јункерсом Ju 88. Усавршена верзија Do 215 произведена је у мањој серији, али ни она није остала дуго у употреби. Дорнијеа покрећу два радијална мотора, уграђена на крилима, а репне површине имају два вертикална стабилизатора. Био је популаран међу својим посадама због лаког управљања на мањим висинама што му је омогућавало изненадне нападе. Ради његове танке конструкције био је мањи циљ и било га је теже погодити него друге немачке бомбардере. Развој Дорније Do 17 је конструисан почетком 1930-их, вођа пројектантског тима је био др. Клод Дорније. Авион је био један од три главна немачка бомбардера кориштена у прве три године Другог светског рата. Своју прву борбену мисију авион је имао 1937. године током Шпанског грађанског рата, у различитим улогама у Легији Кондор. Током Другог светског рата коришћен је у великом броју у предњој линији сваке веће акције све до краја 1941. године, када му је коришћење ограничено само на ношење бомби с чиме му је смањена ефикасност и долет. Производња Дорнијеа је завршена у лето 1940, у корист тада новог и снажнијег Јункерса Ju 88. Наследник Do 17 је био Do 27, који се почео појављивати 1942. године. И поред новијих авиона Do 17 је наставио службу у флоти Луфтвафеа до краја рата у различитим улогама, као ноћни ловац, извиђач, транспортер, школски и авион за разна аеро-испитивања. Знатан број преосталих авиона послат је у земље савезнице Немачке. Само неколико авиона је преостало после рата, а задњи је приземљен у Финској 1952. године. Мања количина модернизованих авиона произвођена је за извоз под ознаком Do 215, али су на крају и ови авиони завршили у флоти Луфтвафеа. Производња Do 215 је престала 1941. Верзије Do 17K На основу успеха Do 17 за време циришких авио трка, Југословенско краљевско ратно ваздухопловство је откупило лиценцу за производњу авиона у Државној фабрици авиона у Краљеву. Модификације су се састојале у уградњи бољих звезда мотора Гном Рон 14Н, а додат је топ „хиспано“ од 20 mm као и три митраљеза браунинг 7,92 mm. У тадашњој Југославији израђиване су три верзије: бомбардер Do 17 Kb-1, извиђачки Do 17 Ka-2 и такође извиђачки Do 17 Kb-3. Између Ка-1 и Ка-2 постојала је незнатна разлика, задњи нешто увећани део кабине био је помакнут мало уназад. На Do 17 Ka-3 је, према моделу М-1, доњи део крила био прекривен Дуралуминијумом, а ради ширих мотора увећана је и његова оплата. Главни чланак: Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату До почетка Априлског рата укупно је произведено 70 авиона. У току Априлског рата већину авиона су на земљи уништили или непријатељ или посаде авиона. Неколико посада је са авионима пребегло на страну савезника, а 11 су Немци продали квислиншкој НДХ Do 17Z Дорније До-17 Ка-3 ЈКРВ по слетању на Хелиополис Египат април 1941. год. Дорније Do 17Z серија је била је најпрепознатљивија верзија, која је израђена у великом броју. Перформансе ове варијанте су знатно надмашиле перформансе претходника. Прве модификације су настале након стицања борбених искустава у Шпанском грађанском рату, када је уочеан мана да је Do 17 слабо заштићен од напада одоздо. Услед ограничења поља гађања, његов једини митраљез који је постављен надоле није био довољно ефикасан. Због тога је реконструисан предњи део трупа, са застакљеним носом на врху, заједно с пилотском кабином, која је проширена и спуштена с чиме је омогућена уградња додатног митраљеза. И сама купола кабине је била потпуно у стаклу, протегнута је уназад тако да је била упоредна с нападном ивицом крила и његовим кореном. За тестирање ови верзије израђени су модели Do 17S и Do 17U на које су уграђени мотори DB 600. Како су ови мотори били резервисани за ловачке авионе, користили су се Брамо Фафнир 323 А радијални звездасти мотори. Авион је могао понети до 1000 kg бомби, а посади је додат и четврти члан. Ради додатне тежине наоружања и посаде, мотори су се показали преслаби, па су замењени са јачим моторима Брамо 323 P. Изграђена су само три Do 17S и 15 Do 17U. Модификоване верзије су са пуним оптерећењем имале борбени радијус од 322 km. Касније верзије, Do 17Z-3, Z-4 и Z-5, које су биле опремљене с камерама, двоструким контролама и пловцима (за поморске операције) и даље нису могле потпуно савладати проблеме с долетом и пуним оптерећењем наоружања.[2] Верзије Z модела наставиле су се и даље развијати. Z-6 је био извиђачки авион, иако је израђен само као прототип, а Z-8 се није производио. Z-9 је био опремљен посебним механизмом за испуштање бомби и њиховим ослобађањем са задршком за нападе са мањих висина. Посљедње Z верзије, Z-7 Кауц I и Z-10 Кауц II биле су ноћни ловци, који су коришћени до краја 1941. године. Do 215 Do 215 је била извозна (експортна) варијанта авион Do 17 Z, вредно је напоменути да је за њу била заинтересована и Југославија. Та, измењена верзија са ознаком Do 215, од којих је неколико испоручено Луфтвафеу и пре него што је основни нацрт прерађен у знатно бољи модел Do 217. Задње варијанте типа Do 17 били су ноћни ловци Do 17 Z-6 и Do 17 Z-10, код којих је стаклени нос замењен чврстим, наоружаним једним топом и митраљезима.[1] Do 17Z-10 Ћук Три прототипа су израђена из конструкције постојеће З-серије за модел Do 17Z-7 Кауц I (нем. Kauz - Ћук). Каснији редизајнирани модел Do 17Z-10 Кауц II је у свом металном носу имао један IR рефлектор за Spanner Anlage сиситем откривања. Z-10 је био наоружан с четири 7,92 mm MG 17 митраљеза и два 20 mm MG FF у доњем делу носа. Само десет Кауц II авиона је настало реконструкцијом постојећих авиона Z-серије. Спанер систем се показао у већини случајева бескорисним, па у већину авиона Z-10 није уграђиван. Један Z-10, са ознаком као CD+PV је служио је за тестирање и развој Лихтенштајн радарског система 1941. и 1942. године.[3] У тако раној фази рата није се уграђивао радар, а у пролеће 1942, ловци Do 17 кауц искључени су из наоружања. Земље корисници авиона Дорније Do 17 Краљевина Бугарска Финска Краљевина Италија Краљевина Југославија Краљевина Мађарска Хрватска НДХ Њемачка Трећи рајх Краљевина Румунија САД Шпанија Шпанија Швајцарска Уједињено Краљевство Употреба у Краљевини Југославији Дорније До-17 К Југословенског краљевског ратног ваздухопловства Југословенске власти су 1936. године наручиле од Немачке 36 авиона Do 17E, а преговори за добијање лиценце за 36 Do 17Ka су завршили 27. јуна 1938. Југославија је 18. марта 1938. наручила 16 комплета Do 17 Ka-2 и Ка-3 по цени од 3.316.788 РМ. Авиони су испоручени у деловима, а посљедњи је примљен 21. априла 1939. Влада је такође тражила куповину лиценце за производњу. На авион се гледало као на поуздан и квалитетан. Југославија је још током 1920. купила Дорније Комет, којег је користило тадашње Поморско ваздухопловство. Иако много скупљи од Комета, с обзиром на немачку спремност за краткорочну испоруку без ограничења у броју, ипак је одабрана верзија Do 17Ka. Дорнијеи су испоручивани без немачке опреме и мотора те су ови делови набављани из Француске. За уградњу су одабрани француски Гноме-Рон Мистрал Мајор мотори за које се тврдило да имају 649 kW (870 КС) и да могу развити брзину 420 km/h на 3.850 m висине. Пропелери сталне брзине такође су били слаби, а испорука је каснила што је довело и до судског процеса с Пијађо Аеро и Ратијер пропелерсом. Само један од Do 17 испоручен је с немачком опремом. Остали Дорнијеи су били опремљени с белгијским митраљезима FH 7,9 mm, чешким камерама, а неколико је имало Телефункен радио сет. Свеукупно је у југословенским фабрикама израђено 70 примерака авиона Do 17.

KORDUN - OD VOJNE GRANICE DO REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE 1881-1995. Urednik - Momčilo Pavlović Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd Godina - 2018 750 strana 25 cm Edicija - Biblioteka Studije i monografije ISBN - 978-86-7403-227-5 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PREDGOVOR UVOD BILJANA STOJIĆ - KORDUN - OD RAZVOJAČENJA DO UJEDINJENJA (1881-1918) Saobražavanje razvojačene Krajine zakonima Banske Hrvatske Kućne zadruge Demografska slika Korduna Politički život (1883-1905) Politička previranja (1906–1914) Srpska pravoslavna crkva Školstvo Zdravstvene prilike Stočarstvo i poljoprivreda Počeci industrijskog razvoja Razvoj novčanih zavoda Banje i ljekoviti izvori Čitaonice, kulturna društva i svakodnevni život Kordun u Prvom svjetskom ratu Rat u pozadini Na frontovima Na putu ka ujedinjenju ALEKSANDAR LUKIĆ - KORDUN U JUGOSLOVENSKOJ KRALJEVINI (1918–1941) Politički život na Kordunu 1918–1929. Politički život na Kordunu 1929–1935. Politički život na Kordunu 1935-1941. Privreda, zdravstvo i školstvo na Kordunu 1918–1941. NEBOJŠA STAMBOLIJA - KORDUN U DRUGOM SVJETSKOM RATU (1941–1945) Aprilski rat i okupacija zemlje Uspostavljanje i organizacija ustaške vlasti Ustaški zločini i narodni ustanak na Kordunu u 1941. godini Genocidno zakonodavstvo i prvi ustaški masovni zločini Ustanak Formiranje komande za Kordun i Baniju Ustaška ofanziva na sjeverni Kordun decembra 1941. Kordun u ratnoj 1942. godini Ustaška ofanziva na slobodnu teritoriju Korduna u proljeće 1942. Formiranje brigada i prve borbe Formiranje i prve akcije Osme kordunaške divizije Kordun u ratnoj 1943. godini Kordun u ratnoj 1944. i 1945. godini i oslobođenje Kordun u prvoj polovini 1944. godine ,,Kordunaški proces` Kordun u drugoj polovini 1944. godine Ratna 1945 godina i završne borbe za oslobođenje Posljedice rata DRAGOMIR BONDŽIĆ - KORDUN U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI (1945-1990) Kordun u socijalističkoj Jugoslaviji i Hrvatskoj: Politički, geografski i demografski okviri 1945-1990. Jugoslavija i Hrvatska 1945–1990. Kordun – prostor: teritorijalno-administrativne podjele 1945–1990. Kordun – ljudi: broj i struktura stanovništva 1945–1990. Kordun od Drugog svjetskog rata do 60-ih godina Kordun 1945: posljedice rata i nova vlast Kolonizacija i agrarna reforma Život na Kordunu 40-ih godina Ideologija, prosvjeta, kultura i crkva krajem 40-ih godina Političko stanje i problemi na Kordunu 1945–1950 Politički, privredni i društveni razvoja Korduna od početka 50-ih do početka 60-ih godina Prosvjeta i kultura na Kordunu od početka 50-ih do početka 60-ih godina Kordun od 60-ih godina do Građanskog rata Društveno-ekonomsko zaostajanje Korduna 60-ih godina Posjeta Josipa Broza Tita Kordunu oktobra 1967. – tok i posljedice Odjeci političke krize krajem 60-ih i početkom 70-ih na Kordunu Privredni i kulturni razvoj Korduna od kraja 60-ih do kraja 80-ih godina Izgradnja političkog sistema samoupravljanja na Kordunu 70-ih godina Politička, društvena i ekonomska kriza 80-ih godina Čuvanje tradicija NOB-a na Kordunu MILAN GULIĆ - KORDUN U RATU 1991–1995 Političke prilike na Kordunu pred raspad SFRJ (1989–1990) Kordun i stvaranje Srpske Krajine (1990–1991) Teritorijalna odbrana na kordunu (1991-1992) Teritorijalna odbrana Vrginmost Teritorijalna odbrana Vojnić Teritorijalna odbrana Slunj Kordunaške brigade Teritorijalne odbrane Jugoslovenska narodna armija na KORDUN (1991-1992) Oružani sukobi na Kordunu u drugoj polovini 1991. godine Borbe oko Topuskog Zločin na Koranskom mostu Oružana dejstva prema kupi i Karlovcu Borbe oko Slunja Teritorijalno-administrativno uređenje Korduna (1991-1995) Vrginmost Vojnić Karlovac-Krnjak Duga Resa Ogulin Slunj Policija i pravosuđe Mirovna inicijativa i dolazak Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija na područje Korduna (1991-1992) Organizacija Srpske vojske Krajine na području Korduna (1992-1995) Prilike na Kordunu od januarskog udara na Krajinu do Zagrebačkog sporazuma o prekidu vatre (1993–1994) Januarski i septembarski udari na Krajinu 1993. godine Političke i ekonomske prilike na Kordunu Izbori u Republici Srpskoj Krajini Zagrebački sporazum Privredni potencijali kordunaških opština u ratu 1991–1995. Zdravstvene i socijalne ustanove Ratna bolnica Petrova gora Banjsko lečilište Topusko Domovi zdravlja Školski sistem na području KopyHa 1991-1995. Kultura, informisanje i sport Srpsko pravoslavno omladinsko društvo „Sveti Sava“, Karlovac Srpsko kulturno društvo,,Sava Mrkalj“, Topusko Srpsko kulturno društvo,Milan Radeka`, Karlovac Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ - Pododbor „Dr Gajo Petrović“, Karlovac Društvo srpsko-ruskog prijateljstva, Vojnić Centar za informisanje i kulturu, Slunj Memorijalni park,,Petrova gora“ Ostale kulturne ustanove Radio stanica „Glas Petrove gore“ Informativni centri Sport Srpska pravoslavna crkva na Kordunu 1991-1995. Dešavanja u Zapadnoj Bosni i njihov značaj za Kordun i Krajinu Izbjeglice iz zapadne Bosne Oružana dejstva na bihaćkom ratištu Nedozvoljena trgovina Ratna 1995. Agresija Hrvatske na Zapadnu Slavoniju maja 1995. godine Vidovdanska smotra Agresija Hrvatske na zapadni dio Republike Srpske Krajine avgusta 1995. godine Zločini nad Srbima na Kordunu tokom i poslije agresije hrvatskih snaga MILANA LJUBIČIĆ, VLADIMIR VULETIĆ - KORDUNAŠI VAN KORDUNA - KORDUN (N)I OVDJE (H)I TAMO Uvod Ciljevi istraživanja Metodologija Život na Kordunu prije rata Izbjeglištvo i integracija Sjećanje na progon – Oluju i izbjeglištvo Progon i transgeneracijska trauma Kordun i sjećanjima i razmišljanjima Sjećanja i osjećanja Kordun bez Kordunaša Kordunaši bez korduna Može se ubiti ptica ali ne i njen let Zaključak IZVORI I LITERATURA SKRAĆENICE `Istorija Korduna je u minijaturi istorija srpskog naroda u Hrvatskoj, istorija suživota i surovih zločina, organizovanog egzistencijalnog otpora ustaškim divljim zločinima kroz partizanski otpor i stradanje. Demografija Korduna je, takođe, minijaturna slika naseljavanja i raseljavanja stanovništva, posebno srpskog - od Vojne granice, tog odbrambenog pojasa, preko zbegova od ubilačkih nasrtaja ustaša, sistematske kolonizacije preostalog popaljenog, ogolelog, oboselog i desetkovanog stanovništva na prostor Vojvodine posle Drugog svetskog rata, pa sve do brutalnog proterivanja od strane hrvatske vojske i policije 1995. uprkos činjenici da je Kordun bio uključen u područje pod zaštitom UN-a (UNPA - United Nations Protected Areas). Ovo proterivanje se u Hrvatskoj predstavlja kao oslobođenje i Korduna od „velikosrpske agresije` sa kojeg je srpsko stanovništvo izbeglo. Kao da su na Kordun došli i živeli neki drugi ljudi, okupatori, a ne autohtono srpsko stanovništvo, vekovima pomešano sa Hrvatima, koje se suprotstavljalo nacionalističkim i šovinističkim tendencijama razbijanja jugoslovenske države i stvaranja nezavisne Hrvatske. U etničkom čišćenju početkom i tokom avgusta 1995. godine od straha je pobeglo ili prote- rano gotovo celokupno srpsko stanovništvo sa prostora Severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije koje je na tim područjima živelo vekovima i koje je nerazdvojivi činilac bogate istorije svih tih regiona. Vrednovanje istorijskih događaja može biti različito, ali činjenica da na ovom brdovitom prostoru danas tek u neznatnom procentu i u fragmentima živi srpsko stanovništvo, govori sama za sebe. Danas ne samo da nema Korduna- ša Srba, nego je i sam termin Kordun skrajnut iz javnog govora i zamenjen administrativnim pojmom Karlovačka županija. Danas Srba Kordunaša ima više na zapuštenim i zaraslim grobljima (Na Kordunu grob do groba) nego živih u pitomim mestima Korduna. Prognani i rasejani Kordunaši po zemaljskoj kugli sa sobom nose svoj identitet i svoja sećanja. Da bi se bolje razumela sadašnjost Korduna i udes Kordunaša, bila je potrebna elementarna rekonstrukcija istorijskih događaja i procesa na tom prostoru u poslednja dva veka i detektovanje uzroka koji su doveli do toga da danas na tom prostoru gotovo i da nema srpskog stanovništva. Napred navedene činjenice su presudno uticale da Institut za savremenu istoriju i Zavičajni klub Kordunaša iz Beograda krenu u jedan veoma ambiciozan projekat čiji je cilj bio izrada jednog istorijskog pregleda. Okupljeni tim istraživača krenuo je sa istraživanjima u svim relevantnim arhivskim institucijama u kojima bi se mogla naći istorijska građa. U toku naredne dve i po godine obavljena su istraživanja u arhivima u Republici Srbiji (Arhiv Jugoslavije, Arhiv Srbije, Vojni arhiv, Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti) i Republici Hrvatskoj (Hrvatski državni arhiv, Državni arhiv u Karlovcu, Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata), u kojima je pregledano preko 80 arhivskih fondova. Pored arhivske građe, konsultovano je i preko 600 objavljenih bibliografskih jedinica - zbornika objavljene istorijske građe, sećanja, naučnih i publicističkih knjiga, naučnih i novinskih članaka, enciklo pedijskih odrednica i dr. Nakon prikupljene građe i obavljenog istraživanja autori su pristupili pisanju i sredinom 2018. godine rukopis je doživeo svoju finalnu verziju. Uz zahvalnost autorima posebno hvala aktivnim članovima Zavičajnog kluba Kordunaša. Veliko hvala i recenzentima, a posebno porodici Stambolija, Veljku koji je lektorisao tekst i Nebojši Stamboliji koji je tehnički priredio rukopis za štampu. Ovaj rukopis predajemo naučnoj javnosti i, pre svega, Kordunašima gde god da se u svetu nalaze. Istraživački rezultati, ocene i zaključci su delo svakog pojedinog autora. Ovo je samo jedan od mogućih pogleda na istoriju i ukupnu prošlost Korduna i Kordunaša. Drugi autori će novim istraživanjima, posebno najnovijeg perioda, isticati druge činjenice i doći možda do drugačijih zaključaka. Polazeći do činjenice da je srpski narod u Hrvatskoj, posebno od trenutka razbijanja Jugoslavije, u tihom nestajanju i zatiranju tragova svog postojanja, ovim zbornikom podstičemo dalja istraživanja i dajemo naš skromni doprinos održavanju sećanja. Jer bez sećanja nema identiteta. (Momčilo Pavlović)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Vrlo dobro očuvano kao na slikama Ima i papirni omotač koji je zacepljen u levom gornjem uglu Magnum crimen, životno delo akademika Viktora Novaka, etničkog Hrvata jugoslovenskog opredeljenja, prvi put se pojavljuje u necenzurisanom izdanju, opremljeno predgovorom Vasilija Krestića i pogovorom Milorada Ekmečića.Proverite zašto je Magnum crimen na vatikanskom spisku zabranjenih knjiga.Proverite zašto je rimokatolička crkva uništavala knjigu, a komunisti je cenzurisali.Knjiga za one koji znaju da proučavanjem prošlosti saznajemo u sadašnjosti kojim stazama treba da koračamo u budućnosti.Knjiga koja otkriva zločinačku spregu rimske kurije i ustaša u Hrvatskoj.Knjiga koju svaka srpska kuća treba da ima.Mnogo je razloga zašto treba čitati Magnum crimen, a nijedan protiv. Viktor Novak (Donja Stubica, 4. februar 1889 — Beograd, 1. januar 1977) bio je jugoslovenski istoričar hrvatskog porekla, profesor Beogradskog univerziteta, član SANU.[1] Viktor je rođen početkom 1889. godine u hrvatskom Zagorju, u mestu Donja Stubica. Ponikao je u siromašnoj činovničkoj porodici; rano ostao bez oca. Mukotrpno se školovao i tokom života je stekao izuzetno široko obrazovanje. Godine 1913. završio je Filozofski fakultet u Zagrebu i zatim proveo godinu dana u Rimu na specijalizaciji u pomoćnim istorijskim naukama, osobito latinskoj paleografiji. Godine 1915. odbranio je doktorsku disertaciju Ban Mihac Mihaljević i njegovo doba. Radio je kao gimnazijski profesor i rukovodilac Rukopisnog odeljenja Sveučilišne knjižnice u Zagrebu. Od 1920. do 1922. bio je docent, a od. 1922. do 1924. profesor pomoćnih istorijskih nauka i istorijske metodike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Zbog svoje jugoslovenske orijentacije bio vređan i napadan na zagrebačkom Sveučilištu, koje je, onemogućen da radi, morao da napusti. Na inicijativu Nikole Vulića i Stanoja Stanojevića je prešao 1924. godine na Univerzitetu u Beogradu gde je, do penzionisanja 1959., bio profesor istorije jugoslovenskih naroda i pomoćnih istorijskih nauka i, altenativno, profesor opšte istorije srednjeg veka. Jugosloven i antifašista, Viktor Novak je za vreme Drugog svetskog rata bio hapšen i jedno vreme zatvoren u Banjički logor. Prelaskom iz Hrvatske u Srbiju, Viktor Novak je, smatrao da će njegov doprinos srpskoj istoriografiji biti značajniji ukoliko nastavi s uporednim prikazivanjem pozitivnih i negativnih tendencija u srpsko-hrvatskim odnosima i ukupnom razvoju jugoslovenske misli. U svom svestranom i široko zasnovanom naučnom interesovanju, Viktor Novak se, s podjednakim uspehom bavio i nacionalnom i kulturnom istorijom Južnih Slovena u XIX i XX veku, kao što se pasionirano i istrajno bavio latinskom paleografijom i diplomatikom. Godine 1952. objavio je univerzitetski udžbenik Latinska paleografija, koja se ubraja u najznačajna dela te naučne discipline na srpskom jeziku. Baveći se istorijom političke misli u Južnih Slovena u 19. i 20. veku, prikupljao je arhivsku i štampanu građu i objavio mnoštvo studija i monografija poput radova o Franji Račkom (1925, 1929, 1958), Maksimilijanu Vrhovcu (1928), Natku Nodilu (1934, 1955), Josipu Juraju Štrosmajeru (1940) i Ivanu Kukuljeviću-Sakcinskom (1955, 1959), kao i prepisku Valtazara Bogišića i Franje Račkog (1960). U monumentalnom delu Magnum Crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj (Zagreb, 1948, više izdanja u Beogradu posle 1994) tematizovao je složeni odnos Vatikana, hrvatskih klerikalaca i hrvatskih nacionalista.[2] U Magnum Crimen-u, Novak je na preko hiljadu strana uz citate iz stotina dokumenata uverljivo pokazao da je hrvatski klerikalizam bio jedna od osnova za genocid nad Srbima u NDH (1941—1945) za progone i diskriminaciju koje su, uz podršku delova katoličkog klera, a često i u ime katoličke vere, sprovodili hrvatski biskupi, sveštenici i fratri, uz prećutnu ili aktivnu podršku zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Novak je uvidom u skoro nepreglednu dokumentaciju o javnoj i tajnoj saradnji katoličkog klera sa hrvatskim ustašama tokom Drugog svetskog rata, nedvosmisleno ukazao na čvrstu vezu klerikalne tradicije sa ustaškim zločinima, praćenim, osim masovnih progona, još i nasilnim preveravanjem pravoslavnih Srba u rimokatoličku veru. Katolički kler je otkupljivao i spaljivao Novakove knjige zbog njihove navodne antikatoličke i masonske inspiracije. Godine 2011, na engleski je prevedeno njegovo najznačajnije delo `Magnum Crimen : half a century of clericalism in Croatia (dedicated to the known and unknown victims of clericalism)`, Vol. 1-2 (Jagodina 2011) u kojoj su odštampana i dva poglavlja koje je u izdanju iz 1948. zabranila komunistička cenzura. Vreme je pokazalo da su poruke iz Magnum Krimena (Velikog zločina) i danas aktuelne i neophodne za razumevanje savremenih političkih tokova. Druga značajna knjiga, koja hronološki prethodi Magnum Crimen-u je Magnum Tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830–1849, štampana posthumno u Beogradu 1987, na 660 str. Ove dve knjige, uzete zajedno, do sada su najbolji naučni prikaz obima i uticaja Rimokatoličke crkve na oblikovanje nacionalne ideje u Hrvata. Viktor Novak je bio redovni profesor na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, omiljen predavač, veliki erudita, a sa svojim kolegama na katedri, Georgijem Ostrogorskim, Jorjom Tadićem i Mihailom J. Dinićem, i moralni uzor generacijama studenata, odupirući se svakom pokušaju uvođenja vulgarnog marksizma lenjinizma u nastavu istorije. Bio je oženjen Srpkinjom, Pavom Bošković iz Beške.[3] Zajedno sa Jorjom Tadićem, uzeo je 1942, krsnu slavu i počeo da se izjašnjava kao Srbin, ostajući veliki Jugosloven. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (JAZU) je izabrala Viktora Novaka za svoga dopisnog člana 29. juna 1951. godine. U tom statusu akademika JAZU je ostao sve do svoje smrti. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1948, redovni član od 1961, Viktor Novak je 1966—1969. sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU. Bio je, takođe i jedan od osnivača i prvih upravnika Istorijskog Instituta SANU (1947—1954) u Beogradu. U izdanjima SANU Viktor Novak objavio je više značajnih studija i monografija, od kojih se posebno ističe obimna monografija `Vuk i Hrvati“. U njoj je nedvosmisleno pokazano koliki je uticaj Vukova reforma imala za emancipaciju Hrvata na kulturnom planu, i koliko su Vukove veze sa hrvatskim ilircima doprinele stvaranju kulturne podloge južnoslovenskog zbližavanja, i kasnije, jugoslovenskog ujedinjenja. Osim istorijskog naučnog rada, posvetio se i muzičkoj kulturi. Osnivač je bivšeg zagrebačkog hora Lisinski (1910), čiji je predsednik do 1924. godine. Bio je predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i beogradskog Kornelija Stankovića, kao i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Objavio je niz muzikoloških eseja i nekoliko stotina muzičkih kritika, najčešće u zagrebačkom »Obzoru« i beogradskoj »Politici«. Viktor Novak bio je nosilac niza značajnih društvenih priznanja, uključujući i Orden Svetog Save 5, 4. i 3. reda. Odabrana dela Viktor Novak Scriptura Beneventana s osobitim obzirom na tip dalmatinske beneventane, Zagreb 1920. Evangeliarium Spalatense, Split 1923. Franjo Rački u govorima i raspravama, Zagreb 1925. Lužički Srbi u prošlosti i sadašnjosti, Beograd 1927. Maksimilijan Vrhovac, Bratstvo, 1928. Notae palaeographicae, chronologicae et historicae, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva, 1928. Aliquid de nominibus ducum Croatorum in antiquissimo evangeliario Cividalensi. Nota palaeographico-historica, Zbornik u čast Bogdana Popovića, 1929. Franjo Rački, Bratstvo, 1929. Masarik i Jugosloveni, SKG, 1930. Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva (1390—1930), Beograd 1930, LXVII+931 str. Sveslavenska misao, Ljubljana 1930. Mihailo Polit-Desančić i Hrvati, Letopis Matice srpske, Novi Sad 1932. Natko Nodilo, Novi Sad 1935. Le Roi Alexandre Ier Karageorgevitch et la Formation de l`Unité Nationale Yougoslave, Paris : Amitiés franco-yougoslaves, 1935. Rad Stanoja stanojevića na srpskoj diplomatici, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1938. Dva antipoda. Štrosmajer i Mihanović, Beograd 1940. Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 1. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 2. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 3. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1986). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (1989). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 1. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 2. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 1. Beograd: Catena Mundi. - necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 2. Beograd: Catena Mundi.- necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Jedno sporno pitanje iz srpskohrvatskih odnosa šezdesetih godina prošlog veka, Beograd, SANU 1949. Ferdo Šišić, Ljetopis JA, 1949, 54. Supetarski kartular, Djela JA, 1952, 43. Latinska paleografija, Beograd 1952, 1980. Vatikan i Jugoslavija, I, 1953 (dokumenti, urednik, na srpskohrvatskom, francuskom i engleskom jeziku). Outline of Jugoslav Historiography, Ten Years of Jugoslav Historiography, 1945–1955, Beograd 1955. Natko Nodilo, Zadarska revija, 1955. Paleografija i slavensko-latinska simbioza od VII–XV stoljeća, Istorijski časopis, 1957. Franjo Rački, Beograd, Prosveta 1958. Nastanak i nestanak `Monumenta Serbica` diplomatara Ivana Kukuljevića-Sakcinskog, Beograd, Srpska akademija nauka 1959. Nikola Vulić. Naučnik i čovek. Uvod u knjigu Nikole Vulića: Iz rimske književnosti, Beograd, Srpska književna zadruga 1959. Valtazar Bogišić i Franjo Rački. Prepiska (1866–1893), Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, SAN, knj. XXV, Beograd 1960. Pojava i proširenje karolinške minuskule u Dalmaciji, GLAS SAN, knj. CCLV1, Beograd 1963. Srpski naučnici i književnici u prepisci sa Franjom Račkim, Beograd : Naučno delo, 1964. Vuk i Hrvati : primljeno na VII skupu Odeljenja društvenih nauka SANU, 27. IX 1966, po prikazu samog autora; urednik Jorjo Tadić, Beograd, Naučno delo 1967, 645 str. Magnum tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830-1849, Beograd, Nova knjiga 660 str. 1987. ISBN 978-86-7335-040-0. Celokupna bibliografija do 1963: B. Telebaković-Pecarski, Zbornik filozofskog fakulteta u Beogradu, 1963. Tags: Istorija srpskog naroda vatikan misija vatikana balkan balkana srba

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Magnum crimen, životno delo akademika Viktora Novaka, etničkog Hrvata jugoslovenskog opredeljenja, prvi put se pojavljuje u necenzurisanom izdanju, opremljeno predgovorom Vasilija Krestića i pogovorom Milorada Ekmečića.Proverite zašto je Magnum crimen na vatikanskom spisku zabranjenih knjiga.Proverite zašto je rimokatolička crkva uništavala knjigu, a komunisti je cenzurisali.Knjiga za one koji znaju da proučavanjem prošlosti saznajemo u sadašnjosti kojim stazama treba da koračamo u budućnosti.Knjiga koja otkriva zločinačku spregu rimske kurije i ustaša u Hrvatskoj.Knjiga koju svaka srpska kuća treba da ima.Mnogo je razloga zašto treba čitati Magnum crimen, a nijedan protiv. Viktor Novak (Donja Stubica, 4. februar 1889 — Beograd, 1. januar 1977) bio je jugoslovenski istoričar hrvatskog porekla, profesor Beogradskog univerziteta, član SANU.[1] Viktor je rođen početkom 1889. godine u hrvatskom Zagorju, u mestu Donja Stubica. Ponikao je u siromašnoj činovničkoj porodici; rano ostao bez oca. Mukotrpno se školovao i tokom života je stekao izuzetno široko obrazovanje. Godine 1913. završio je Filozofski fakultet u Zagrebu i zatim proveo godinu dana u Rimu na specijalizaciji u pomoćnim istorijskim naukama, osobito latinskoj paleografiji. Godine 1915. odbranio je doktorsku disertaciju Ban Mihac Mihaljević i njegovo doba. Radio je kao gimnazijski profesor i rukovodilac Rukopisnog odeljenja Sveučilišne knjižnice u Zagrebu. Od 1920. do 1922. bio je docent, a od. 1922. do 1924. profesor pomoćnih istorijskih nauka i istorijske metodike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Zbog svoje jugoslovenske orijentacije bio vređan i napadan na zagrebačkom Sveučilištu, koje je, onemogućen da radi, morao da napusti. Na inicijativu Nikole Vulića i Stanoja Stanojevića je prešao 1924. godine na Univerzitetu u Beogradu gde je, do penzionisanja 1959., bio profesor istorije jugoslovenskih naroda i pomoćnih istorijskih nauka i, altenativno, profesor opšte istorije srednjeg veka. Jugosloven i antifašista, Viktor Novak je za vreme Drugog svetskog rata bio hapšen i jedno vreme zatvoren u Banjički logor. Prelaskom iz Hrvatske u Srbiju, Viktor Novak je, smatrao da će njegov doprinos srpskoj istoriografiji biti značajniji ukoliko nastavi s uporednim prikazivanjem pozitivnih i negativnih tendencija u srpsko-hrvatskim odnosima i ukupnom razvoju jugoslovenske misli. U svom svestranom i široko zasnovanom naučnom interesovanju, Viktor Novak se, s podjednakim uspehom bavio i nacionalnom i kulturnom istorijom Južnih Slovena u XIX i XX veku, kao što se pasionirano i istrajno bavio latinskom paleografijom i diplomatikom. Godine 1952. objavio je univerzitetski udžbenik Latinska paleografija, koja se ubraja u najznačajna dela te naučne discipline na srpskom jeziku. Baveći se istorijom političke misli u Južnih Slovena u 19. i 20. veku, prikupljao je arhivsku i štampanu građu i objavio mnoštvo studija i monografija poput radova o Franji Račkom (1925, 1929, 1958), Maksimilijanu Vrhovcu (1928), Natku Nodilu (1934, 1955), Josipu Juraju Štrosmajeru (1940) i Ivanu Kukuljeviću-Sakcinskom (1955, 1959), kao i prepisku Valtazara Bogišića i Franje Račkog (1960). U monumentalnom delu Magnum Crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj (Zagreb, 1948, više izdanja u Beogradu posle 1994) tematizovao je složeni odnos Vatikana, hrvatskih klerikalaca i hrvatskih nacionalista.[2] U Magnum Crimen-u, Novak je na preko hiljadu strana uz citate iz stotina dokumenata uverljivo pokazao da je hrvatski klerikalizam bio jedna od osnova za genocid nad Srbima u NDH (1941—1945) za progone i diskriminaciju koje su, uz podršku delova katoličkog klera, a često i u ime katoličke vere, sprovodili hrvatski biskupi, sveštenici i fratri, uz prećutnu ili aktivnu podršku zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Novak je uvidom u skoro nepreglednu dokumentaciju o javnoj i tajnoj saradnji katoličkog klera sa hrvatskim ustašama tokom Drugog svetskog rata, nedvosmisleno ukazao na čvrstu vezu klerikalne tradicije sa ustaškim zločinima, praćenim, osim masovnih progona, još i nasilnim preveravanjem pravoslavnih Srba u rimokatoličku veru. Katolički kler je otkupljivao i spaljivao Novakove knjige zbog njihove navodne antikatoličke i masonske inspiracije. Godine 2011, na engleski je prevedeno njegovo najznačajnije delo `Magnum Crimen : half a century of clericalism in Croatia (dedicated to the known and unknown victims of clericalism)`, Vol. 1-2 (Jagodina 2011) u kojoj su odštampana i dva poglavlja koje je u izdanju iz 1948. zabranila komunistička cenzura. Vreme je pokazalo da su poruke iz Magnum Krimena (Velikog zločina) i danas aktuelne i neophodne za razumevanje savremenih političkih tokova. Druga značajna knjiga, koja hronološki prethodi Magnum Crimen-u je Magnum Tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830–1849, štampana posthumno u Beogradu 1987, na 660 str. Ove dve knjige, uzete zajedno, do sada su najbolji naučni prikaz obima i uticaja Rimokatoličke crkve na oblikovanje nacionalne ideje u Hrvata. Viktor Novak je bio redovni profesor na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, omiljen predavač, veliki erudita, a sa svojim kolegama na katedri, Georgijem Ostrogorskim, Jorjom Tadićem i Mihailom J. Dinićem, i moralni uzor generacijama studenata, odupirući se svakom pokušaju uvođenja vulgarnog marksizma lenjinizma u nastavu istorije. Bio je oženjen Srpkinjom, Pavom Bošković iz Beške.[3] Zajedno sa Jorjom Tadićem, uzeo je 1942, krsnu slavu i počeo da se izjašnjava kao Srbin, ostajući veliki Jugosloven. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (JAZU) je izabrala Viktora Novaka za svoga dopisnog člana 29. juna 1951. godine. U tom statusu akademika JAZU je ostao sve do svoje smrti. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1948, redovni član od 1961, Viktor Novak je 1966—1969. sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU. Bio je, takođe i jedan od osnivača i prvih upravnika Istorijskog Instituta SANU (1947—1954) u Beogradu. U izdanjima SANU Viktor Novak objavio je više značajnih studija i monografija, od kojih se posebno ističe obimna monografija `Vuk i Hrvati“. U njoj je nedvosmisleno pokazano koliki je uticaj Vukova reforma imala za emancipaciju Hrvata na kulturnom planu, i koliko su Vukove veze sa hrvatskim ilircima doprinele stvaranju kulturne podloge južnoslovenskog zbližavanja, i kasnije, jugoslovenskog ujedinjenja. Osim istorijskog naučnog rada, posvetio se i muzičkoj kulturi. Osnivač je bivšeg zagrebačkog hora Lisinski (1910), čiji je predsednik do 1924. godine. Bio je predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i beogradskog Kornelija Stankovića, kao i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Objavio je niz muzikoloških eseja i nekoliko stotina muzičkih kritika, najčešće u zagrebačkom »Obzoru« i beogradskoj »Politici«. Viktor Novak bio je nosilac niza značajnih društvenih priznanja, uključujući i Orden Svetog Save 5, 4. i 3. reda. Odabrana dela Viktor Novak Scriptura Beneventana s osobitim obzirom na tip dalmatinske beneventane, Zagreb 1920. Evangeliarium Spalatense, Split 1923. Franjo Rački u govorima i raspravama, Zagreb 1925. Lužički Srbi u prošlosti i sadašnjosti, Beograd 1927. Maksimilijan Vrhovac, Bratstvo, 1928. Notae palaeographicae, chronologicae et historicae, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva, 1928. Aliquid de nominibus ducum Croatorum in antiquissimo evangeliario Cividalensi. Nota palaeographico-historica, Zbornik u čast Bogdana Popovića, 1929. Franjo Rački, Bratstvo, 1929. Masarik i Jugosloveni, SKG, 1930. Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva (1390—1930), Beograd 1930, LXVII+931 str. Sveslavenska misao, Ljubljana 1930. Mihailo Polit-Desančić i Hrvati, Letopis Matice srpske, Novi Sad 1932. Natko Nodilo, Novi Sad 1935. Le Roi Alexandre Ier Karageorgevitch et la Formation de l`Unité Nationale Yougoslave, Paris : Amitiés franco-yougoslaves, 1935. Rad Stanoja stanojevića na srpskoj diplomatici, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1938. Dva antipoda. Štrosmajer i Mihanović, Beograd 1940. Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 1. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 2. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 3. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1986). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (1989). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 1. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 2. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 1. Beograd: Catena Mundi. - necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 2. Beograd: Catena Mundi.- necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Jedno sporno pitanje iz srpskohrvatskih odnosa šezdesetih godina prošlog veka, Beograd, SANU 1949. Ferdo Šišić, Ljetopis JA, 1949, 54. Supetarski kartular, Djela JA, 1952, 43. Latinska paleografija, Beograd 1952, 1980. Vatikan i Jugoslavija, I, 1953 (dokumenti, urednik, na srpskohrvatskom, francuskom i engleskom jeziku). Outline of Jugoslav Historiography, Ten Years of Jugoslav Historiography, 1945–1955, Beograd 1955. Natko Nodilo, Zadarska revija, 1955. Paleografija i slavensko-latinska simbioza od VII–XV stoljeća, Istorijski časopis, 1957. Franjo Rački, Beograd, Prosveta 1958. Nastanak i nestanak `Monumenta Serbica` diplomatara Ivana Kukuljevića-Sakcinskog, Beograd, Srpska akademija nauka 1959. Nikola Vulić. Naučnik i čovek. Uvod u knjigu Nikole Vulića: Iz rimske književnosti, Beograd, Srpska književna zadruga 1959. Valtazar Bogišić i Franjo Rački. Prepiska (1866–1893), Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, SAN, knj. XXV, Beograd 1960. Pojava i proširenje karolinške minuskule u Dalmaciji, GLAS SAN, knj. CCLV1, Beograd 1963. Srpski naučnici i književnici u prepisci sa Franjom Račkim, Beograd : Naučno delo, 1964. Vuk i Hrvati : primljeno na VII skupu Odeljenja društvenih nauka SANU, 27. IX 1966, po prikazu samog autora; urednik Jorjo Tadić, Beograd, Naučno delo 1967, 645 str. Magnum tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830-1849, Beograd, Nova knjiga 660 str. 1987. ISBN 978-86-7335-040-0. Celokupna bibliografija do 1963: B. Telebaković-Pecarski, Zbornik filozofskog fakulteta u Beogradu, 1963.

Karakteristike Tip Digitalni budilnik Oblici Pravougaonik Boja proizvoda Srebrno Uklj./Isklj. dugme Alarm Funkcija alarma Zvučni signal Indikator datuma Kompatibilni proizvodi iPhone X/XS/XR, iPhone 8, Galaxy S8/S7/S6 Displej Tip ekrana LCD Ekran u boji Deklaracija Model Gembird (DAC-WPC-01-S) digitalni sat+alarm sa bezičnim punjenjem telefona sivi Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik GEMBIRD DOO BEOGRAD Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Gembird (DAC-WPC-01-S) digitalni sat+alarm sa bezičnim punjenjem telefona sivi 2.499 RSD MP cena (0) Sharp Tokyo (DR-430) radio crni 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Denver CPR-710 radio sat 3.499 RSD MP cena (0) Marvo Bluetooth SG 301 radio sat 2.499 RSD MP cena (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152R bežični digitalni stoni sat sa builnikom crveni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP LR154D bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Moye MH-04 Hemera Lamp radio sat 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) Kingston DDR4 8GB 2666MHz ValueRAM (KVR26N19S8/8) memorija za desktop 2.699 RSD MP cena (3) Energy Sistem Clip bluetooth mp3 player 8GB crno crveni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Denver MPS-316BU 16GB mp3 player plavi 4.999 RSD MP cena (5) Olympus VN-541PC Diktafon 4GB 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Philips DVT1250 diktafon 8GB 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (9) Denver VPL-120 Gramofon Crveni 9.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.699 RSD (0) Roadstar TT385BT-T gramofon 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-103DB gramofon obložen kožom plavi 16.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-108BT gramofon 21.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.990 RSD (1) Roadstar (HIF1850TUMPK) gramofon 43.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.990 RSD (0) Muse (MT-112 NB) plavi gramofon sa radiom 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Denver VPR-250 gramofon 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Denver VPR-190 Wood gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Denver TCL-212BT bluetooth Boombox sivi 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (2) Panasonic RF-2400DEG-K prenosni radio 4.499 RSD MP cena (4) Blaupunkt BB11WH Boombox 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Kingston 64GB DataTraveler (DT80M/64GB) USB flash memorija crno-plava 1.499 RSD MP cena (9) LG CM2460 Mikro Linija 16.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.990 RSD (1) Blaupunkt MS46BT mikro linija 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Eden Trolley ED-826 bežični karaoke zvučnik crni 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Blaupunkt MS50BT mikro linija sa buetooth-om 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) MUSE M1808 karaoke zvučnik 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Defender V12 2.1 zvučnici za računar crni 1.599 RSD MP cena (0) Vivax VOX BS-110 bluetooth zvučnik 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (1) Xiaomi Mi Smart bluetooth zvučnik beli 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Vivax VOX BS-261 bluetooth zvučnik 7.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.199 RSD (2) S-BOX OS-5 spoljašnji zvučnik 2-sistemski 60W beli 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Sonos Beam zidni nosač crni 11.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.990 RSD (0) Energy System Studio Monitor 2 BT bežični kućni zvučnik 2.0 50W 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (4) SAMSUNG HW-B550/EN soundbar 2.1 410W crni 31.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.990 RSD (0) Sony HTS400.CEL soundbar 2.1 330W crni 43.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) Blaupunkt BB7WH boombox beli 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) New One PBX150 karaoke zvučnik 150W crni 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) KBSound (50801) audio komplet,2 zvucnika 2.5 8Ohm FM&bluetooth modul antena 35.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) KBSound (50801) audio komplet,2 zvucnika 5 8Ohm FM&bluetooth modul antena 49.998 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.999 RSD (2) LG S75Q soundbar 3.1.2 380W crni 44.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.990 RSD (0) Xplore Blaster XP8801 450W PartyBox zvučnik crni 19.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.199 RSD (1) LG S60Q soundbar 2.1 300W crni 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (2) Genius SoundBar 100 2.0 crni 1.999 RSD MP cena (0) Samusng HW-Q600C/EN soundbar 3.1.2 200W crni 56.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) Hisense HS205G soundbar 60W crni 14.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.899 RSD (0) Edifier R1380DB 2.0 42W bećični HiFi zvučnici drveni 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Denver BPS-354 Partybox zvučnik 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) LG S40Q soundbar 2.1 300W crni 18.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.990 RSD (0) LG GBV7280CSW kombinovani frižider 128.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 115.999 RSD (2) Iiyama ProLite XUB2792HSU-B6 IPS monitor 27" 23.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.599 RSD (0) Sandberg 126-16 slušalice crne 4.599 RSD MP cena (38) Redragon gejmerske slušalice Zeus 2 H510 crne 7.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.799 RSD (2) Redragon Ire H848 bežične gejmerske slušalice plave 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Samsung QE75Q60CAUXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 172.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 155.099 RSD (0) Samsung QE65QN90CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 277.766 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 249.989 RSD (1) Samsung QE65Q80CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 172.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 155.399 RSD (1) Samsung QE55Q70CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 133.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.990 RSD (3) Samsung QE55Q60CAUXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 84.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 75.999 RSD (4) Hisense 55E7KQ PRO Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 104.154 RSD 83.323 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 74.990 RSD (2) Samsung QE50Q80CATXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 114.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 102.999 RSD (7) Hisense 65E7KQ Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 99.987 RSD 79.989 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 71.990 RSD (1) Hisense 50E7KQ Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 69.444 RSD 55.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Samsung QE75QN90CATXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 353.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 318.399 RSD (3) TCL 65C805 Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 154.167 RSD 123.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 110.999 RSD (0) TCL 43C645 Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 65.278 RSD 52.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 46.999 RSD (0) TCL 55C645 Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 67.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 60.990 RSD (0) Samsung QE85QN85CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 638.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 574.999 RSD (0) Samsung QE55QN85CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 152.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.899 RSD (0) Samsung QE77S90CATXXH Smart TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 396.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 356.599 RSD (1) Samsung Q80C QE85Q80CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 485.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 436.999 RSD (0) Tesla Q65S939GUS Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 82.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.399 RSD (1) Hisense 50A7KQ Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 74.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 66.999 RSD (0) Samsung QE43QN90CATXXH Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 142.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 128.599 RSD (0) Samsung QE55LS03DAUXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 155.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.999 RSD (13) LG OLED55G23LA Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 305.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 274.990 RSD (7) Samsung QE65S90CATXXH Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 255.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 229.599 RSD (17) LG OLED55C31LA Smart OLED evo TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (2) Samsung QE77S95CATXXN Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 468.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 421.599 RSD (6) LG OLED42C31LA Smart OLED TV 42" 4K Ultra HD DVB-T2 154.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.299 RSD (1) Samsung QE55S95CATXXH Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 231.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 208.499 RSD (0) LG OLED83C31LA Smart OLED evo C3 TV 83" 4K Ultra HD DVB-T2 596.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 537.299 RSD (0) LG OLED77B33LA Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 386.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 348.099 RSD (2) Samsung UE65CU7172UXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 86.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 77.799 RSD (0) Hisense 65U8KQ Smart ULED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 192.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 172.990 RSD (0) Hama Moments 100 selfi štap crni 1.399 RSD MP cena (0) Hama (178069) naprstak za držanje smart telefona i tableta 499 RSD MP cena (0) S-BOX PS 11 auto nosač za mobilni telefon 3.5"-6" 999 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo fullglass za iphone 11 pro 1.299 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u mermer printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal plavoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal pink boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter srebrnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm20 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm20m 1.699 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 i 12 pro 3.599 RSD MP cena (0) S-BOX PSM 202 auto držač za mobilni telefon 949 RSD MP cena (0) Plantronics SIF-2 auto punjač 2.599 RSD MP cena (0) Celly SMARTFINDERWH beli tag uredaj za pracenje predmeta kompatibilan sa iOS Apple Find My sistemom 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Acme MH09 selfie stick sa integrisanim kablom 999 RSD MP cena (0) Hama (201619) kućni punjač za telefon 2.4A 12W+kabl Lightning kabl 1m beli 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (1) Hama SpotLight Smart 80 II sklopivo LED ring svetlo 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Hama 88436 2u1 adapter za auto 899 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za Huawei P8 Lite 599 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za telefon Huawei P30 Lite 399 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za Samsung A530F A8 149 RSD MP cena (0) Manfrotto MCPIXI universal drzač za mobilni telefon 1.990 RSD MP cena (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-BWE) beli tag uređaj za praćenje predmeta 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) 3G Iglove crvene rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Iglove narandžaste rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210748) sive rukavice za touch screen telefone i tablete M 1.499 RSD MP cena (0) 3G Sport (210750) plave rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210845) crne rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) S-BOX PS 09 stoni nosač za mobilni telefon 1.299 RSD MP cena (0) 3G EL01 bela olovka za touch screen 999 RSD MP cena (0) 3G Sport Zero (210846) crne rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G pink olovka za touch screen 349 RSD MP cena (6) Hama Mini drzac za mobilni vak 1.899 RSD MP cena (2) Joby GripTight Action tripod stativ za pametne telefone/akcione kamere 4.499 RSD MP cena (0) 3G K6 auto držač za ventilaciju za mobilne telefone 699 RSD MP cena (0) 3G CX-004 auto držač za mobilne telefone 699 RSD MP cena (0) 3G XL vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (1) 3G L vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G 4u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 3.299 RSD MP cena (0) Zhiyun Smooth Q3 Combo gimbal 17.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (0) 3G RG-06 auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) S-link SL-AT30 auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 799 RSD MP cena (0) 3G 292-PL auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) Celly MOUNTEXT auto držač za mobilne telefone do 6.5" 1.699 RSD MP cena (0) Hama Flex (4613) tripod 2.499 RSD MP cena (0) Celly stoni držač za telefone i tablete 1.199 RSD MP cena (0) Celly auto držač mountflexplus 2.499 RSD MP cena (0) 3G 5.3" auto držač za sediste za mobilne telefone 999 RSD MP cena (1) 3G Wireless Ebora C-011 10W auto držač za mobilne telefone 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) DJI RS 3 Pro (CP.RN.00000219.01) gimbal 125.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.999 RSD (3) Hama Gravity Pro (201511) crni auto držač za mobilne telefone 2.399 RSD MP cena (0) Swissten S-GRIP AV-2 crni ventilacioni auto drzac za mobilne 999 RSD MP cena (0) Hama Compact Suction vakum držač za mobilni telefon 1.999 RSD MP cena (0) Gembird (LED-RING4-PH-01) LED selfi prsten sa drčacem za telefon 1.599 RSD MP cena (0) Joby Stativ Gorillapod 5K SET(Crni/Charc) 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Joby Spin set za panoramsku glavu za tripod 16.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (0) Joby GripTight GorillaPod MagSafe tripod 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Joby GripTight Mount MagSafe tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Podzilla Medium Kit crveni tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Podzilla Medium Kit plavi tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Podzilla Medium Kit žuti tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Beamo Studio LED svetlo za stative 4.799 RSD MP cena (0) Joby držač za panoramsku za Spin tripode 4.299 RSD MP cena (0) Joby GripTight Wall Mount MagSafe držač za mobilne telefone 3.299 RSD MP cena (0) Zhiyun SMOOTH Q4 COMBO gimbal 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Celly Mountcharge auto držač za mobilne telefone sa bežičnim punjenjem 5.999 RSD MP cena (0) Celly Ghost Super (GHOSTSUPERDASH) auto držač za telefon magnet crni 2.999 RSD MP cena (0) Celly Ghostbike crni držač telefona za bicikle I trotinete 2.499 RSD MP cena (0) Celly Ghost (GHOSTDASH) auto držač za telefon magnet crni 1.999 RSD MP cena (0) Celly Ghostvent auto držač za ventilaciju za mobilne telefone magnet pink 1.699 RSD MP cena (0) Celly Easy zeleni držač telefona za bicikl 1.299 RSD MP cena (0) Celly Easy pink držač telefona za bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G 3u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 2.999 RSD MP cena (0) 3G 2u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 2.699 RSD MP cena (0) Hama 201516 auto držač za telefon magnet crni 2.299 RSD MP cena (30) Gigabyte G6 KF (NOT22572) gejmerski laptop Intel Deca Core i7 13620H 16" FHD 32GB 512GB SSD+1TB SSD GeForce RTX4060 crni 25% 241.480 RSD 181.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 162.999 RSD (0) Alfa Plam KP4D60 ugradna ploča 19.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.799 RSD (7) Xiaomi Mi In Ear Basic slušalice crne 999 RSD MP cena (0) ASRock A620M-HDV/M.2 (90-MXBLL0-A0UAYZ) matična ploča 13.833 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.449 RSD (5) JBL T210 slušalice srebrne 2.999 RSD MP cena (1) HP No.304 (N9K05AE) ketridž za štampače tri kolor 2.599 RSD MP cena (5) Hama 178982 Power Bank 7800 mAh + Tip C adapter Crni 2.599 RSD MP cena (7) Xiaomi Redmi VXN4305GL Power Bank crni 2.799 RSD MP cena (0) Remax Ye RPL-17 Power Bank 3000mAh crveni 2.699 RSD MP cena (1) Remax Ye RPL-17 Power Bank 3000mAh plavi 2.699 RSD MP cena (1) Remax Vanguard RPP-23 zeleni Power Bank 5500mAh 2.899 RSD MP cena (0) Celly PBE5000 plavi power bank 5000mAh 1.999 RSD MP cena (0) Celly PBE10000 crni power bank 10000mAh 2.999 RSD MP cena (28) Xiaomi Redmi VXN431104GL power bank 20000mAh crni 20% 4.999 RSD 3.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (4) Apollon PD82BLK power bank 10000mAh crni 1.999 RSD MP cena (5) Apollon PD83WHT power bank 20000mAh beli 2.999 RSD MP cena (0) LDNIO PA606 kućni punjač/powerbank 5200mAh 1.799 RSD MP cena (26) Xiaomi Mi BHR4412GL Power Bank 3 Ultra Compact crni 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (1) Allocacoc 9402/EUBANK Power Bank 5000mAh 2.599 RSD MP cena (14) Apollon PD83BLK power bank 20000mAh crni 2.999 RSD MP cena (1) Celly PBPD45W15000BK power bank 15000mAh crni 7.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.699 RSD (1) Hama Fabric 10 (187257) power bank 10000mAh sivi 2.499 RSD MP cena (8) Xiaomi PowerBank 20000mAh crni 15% 8.499 RSD 7.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (3) Apollon PD82WHT power bank 10000mAh beli 1.999 RSD MP cena (1) Trust Primo (23594) power bank 15000mAh 3.499 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323521) power bank 5200mAh srebrni 1.599 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323523) power bank 5200mAh roze 1.599 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323524) power bank 5200mAh sivi 1.599 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323520) power bank 5200mAh crni 1.599 RSD MP cena (4) Xiaomi 10W bežični power bank 10000mAh crni 4.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.399 RSD (2) Sandberg 420-61 power bank 10000mAh 7.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Sandberg Hand Warmer 420-65 power bank 10000mAh 8.887 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Sandberg 420-40 solarni panel za punjenje 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Sandberg 420-52 power bank 20000mAh 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Sandberg Survivor 420-48 power bank 30000mAh 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Sandberg 420-57 all-in-one power bank 24000mAh 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Canyon CNE-CPB2001B crni power bank 20000mAh 3.739 RSD MP cena (0) Canyon CNE-CPB2001W beli power bank 20000mAh 3.739 RSD MP cena (2) Hama Soft Touch (183356) Power Bank 10400mAh crni 2.799 RSD MP cena (0) Xwave W 80 crni power bank 8000mAh 2.499 RSD MP cena (0) Hama Fabric 10 sivi power bank 10000mAh 2.999 RSD MP cena (2) Hama Fabric 10 ljubičasti power bank 10000mAh 2.999 RSD MP cena (0) Hama Supreme 10HD sivi power bank 10000mAh 3.599 RSD MP cena (3) Hama Supreme 20HD sivi power bank 20000mAh 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (3) Hama Supreme 24HD sivi power bank 24000mAh 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Celly PBPD20000EVOWH beli power bank 20000mAh 7.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.990 RSD (3) Xiaomi Mi 33W plavi power bank 10000mAh 20% 6.249 RSD 4.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (5) Xiaomi Mi 22.5W power bank 10000mAh 3.699 RSD MP cena (0) Trust Primo ECO (24678) crni power bank 10000mAh 3.199 RSD MP cena (0) Trust Primo ECO (24677) crni power bank 15000mAh 3.999 RSD MP cena (0) Trust Primo ECO (24676) crni power bank 20000mAh 4.599 RSD MP cena (0) Sandberg 320-42 crni power bank 20000mAh 4.599 RSD MP cena (0) Gembird HRD-T12 solarni power bank 12000mAh crni 1.999 RSD MP cena (0) Hama LED10 antracit power bamk 10000mAh 2.899 RSD MP cena (0) Hama Fabric 10 zeleni power bank 10000mAh 2.899 RSD MP cena (1) Kodak 30411876 Power Bank 10400 mAh Sivi 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (2) Hama Soft Touch (183357) Power Bank 10400mAh beli 2.799 RSD MP cena (0) Kodak 30411890 Power Bank 5200 mAh Sivi 2.499 RSD MP cena (0) Canyon PB - 301 (CNE-CPB301B) power bank 30000mAh crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Canyon PB - 301 (CNE-CPB301W) power bank 30000mAh beli 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Canyon PB-2002 (CNE-CPB2002W) power bank 20000mAh beli 4.999 RSD MP cena (10) Hama 137493 Power Bank 10400 mAh Crni 2.899 RSD MP cena (0) Sandberg Survivor (420-64) power bank 72000mAh 52.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 46.999 RSD (0) Sandberg 420-71 power bank 60000mAh 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Gembird (PB20-02) power bank 20000mAh crni 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Gembird (PB10-02) power bank 10000mAh crni 2.999 RSD MP cena (0) Gembird (PB05-02) power bank 5000mAh crni 1.999 RSD MP cena (1) Xiaomi Pocket Edition Pro 33W slonova kost power bank 10000mAh 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Hoco J72A crni power bank 20000mAh 20% 4.860 RSD 3.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) Hama Supreme 20HD (187292) power bank 20000mAh crni 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Celly Power Pro (PBPD100W20000BK) power bank 20000mAh 100W crni 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Celly EVO Power Pro (PBPD65W20EVOBK) power bank 20000mAh 65W crni 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Celly Power Station PRO (PS3GAN100WWH) 100W 20% 11.110 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Yenkee YPB 3010 PowerBank 30000mAh crni 4.999 RSD MP cena (0) Samsung EB-P3400XUEGEU bež power bank 10000mAh 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (0) Celly KeithHaring PB10000 power bank 10000mAh crni 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (3) Hama Power Pack Supreme 10HD (188307) power bank 10000 mAh sivi 2.499 RSD MP cena (1) Hama A4 Power Pack (183359) Power Bank 4000mAh crni 1.299 RSD MP cena (6) Hama 137491 Power Bank 5200 mAh Crni 1.699 RSD MP cena (0) NZXT Function (KB-1FSUK-WR) bela mehanička gejmerska tastatura 17.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (0) Gembird (MUS-GU-02) G-laser Mouse 2400 DPI USB laserski miš crni 899 RSD MP cena (0) Outright Games (PS5) My Little Pony: A Zephyr Heights Mystery 4.999 RSD MP cena Nema na stanju! (0) LC Power Cosmo Cool (LC-CC-360-LiCo) hladnjak za procesor 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) Gigabyte B760 DS3H rev. 1.x matična ploča 24.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.199 RSD (0) Be Quiet Pure Power 12M (BN341) 80 Plus Gold Modularno napajanje 550W 13.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.499 RSD (50) Logitech B100 (910-003357) Mis Crni 1.199 RSD MP cena (0) 3G Skin providna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Plus 6.7 499 RSD MP cena (0) Seasonic Focus (GX-750) 80 Plus Gold napajanje 750W 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Just In Case MAG110SL 2u1 Extra case MAG MIX paket maski SREBRNI za iPhone 14 Pro 2.499 RSD MP cena (1) Motorola Moto e20 32GB sivi mobilni 6.5" Octa Core Unisoc T606 2GB 32GB 13Mpx+2Mpx Dual Sim 13.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.499 RSD (0) Xiaomi Mi Robot Vacuum kućište četke za E10 1.199 RSD MP cena (0) Samsung (EF-GS926-CEE) zaštitna maska za telefon Samsung S24 Plus ljubičasta 6.499 RSD MP cena (0) Teracell silikonska maska za telefon Samsung A520F Galaxy A5 2017 providna 449 RSD MP cena (0) 3G Silikonska Print Skin Heart Pattern zaštitna maskaza Samsung A136B/A047F Galaxy A13 5G/A04s 699 RSD MP cena (2) Dell E2424HS VA monitor 23.8" 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Anker A8187 PD crveni kabl USB-C (muški) na USB-C (muški) 0.9m 1.799 RSD MP cena (0) Teracell Giulietta mat crvena zaštitna maska za telefon Galaxy S23 699 RSD MP cena (0) Xiaomi BHR4927GL kućni punjač (adapter) za telefone tip C beli 1.849 RSD MP cena (1) Xiaomi Mi 120W beli kućni punjač za mobilni+kabl UCB-C 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Nubwo gaming slušalice N11D 3.5mm crno-crvene 4.699 RSD MP cena (0) Transcend TS32GUSD300S-A memorijska kartica micro SDHC 32GB class 10+adapter 929 RSD MP cena (1) Transcend TS32GUSD300S memorijska kartica micro SDHC 32GB class 10 849 RSD MP cena (0) AData MicroSD (AUSDH32GUICL10A1-RA1) 32GB class 10+adapter memorijska kartica 2.599 RSD MP cena (0) Kingston Canvas Go Plus 64GB (SDG3/64GB) memorijska kartica SDXC class10 2.199 RSD MP cena (0) Adata 64GB UV210 (AUV210-64G-RGD) USB flash memorija 799 RSD MP cena (0) Kingston Canvas Go! Plus (SDG3/256GB) memorijska kartica SD 256GB class 10 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Hisense 55GM60AE 4K UHD interaktivni displej 55" 103.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 92.999 RSD (8) Plantronics ML15 bluetooth slušalice crne 3.999 RSD MP cena (0) Sandberg Play N Go (126-37) bežične slušalice crne 4.299 RSD MP cena (0) Funko (050556) POP WWE Matt Riddle figurica 2.199 RSD MP cena (0) Alpha stajler za kosu AHC720C SB 2.699 RSD MP cena (4) Denver BFH-15 fitness narukvica crna 2.399 RSD MP cena (3) MyKronoz ZeFit 4 fitness narukvica plavo siva 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (4) MyKronoz ZeCircle 2 fitness narukvica pink 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) MyKronoz Zefit4 HR fitness narukvica braon 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (2) MyKronoz Zefit4 HR fitness narukvica plavi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Garmin Vivosmart 4 siva fitnes narukvica 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Xiaomi Mi Watch 2 Lite Strap braon zamenska narukvica za pametni sat 1.399 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi Watch 2 Lite Strap pink zamenska narukvica za pametni sat 1.399 RSD MP cena (0) Celly pametna narukvica trainer band 2.699 RSD MP cena (5) Moye Kronos Fit Buddy crna fitness narukvica 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (7) Moye Kronos Fit Buddy narandžasta fitness narukvica 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (2) MyKronoz ZeCircle 2 fitness narukvica braon 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (4) Xiaomi Mi Redmi Smart Band 2 crna fitnes narukvica 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (2) Fitbit Inspire 3 Midnight Zen/Crna fitness narukvica 16.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (1) Fitbit Inspire 3 Lilac Bliss/Crna fitness narukvica 16.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (0) Xiaomi Mi Smart Band 7 Pro narandžasta zamenska narukvica 999 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi 2 beli magnetni kabl za fitnes narukvice 699 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi crni magnetni kabl za fitnes narukvice 699 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica Mi Smart Band 7 Pro zelena 1.999 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica za Mi Smart Band 7 Pro plava 1.399 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica Mi Redmi Smart Band 2 florescentno zelena 1.399 RSD MP cena (1) Acme ACT206 fitness narukvica crna 4.499 RSD MP cena (0) MyKronoz ZEFIT4 HR plava fitness narukvica 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (1) Huawei BAND 8 crna fitness narukvica 20% 11.110 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Huawei BAND 8 roze fitness narukvica 20% 11.110 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (2) Xiaomi Mi Smart Band 8 crna fitness narukvica 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (0) Xiaomi Smart Band 8 Active roze fitness narukvica 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (0) Denver BFK-312BU plava fitness narukvica za decu 3.499 RSD MP cena (1) Xiaomi Smart Band 8 Active crna fitness narukvica 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) Xiaomi Mi Smart Band 8 Chain Strap Black zamenska narukvica 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Xiaomi mi Smart Band 8 Checkered Strap Green zamenska narukvica 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) Xiaomi Smart Band 8 Active Strap Olive zamenska narukvica 888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 799 RSD (0) Xiaomi Smart Band 8 Active Strap Ivory zamenska narukvica 888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 799 RSD (1) Xiaomi Mi Smart Band 8 zlatna fitness narukvica 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (1) Xiaomi mi Smart Band 8 Pendant pametna narukvica zlatna 2.999 RSD MP cena (2) Samsung Galaxy Fit3 srebrna fitness narukvica 20% 12.499 RSD 9.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Samsung Galaxy Fit3 roze fitness narukvica 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (0) Samsung Galaxy Fit3 siva fitness narukvica 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (0) Huawei WATCH Fit SE Special Edition pametni sat pink 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Gamdias Helios M1-750B (KRATOS M1-750B) 80 Plus Bronze napajanje 750W 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (1) NOXO Dusk (A330146) gejmerske slušalice sa mikrofonom crne 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) HP 650 (4R013AA) bežični komplet tastatura+miš crni 8.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.599 RSD (0) 3G Gentle Color (1119908) zaštitna maska za telefon iPhone 14 6.1" mint 599 RSD MP cena (2) Denver SW-360S srebrni pametni sat 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Nillkin CP+ Pro zaštitno staklo za Galaxy S23 2.899 RSD MP cena (13) Panasonic KX-TG1911FXG Crno-Sivi Bezicni Telefon 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (6) Panasonic KX-TG1611FXW Beli Bezicni Telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (9) Panasonic KX-TG1611FXJ Ocer Bezicni telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (1) Panasonic KX-TS520FXW telefon beli 2.499 RSD MP cena (3) Panasonic KX-TS500FXB Stoni Telefon Crni 2.099 RSD MP cena (2) Gigaset A170 crni bežični telefon 3.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.199 RSD (1) Panasonic KX-TS500FXW stoni telefon beli 2.399 RSD MP cena (1) Uniden CE7203B žični telefon 1.799 RSD MP cena (2) Gigaset A116 crni bežični telefon 2.499 RSD MP cena (5) Gigaset A280 crni bežični telefon 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Jabra 8000-04 transmitter/receiver pojačivač 8.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.699 RSD (1) Snom D120 IP telefon 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) Snom HP4110 fiksni telefon 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Snom D717 fiksni telefon 22.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.199 RSD (0) Snom D315 IP telefon 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Snom D7 IP dodatni modul beli 26.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.199 RSD (0) Snom D735B IP telefon crni 29.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.599 RSD (0) Snom D785 IP telefon crni 40.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.199 RSD (0) Snom C520 IP konferencijski telefon sa 2 odvojiva mikrofona 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (2) Gigaset E390 bežični telefon beli 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (2) Gigaset A690 bežični telefon crni 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (7) Panasonic KX-TG1611FXC Plavi Bezicni telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (18) Panasonic KX-TG1611FXH Bezicni Telefon Crni 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (9) Panasonic KX-TG1711FXB Bezicni Telefon Crni 4.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.199 RSD (0) Panasonic KX-TS520FXB telefon 2.499 RSD MP cena (2) Panasonic KX-TGC212FXB bežični telefon crni 9.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.299 RSD (0) Alcatel F860 CE bežični telefon crni 3.199 RSD MP cena (0) Snom Technology D713 žični telefon crni 17.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (0) Yealink VP-2009 7" touch screen žični telefon crni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Snom Technology D785 žični telefon beli 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (5) Panasonic KX-TG1612FXH Bezicni Telefon Crni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (10) Panasonic KX-TG1611FXF Ljubicasti Bezicni Telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (36) Samsung Galaxy Watch 3 45mm BT (SM-R840NZSAEUF) pametni sat srebrni 59.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (0) MS NEMESIS C500 (MSP20031) gejmerski optički miš 8000dpi crni 2.399 RSD MP cena (4) Xiaomi Redmi Note 13 Pro+ 5G 8/256GB crni mobilni 6.67" Octa Core Mediatek Dimensity 7200 Ultra 8GB 256GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 66.667 RSD 53.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (0) Xiaomi Redmi Note 13 Pro+ 5G 12/512GB ljubičasti mobilni 6.67" Octa Core Mediatek Dimensity 7200 Ultra 12GB 512GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 74.999 RSD 59.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (1) Xiaomi Redmi Note 13 Pro+ 5G 8/256GB ljubičasti mobilni 6.67" Octa Core Mediatek Dimensity 7200 Ultra 8GB 256GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 66.667 RSD 53.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (3) Xiaomi Redmi Note 13 6/128GB mint zeleni mobilni 6.67" Octa Core Snapdragon 685 6GB 128GB 108Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 30.555 RSD 24.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (5) Xiaomi Redmi Note 13 Pro 8/256GB ljubičasti mobilni 6.67" Octa Core Mediatek Helio G99 Ultra 8GB 256GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 48.610 RSD 38.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Xiaomi Redmi Note 13 Pro 8/256GB zeleni mobilni 6.67" Octa Core Mediatek Helio G99 Ultra 8GB 256GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 48.610 RSD 38.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Xiaomi Redmi Note 13 Pro+ 5G 12/512GB beli mobilni 6.67" Octa Core Mediatek Dimensity 7200 Ultra 12GB 512GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 74.999 RSD 59.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (0) Xiaomi Redmi Note 13 Pro+ 5G 8/256GB (MZB0FD5EU) ljubičasti mobilni 6.67" Octa Core Dimensity 7200 Ultra 8GB 256GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 66.667 RSD 53.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (1) Samsung Galaxy A55 8/256GB ljubičasti mobilni 6.6" Octa Core Exynos 1480 8GB 256GB 50Mpx+12Mpx+5Mpx Dual Sim 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (1) Samsung Galaxy A55 8/256GB plavi mobilni 6.6" Octa Core Exynos 1480 8GB 256GB 50Mpx+12Mpx+5Mpx Dual Sim 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (1) Samsung Galaxy A55 8/256GB žuti mobilni 6.6" Octa Core Exynos 1480 8GB 256GB 50Mpx+12Mpx+5Mpx Dual Sim 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (1) Samsung Galaxy A55 8/128GB žuti mobilni 6.6" Octa Core Exynos 1480 8GB 128GB 50Mpx+12Mpx+5Mpx Dual Sim 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (0) Apple iPhone 13 4/128 pink mobilni 6.1" Hexa Core Apple A15 Bionic 4GB 128GB 12Mpx+12Mpx 10% 99.876 RSD 89.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 80.899 RSD (0) Apple iPhone 15 Plus 128GB (MU103SX/A) roze mobilni 6.7" Hexa Core Apple A16 Bionic 6GB 128GB 48Mpx+12Mpx Dual Sim 10% 160.988 RSD 144.889 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 130.400 RSD (0) Apple iPhone 15 256GB (MTP73SX/A) roze mobilni 6.1" Hexa Core Apple A16 Bionic 6GB 256GB 48Mpx+12Mpx Dual Sim 10% 160.988 RSD 144.889 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 130.400 RSD (1) Samsung Galaxy S24 8/256GB crni mobilni 6.2" Deca Core Exynos 2400 8GB 256GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 127.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 114.999 RSD (0) Samsung Galaxy S24 Plus 12/512GB ljubičasti mobilni 6.7" Deca Core Exynos 2400 12GB 512GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 166.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 149.999 RSD (1) Samsung Galaxy S24 Plus 12/256GB sivi mobilni 6.7" Deca Core Exynos 2400 12GB 256GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 149.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 134.999 RSD (0) Samsung Galaxy S24 8/256GB ljubičasti mobilni 6.2" Deca Core Exynos 2400 8GB 256GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 127.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 114.999 RSD (0) Samsung Galaxy S24 Ultra 12/256GB ljubičasti mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 256GB 200Mpx+50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (2) Apple iPhone 15 Pro 512GB (MTV73SX/A) crni mobilni 6.1" Hexa Core Apple A17 Pro 8GB 512GB 48Mpx+12Mpx+12Mpx Dual Sim 10% 243.705 RSD 219.334 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 197.400 RSD (2) Honor Magic6 Pro 5G 12/512GB crni mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 512GB 50Mpx+180Mpx+50Mpx Dual Sim 13% 166.666 RSD 144.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 129.999 RSD (2) Honor Magic6 Pro 5G 12/512GB zeleni mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 512GB 50Mpx+180Mpx+50Mpx Dual Sim 13% 166.666 RSD 144.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 129.999 RSD (0) Apple iPhone 15 Pro 256GB (MTV63ZD/A) plavi mobilni 6.1" Hexa Core Apple A17 Pro 8GB 256GB 48Mpx+12Mpx+12Mpx Dual Sim 243.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 219.599 RSD (9) Logitech (980-000912) Bluetooth Audio Adapter 7.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.199 RSD (0) TCL onetouch 4021 sivi mobilni 1.8" 0.08Mpx Dual Sim 2.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 2.599 RSD (0) Happy Plugs Hope crne bežične slušalice 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) Verbatim MicroSD (44084) 64GB class 10+adapter memorijska kartica 1.999 RSD MP cena (0) Celly futrola feeling za samsung s20 u plavoj boji 2.399 RSD MP cena (0) Celly futrola feeling za samsung s20 u pink boji 2.399 RSD MP cena (0) Celly futrola gelskinmag za iphone 13 mini 2.399 RSD MP cena (0) Celly futrola watercol za iphone 13 pro u zelenoj boji 2.399 RSD MP cena (0) Celly futrola watercol za iphone 13 pro max u zelenoj boji 2.399 RSD MP cena (0) Celly futrola watercol za iphone 13 pro u plavoj boji 2.399 RSD MP cena (0) Celly futrola watercol za iphone 13 pro max u plavoj boji 2.399 RSD MP cena (0) Celly futrola watercol za iphone 13 pro u pink boji 2.399 RSD MP cena (0) Celly futrola watercol za iphone 13 pro max u pink boji 2.399 RSD MP cena (0) Celly 3DGLASS1012BK zaštitno staklo za Samsung S22 ultra 2.199 RSD MP cena (0) Celly GELSKINMAG1009 providna zaštitna maska za telefon iPhone 13 PRO MAX 1.999 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola hexalite za iphone xs max 1.899 RSD MP cena (0) Celly futrola candy za iphone 11 pro u žutoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly futrola candy za iphone 11 pro max u narandžastoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly futrola volcano za samsung s20 + 1.499 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola shock za huawei p30 lite u plavoj boji 1.399 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola shock za huawei p30 lite u pink boji 1.399 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola shock za iphone x/xs u žutoj boji 1.399 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola shock za samsung a20e u narandžastoj boji 1.399 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola shock za samsung a30 u crnoj boji 1.399 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola shock za samsung a30 u narandžastoj boji 1.399 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola shock za samsung a70 u crnoj boji 1.399 RSD MP cena (0) Celly tpu futrola shock za samsung a70 u narandžastoj boji 1.399 RSD MP cena (0) Celly HEXAGEL1008WH providna zaštitna maska za telefon iPhone 13 PRO 1.399 RSD MP cena (0) Celly HEXAGEL1009WH providna zaštitna maska za telefon iPhone 13 PRO MAX 1.399 RSD MP cena (0) Celly CROMO1006BK crna zaštitna maska za telefon iPhone 13 Mini 1.199 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 13 pro max 3.599 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo 3d za iphone 11 2.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo 3d za iphone 11 pro max 2.499 RSD MP cena (0) LG 75QNED863RE Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 232.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 208.999 RSD (0) Toshiba 65QA5D63DG Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 Android QLED 78.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 70.999 RSD (0) Canyon Ego GH-13 (CND-SGHS13B) gejmerske slušalice crne 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (0) Canyon Ego GH-13 (CND-SGHS13W) gejmerske slušalice bele 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (0) Canyon OnMove 15 (CNE-CBTSP15BK) bežični zvučnik plavi 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (0) Canyon OnMove 15 (CNE-CBTSP15BG) bežični zvučnik sivi 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (0) Kodak Xtralife LR06 10 baterija AA 899 RSD MP cena (0) MS freeze A305 (1211934) ventilator 1.099 RSD MP cena (0) Zotac GeForce GT 710 (ZT-71310-10L) grafička kartica 2GB GDDR3 64bit 8.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.599 RSD (0) CT 7700X (36288) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 7 7700X 64GB 1TB SSD Radeon RX 7700XT 750W 283.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 254.999 RSD (0) CT 7700X (36669) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 7 7700X 32GB 2TB SSD Radeon RX 7700XT 750W 229.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 206.999 RSD (0) CT 7700 (36670) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 7 7700 32GB 2TB SSD Radeon RX 7600XT 750W 179.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 161.999 RSD (0) CT 11900KF (RAC24613) gejmerski kompjuter Intel Octa Core i9 11900KF 32GB 1TB SSD GeForce RTX4060 650W 164.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 147.999 RSD (0) CT 12700KF (RAC24581) gejmerski kompjuter Intel 12-cores i7 12700KF 32GB 1TB SSD GeForce RTX4060 650W 154.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 138.999 RSD (0) CT 5600 (RAC24579) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 5600 32GB 1TB SSD GeForce RTX4060 650W 118.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 106.999 RSD (0) CT 12400F (36578) gejmerski kompjuter Intel Hexa Core i5 12400F 32GB 1TB SSD Radeon RX 6600 750W 104.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 93.999 RSD (0) CT OFFICE (RAC24595) kompjuter Intel Octa Core i7 11700 16GB 512GB SSD Intel UHD Graphics 560W 67.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 60.999 RSD (0) CT 11700 V2 kompjuter Intel Octa Core i7 11700 16GB 512GB SSD Intel UHD Graphics 500W 63.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 56.999 RSD (2) CT 4100 kompjuter AMD Ryzen 3 4100 8GB 256GB SSD GeFOrce GT730 500W 44.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.699 RSD (0) CT 4650g V5 kompjuter AMD Ryzen 5 4650G 16GB 500GB SSD Radeon Graphics 500W 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) CT OFFICE (RAC24437) kompjuter Intel Celeron G5905 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics 500W 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) CT Athlon (RAC24602) kompjuter AMD Athlon 3000G 8GB 256GB SSD Radeon Graphics 500W 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (1) MS BASIC i171 kompjuter Intel Quad Core i3 12100 8GB 250GB SSD Intel UHD 500W 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) HP 27-cr0032ny (A0DX3EA) all in one Intel Octa Core i3 N300 27" FHD 8GB 512GB SSD Intel UHD Graphics 81.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 72.999 RSD (0) Verbatim StoreNgo II 1TB (53200) eksterni hard disk plavi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Western Digital 2TB M.2 NVMe Gen4 (WDS200T3X0E) SN770 SSD disk crni 24.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.199 RSD (0) Asus 2TB AS2000 (90DD02S0-M09000) NVMe eksterni SSD crni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Asus 1TB AS1000 (90DD02Q0-M09000) NVMe eksterni SSD crni 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (2) AOC C27G2E/BK VA zakrivljeni gejmerski monitor 27" 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) HP 527sa (94F48E9) FHD IPS monitor 27" 26.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.599 RSD (0) HP 527sw (94F46E9) FHD IPS monitor 27" 24.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.499 RSD (0) HP 527sf (94F44E9) FHD IPS monitor 27" 24.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.699 RSD (0) HP 524sw (94C21E9) FHD IPS monitor 23.8" 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) HP 524sf (94C17E9) FHD IPS monitor 23.8" 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (5) Aoc 24G2SAE/BK VA gejmerski monitor 23.8" 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) MSI G244F IPS gejmerski monitor 23.8" 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Canyon Cometstrike GK-55 (CND-SKB55-US) mehanička gejmerska tastatura crna 5.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.599 RSD (0) Canyon Cometstrike GK-50 (CND-SKB50-US) mehanička gejmerska tastatura crna 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Logitech K120 (920-002508) US tastatura crna 1.699 RSD MP cena (0) Genius NumPad 1000 USB numerička tastatura crna 1.299 RSD MP cena (0) Asus P714 ROG KERIS II bežični gejmerski optički miš crni 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Asus P714 ROG KERIS II bežični gejmerski optički miš beli 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Asus P520 ROG STRIX IMPACT III bežični gejmerski optički miš crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Gigabyte AORUS M5 gejmerski optički miš crni 7.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.199 RSD (0) Gigabyte AORUS M3 gejmerski optički miš crni 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Canyon Fortnax GM-636 (CND-SGM636B) gejmerski optički miš crni 1.999 RSD MP cena (0) Canyon Fortnax GM-636 (CND-SGM636W) gejmerski optički miš beli 1.999 RSD MP cena (0) Canyon Shadder GM-321 (CND-SGM321) gejmerski optički miš crni 1.599 RSD MP cena (0) Genius NX-7000 bežični optički miš zeleni 999 RSD MP cena (0) Canyon Carver GM-116 (CND-SGM116) gejmerski optički miš crni 999 RSD MP cena (0) Prestigio PVCCU12M601 4K Ultra HD konferencijska web kamera crna 77.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.899 RSD (0) Prestigio PVCCU13M201 web kamera 4K Ultra HD crna 25.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.899 RSD (0) HPE Aruba Instant On 1930 48G (JL686A) 4SFP/SFP+PoE switch 48-portni 132.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 118.999 RSD (0) HPE Aruba Instant On 1930 (JL684A) switch 24-portni 83.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.999 RSD (0) HPE Aruba Instant On 1430 24G (R8R49A) switch 24-portni 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) HPE Aruba Instant On 1830 8G (JL810A) switch 8-portni 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (3) Linksys E2500-EE Wireless Router 600Mbps Dual Band USB 48.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.999 RSD (0) Asus RT-AX57 Go AX3000 WiFi ruter beli 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Vatpan (RA021) rek orman 7U/19" zidni 16.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (0) Kyocera ECOSYS PA2100CWX color laser štampač A4 45.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.299 RSD (1) Canon imageFORMULA DR-C225 II skener CIS 600dpi A4 58.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.999 RSD (0) HP 651A žuti toner 91.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 81.999 RSD (0) HP 651A magenta toner 91.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 81.999 RSD (0) HP 507YC (CE403YC) magenta toner 66.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.599 RSD (0) Kyocera TK-8505Y žuti toner 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Kyocera TK-8505M magenta toner 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Kyocera TK-5315Y žuti toner 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Kyocera TK-5315M magenta toner 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Xerox (006R01646) toner za Xerox štampače Versant 80 / 180 crni 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Xerox (006R01647) toner za Xerox štampače Versant 80 / 180 cyan 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Xerox (006R01649) toner za Xerox štampače Versant 80 / 180 žuti 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Hahnemuehle FineArt Baryta 325 high-gloss foto papir A4 25 listova 325gr 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Fellowes 200C Automax uništivač dokumenata 86.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 77.999 RSD (5) HP Pavilion Gaming 15-dk2039nm (4Q621EA) gejmerski laptop Intel Quad Core i7 11370H 15.6" FHD 16GB 512GB SSD GeForce RTX3050Ti crni 199.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 179.999 RSD (0) Cougar Gaming Terminator gejmerska stolica crno narandžasta 116.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 104.999 RSD (0) Razer Iskur V2 gejmerska stolica crno zelena 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Razer Iskur V2 gejmerska stolica crna 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Razer Iskur V2 gejmerska stolica tamno siva 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Razer Fujin - Mesh gejmerska stolica crna 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Defender xCom gejmerska stolica crno crvena 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Cougar Gaming DEIMUS 120 RGB gejmerski sto crni 32.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.999 RSD (0) Sony DualSense Wireless PS5 Starlight Blue džojstik plavi 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) MS Energy MSH-05 zaštitina kaciga crna M 2.799 RSD MP cena (0) Nikon Nikkor Z objektiv 50-250mm f/4.5-6.3 VR DX 20% 48.598 RSD 38.878 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 34.990 RSD (0) Lowepro Adventura SH 115 III torba crna torba za fotoaparate 3.799 RSD MP cena (0) Epson EB-L530U 3LCD laserski projektor 305.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 274.999 RSD (0) Nikon MONARCH M7 dvogled 10x42mm 82.211 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 73.990 RSD (0) Braun Silk Expert Pro 3 PL3132 srebrno beli IPL epilator 20% 66.667 RSD 53.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (11) Philips epilator BRE225/00 4.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Esperanza stajler za kosu EBL015 2.609 RSD MP cena (0) Samsung VS15A6031R4/EE štapni usisivač 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Gaggia ESPRESSO EVOLUTION EG2115/03 crveni aparat za espreso 20% 36.110 RSD 28.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Gaggia ESPRESSO EVOLUTION EG2115/01 crni aparat za espreso 20% 36.110 RSD 28.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (1) Gaggia EG2111/60 aparat za espreso Delux green 20% 33.333 RSD 26.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Gaggia ESPRESSO STYLE EG2111/03 crveni aparat za espreso 20% 30.555 RSD 24.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (5) Vivax HOME DF-2003SS friteza 2000W 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) FG aparat za krofne FS-022 3.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.199 RSD (0) FG aparat za krofne FS-018 2.999 RSD MP cena (3) Esperanza EHI001 putna pegla 1.999 RSD MP cena (8) Bosch MSM14100 štapni mikser 400W 2.999 RSD MP cena (0) Hurom H400-BEC05WW sokovnik 20% 93.333 RSD 74.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 67.199 RSD (0) Hurom H330P-BES01CL sokovnik 20% 93.333 RSD 74.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 67.199 RSD (0) Hurom H320N-BES01MB sokovnik 200W 20% 87.499 RSD 69.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 62.999 RSD (3) Hurom H320N-BES01TG sokovnik 200W 20% 87.499 RSD 69.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 62.999 RSD (6) Sencor SJE 741SS sokovnik 7.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.799 RSD (2) Vivax KS-505BW kuhinjska vaga 2.090 RSD MP cena (0) Clatronic MZ3579 bela seckalica 250W 3.799 RSD MP cena (10) Tefal Ultracompact SM1572 preklopni toster 700W 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (0) Beko BEHP 120/BEHPG 121 inverter klima uređaj + set za montažu 20% 63.888 RSD 51.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD (0) Hisense WF3S1043BW veš mašina 10,5kg 1400 obrtaja 60.117 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.099 RSD (7) Beko WUE 7511 X0A veš mašina 7kg 1000 obrtaja 39.293 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.399 RSD (0) Radialight QUADRO VISIO digitalna zidna grejalica za kupatilo sa ogledalom 1800 W 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Elnur Gabarron BRISS rashladni uređaj 28.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.499 RSD (0) Radialight Aer Domus pokretni rashladni uređaj 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Vivax CVE-31T Cordys ventilator 3.190 RSD MP cena (0) Beko RCSA406K40WRN kombinovani frižider 60.940 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.799 RSD (6) Beko RCSA300K30SN kombinovani frižider 45.176 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.399 RSD (0) Hisense RS818N4TIE side by side frižeder 166.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 149.999 RSD (0) Vox VF2550E zamrzivač 31.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.699 RSD (0) Vox VF1550E zamrzivač 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tito govori što narod misli kult Josipa Broza Tita 1944-1949 Kosta Nikolić Autor u knjizi detaljno analizira proces stvaranja kulta Josipa Broza u godinama posle Drugog svetskog rata. Daleko od instrumentalizovane mržnje `olinjalih plejboja, a novih nacionalista` spram Tita, kao i od cmizdrave nostalgije koja naraste uvek nekako oko 25. maja, Kosta Nikolić secira komad po komad lik `najvećeg sina naših naroda` i njegovo delo. Izrastao na ubistvima i kreditima Kosta Nikolić Pobednik je bio nemilosrdan, a tačan broj pobijenih još uvek je nemoguće utvrditi. Svako ubistvo opravdavano je izgradnjom `novog sveta` i za njega nikakve žrtve nisu bile velike. Istoričar Kosta Nikolić napisao je odličnu knjigu `Tito govori što narod misli` (Kult Josipa Broza Tita 1944-1949) u kojoj detaljno analizira proces stvaranja kulta Josipa Broza u godinama posle Drugog svetskog rata. Daleko od instrumentalizovane mržnje `olinjalih plejboja, a novih nacionalista` spram Tita, kao i od cmizdrave nostalgije koja naraste uvek nekako oko 25. maja, Kosta Nikolić secira komad po komad lik `najvećeg sina naših naroda` i njegovo delo. U Srbiji su ljudi obožavali Tita, a na to niste mogli baš sve naterati strahom i batinama. Zašto su ljudi tako prihvatili komunizam i Tita, iako su bili nepoznati pre rata? - Reč je o veoma složenom procesu koji je nastao kao posledica velike duhovne krize, kada je na površinu isplivalo kolektivno nesvesno u kome su dominirale arhetipske slike vođe spasitelja. Cela država je podvrgavana jednom čoveku, a Srbi su i inače bili skloni ka mističnom i brzo su prihvatili Tita kao `novo božanstvo`. Radilo se i o nedostatku prave religije, a što je pojava o kojoj su već odavno pisali srpski etnolozi. Komunizam je u Jugoslaviji bio zasnovan kao celovito `versko učenje`, nametan je kao nova religija i imao je versku hijerarhijsku strukturu. Najvažnije mesto u takvom društvu imao je Tito - kao partijski i državni vođa, kao pravi `sin naroda`, kao vođa i prvosveštenik. Opisujete onu fantastičnu scenu kada Žujović utrčava u pećinu u Drvaru, kada govori Titu: `Izlazi, stara kukavico`. Je li maršal bio kukavica? - Radi se o jednoj epizodi kada je Tito bio uplašen za svoj život. Kakav je Tito bio vojskovođa? Kojom je to bitkom Tito komandovao i kakve je strateške pobede izvojevao? Osim ako ne verujete u filmove Veljka Bulajića. Kada je došlo do sloma revolucije 1941. godine, sa Vrhovnim štabom je napustio saborce i sklonio se u italijansku okupacionu zonu. Mnoga opora svedočanstva ostavio je Koča Popović u svojim `Beleškama uz ratovanje`. Tito je 9. juna 1943. godine izdao direktivu o tome da se ostave ranjenici u dolini Sutjeske kako bi se lakše izvelo povlačenje. Ili je `bežanje` možda bolja reč? U vreme presudnih borba za oslobođenje Srbije Tito je bio u inostranstvu. U Beograd je došao kao `veliki oslobodilac` kada su sve borbe bile završene. Kada su vođene presudne bitke na zapadu Jugoslavije, krajem 1944. i početkom 1945, stolovao je u Beogradu i učvršćivao vlast. Kako je bilo moguće da jedan takav čovek zavede ljude oko sebe, kasnije i skoro 20 miliona Jugoslovena, pa svetske državnike? - Tito nikoga nije zavodio. On je bio profesionalni revolucionar, u službi moćne komunističke internacionale koji je kroz eliminaciju starih revolucionara prokrčio sebi put do čelnog mesta u KPJ, uoči Drugog svetskog rata. Smisao svih komunističkih partija bio je u nasilnom dolasku na vlast. Sva sredstva ka tom cilju bila su dozvoljena. Silu nikada ne treba zaboraviti kada se govori o uvođenju komunizma u Srbiji. Pobednik je bio nemilosrdan, a tačan broj pobijenih još uvek je nemoguće utvrditi. Sprovođene su masovne egzekucije kojima je `nova` država podvrgavala svoje podanike. Svako ubistvo opravdavano je time što se gradi novi svet i za njega nikakve žrtve nisu bile velike. Posebno tuđi životi. Ova zemlja je ipak lepo živela, bar tokom 60-ih i 70-ih godina. Kako to objašnjavate? Ima li ičega dobrog u Titovoj vladavini? - U Titovoj Jugoslaviji dobro se živelo veoma kratko, početkom 70-ih godina 20. veka, a dobro je živela elita. Već odavno nije nikakva tajna koliko je SFRJ dobila bespovratne pomoći od SAD zbog njene `nesvrstane` spoljne politike, o kreditima i drugoj vrsti pomoći da ne govorimo. Kada je 1965. godine sprovođena velika privredna reforma, nju su u potpunosti finansijski pokrile SAD. Da li mislite da je Tito bio ozbiljan državnik ili je i to još jedna dobro naučena laž? - O jednom državniku govore posledice njegove vladavine. Šta se desilo sa Titovim političkim i državnim tvorevinama - Jugoslavijom, nesvrstanošću i bratstvom i jedinstvom? U odgovoru na to pitanje krije se i odgovor na pitanje o `veličini` Josipa Broza kao državnika i vladara. Tito je bio opsednut sobom i nije mnogo razmišljao o budućnosti, a Jugoslavija je bila najtipičniji primer ideokratske države u kojoj se stvarnost prilagođavala iluziji. Taj koncept je imao i svoju zavodljivu stranu jer je afirmisao prosečnost, uništio elitizam i eliminisao odgovornost. Još dugo ćemo živeti u negativnim posledicama iz perioda vlasti Josipa Broza. ZLATNO DOBA POLICIJSKE DRŽAVE Da li se sećate ekonomske krize koja je nastala posle Titove smrti? Zašto je do nje došlo? Zašto se njegova tvorevina, Jugoslavija, raspala u krvavom građanskom ratu? Da li je i kolika Titova odgovornost u svemu tome? U vremenu tragičnih događaja iz poslednje decenije prošlog veka često se govorilo o `zlatnom dobu Jugoslavije u vreme titoizma`. Kakav je, zaista, taj period bio? Da li je to bila pravna država, u kojoj su se poštovala ljudska prava i političke slobode, da li je ta država funkcionisala kao moderna tvorevina, liberalna i demokratska, sa tržišnom ekonomijom, ili je u pitanju bila jednopartijska diktatura, policijska država, društvo koje je krivično sankcionisalo verbalni delikt, u kome je zakonom bilo zabranjeno kritikovati poredak i njegove vođe? Da li takvo društvo treba da bude ideal za budućnost, pita se i odgovara Kosta Nikolić Tatjana Čanak

Nada Todorović JUGOSLOVENSKE I INOSTRANE MEDALJE Narodni muzej, Beograd, 1964. 206 strana + table se reprodukcijama, više od udžbeničkog formata. Lepo očuvano Medalja (ital. medaglia, franc. médaille, lat. metallum) je pločica kružnog oblika od metala (zlato, srebro, bronza, olovo, legure), umetnički proizvod počasnog, memorijalnog ili jubilarnog karaktera. Liči na novac, ali ne služi novčanom prometu. Spada u oblasti primenjenih umetnosti: vajarstvo, sitna plastika, medaljarstvo. U širem značenju medalja je odlikovanje za vojne i građanske zasluge, nagrada za umetnička, naučna i sportska dostignuća. Na jednoj ili obe strane medalje nalazi se reljefni prikaz (portretni lik, alegorijski ili istorijski motiv) redovno s natpisom. Prvo se izrađivala livenjem pomoću kalupa, od 16. veka i kovanjem, a od 19. veka galvanoplastičnim postupkom. Medalje iz Prvog svetskog rata. Muzej Hercegovine, Trebinje Prve medalje nastale su u doba kasnog Rimskog carstva (4—5 vek), izlivale su se od bronze s likom cara ili mitološkim prizorom. U Srednjem veku ih nema (osim nekoliko izuzetaka krajem 14. veka). Medaljarstvo se naročito razvilo u doba renesanse u Italiji. Intenzivni razvoj medaljarstva datira od doba klasicizma početkom 19. veka. Noviji medaljari se drže uglavnom tradicionalnih oblika, pri čemu teže za što oštrijom karakterizacijom portretisanog lika. U Srbiji su radili medalje Đorđe Jovanović, Toma Rosandić, Sreten Stojanović, a u Hrvatskoj Robert Frangeš Mihanović, Ivan Meštrović, Antun Augustinčić, Vanja Radauš i dr. Slična medalji samo pravougaonog ili kvadratnog oblika je plaketa. Etimologija[uredi | uredi izvor] Prvi put potvrđena na engleskom 1578. godine, reč medalja je izvedena iz srednjefrancuske reči médaille, koja je sama proistekla iz italijanske reči medaglia, i ultimatno iz postklasične latinske reči medalia, što znači novčić vredan pola denarijusa. Reč medaljon (engl. medallion, prvi put potvrđena na engleskom 1658. godine) ima istu konačnu derivaciju, ali ovog puta preko italijanskog medaglione, što znači „velika medalja“. Postoje dve teorije o etimologiji reči medalia: prva je da je sama latinska medalia izvedena od prideva medialis što znači „medijalni“ ili „srednji“;[1] druga je da medaglia potiče od vulgarnog latinskog metallea (moneta), što znači „metal (kovanica)“ i ona od latinskog metallum,[2] što je latinizacija grčkog μέταλλον (metallon), „rudnik“.[3][4][5][6] Istorija[uredi | uredi izvor] Bronzana medalja Izabele d`Este, princeze i pokrovitelja renesansnih humanista, koja je bila data na poklon. Medalja cara Jovana VIII Paleologa tokom njegove posete Firenci, rad Pizanela (1438). Legenda na grčkom glasi: „Jovan Paleolog, vasilevs i autokrator Rimljana“. Srebrna Gezijska medalja u znak sećanja na zauzimanje Brila 1572.; ovo je proizvedeno komercijalno. Prvi poznati slučaj dodeljivanja ordenja potiče od istoričara Josifa Flavija koji, pišući dugo posle tog događaja, navodi da je u drugom veku pre nove ere, prvosveštenik Jonatan predvodio Jevreje u pomoć Aleksandru Balasu, i da je u zamenu za to, Aleksandar „...poslao Jonatanu... počasne nagrade, kao zlatno dugme, koje je običaj davati kraljevim srodnicima.” Rimski carevi su koristili kako vojne nagrade, medalje, tako i političke poklone medaljona koji su bili kao veoma veliki novčići, obično zlatni ili srebrni, i iskovani kao novčići.[7] Ovi i stvarni zlatnici često su postavljani kao komadi nakita, koje su nosila oba pola. Brakteat je vrsta tanke zlatne medalje, obično ravne na poleđini, koja se nalazi u severnoj Evropi od takozvanog „mračnog doba“ ili perioda migracija. Često imaju omče za vešanje i očigledno su bile namenjene da se nose na lancu kao nakit. One imitiraju, u izvesnoj meri, rimske carske novčiće i medaljone, ali imaju glave bogova, životinja ili druge motive.[8] Ludardova medalja, proizvedena oko 600. godine u anglosaksonskoj Engleskoj, je izolovani primer, poznat iz jednog primerka, hrišćanske medalje, sa natpisom po imenu Ludard (ili „Sveti Letard“), prvi sveštenik među Anglosaksonicima, i najverovatnije je predstavljena preobraćenicima. Preživeli primerak je opremnjeni za nošenje kao nakit. Smatra se da je srednjovekovno oživljavanje počelo oko 1400. godine sa ekstravagantnim francuskim princom Žanom, vojvodom de Berijem, koji je naručio veliki broj velikih medalja koje su verovatno bile proizvedene u veoma malom broju, ili u jedinstvenom odlivu. Od originala od plemenitih metala sačuvani su samo odlivci u bronzi, mada se zna da su bar neke medalje bile okićene i draguljima, i one su mogle da se nose na lancu.[9] U istom periodu, prva poznata postklasična medalja u znak sećanja na pobedu je iskovana za Frančeska Kararu (Novelo) povodom zauzimanja Padove 1390. Italijanski umetnik Pizanelo, generalno se smatra najbolji medaljistom renesanse, počevši od 1438. medaljom u čast jedinstvene posete vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa Italiji. Ovo je verovatno bio komercijalni poduhvat, ali su njegove kasnije medalje uglavnom naručivane za distribuciju kao pokloni od strane vladara ili plemića. Kao i skoro sve medalje iz rane renesanse, bile su livene, a ne kovane. Sa svakim uzastopnim izlivanjem medalja je postajala nešto manja, i serije koje su mogle da se proizvedu verovatno nisu bile velike. Smatra se da je često korišćen olovni „šablon”. Povezanost medalja i klasičnog preporoda počela je da dobija prilično drugačiji oblik, a razmena medalja postala je povezana sa renesansnim humanizmom. Prinčevi su slali medalje humanističkim piscima i naučnicima kao priznanje za njihov rad, a humanisti su počeli da prave svoje medalje, obično u bronzi, da bi ih slali svojim pokroviteljima i saradnicima.[10] Moda je ostala ograničena na Italiju do pred kraj 15. veka, kada se proširila na druge zemlje. Do 16. veka, medalje su sve više proizvodili vladari ili gradovi u propagandne svrhe.[11] Godine 1550, u Augzburgu u Nemačkoj uvedena je mašina za štancanje pomoću čeličnih matrica i ubrzo je ovaj proces postao standardan. Umetnik bi sada pravio rezbareni dragulj umesto da modeluje reljef.[12] Na istoku je Osmansko carstvo davalo veliki izbor medalja i odlikovanja od 18. veka.[13] Pobožne medalje postale su popularne u katoličkim zemljama. Veoma poznata je Čudotvorna medalja, čiji je dizajn nastao na osnovu ukazanja Blažene Device Marije Svetoj Katarini Labure u Parizu. Godine 1832, tokom epidemije, podeljene su prve medalje, kojima su pripisana brojna isceljenja i obraćenja, koja su dobila naziv Čudotvorna medalja i podeljena milionima ljudi širom sveta.[14] Istorija jugoslavije kraljevina jugoslavija knjiga o medaljama katalozi medalja medaljarstvo

MOJE NEMJERLJIVO BLAGO Nikola Golubović Nikola Golubovic- Moje nemjerljivo blago Svjedocanstvo o Petrovoj rupi na Golom otoku Autorsko izdanje, Beograd, 2013. Tvrd povez, 195 strana,ILUSTROVANA..... ------------- Jedan od onih kojima je i po božjoj i po ljudskoj pravdi pripadala počast da budu uspravno sahranjeni jer se za otadžbinu, ako treba, mora i umreti, ali ne mora i lagati, bio je i Nikola Marinkov Golubović, uz Stojana Cmelića, poslednji svedok devetog kruga golootočkog mučilišta, iz Petrove rupe, čovek koji je proveo četiri i po godine u golootočkoj tamnici, a 24. februara prošle godine, iznenada, u 92. godini života, zanavek počinuo. za njega je, u rukopisu, ostala njegova mučna ispovest, njegovo svedočenje iz samog srca jednog od najsurovijih mučilišta koje je čovek u 20. veku smislio za čoveka. Tako je tek ovih dana, zahvaljujući njegovoj supruzi i deci, objavljena njegova knjiga `Moje nemjerljivo blago`, u kojoj je Nikola Golubović bacio još jedan tračak svetlosti na vreme Informbiroa, dopunio tu najmračniju stranicu istorije socijalističke Jugoslavije i upotpunio sećanja na Goli otok, na pojedine ljude koji su sa njim prošli kroz taj mlin za satiranje i uništavanje ljudi, posebno onih prkosnih i nepokornih. Nikola Golubović, najstariji od šest sinova Marinka Golubovića, glasovitog narodnog tribuna iz pljevaljskog kraja, uhapšen je u jesen 1949. godine pod sumnjom da podržava rezoluciju Informbiroa. Tada je bio pomoćnik ministra industrije u Vladi Crne Gore. Njegova supruga Vida, koja nije pristala da se odrekne muža, odmah je otpuštena sa posla, a zatim je sa dvogodišnjom ćerkicom Brankom izbačena i iz stana i morala da se vrati kod svekra i svekrve u Maoče kod Pljevalja. Molba za smrt Vidi se da su kratki fragmenti njegovih sećanja, stravične freske golootočkog pakla, 60 godina klesane i brušene rukom nevičnog pisca, čoveka koji se oslanjao samo na činjenice i podatke istinite i tvrde kao kamen koji je klesao i zidao na Golom otoku. Nema ni traga od mašte i preuveličavanja - o samohvalisanju da se i ne govori. Ubistvo na pragu Kad je Nikola Golubović uhapšen 1949, počeo je i pritisak na njegovog oca Marinka, koji je, kao izuzetno ugledan i omiljen čovek i domaćin, bio jedan od organizatora i vođa ustanka u pljevaljskom kraju, ali nikad nije bio komunista. Uhapšen je i tri meseca su na sve načine pokušavali da ga slome da prizna da mu je sin informbirovac. Nije im uspelo, a kad su ga pustili oduzeli su mu oružje i ostavili ga na milost i nemilost u Maočkoj pustinji. Tu je u leto 1951. godine, zajedno sa sinom Milovanom, maturantom, mučki ubijen na kućnom pragu i pred očima svoje supruge Darinke. Po navodima Udbe, to je učinila družina četničkog odmetnika Boža Bjelice. Marinkova supruga Darinka sve to nije mogla podneti pa je nekoliko meseci kasnije sama sebi prekratila život. Udbin muštuluk Vest o pogibiji oca i brata, Nikoli Goluboviću je saopštio general Jovo Kapičić, dok je zajedno sa Aleksandrom Rankovićem u leto 1951. godine obilazio Goli otok. Prepoznao ga je u stroju zatočenika, prizvao i kao da mu uzima muštuluk, saopštio strašnu vest, dok su njegovi pratioci uporno ponavljali: `Oca i brata su ti ubili informbirovci i četnici, a ti ovde i dalje sarađuješ sa najvećom bandom.` Nije mu, valjda da bi ga više mučio, kazao koji mu je od petoro braće ubijen, pa će on tek godinu dana kasnije saznati da mu je poginuo najmlađi brat. I kad govori o sebi, o svojim mukama i stradanju, čini to škrto, mirno, bez grkih reči, bez kletve i mržnje prema onima koji su ga gurnuli u to užasno mučilište, a imao je tada samo 28 godina, Partizansku spomenicu na grudima, bio pomoćnik ministra u crnogorskoj vladi i otac tek rođenog deteta. Nikola Golubović ispred spomenika ocu i bratu U njegovom kazivanju nema grča i osvetoljubive mržnje čak ni kad opisuje užasavajuću epizodu čišćenja septičke jame, scenu na kojoj bi i Dante Aligijeri pozavideo, jer se nešto slično ne može naći ni u njegovom `Paklu`. Da li zaista čovek čoveku može pričiniti veću muku i poniženje nego da ga gurne u septičku jamu, kako su, pored ostalih gurnuli i Nikolu Golubovića, da u fekalijama do grla satima kantama vadi ljudski izmet i da ga potom baci u ledeno more da se bajagi opere?! Maketa Petrove rupe Da li ima strašnijeg mučenja od čuvene golootočke prese kad čoveka (u opisanom slučaju Branka Bjelovuka), kojega su glad i golootočke patnje iscrpele i svele na samo 48 kilograma, legnu potrbuške na ljuti golootočki tucanik, a onda na njega navale breme kamene ploče od preko 100 kilograma. Na tu ploču potom sedne i mučitelj koji se cereka i uživa gledajući kako mučeniku na izdisaju pucaju rebra, baš kao onaj zlotvor iz Andrićevog romana koji nesrećnog Radisava nabija na kolac i zadovoljno trlja ruke misleći o nagradi ako Radisav bar malo poživi nabijen na kocu. Nikla iz ratnih dana A kad je nesrećni Bjelovuk došao da se požali isledniku, ovaj se najpre tobož začudio o kakvoj se to presi radi, a onda dreknu: - Ti ne zaslužuješ da živiš, bagro staljinistička! - Pa zato sam i došao, druže isledniče, da vas zamolim da mi ne skidaju presu dok ne izdahnem - odgovorio je nesrećni Bjelovuk. Klanje kašikom Ni u literaturi nema stravičnije scene od samoklanja nesrećnog Danila Drezgića, koji je odlučio da primitivnim limenim nožem napravljenim od kašike, kojim je do maločas gulio krompir sebi prereže grkljan i pokida krvne sudove na vratu i tako prekrati muke u paklu Petrove rupe. Ne razglaba zašto u njegovim sećanjima nema više i detaljnijih opisa muka koje su lično pretrpeli, Nikola Golubović beleži jedan slučajni susret na titogradskoj ulici, koji se desio mnogo godina po izlasku iz golootočke tamnice. Dok je šetao sa suprugom Vidom, prepoznao ga je i zaustavio jedan od onih koji je preživeo golootočku drobilicu. Kazao mu je da je u nekom feljtonu o Golom otoku pročitao kako je Nikola opisao ono što je doživeo i preživeo u tom mučilištu, a onda dodao: Skulptura mučenika iz kuće Nikole Golubovića - E, moj Nikola, ne možeš ti to nikad opisat kako je bilo, jer si često bio onesviješćen i nijesi mogao znati kakve i kolike batine si dobijao. Sreća tvoja da ne znaš šta su ti sve radili... Nekako u isto vreme kad je njegova knjiga ugledala dan, stigla je i pravda za Nikolu Golubovića. Viši sud u Beogradu je nedavno uvažio zahtev njegove supruge Vide i ćerke Branke i nakon razmatranja svih dokaza i odluka o proglašenju Nikole Golubovića za informbirovca, odnosno izdajnika naroda i države, proglasila ništavnim kao i sve pravne posledice koje su proistekle iz njih. Golubović je tako posmrtno rehabilitovan i proglašen `žrtvom progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga`. Knjiga je NOVA..... -------------------------------- SP

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Konstantin Koča Popović (Beograd, 14. mart 1908 — Beograd, 20. oktobar 1992) bio je učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, filozof, pesnik nadrealista, general-pukovnik JNA, diplomata i društveno-politički radnik SFRJ, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1945. do 1953. obavljao je funkciju Načelnika Generalštaba JNA, od 1953. do 1965. funkciju Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, a od 1966. do 1967. funkciju Potpredsednika SFRJ. Biografija Detinjstvo, školovanje i rana mladost Rođen je 14. marta 1908. godine u Beogradu, od oca Aleksandra (1869—1932), bogatog industrijalca, i majke Ruže, rođene Zdravković (1875—1963). Njegov deda po majci je bio general Kraljevine Srbije i akademik Stevan Zdravković.[1] Imao je jednog brata, Nikolu, i pet sestara — Maru, Jelisavetu, Kseniju, Tatjanu i Oliveru.[2] Kao dečak jedno vreme je sa porodicom živeo u Švajcarskoj, od 1912. do 1921. godine, gde je stekao osnovno obrazovanje u školi jednog Dominikanskog samostana, u okolini Lozane. Tu je naučio francuski jezik, da svira klavir, a pevao je i u horu kao solista, i kao osnovac proputovao Švajcarsku pevajući solo arije na misama u crkvama.[3] Po povratku u novostvorenu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Popović se upisao u beogradsku Treću mušku gimnaziju, u kojoj je maturirao 1926. godine, a kao odličan učenik bio je oslobođen polaganja usmenih ispita. U međuvremenu, sve aktivnije se bavi boksom i plivanjem. Po završetku gimnazije, otišao je na odsluženje vojnog roka. Završio je Školu rezervnih artiljerijskih oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu 1927. godine, a iste godine proizveden je u čin rezervnog artiljerijskog potporučnika.[4][5] Posle završetka služenja vojske, ponovo odlazi u Švajcarsku, pa zatim u Francusku, gde na pariskoj Sorboni studira najpre pravne nauke, a potom i filozofiju i diplomira 1931. godine. Tamo se priključuje nadrealističkim krugovima i postaje blizak prijatelj Andrea Bretona i Žana Koktoa.[6][7] Od tada pa do rata 1941. godine bavio se pisanjem poezije, književnom publicistikom i filmskom kritikom. U vreme studija, intenzivno je posećivao psihijatrijsku bolnicu „Sveta Ana” u Parizu, s obzirom da se dosta interesovao za psihoanalizu i delo Zigmunda Frojda. Tada je napisao i tekst „Zapisi iz ludnice”. Akademsku 1931/1932. godinu, Koča Popović proveo je u Nemačkoj, u Frankfurtu, na produženim studijama psihoanalize i filozofije.[8] Od svoje rane mladosti usvojio je marksistički pogled na svet i pružao podršku radničkom pokretu, iako je poticao iz bogate buržoaske porodice. U vojsci je zbog toga bio proganjan od strane monarhističkog režima. Tokom studija u Parizu, 1929/1930. godine, aktivno se uključio u studentski društveno-politički život i učestvovao u demonstracijama protiv fašističkih organizacija. U Komunističku partiju Jugoslavije (KPJ) primljen je 1933. godine, posle čega je još intenzivnije nastavio svoju revolucionarnu delatnost, zbog čega je stalno bio izložen progonima policije, a više puta je bio i hapšen.[9] Španski građanski rat Glavni članci: Španski građanski rat i Jugoslovenski Španci Od jula 1937. godine borio se u Španskom građanskom ratu, prvo kao borac, zatim kao načelnik Štaba, pa komandant artiljerijskog diviziona, kada je dobio čin poručnika Španske republikanske armije. Oko dve godine učestvovao je u svim borbama artiljerijskih jedinica Internacionalnih brigada, na svim bojištima republikanske Španije, do njene poslednje bitke — bitke za Madrid. Posle sloma Španske republikanske armije, Koča Popović, zajedno sa ostalim borcima Internacionalnih brigada, prelazi u Francusku. Zbog učešća u Španskom građanskom ratu interniran je, pa mart i april 1939. godine provodi u logoru Sen Siprijen (franc. Saint Cyprien). Jedno vreme radio je u Komitetu za španske borce u Parizu. Septembra 1939. preko partijskih veza vraća se iz Francuske u Jugoslaviju, gde je nastavio svoju revolucionarnu aktivnost, izvršavajući zadatke koje mu je postavljala Komunistička partija Jugoslavije. Narodnooslobodilačka borba Glavni članci: Narodnooslobodilačka borba naroda Jugoslavije i Ustanak u Srbiji 1941. Oružanu borbu protiv fašizma započetu u Španiji nastavlja u redovima Vojske Kraljevine Jugoslavije kao komandant trupe pukovske komore u činu artiljerijskog poručnika. Zarobljen je kod Ivanjice u aprilu 1941. godine, ali je odmah pobegao iz zarobljeništva. Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe od jula 1941. godine. Bio je komandant Kosmajskog partizanskog odreda. Nakon toga je komandant Posavskog partizanskog odreda. Pod njegovom komandom ovi odredi su vodili brojne bitke i izvojevali mnoge uspehe u leto i jesen 1941. godine. Sa dužnosti komandanta Posavskog odreda postavljen je za komandanta grupe odreda u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Novembra 1941. komandovao je zaštitnicom koja je obezbeđivala povlačenje Vrhovnog štaba NOPOJ-a i glavnine partizanskih snaga prema Sandžaku, u vreme Prve neprijateljske ofanzive. Prilikom formiranja Prve proleterske udarne brigade, prve regularne jedinice NOV i POJ, u Rudom 21. decembra 1941. godine Koča Popović je postavljen za prvog komandanta. Za vreme čitavog rata brižljivo je vodio svoj dnevnik koji je izašao nakon rata pod imenom „Dnevnik o ratnom putu Prve proleterske brigade“. Pod njegovom komandom brigada je vodila borbe u istočnoj Bosni, izvršila čuveni Igmanski marš da bi izbegla uništenje. Pod njegovom komandom, brigada je izvršila pohod u Bosansku krajinu. Prvog novembra 1942. Koča Popović je postavljen za komandanta Prve proleterske divizije i na toj dužnosti je ostao do 5. oktobra 1943. godine. Divizija se naročito istakla u Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi: borbama koje je vodila na Ivan-planini; protivudarom Glave operativne grupe kod Gornjeg Vakufa i u zaštitnici Grupe i Centralne bolnice zatvarajući pravce: Bugojno–Prozor i Kupres–Šujica–Prozor. U ovoj ofanzivi mu je pala neprijatna uloga da bude jedan od partizanskih pregovarača sa Nemcima u Gornjem Vakufu o prekidu neprijateljstva i razmeni zarobljenika. Ovi Martovski pregovori su ostali zabeleženi i po tome što je jedino Koča pregovarao pod punim imenom i prezimenom, dok su Milovan Đilas i Vladimir Velebit koristili lažna imena. U Petoj neprijateljskoj ofanzivi 9. i 10. juna 1943. godine Prva proleterska divizija probila je obruč 369. nemačke divizije kod Bilanovaca, 12. juna na komunikaciji Foča-Kalinovik i 17. juna Prača-Renovica, čime je otvorila put operativnoj grupi divizija NOVJ na Sutjesci. Ali, ovakav manevar stajao je velikih ljudskih gubitaka. Posle proboja Koča je skoro stigao do vojnog suda, jer je proboj učinio samoinicijativno, izgubivši komunikaciju sa Vrhovnim štabom. Za momenat se to smatralo kukavičlukom, tj. proboj iz obruča je protumačen „kao bežanija“. Kada su 1. maja 1943. godine uvedeni prvi oficirski činovi u NOVJ, Koča Popović, Kosta Nađ i Peko Dapčević su tada postali general-majori, a 1. novembra, general-lajtnanti. Petog oktobra 1943. godine, Koča je postavljen za komandanta Prvog proleterskog korpusa i na toj dužnosti ostao je do kraja jula 1944. godine. Za to vreme Korpus se naročito istakao protiv nemačkog 15. brdskog armijskog korpusa u centralnoj Bosni; u prvoj banjalučkoj operaciji; drvarskoj operaciji i u drugim borbama. Jula 1944. godine postavljen za komandanta Glavnog štaba NOV i PO za Srbiju. To je bilo vreme kada se težište borbenih dejstava NOVJ i svih drugih zaraćenih strana, prenosilo na Srbiju, pred odlučujućim bitkama za njeno oslobođenje. Jedno vreme bio je komandant Južne grupe divizija, a januara 1945. godine postavljen je za komandanta Druge armije. U Štab Druge armije su ušli još i general-major Radovan Vukanović, kao pomoćnik generala Koče Popovića, pukovnik Blažo Lompar, kao politički komesar armije i general-major Ljubo Vučković, kao načelnik Štaba armije. Armija se istakla u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije, svojim dejstvom u pravcu: Užice–Sarajevo–Banjaluka–Karlovac–Zagreb. Zajedno sa generalom Pekom Dapčevićem rukovodio je operacijom oslobođenja jugoslovenske prestonice Beograda oktobra 1944. godine. Za vreme Narodnooslobodilačkog rata (NOR), bio je član najviših političkih predstavništava Nove Jugoslavije. Bio je član AVNOJ-a od Prvog zasedanja (1942. godine), a Predsedništva AVNOJ-a od Drugog zasedanja, novembra 1943. godine. Posleratni period Razglednice Koče Popovića; nalaze se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu. Posle oslobođenja Jugoslavije, ostao je u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) i od 15. septembra 1945. do 27. januara 1953. godine obavljao dužnost Načelnika Generalštaba JNA. Čin general-pukovnika dobio je 2. avgusta 1947. godine. Aktivna vojna služba mu se završila 27. aprila 1953. i preveden je u rezervu. Položaj Načelnika Generalštaba JNA prepustio je još jednom proslavljenom partizanskom generalu, Peki Dapčeviću. Posle završetka vojnog službovanja najviše se posvetio političkim poslovima. Bio je poslanik Ustavotvorne skupštine Demokratske Federativne Jugoslavije i poslanik Privremene narodne skupštine Jugoslavije. Od 1945. godine neprekidno je biran za narodnog poslanika Savezne narodne skupštine i Narodne skupštine NR Srbije. Od 15. januara 1953. do 23. aprila 1965. godine bio je član Saveznog izvršnog veća (SIV) i Savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ. Kao sekretar za inostrane poslove učestvovao je u svim pregovorima Jugoslavije sa mnogim zemljama sveta. Koča Popović je učestvovao kao šef jugoslovenskih delegacija na zasedanjima Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija (OUN). Svojom zapaženom aktivnošću u OUN-u i zalaganjem za principe aktivne i miroljubive koegzistencije mnogo je doprineo povećanju ugleda i afirmaciji Jugoslavije u svetu. Zajedno sa Petrom Stambolićem, predsednikom SIV-a i ambasadorom u SAD Veljkom Mićunovićem je bio član delegacije Jugoslavije na sahrani Džona F. Kenedija, 25. novembra 1963. godine.[10] Tokom 1966. i 1967. godini obavljao je funkciju Potpredsednika Republike. Za člana Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije biran je na Šestom, Sedmom i Osmom kongresu SKJ, a član Predsedništva CK SKJ postao je oktobra 1966. godine. Bio je član prvog CK KP Srbije, a na Devetom kongresu izabran je za člana Stalnog dela Konferencije SKJ. Bio je član Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije, od 1966. do 1982. godine Izvršnog odbora SSRN Jugoslavije, Saveta federacije i Saveta narodne odbrane. Iz političkog života se definitivno povukao 3. novembra 1972. godine, posle događaja u Hrvatskoj i Srbiji, tzv. čistke liberala, i otišao u penziju. Prilikom proslave dana pobede 9. maja 1985. godine, Predsedništvo SFRJ je iznelo predlog da se Koča Popović i Peko Dapčević unaprede u čin generala armije. Ovo unapređenje je bila nagrada za njihovo izuzetno komandovanje armijskim jedinicama u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije, međutim obojica su ovaj predlog odbila. Povodom obeležavanja 70. godišnjice oslobođenja Beograda, odlukom Skupštine grada Beograda, Zagrebačka ulica u opštini Savski venac od 18. septembra 2014. nosi ime Koče Popovića.[11] Privatni život, pozne godine i smrt Bio je u braku sa Veronikom Vjerom Bakotić (1912—2005)[12] i od nje se razveo posle rata. Od 1946. godine, živeo je nevenčano sa Leposavom Lepom Perović (1911—2000), prvoborcem iz Banja Luke. Dece nije imao. Do kraja života živeo je u Beogradu, iako je dosta vremena provodio i u Dubrovniku, u kom je poslednji put boravio leta 1991. godine.[13] Nakon što je imao moždani udar, prebačen je na Vojnomedicinsku akademiju (VMA), gde je i preminuo 20. oktobra 1992. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Poslednja želja mu je bila da na odru bude sam.[14][15][16] Poslednja volja Koče Popovića Svoju poslednju volju, Koča Popović je napisao šesnaest godina pre svoje smrti, 26. septembra 1976. godine. U njoj je istakao da kada umre „želi da bude spaljen, bez ikakvih ceremonija i povorke, oproštajnih govora, venaca i drugih počasti” koje bi mu inače sledovale. Svojom poslednjom voljom je želeo „da sačuva samopoštovanje, kao čovek; smatrajući to najvišom obavezom prema ljudima i vrednostima na kojima je počivala snaga i veličina naše Revolucije.”[13] Književnost i publicistika Manje je poznato da se Koča Popović, za vreme studija u Parizu, priključio nadrealističkom pokretu. Poznavao je umetnike iz Bretonovog kruga i održavao komunikaciju između beogradske i francuske grupe nadrealista. Sa Vanom Borom, Roberom Desnosom i drugim umetnicima okupljenim oko pariskog časopisa Revue Du Cinéma (br. 3). Godine 1929. potpisao je protest „Čovek od ukusa“. Pisao je filmske kritike i za list Paris Soir. Bio je saradnik beogradskog časopisa 50 u Evropi. Bio je član grupe beogradskih nadrealista i jedan je od potpisnika manifesta. Godine 1931. sa Markom Ristićem objavio je knjigu „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog“. A od 1931. do 1932. sarađivao je u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“. Tada je dobio pseudonim Grof koji je kasnije koristio u partizanima i tokom rata to mu je bilo šifrovano ime.[17] Kao publicista napisao je više dela, među kojima su najznačajnija: „Dnevnik o ratnom putu Prve proleterske brigade“, 1946. „Za pravilnu ocenu oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije“, 1949. i „Beleške uz ratovanje“, 1988.

Dr Momcilo Mitrovic - Vencacka vinogradarska zadruga NAVIP - Vencacki vinogradi 1903- 2003. Drugo dopunjeno izdanje Zemunplastpress, Beograd, 2023. Tvrd povez, 320 strana, ilustrovano. Počeli su s ponedeljnika. Vreme poslužilo odlično, sunčano, dosta toplo, suvo. Venčački zemljoradnici pristupili berbi grožđa. Proletos je bilo mnogo kiša, zatim tukao grad, ali pred kraj upeklo sunce i grožđe je nakupilo dosta šećera. Berba će trajati petnaestak dana. Kroz to vreme ovaj divan kutak Šumadije biće u znaku grožđa. Svakodnevno će, kao juče i kao danas, iz dva sreza, iz pet seoskih atara dolaziti velika kola natovarena dragocanim tovarom, niz seoske puteve, koji su takođe sve bolji, do zadružnog podruma. Dolaziće otuda, iz vinograda po kojima se završava u radosti jedan poseo od čitave godine…“ Tako je 24. oktobra 1940. godine novinar beogradske „Pravde“ opisivao početak berbe u Venčačkom vinogorju. Malo je ko od venčačkih zadrugara slutio da im je to jedna od poslednjih berbi i da će samo još te godine podrumi te vinarske zadruge biti puni trijumfa, venčačke ružice, smederevka, skadarke i dinjke, vina po kojima je Banja, malo selo u Šumadije, između dva svetska rata postalo poznato i izvan Kraljevine Jugoslavije. Sledeće godine je u Srbiju stigao rat, a posle rata su komunisti vrlo brzo zadrugu proglasili za kulačku tvorevinu i pripojili je novoosnovanom vinskom kombinatu „Navipu“. Venčačku vinogradarsku zadrugu su početkom 20. veka stvorili srpski domaćini, seljaci, vinari i vinogradari, ljudi koji su uglavnom imali samo po četiri razreda osnovne škole, ali ljudi vredni, okupljeni oko ideje, za to vreme vrlo neobične – da sami stvore vinariju i podrum najveći i najsavremeniji na Balkanu. Sve je počelo 2. septembra 1903. u selu Banji kod Aranđelovca, gde se okupilo osamnaest zemljoradnika iz tog i još nekoliko okolnih sela. Zadruga je osnovana sa 40 „udela“ po tadašnjih 50 dinara, a ime je dobila po planini Venčac i vinogorju na njegovim obroncima, na zemljištu bogatom krečnjakom i rudom gvožđa. Za upis u Zadrugu je bilo potrebno imati najmanje pola hektara vinograda, podignutog na podlozi američke loze, otporne na filokseru, koja je prethodno opustošila sve evropske, pa i srpske vinograde. A udeo za upis je iznosio 50 dinara na hiljadu čokota. Zadrugom je upravljao Odbor od pet izabranih članova. Za samo tri godine od osnivanja, izgrađen je moderan podrum u koji je smeštena i prva zajednička berba. Prva zajednička dobit je iznosila 6.000 tadašnjih dinara, a broj zadrugara je počeo naglo da se uvećava. Snalažljivi seljaci su od samog početka svog rada, o sopstvenom trošku, angažovali i iskusne evropske vinare i podrumare. Godine 1908. već su imali najsavremeniju opremu tog vremena i 100.000 litara dobrog vina u podrumu. Te godine je u Zadruzi održan i dvomesečni vinarski kurs za podrumare, prvi u Srbiji. Godine 1911. počela je izgradnja i novog podruma, na tri sprata, a pravljen je po skici koju je doneo jedan zadrugar, koji je kao specijalni izaslanik Zadruge obišao najpoznatije tadašnje podrume Francuske, Italije i Nemačke. Balkanski ratovi, zatim i Prvi svetski rat, međutim, odložili su izgradnju, tako da je podrum konačno završen tek 1931. Za vreme ratova od 1912-1918 Zadruga praktično nije radila. Oprema je dobrim delom bila oštećena, a proizvodnja vina je tokom Prvog svetskog rata potpuno obustavljena. Kada je krajem jeseni 1915. započeto povlačenje srpske vojske preko Albanije, iz Karađorđevog konaka u Topoli u Zadrugu preneta velika Krađorđeva vinska bačva od 8.298 litara, stara 120 godina, sa nadom da će tu biti bezbednija. Mnogi zadrugari su poginuli u Velikom ratu, a oni koji su se vratili odmah su nastavili započeti posao. Neprijatelji su uništili prese i odneli većinu buradi. Jedan od zadrugara je ispričao za ondašnju „Politiku“ da su prvo obnovili Zadrugu, pa tek onda svoje kuće i imanja. Razmišljali su jasno: Zadruga će pomoći da obnove i svoja ognjišta. „Šampanjac sa Venčaca“ „Kada su pustili u rad svoju električnu centralu i prvi put osvetlili dvorište električnom svetlošću, bio je to za njih veliki dan. Svi su zadrugari doneli to veče pečenje od kuće i posedali ispod svoje električne svetlosti. Mnogi članovi njihovih porodica su te večeri i prvi put videli elektriku. Kada su izređali razna vina, prešli su na šampanjac. Takav se prizor prvi put video u našoj zemlji…“ Tako je 1930. reporter beogradske „Politike“ opisao kako je izgledalo priključenje vinarije na električnu centralu, u trenutku kada su mnoge ulice u gradovima tadašnje Jugoslavije još uvek bile u mraku ili bile osvetljene lampama na gas. Seljaci iz Venčačke vinogradarske zadruge su u mnogo čemu bili prvi u ondašnjoj Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji. Prvi su počeli da proizvode konjak (vinjak) i vermut, koji su rađeni od čistih vinskih destilata, a „šampanjac“ su proizvodili po klasičnoj francuskoj metodi (sekundarnom fermentacijom u bocama) još od 1929. kada je u Zadrugu došao izvesni francuski vinar Žoben. Te iste godine, angažovan je i jedan poznati vinar iz Nemačke, Emil Reder, koji je u zadružnu proizvodnju vina uneo najmodernije metode evropskog vinarstva. Pa ipak, za rad Zadruge između dva svetska rata je najzaslužniji bio njen dugogodišnji predsednik i upravnik Mihajlo Stojić, pod čijom upravom je potpuno i dovršen veliki zadružni podrum 1931. Smederevka, rizling, žilavka, dinjka, ružičasto vino i crveni „Trijumf“ od prokupca i skadarke – bili su ponos ne samo Venčačke vinogradarske zadruge, nego i čitavog tadašnjeg srpskog vinarstva. Tridesetih godina prošlog veka Zadruga je brala oko 1.200.000 kilograma vinskog grožđa godišnje i proizvodila između 80 i 100 vagona vina – oko milion litara! Naročito je bila rodna 1935, kada je vino jedva smešteno u podrum. Vino iz Venčačke vinogradarske zadruge je prodavano širom Kraljevine, ali i izvoženo u mnoge zemlje Evrope. Zadruga je imala 280 velikih bačvi od pola vagona (5.000 l) i 1.200 buradi od 50 do 2.000 litara. Najveća bačva je imala zapreminu od 11.360 litara i, zanimljivo, u njoj je čuvana ružica. Za „tipiziranje“ vina Zadruga je koristila naročitu, ogromnu staklenu bačvu obloženu armiranim betonom, zapremine 70.000 litara, koja je prema specijalnoj porudžbini napravljena u Francuskoj. Godine 1923. član Zadruge je postao i kralj Aleksandar Karađorđević, sa 100 udela. Kralja je u Zadruzi predstavljao upravnik imanja na Oplencu, Nikola Horin, a kraljevsko dobro je tada imalo oko 120.000 čokota vinove loze. Ostala je priča da je kralj Aleksandar isključen iz Zadruge, jer je navodno tražio da grožđe predaje ne čekajući red kao ostali zadrugari. Istina je, međutim, da je kralj sam istupio iz Zadruge 1931. kada je konačno dovršen Kraljevski podrum na Oplencu. Zadrugu su pre Drugog svetskog rata posećivali mnogi strani državnici i veleposlanici, ali i običan narod je dolazio u selo Banju da vidi najveći vinski podrum na Balkanu i proba čuvena venčačka vina. U zadružnim analima je zapisano da je 1935. podrum posetilo čak 50.000 ljudi! Banja je u domaćim i stranim novinama opisivana kao selo budućnosti, ali ta budućnost je nažalost donela samo propast. Zadruga je pretrpela ogromnu štetu tokom Drugog svetskog rata. Obnovljena je 1945, pa čak i preživela prvu nacionalizaciju. Još nekoliko godina su je čak posećivale i strane delegacije, pa je čak i Eleonora Ruzvelt stigla do Banje, ali druga nacionalizacija je označila kraj Venčačke vinogradarske zadruge. Ona je proglašena za kulačku tvorevinu i poluvekovni trud venčačkih vinogradara je konfiskovan i predat „društvenom“ preduzeću. Ove godine biće tačno 118 godina od kako se osamnaest seljaka ispod venčačkih planina okupilo da napravi najveći vinski podrum na Balkanu – Venčačku vinogradarsku zadrugu, koja je postala četvrta vinska zadruga po veličini u Evropi tog vremena. tags: arandjelovac, sumadija, vino, vinarstvo, navip, bukulja...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izabrani narod govori o istoriji Jevreja od osvajanja Jersualema od strane Navuhodonosora iz Vavilona 587. p.n.e. do Druge jevrejske pobune n. e. 132. Džon Alegro svoj izveštaj zasniva na tradicionalnim tekstovima — knjigama Starog zaveta, Josifa, Filona Judeja, Diona Kasija i drugih — i iznosi komplikovanu paradu zavera, protivzavera, izdaja, i pobune u brzom i vrlo čitljivom nizu. Njegova glavna tema je kako je koncepcija jevrejske nacije kao božanski izabrane rase usađena kao politička ambicija među prognanim Jevrejima. Objedinjavajući stare običaje i priče, ideju je pokrenula čežnja vavilonskih Jevreja za njihovom tradicionalnom domovinom. Mnogi od njih su napredovali van Palestine, a njihove bogate zajednice su manipulisale željom za identitetom u ideji ekskluzivnog judaizma oličenog kao političke države i boreći se za autonomiju protiv lokalnih i imperijalnih suseda – više san nego činjenica. Autor piše da „Kada je „novi judaizam“ nastao nakon povratka iz zatočeništva, on je nastao oko ovih drevnih običaja i istoriizovane mitologije“. Religija nije osmišljena, kako se popularno predstavlja, darom pustinjskog boga Jahvea koji se manifestovao u suprotnosti sa hananskim bogom plodnosti Valom, već reinterpretacijom sumerske ideje o bogu koji daje život tokom mnogih generacija. Jer nije bilo fundamentalne opozicije — imena bogova su prvobitno značila isto. John Marco Allegro (17. veljače 1923. - 17. veljače 1988.) bio je engleski arheolog i proučavatelj Svitaka s Mrtvog mora. Svojim je knjigama i radijskim emisijama popularizirao Svitke s Mrtvoga mora. Bio je urednik nekih od najpoznatijih i najkontroverznijih objavljenih svitaka, pešharima. Brojne Allegrove kasnije knjige, uključujući Svetu gljivu i križ, donijele su mu i popularnu slavu i zloglasnost, a također su mu zakomplicirale karijeru. Rani život i obuka Allegro je rođen 1923. kao sin Johna Allegra i Mabel (rođene Perry).[3] Allegro je prošao gimnaziju okruga Wallington[3] 1939. Pridružio se Kraljevskoj mornarici, služeći tijekom Drugog svjetskog rata. Nakon rata počeo se obučavati za metodističku službu, ali je otkrio da ga više zanimaju hebrejski i grčki, pa je otišao studirati na Sveučilište u Manchesteru uz školarinu koju je plaćala državna potpora zbog vojne službe.[4] Allegro je 1951. diplomirao orijentalne studije na Sveučilištu u Manchesteru. Nakon toga 1952. uslijedio je magisterij pod vodstvom H. H. Rowleya. Dok je bio angažiran u daljnjem istraživanju hebrejskih dijalekata na Oxfordu pod Godfreyjem Driverom 1953., Allegra je pozvao Gerald Lankester Harding da se pridruži timu znanstvenika koji su radili na svicima s Mrtvog mora u Jeruzalemu, gdje je proveo godinu dana radeći na svicima. Postao je predavač komparativne semitske filologije u Manchesteru 1954. godine.[5][6][7] Bakreni svitak Na Allegrovu preporuku 1955. jordanska je vlada poslala Bakreni svitak na Sveučilište u Manchesteru kako bi ga izrezali na dijelove, što je omogućilo čitanje teksta. Bio je prisutan tijekom procesa rezanja 1956. i kasnije je napravio preliminarnu transkripciju teksta, koju je ubrzo preveo, šaljući kopije svog rada natrag Geraldu Lankesteru Hardingu u Jordan.[8][9] Iako je Allegro prvi preveo Bakreni svitak, tekst je dodijeljen na uređivanje J.T. Milik Rolanda de Vauxa, glavnog urednika svitaka.[10] Dok je bio u Engleskoj, napravio je niz radijskih emisija na BBC radiju s ciljem popularizacije svitaka, u kojima je objavio da je vođa o kojem se govori u svicima možda razapet.[5] Pretpostavljao je da je Učitelja pravednosti mučenički ubio i razapeo Aleksandar Jannaeus, te da su njegovi sljedbenici vjerovali da će se ponovno pojaviti na kraju vremena kao Mesija, na temelju kumranskog dokumenta Komentar na Nahuma 1,4–9[11] (stav koji on smatra -ponovljeno 1986).[12] Njegovi kolege u Jeruzalemu odmah su odgovorili pismom Timesu 16. ožujka 1956. opovrgavajući njegovu tvrdnju.[5] Pismo je zaključeno, Naše je uvjerenje da je ili on [Allegro] krivo pročitao tekstove ili je izgradio lanac pretpostavki koje materijali ne podupiru.[13] Čini se da je jedna od posljedica ovog pisma bila da se njegovo imenovanje u Manchesteru neće obnoviti.[14] Međutim, u srpnju nakon nekoliko nemirnih mjeseci imenovanje je obnovljeno.[15] Jordanski direktor antikviteta nekoliko je puta pitao Allegra bi li objavio tekst Bakrenog svitka.[16] Nakon nekoliko godina čekanja na Milikovo objavljivanje svitka, Allegro je podlegao i krenuo s objavljivanjem teksta.[17] Njegova knjiga The Treasure of the Copper Scroll objavljena je 1960. godine, dok se na službeno objavljivanje čekalo još dvije godine. Iako je nekoliko njegovih čitanja u tekstu priznato, Allegrovu su knjigu omalovažavali njegovi kolege.[9] Vjerovao je da je blago u svitku stvarno - gledište koje sada ima većina učenjaka[9] - i vodio je ekspediciju u pokušaju pronalaska predmeta spomenutih u svitku, iako bez uspjeha. Tijekom tog razdoblja Allegro je također objavio dvije popularne knjige o svicima s Mrtvog mora, Svici s Mrtvog mora (1956.) i Ljudi svitaka s Mrtvog mora (1958.). Volio je fotografirati mjesto Kumrana i razne tekstove, pružajući važan izvor informacija za potomstvo.[17] Objavljivanje Pešarima Allegru je povjereno objavljivanje 4Q158–4Q186, zbirke fragmenata koji su uglavnom sadržavali primjerke jedinstvene vrste komentara biblijskih djela poznatih kao pesharim. Vjerovao je da je potrebno što prije objaviti te radove[18] te je krajem 1950-ih objavio nekoliko preliminarnih izdanja u naučnim časopisima. Rekao je de Vauxu da bi mogao pripremiti svoj dio tekstova 1960., ali je zbog zastoja morao čekati do 1968. da njegov svezak, Otkrića u judejskoj pustinji Jordana V: 4Q158–4Q186, bude objavljen.[19] ] Preradio je svoj materijal 1966. uz pomoć kolege iz Manchestera, Arnolda Andersona, prije objavljivanja.[17] U svesku je naveo da `moja je praksa bila ponuditi samo ono osnovno što su fotografije, transliteracija, prijevod nebiblijskih odlomaka gdje bi to moglo poslužiti nekoj korisnoj interpretativnoj svrsi, i minimum tekstualnih bilješki.`[20] John Strugnell objavio je oštru kritiku knjige, `Nees en Marge du volume V des `Otkrića u judejskoj pustinji Jordana`` u Revue de Qumran. Allegrov minimalistički pristup naišao je na široki prijezir u znanstvenom svijetu, koji je unatoč tome imao priliku analizirati Allegrove tekstove desetljećima dok je čekao druge urednika da objave svoje dodjele Prvi dio Strugnellove dodjele objavljen je 1994. godine.[21] Promjena smjera Još 1956. Allegro je zastupao kontroverzna stajališta o sadržaju svitaka, navodeći u pismu de Vauxu: `Šteta je što ti i tvoji prijatelji ne možete zamisliti ništa napisano o kršćanstvu bez pokušaja brušenja neke crkvene ili ne-crkvene sjekire .` Najveći dio svog rada na svicima s Mrtvog mora završio je do 1960. i bio je u sukobu sa svojim kolegama koji se bave svicima. Kada je izbio sukob s H. H. Rowleyjem u vezi s Allegrovom interpretacijom svitaka,[22] Allegro je, na poziv F. F. Brucea, prešao s Odsjeka za bliskoistočne studije Filozofskog fakulteta u Manchesteru na Teološki fakultet.[18] ] Tijekom boravka na Teologiji napisao je svoju kontroverznu knjigu Sveta gljiva i križ, čiji je podnaslov bio `Studija o prirodi i podrijetlu kršćanstva unutar kultova plodnosti starog Bliskog istoka`. Očito shvaćajući kakav će utjecaj ova knjiga imati, Allegro je dao ostavku na svoje mjesto u Manchesteru.[18] Sveta gljiva i kršćanski mit Allegrova knjiga Sveta gljiva i križ (1970.) tvrdi da je kršćanstvo počelo kao šamanistički kult. U svojim knjigama The Sacred Mushroom and the Cross i The Dead Sea Scrolls and the Christian Myth (1979.), Allegro je iznio teoriju da priče o ranom kršćanstvu potječu iz esenskog tajnog kulta usredotočenog na upotrebu psihodeličnih gljiva, te da je Nova Oporuka je kodirani zapis ovog šamanističkog kulta.[23][24] Allegro je nadalje tvrdio da autori kršćanskih evanđelja nisu razumjeli misao Esena. Zapisujući evanđelja na temelju priča koje su čuli, evanđelisti su pobrkali značenje svitaka. Na taj se način, prema Allegru, kršćanska tradicija temelji na pogrešnom razumijevanju svitaka.[25][26] Također je tvrdio da se priča o Isusu temelji na razapinjanju Učitelja pravednosti u svicima.[27] Mark Hall piše da je Allegro sugerirao svitke s Mrtvog mora, ali je dokazao da povijesni Isus nikada nije postojao.[28] Allegro je tvrdio da je Isus u Evanđeljima zapravo šifra za jednu vrstu halucinogena, Amanita muscaria, te da je kršćanstvo proizvod drevnog kulta `seksa i gljiva`.[29][30] Kritička reakcija bila je brza i oštra: četrnaest britanskih znanstvenika (uključujući Allegrova mentora na Oxfordu, Godfreya Drivera) to je osudilo.[29] Sidnie White Crawford je o objavljivanju Svete gljive napisala: `S pravom ili ne, Allegro više nikada neće biti shvaćen ozbiljno kao znanstvenik.`[31] Allegrovu teoriju o šamanističkom kultu kao izvoru kršćanstva oštro je kritizirao velški povjesničar Philip Jenkins koji je napisao da je Allegro bio ekscentrični učenjak koji se oslanjao na tekstove koji nisu postojali u obliku u kojem ih je on citirao. Jenkins je nazvao Svetu gljivu i križ `vjerojatno najsmješnijom knjigom o učenju o Isusu koju je napisao kvalificirani akademik`.[32] Na temelju reakcija na knjigu, Allegrov izdavač se kasnije ispričao zbog izdavanja knjige i Allegro je bio prisiljen podnijeti ostavku na svoje akademsko mjesto.[25][30] Članak Michaela Hoffmana iz 2006. koji raspravlja o Allegrovom radu poziva na preispitivanje njegovih teorija od strane mainstreama.[33] U studenom 2009. Sveta gljiva i križ ponovno je tiskana u izdanju za 40. obljetnicu s dodatkom od 30 stranica od strane Carla Rucka sa Sveučilišta u Bostonu.[34] Osobni život i smrt Allegro se 1948. oženio s Joan Lawrence s kojom je dobio sina i kćer.[3] Godine 1982. živio je u Ballasalli na otoku Man [3] prije nego što se vratio živjeti u Englesku. Godine 1988. umro je od srčanog udara na svoj 65. rođendan u svom domu u Sandbachu, Cheshire.

odlično stanje Srbi u istoriji Trsta Trst (ital. Trieste, sloven. Trst, mađ. Trieszt i nem. Triest) je važan grad i luka u Italiji na obali Jadrana sa 208.815 stanovnika, blizu granice sa Slovenijom. Grad je središte istoimenog okruga Trst i pokrajine Friuli-Venecija Đulija. Po arhimandritu Nikoli Dučiću (1868) ime grada je nastalo po slovenskoj reči `Trstika` tj. trska, koje ima u izobilju tamo, na morskoj obali.[1] Trst je danas jedini grad u Italiji na istočnoj obali Jadrana, veoma blizu Slovenije i Hrvatske. Grad je neka vrsta `italijanske ispostave` za Jugoistočnu Evropu. U Trstu i danas postoji značajna slovenačka nacionalna manjina, a u gradu postoje živi tragovi ostalih južnoslovenskih naroda (Srbi, Hrvati). Trst je i jedna od najvažnijih luka na severnoj obali Sredozemlja. Nekad je bio `carska luka Habzburgovaca`, a danas je najvažnija pomorska luka za unutarkopnenu Austriju. Geografija[uredi | uredi izvor] Trst se nalazi u krajnje severoistočnom delu Italije, na samoj granici sa Slovenijom, koja grad okružuje sa juga i istoka. Na zapadu je Jadran, a na severu uska veza sa ostatkom Italije. Od prestonice Rima grad je udaljen 670 km, a od prvog većeg grada, slovenačke Ljubljane svega 95 km. Reljef[uredi | uredi izvor] Trst se razvio u krajnje severnom delu Jadranskog mora. Grad je smešten na mestu gde se poslednja brda Dinarskih planina spuštaju ka Padskoj niziji na zapadu. Pad priobalnih brda ka moru je veoma nagao, pa je veći deo grada veoma brdovit. Jedino je gradsko jezgro smešteno u omanjoj priobalnoj ravnici. U okolini grada ima mnogo predela sa izraženim kraškim oblicima reljefa. Klima[uredi | uredi izvor] Klima u Trstu je izmenjeno sredozemna klima sa značajnim uticajem sa kontinentalnog Severa. Stoga su zime oštrije, a leta blaža nego u drugim delovima Italije. Ovaj sudar klima očitava se i u veoma jakim vetrovima (bura). skupiKlima (Trst) Pokazatelj \ Mesec Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec. God. Srednji maksimum, °C (°F) 7 (45) 9 (48) 12 (54) 17 (63) 22 (72) 25 (77) 28 (82) 27 (81) 24 (75) 18 (64) 12 (54) 8 (46) 28 (82) Srednji minimum, °C (°F) 3 (37) 4 (39) 6 (43) 10 (50) 14 (57) 18 (64) 20 (68) 20 (68) 17 (63) 13 (55) 8 (46) 4 (39) 3 (37) Količina padavina, mm (in) 71 (28) 62 (24,4) 77 (30,3) 87 (34,3) 81 (31,9) 102 (40,2) 71 (28) 101 (39,8) 102 (40,2) 87 (34,3) 114 (44,9) 92 (36,2) 1,047 (412,5) [traži se izvor] Vode[uredi | uredi izvor] Jadransko more u ovom delu je najhladnije i nema plavu boju kao u južnim delovima. Kopnenih vodotoka nema zbog kraškog reljefa. Istorija[uredi | uredi izvor] Karta podele tršćanskog dela Istre na zonu A i B. Zona A je pripala Italiji, a zona B Jugoslaviji. Prostor današnjeg Trsta naseljen je još u doba praistorije. 3000. p. n. e. ovde se naselilo pleme Karni. 177. p. n. e. prostor osvajaju Rimljani i tada se prvi put spominje današnje ime grada u obliku Tergeste. Kasnije grad pripada Vizantiji, zatim Franačkoj državi, pa zatim njenim naslednicima. Godine 1382. Trst je pripao Habzburgovcima. U prvih par vekova njihove dugotrajne vladavine grad je očuvao veliki stepen autonomije. Međutim, od 18. veka i razvoja trgovine Trst postaje sve značajniji kao najvažnija luka carskog grada Beča i postepeno gubi autonomiju. Istovremeno započinje izgradnja veće gradske luke i uporedo sa tim izgradnja savremenog grada. Tada je grad dobio i kosmopolitski karakter, i to, doseljavanjem ljudi iz svih delova Habzburške monarhije. Među njima i doseljeni Srbi, najviše iz Hercegovine i Boka kotorske. Iako malobrojna, srpska zajednica je bila uticajna u Trstu, sa nizom bogatih pojedinaca i porodica čije su palate i zadužbine i danas širom Trsta.[2] Od 19. veka do danas Trst je često menjao gospodara. Prvo je od 1807–15. godine bio u sastavu Napoleonovih Ilirskih provincija, da bi potom bio vraćen Habzburškoj monarhiji. U drugoj polovini veka desio se najveći procvat grada, kada se izgrađuje ogromna gradska luka i veliki broj gradskih crkva, zdanja i palata. Tada se dolazi i železnica. Trst je do kraja Prvog svetskog rata imao veliku italijansku, slovenačku, hrvatsku, furlansku, ali i nemačku i još neke druge narodne zajednice. Dolazak šovinističkih režima na vlast u Italiji je doveo je do velikog iseljavanja neitalijanskog stanovništva ili njegovog prisilnog asimiliranja. Jedino su brojniji Slovenci uspeli do danas zadržati svoju nacionalnu svest. Na kraju Drugog svetskog rata grad su oslobodili jugoslovenski partizani, a potom je izbila je kriza oko pripadnosti Trsta i okoline. Odnosi Jugoslavije i Italije su se bili zakuvali do nivoa da je pretilo izbijanje rata. Treba uzeti u obzir činjenicu da saveznicima nije bilo u interesu da Jugoslaviji pripadne jedan tako ekonomski i psihološki važan grad kao Trst. Među zapadnim saveznicima je bio jak stav da se granica sa Italijom vrati na preratno stanje. Tako je stvoreno privremeno rešenje u vidu Slobodne teritorije Trsta. Izostanak snažnije sovjetske podrške DF Jugoslaviji požurio je takav ishod. Međutim, kasnije je ona podeljena i Trst je sa užom okolinom pripao Italiji. Kao naglašeno pogranični grad bez zavisnog područja Trst je u drugoj polovini 20. veka kaskao za razvojem ostatka države i gubio stanovništvo. Ovaj proces, iako ublažen poslednjih decenija, nije ni danas okončan. Srbi u Trstu[uredi | uredi izvor] U Trstu je živela jedna impresivna `kolonija` ponositih Srba trgovaca, oficira, plemića i građanina koji su odigrali svoju ulogu tokom srpske istorije. Od 18. veka sreće se u tom gradu srpska opština, koju čine doseljenici iz Boke i Bosne i Hercegovine. Ovi se tu nastanjuju od 1740. godine i bave trgovinom. Sticali su vredni Srbi kuće i imanja, razvijali trgovinu i posedovali brodove, radili na uvozu i izvozu robe. Da se oformi tršćansko srpsko društvo zaslužan je karlovački vladika Danilo Jakšić. On je tokom posete Trstu saznao za imena nekih bogatijih Srba u Sarajevu, Hercegovini i Dubrovniku, koje je zatim nagovorio da se nasele u prosperitetni grad Trst. Tako su u Trst došli Damjan Riznić i Lazo Ljubibratić sa porodicama i imetkom. Pravoslavni Srbi i Grci tršćanski trgovci su zajednički molili caricu Mariju Tereziju, za dozvolu da podignu pravoslavnu crkvu. To nije išlo lako, nametana im je unija, pa je prošlo više godina u očekivanju vladarkine dobre volje. Dočekali su građevinsko pravo, i podigli na najlepšem mestu u gradu, pravoslavnu crkvu Sv. Spiridona, koju su osveštali 1748. godine. Srbima je bilo više stalo do crkve, pa su više finansijski učestvovali u gradnji. Dogovor su onda sklopili Srbi i Grci da se u crkvi izvrši raspored: u jednoj pevnici da se poji po grčki, a u drugoj po `slovenski` tj. srpski. To bi bilo jedne nedelje i određenih praznika na jednom, a druge nedelje i određenih praznika na drugom jeziku. Grke je opsluživao paroh arhimandrit Damaskin Omero a Srbe neki jeromonah. Pomagali su im četvorica tutora, dva Srbina i dva Grka. Sve je bilo u početku u redu, a onda grčki paroh je počeo da huška Grke protiv Srba. Srbi su se vremenom obogatili, ojačali i stekli određene pozicije u gradu Trstu. Grka je bilo mnogo više od Srba, i sa vremenom je neminovno došlo do nesporazuma oko crkvenog redosleda. Grci su hteli da istisnu srpski jezik iz crkve, ali tvrdokorni Srbi se nisu dali, pa je bilo puno svađe bez razrešenja, među braćom pravoslavcima. Kada je srpski kaluđer otišao poslom u Beč, Grci su zatražili od gradske uprave da više ne prima srpske sveštenike u grad. Sukob je bio sve žešći i trajao godinama (preko 30!), a i jedni i drugi su se stalno žalili i tužili u Beču. Prvu pobedu su Srbi izdejstvovali 1757. godine, kada je uz pomoć mitropolita Nenadovića, carica donela rezoluciju. Po tom dokumentu i Srbi i Grci u Trstu su potpali pod jurisdikciju karlovačkog episkopa Danila Jakšića. Vladika Jakšić je odmah poslao u Trst jeromonaha Melentija, sa Svete Gore iz manastira Sv. Ane. Grci su se pomirili sa tim da je on od srpske strane tu u svojstvu kapelana, i ostao je da služi. Uskoro je grčki pop Damaskin ponovio prevaru; poslao je 1760. godine kaluđera van grada, u kapelu Sv. Đorđa u Beču. Godine 1762. došao je ponovo vladika u Trst i hteo da postavi drugog monaha, ali Grci ga nisu hteli primiti. Opet su išli Srbi kod carice Terezije sa žalbama. Tada je sastavljen i spisak Srba trgovaca u Trstu, da bi se dokazao značaj Srba za grad Trst i samu austrijsku carevinu. Te 1762. godine u Trstu su živeli sledeći bogati Srbi, trgovci: plemić Jovo Vojnović, Lazo Ljubibratić, Damjan Riznić, Jovo Kurtović, Pero Andrijev sa bratom - iz Levanta, Vilin Ljubibratić, Jovo Mirović, Marko Njeguš. Tu su još pomenuti Srbi trgovci `sa strane`, njih 18 koji nekoliko puta godišnje dolaze u Trst, da bi trgovali. Srbi su trpeli bez sveštenika više godina jer je i tršćanska gradska vlast držala stranu Grcima. Najzad je stigla 1769. godine rezolucija, kojom su Srbi u Trstu opet imali pravo na svog sveštenika, ali se vladika morao dogovarati o toj osobi sa gradskom vlašću u Trstu, tzv. Intedencom.[3] Srbe su predvodili u to vreme `prvaci` Jovo Kurtović trgovac Hercegovac (iz Trebinjske šume u Hercegovini), i `graf` Jovo Vojnović srpski plemić (potomak vlastele iz doba cara Dušana) iz Herceg Novog. Njih dvojica su novcem i vezama isposlovali da car Franja II definitivno reši to pitanje: Srbima ostaje crkva Sv. Spiridona, a Grci dobijaju odštetu u novcu. To je za Srbe bilo vrlo povoljno i oni su brzo Grke isplatili u celosti. Jovo Vojnović je dao 1000 f, a Jovo Kurtović 500 f. Maksim Kurtović je značajan jer je prvi potpisao na obligaciji za svotu, koja je od erara (države) pozajmljena. Pored ove trojice, naročito se sada istakao treći Jovo, ovaj Miletić Hercegovac, a rodom iz Sarajeva. On je pored sve pomoći i priloga za isplatu, dao i 70.000 f. da se u istoj crkvi kod zapadnih vrata, dva istovetna zvonika izgrade. Grci su u međuvremenu dobili pravo na gradnju pa su takođe na lepom mestu, na obali mora podigli svoj hram posvećen Sv. Nikoli. Dva bratska naroda su se 1782. godine definitivno razdvojila. U Trstu je vladala izreka u vezi sa srpskom imovinskom pobedom: `Crkvu Sv. Špiridona dobi od Grka, Vojnovića gospodstvo, a Kurtovića bogatstvo`. Srpska pravoslavna opština se konstituisala 1748. godine, ali se za potvrđenje dugo čekalo. Opština je svoj `Ustav` sastavila i podnela caru Franji II 1772. godine. Potvrda je stigla najzad 1. septembra 1793. godine, a što znači 21 godinu nakon podele sa Grcima. Paroh i pretplatnik čuvene Rajićeve srpske istorije bio je 1794. godine pop Pahomije Petrović. Tekst `ustava` srpske opštine je dobijao svaki njen član, a publikovan je dovoljnom tiražu, u Budimu na `pismeni slaveno-srbskija` 1798. godine. Ispod grba tršćanskih Srba, koji je činio - orao, otisnut u tekstu pravila, stojala je `srpska deviza` na latinskom: `Sub umbra alarum tuarum` što bi u prevodu glasilo: `Pod senkom tvojih krila`. Tekst je imao 77 članova kojima su bila definisana prava i dužnosti. Na čelu opštine je bilo telo `Kapitul`, koji su činili: 18 izabranih članova i upravitelj, dva prokuratora, dva sindika, i kancelist. Izbor je bio slobodan, u opštini, u prisustvu vladinog komesara. Mandat članova je bio tri godine i mogao se više puta ponoviti, a birani su isključivo stalni stanovnici grada, Srbi pravoslavci, koji su uz to poštenog karaktera i izvesnog bogatstva. Godine 1828. bili su srpski sveštenici u Trstu: pop Isak Ivančević kapelan i namesnik i pop Gavril Majstorović kapelan.[4] Još od 1835. godine Srbi tršćanski su razmišljali kako da postojeću crkvu ili prerade ili novu veću načine. Rešilo se da nova veličanstvena crkva, zameni staru. Srušena je stara i postavljeni temelji nove, koji su osveštani 2. marta 1861. godine. Nova crkva je sagrađena i sasvim uređena, opremljena i živopisana 1869. godine. Kod gradnje novog hrama najviše se istakla svojim znatnim prilogom plemkinja gđa Nakinica. Ta dama rodom iz porodice Vučetić, je dala za crkvu svojih 50.000 f. Srpska opština je u novinama raspisala stečaj tražeći najboljeg arhitektu za hram. Opštinska komisija je izabrala `glasovitog` milanskog arhitektu, Italijana Karla Mačijakina, za graditelja. Gradnja je otpočela 2. maja 1861. godine, kod kanala blizu `Crvenog mosta` (Ponte roso). Crkva koja je bila poređena sa manastirskom u Dečanima, projektovana je u vizantijskom stilu i obliku krsta, sa pet kubeta. Crkva je od kamena, visoka do svoda 40 m, duga 38 m i široka 31 m, a može da primi 1400 duša. Pokrivena je olovom, a jabuke sa krstovima su pozlaćeni. Crkvu je živopisao cenjeni slikar iz Milana, Josip Bertini. Cena celokupnih radova u crkvi je oko 500.000 f. Po ustavu opštinskom, parosi su morali biti jeromonasi iz nekog našeg manastira. To su i bili 1868. godine - parosi tršćanski Savatije Knežević i Vićentije Kovačević jeromonasi iz srpskog pravoslavnog manastira Krke. Na liturgiji u tršćanskoj crkvi spominje se ne vladika, već Patrijarh srpski. To je zato što i opština i crkva imaju autonomiju, pa ne pripadaju ni jednoj eparhiji. To na neki način podseća na posebni pravni položaj starog Dubrovnika, kad je bio republika. U Trstu su postojale još dve srpske pravoslavne crkve - kapele. Hram Sv. Dimitrija na starom gradskom groblju, i hram Sv. Đorđa na novom gradskom groblju, ali van grada. Kapelan srpske crkve u Trstu 1831. godine je bio Stefan vitez od Budisavljević. Tršćanski učitelj Simeon Dimitrijević nabavio je 1834. godine (to i 1846) jednu pedagošku knjigu, štampanu u Pešti. Prenumerant srpske istorijske knjige je bio 1846. godine i pop Danil Buić `sveštenoslužitelj`. Početkom 19. veka pominje se učeni i daroviti Joakim Vujić kao učitelj francuskog i italijanskog jezika u Trstu. Tu je crpeći kulturnu naprednost i `široku ruku` tršćanske srpske elite, nekoliko knjiga objavio poput pozorišne - `javne` igre, iz 1805. godine, koju je inače preveo sa engleskog jezika.[5] Srpski učitelj i prenumerant 1829. godine bio je Jefto Popović u Trstu. Tršćanska srpska opština je podigla i osnovnu školu, koju je umela dobro da vodi i uređuje. Škola je četvororazredna, spada u red najstarijih srpskih škola, a tada je učitelj bio Jovan Dimović (1868). U veliku svetlu i lepu učionicu može da dođe dete bilo koje nacije i vere, i besplatno je, s tim da se nastava izvodi na srpskom jeziku. Dva pretplatnika srpske knjige 1832. godine su umni Tršćani, Simeon Dimitrijević učitelj i Dimitrije Vladisavljević profesor.[6] Kao kupac srpske knjige 1831. godine je Dimitrije Vladisavljević učitelj škole u Trstu i `spisatelj`. On se u tom svojstvu javlja i 1846. godine. Tršćani Srbi su oduvek bili mecene, zdušno pomagali srpsku književnost i izdavaštvo. Krajem 18. veka pomogli su književnika i prosvetitelja Dositeja Obradovića, koji ih je pohodio. Nisu izneverili ni Vuka St. Karadžića, kojeg su uvek podržali u njegovim naučnim, reformatorskim i književnim nastojanjima. Pomagali su oni i srpske ustanike pod Karađorđem i crnogorsku vojsku pred Omer-paša Latasom 1852. Odazivali su se uvek i rado, kada su pomoć tražile mnoge srpske crkve i društvene ustanove. Tršćani Srbi rodoljubi su ostavili puno o sebi lepog traga na koricama knjiga, koje su izdašno pomogli. Treba samo zaviriti u Stojkovićeve i Rakićeve knjige, i videti ih na mecenarskom delu. Stojkovićevu knjigu, drugi deo `Fizike` iz 1802. godine uzelo je pedeset najotmenijih građana tog `srpskog mesta`. Pored paroha Vićentija Rakića i kapelana Save Popovića, svoje počasno mesto su našli veliko-kupci, kupci, pomorski kapetani, građani i naravno omladina. Veliko-kupci Jovan Kurtović i Teodor Mekta platili su svaki čak po 12 egzemplara.[7] Pretplatu za bečke `Novine serbske` skupljali su 1815. godine u Trstu, Drago Teodorović i Radonić. Trst i srpsku crkvu su pohodili mnogi znatni ljudi Evrope i Srbi, poput ruskog cara Nikole, pa njegov sin Konstantin sa suprugom, zatim knez Miloš i knez Mihajlo Obrenović iz Srbije. Iz Crne Gore su se tu bavili vladari Petar II i knez Danilo Petrović. U Njegoš je pisao pisma (1859) `starom prijatelju` - Dimitriju Vladisavljeviću učitelju iz Trsta. Knez Danilo se i oženio iz Trsta, Darinkom Kvekić, od srpske plemenite familije trgovaca Kvekića.[8] Tršćanski trgovac Krsto Mandžuka je jednoj svojoj lađi velikom briču, dao ime Vuka Karadžića.[9] Njegoševo delo Šćepan Mali je štampano u Trstu u štampariji Andrije Stojkovića i to novim Vukovim pravopisom.[10] U Trstu je Kraljevina Srbija 1898. godine imala kao jedinog diplomatu, Hajima Daviča generalnog konzula III klase. Tršćanski značajni Srbi[uredi | uredi izvor] Tršćani su sposobni ali i požrtvovani prijatelji `lepe reči`, i svojim su rodoljubljem jedno vreme prednjačili u Srpstvu. Još 1794. godine okupili su se tamošnji Srbi oko Rajićeve slavne istorijske knjige. Zapisali su se za pretplatu sledeći građani: Stefan Riznić, Nikola Marković, Georgije Teodorović, Jovan Rajković i Jovan Cetković.[11] Učeni Srbin doktor filozofije Atanasije Stojković napisao je knjigu stihova 1800. godine, koje je posvetio svom prijatelju i dobročinitelju, tršćanskom kupcu Jovanu Palikući. Jovan mladi plemić je trebalo da se ženi, i ta knjižica je bila nešto poput `svadbenog dara`.[12] I druga Stojkovićeva knjiga je interesantna za Srbe tršćansku gospodu. Javljaju se kao prenumeranti: Stefan Riznić, Petar Palikuća, Teodor Mekša, Jovan i Stefan Tirković, tri Teodorovića - Georgije, Petar i Dragutin, i na kraju već godinu dana ranije pominjani, plemić Jovan Palikuća ot Furluga, sa svojom mladom suprugom Jelisavetom rođenoj Muškatirović.[13] Treća Stojkovićeva knjiga bila je 1801. godine posvećena prijatelju - kupcu, obitatelju i gospodar tršćanskom Dragutinu Teodoroviću.[14] Poučno religiozno delo tršćanskog pravoslavnog paroha pri crkvi Sv. Spiridona, jeromonaha Vićentija (iz sremskog manastira Feneka) pomogli su novčano Tršćani, od kojih je jedan bio tek rođen. Autor se zahvalio za pomoć grupi koju su činili mladići - Filip Cvetković, Jovan Stefanov Riznić, Marko Jovanov Nikolić, Aleksandar Florijev Jovanović, Dimitrij Nikin Nikolić i `beba` Petar Georgijev Teodorović.[15] Delo kaluđera tršćanskog paroha Vikentija Rakića `Lestvicu`, pomoglo je 1805. godine 30 najbogatijih Srba tršćanskih, na čelu sa Jovanom Kurtovićem i braćom Riznić. Knjigu sa biografijama slavnih ljudi, uzeli su 1807. godine Srbi Tršćani: kupci Jovan Cvetković i Dimitrije Atanasijević.[16] Dva tršćanska trgovca nabavili su srpsku pedagošku knjigu 1812. godine: Drago Teodorović i Jovan Cvetković - šest primeraka.[17] Dve godine kasnije 1814. isti Drago zajedno sa Stefanom Jurkovićem trgovcem uzima vredno antičko delo koje je `posrbio` učeni Srbin Živković.[18] Kupci srpske knjige u Trstu 1831. godine, pored kapelana i učitelja, su još bili doktor medicine Dimitrije Frušić lekar Građanske bolnice tamošnje, sedam trgovaca i četiri pomorska kapetana.[19] Članovi Matice srpske u Pešti, postali su do 1840. godine Srbi Tršćani, Mihail Vučetić velikokupac, te trgovci Dimitrije Teodorović i Jovan Cvetković. Pomenuti su priložili u matičinu kasu, kao redovni članovi članski ulog od 40 f. Tršćanski paroh Nikola Vujinović je 1843. godine objavio svoju knjigu `za slaveno-srbsku mladež` u Karlovcu.[20] Njegoševu knjigu izdao je 1851. godine Andrija Stojković trgovac u Trstu.[21] Rašićevu knjigu objavljenu u Beču 1852. godine kupili su Tršćani: Dimitrije Vladisavljević nastavnik mladeži (tri primerka), protođakon Grigorije Anđelić nastavnik mladeži (tri), braća Gopševići velikokupci (pet) i Biblioteka `Slavnoga obšćestva Tršćanskog` - 10 egzemplara.[22] Špiro Gopčević trgovac (1854): njegova trgovačka kuća je bankrotirala, zbog dugova koji prelaze tri miliona forinti.[23] Srpsko-dalmatinski magazin je imao svoju čitalačku publiku 1856. godine i u Trstu. Prijavilo se za svoj primerak kod skupljača pretplate Teofana Popovića đakona i učitelja, njih 10 građana.[24] Andrija Sirović rodom iz Boke, izdao je u Trstu 1877. godine istorijsku pripovetku na italijanskom jeziku `Mučenici srpski`. Kada su srpske kneževine Crna Gora i Srbija objavile rat turskoj carevini, Tode Janičić iz Trsta je poklonio 1000 zlatnih napoleona vladi u Beogradu i 1000 na Cetinju, za ratne potrebe. Nije hteo da mu se objavi ime, ali je Lazar Tomanović to ipak učinio kao dobar primer rodoljublja. [25] U Trstu je 1861-1862. godine `Slavenska narodna čitaonica` pretplatnik srpskog časopisa `Danica` iz Novog Sada. Čitaonica se bavi i izdavaštvom (1866). Najbolja škola srpska u celoj Austriji je 1858. godine tršćanska, zahvaljujući tamošnjem učitelju Dimitriju Vladisavljeviću. Vladisavljević je umro januara 1858. godine, u 70. godini života. Radio je kao tršćanski srpski učitelj 44 godine. Preveo je (i objavio mu je Vuk Karadžić 1864. godine u Beču) jednu pedagošku knjigu: `Priprava za istoriju svega svijeta radi dece`, od Šlecera.[26] Ostao mu je rukopis dela - Gramatika srpsko-italijanskog jezika. Dimitrije Teodorović građanin u Trstu, platio je 1864. godine da se u Peroju, crkveni toranj sagradi i zvono teško tri i po centa postavi u njega. Spisatelj iz Trsta, Jovan Vesel počasni je član Društva srpske slovesnosti u Beogradu 1865. godine. Petar Uzelac trgovac u Trstu, prodavao je `bojadisanu` fotografiju, snimak Đorđa Mandrovića sa veridbe kneza Milana Obrenovića i Natalije plem. Kečko u Beču, 1875. godine. Stanovništvo[uredi | uredi izvor] Prema proceni, u gradu je 2010. živelo 205.535 stanovnika.[27] Demografija 1931. 1936. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011. 250.170 248.307 272.522 272.723 271.879 252.369 231.100 211.184 202.123 2008. godine. Trst je imao nešto preko 200.000 stanovnika, gotovo isto kao na početku 20. veka, a za 50.000 manje nego pre pola veka. Opšte opadanje stanovništva tokom proteklih decenija odražava se i na gradsko stanovništvo koje je izuzetno staro - prosečan Tršćanin ima 46 godina. Prirodni priraštaj u gradu je svega 7,6‰, najmanje od svih značajnijih italijanskih gradova. Grad danas ima znatno manju nacionalnu šarolikost naspram stanja od pre jednog veka. 94% stanovnika su građani Italije. Među njima postoji i značajan broj pripadnika slovenačke nacionalne manjine, koji upravo u Trstu imaju svoje kulturno središte. Ostalih 6% su doseljenici iz svih krajeva sveta, ali najviše sa Balkana. U gradu se govori italijanski jezik, mada se tradicionalno koristi veoma posebna venecijanska varijanta. Slovenački jezik ima status manjinskog jezika. tags: Istorija Trsta srbi srpski narod srpskog naroda srba srbije srpska u trstu ...

Autor - osoba Popović, Koča, 1908-1992 = Popović, Koča, 1908-1992 Naslov Beleške uz ratovanje : (dnevnik, beleške, dokumenti) / Koča Popović ; priredio, izbor dokumenta sačinio i komentare napisao Miloš Vuksanović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1988 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 318 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Vuksanović, Miloš = Vuksanović, Miloš Zbirka Istorijsko-memoarska dela. Posebna izdanja / BIGZ (karton) Napomene Str. 11-13: Umesto predgovora / Miloš Vuksanović Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Narodnooslobodilačka borba 1941-1945 -- Jugoslavija – Dnevnici UMESTO PREDGOVORA Koča Popović je о našoj narodnooslobodilačkoj borbi objavio samo nekoliko članaka u vreme rata ili neposredno po njegovom okončavanju, a tek je sada, u petoj deceniji mira, dozvolio, ne baš laka srca, da se iz rukopisa koji su nastali između 1941. i 1945. godine obelodani ponešto od onoga što se po završetku rata iz komandantske torbice preselilo u arhivske ladice. Tako se, makar kao kroz odškrinuti prozor, pojavljuje samo deo njegovih zapisa pod naslovom Beleške uz ratovanje koje obuhvataju ratni Dnevnik, Beležnicu i nekoliko drugih njegovih beležaka. Preostali, mnogo veći deo njegovih zapisa – jer nije prestao da piše sve do sadašnjih dana – namenjen je kao Legat Arhivu grada Beograda. Koča je počeo da vodi Dnevnik 19. decembra 1941. i pisao ga je sve do 6. marta 1945. godine u obliku šeme, u malom notesu sa linijama, veličine 10x6,5 cm, na francuskom jeziku, sa ponekom reči i na srpskohrvatskom. Na prvoj strani, kao naslov, stoji: Itinéraire de la 1. brigade –Marš-ruta 1. brigade, na levoj polovini strane arrivées – dolasci, a na desnoj départs – polasci. Ispod tih naslova upisivao je nazive mesta ili regiona u koje je došao ili iz kojih je polazio. Po sredini lista je pisao datume, a zatim približno vreme polaska ili dolaska. Uz neke datume ubeležio je kratko i neki važan događaj, kao na primer: la bataille (borba), attaquons (napadamo), toute la nuit (ćelu noć), neige (sneg), ili na srpskohrvatskom – pad Zvornika. Takav Dnevnik neodoljivo upućuje na razmišljanje da ga je autor vodio sa namerom za kasnije korišćenje kao podsetnik za detaljniju obradu događaja. U Dnevniku je pedantno zabeležio 468 marševa, od kojih 192 noćnih, a 32 duža od 50 kilometara. I u tom velikom broju podataka samo jedan datum je podvučen – 9. VI 1943. godine – dan polaska u proboj neprijateljskog obruča na Zelengori – na Balinovcu, „najznačajniji dan u našem NOR-u“, kako je autor o tome kasnije zabeležio. Koča je dozvolio da se Dnevnik ne priređuje po šemi, ali da se strogo poštuje njegova tačnost. Takođe je dozvolio da se oznake vremena, pisane skraćeno, prvi put prevedu prema značenju u Dnevniku, a zatim stalno pišu na srpskohrvatskom jeziku: avant l`aube – pred zoru; à Taube – u zoru; matin – ujutro; midi – u podne; après midi – posle podne; soir – uveče; nuit – noću; minuit – u ponoć. Beležnicu, pak, Koča je počeo da piše krajem 1942. godine, upravo u vreme kada je otišao iz 1. proleterske brigade za komandanta 1. proleterske divizije. Ta koincidencija nije slučajna. Život u brigadi bio je sadržajan, dinamičan, raznovrstan i zahtevao je od njenih starešina potpuno angažovanje. Odlaskom na novu dužnost, malo podalje od streljačkog stroja i rovova, nešto dalje od neposrednog kontakta sa borcima о kojima je stalno vodio brigu i koje je voleo svom ljubavlju – jurišlijama, bombašima, puškomitraljescima, komandirima i političkim komesarima i nadasve velikim drugovima Prve proleterske brigade, Koča kao da je osetio da može i treba da piše i о njima, kao i о još ponečemu što nije sam rat. Beležnica je jedan omanji blok kockastog papira veličine 20x12 cm, sa 75 listića. Ukupno je ispisao 147 pedantno obeleženih strana. Na mnogim mestima iskrižan je deo napisanog teksta ili otkinut deo lista. Autor objašnjava – to nije bilo lepo rečeno. Pisao je nalivperom, neke stranice napisane olovkom posle je „prepisao“ mastilom. Autor je beležnicu pisao na srpskohrvatskom i francuskom, rede na engleskom, ruskom, nemačkom i španskom jeziku. Treba imati na umu da je Koča bilingval, da je prvo naučio da piše na francuskom pa tek onda na srpskom. Koča kaže da mu je uvek bilo lakše da piše na francuskom nego na srpskohrvatskom. To se i oseća u Beležnici. Tekst na ruskom jeziku pisao je fonetski – latinicom (!) i izrazio je svoju želju da tako ostane i u knjizi. Sve tekstove koji su pisani na stranim jezicima i prevedeni Koča je autorizovao. Pored toga, autor je insistirao da se njegov tekst prenese autentično, prvo na stranom jeziku, a potom prevod. Prevodi onih tekstova koje je Koča pisao na stranom jeziku stavljeni su u uglastu zagradu ili su u napomeni. Sadržaj Beležnice čine: opisi ljudi, predela i interesantnih događaja, razmišljanja о mnogim problemima, sećanja, doživljaji, ponešto о ratu, naročito posle prelaza u Srbiju, i misli posvećene jednoj velikoj autorovoj ljubavi. Uz Beležnicu, Koča je dao i nekoliko posebnih zapisa ¬– о načelniku Vrhovnog štaba, о Sutjesci, neka razmišljanja о ratu, о vojničkim pravilima, lične podsetnike i slično. Beležnica je pisana ondašnjim pravopisom i tako je, uglavnom, ostalo, osim u pojedinim slučajevima gde se moralo intervenisati. U tekstu ima više skraćenica. Dopunjavanje je posebno naznačeno tekstom u uglastim zagradama. Sadržaj Beležnice, Dnevnika i posebnih zapisa veoma je raznovrstan. Međutim, sva tri delà, pojedinačno ili skupa, ne čine jedinstvenu celinu, ne postoji kontinuitet zbivanja, niti bi se to moglo predstaviti kao knjiga. Zato je u dogovoru sa autorom bilo potrebno napraviti zajedničku osnovu, spone i dati potrebna objašnjenja. Izabrani naslov Beleške uz ratovanje upućivao je na to da se kao osnova kompozicije knjige uzme Kočino ratovanje i u taj vremenski sled ugrade Dnevnik, Beležnica i posebni zapisi uz potrebne komentare. Komandovanje Koče Popovića karakteristično je naročito u periodu kada je bio komandant 1. proleterske brigade, kada se tek učilo veštini komandovanja, kada je brigada učila i drugi učili od nje. Okolnost što je brigada bila neposredno potčinjena Vrhovnom štabu, odnosno Vrhovnom komandantu, uslovljavala je specifičnosti u njenom radu, a posebno u radu njenog Štaba. U takvoj situaciji Koča, kao njen komandant, bori se za njen uspeh i razvitak i, naravno, za svoja shvatanja njene uloge i načina dejstvovanja. Zbog toga se svi dokumenti, a naročito izveštaji iz prve godine ratovanja, znatno razlikuju od kasnije nastalih dokumenata. U njima, osim podataka о borbenim dejstvima, ima mnogo više procena situacija, raznih predloga, uputstava о komandovanju brigadom, kritike, i slično. U izboru dokumenata nastojalo se, koliko je to bilo moguće, da to budu dokumenti pisani ili potpisani Kočinom rukom i da po sadržaju ne budu „suviše ratni“, da ne „ubiju duh“ Beležnice. Odabrani su upravo oni dokumenti za koje mislimo da su nezaobilazni, koji prirodno pristaju uz sadržaj Beležnice. Zbog svega već rečenog razumljivo da su bili neizbežni i određeni komentari. Oni se izdvajaju posebnim slogom, ili kao objašnjenje u napomenama. Dato je i nekoliko fotokopija koje potvrđuju autentičnost Kočinog teksta. Iako knjiga nema pretenzije naučnog rada, u napomenama su uneti izvori dokumenata zbog značaja njihovog sadržaja ili što se sada prvi put objavljuju. Ima u Kočinim rukopisima poneka skraćenica, neidentifikovana ličnost, neka teže razumljiva ili usamljena misao, ili, pak, poneka teže shvatljiva metafora. Ukoliko je u tom smislu i bila neka intervencija u tekstu, to je na određeni način i označeno. A što se u tekstu mnogo govori о Koči „kriv“ je rat i ono što je u njemu Koča ostvario kao komandant i vojni mislilac izuzetne intelektualne snage i vidovitosti. Čitajući knjigu, prateći bogatstvo tema, način izražavanja i mišljenja Koče Popovića, mnogi čitaoci će verovatno zažaliti što Koča nije objavio još ponešto od toga što je zapisao. Miloš Vuksanović Konstantin Koča Popović (Beograd, 14. mart 1908 – Beograd, 20. oktobar 1992) bio je srpski i jugoslovenski komunista, filozof, pesnik nadrealista, učesnik Španskog građanskog rata, Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik JNA, društveno-politički radnik SFRJ, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1945. do 1953. obavljao je funkciju Načelnika Generalštaba JNA, od 1953. do 1965. funkciju Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, a od 1966. do 1967. funkciju Potpredsednika SFRJ. Rođen je 14. marta 1908. godine u Beogradu, od oca Aleksandra, bogatog industrijalca, i majke Ruže, rođene Zdravković. Njegov deda po majci je bio general Kraljevine Srbije i akademik Stevan Zdravković. Kao dečak jedno vreme je sa porodicom živeo u Švajcarskoj (zanimljivo je da je zbog toga najpre naučio francuski, pa tek onda srpski jezik). Gimnaziju je završio 1926. godine, maturiravši u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim je otišao na odsluženje vojnog roka. Posle završetka služenja vojske ponovo odlazi u Švajcarsku, pa zatim u Francusku, gde na pariskoj Sorboni studira filozofiju i diplomira 1932. godine. Tamo se priključuje nadrealističkim krugovima i postaje blizak prijatelj Andrea Bretona i Žana Koktoa. Od tada pa do rata 1941. godine bavio se pisanjem poezije, književnom publicistikom i filmskom kritikom. Od svoje rane mladosti usvojio je marksistički pogled na svet i pružao podršku radničkom pokretu, iako je poticao iz bogate buržoaske porodice. U vojsci je zbog toga bio proganjan od strane monarhističkog režima. Inače, general Koča Popović je završio Školu rezervnih artiljerijskih oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu 1927. godine, a iste godine proizveden je u čin rezervnog artiljerijskog potporučnika. U Komunističku partiju Jugoslavije (KPJ) primljen je 1933. godine, posle čega je još intenzivnije nastavio svoju revolucionarnu delatnost, zbog čega je stalno bio izložen progonima policije, a više puta je bio i hapšen. Španski građanski rat Od jula 1937. godine borio se u Španskom građanskom ratu, prvo kao borac, zatim kao načelnik Štaba, pa komandant artiljerijskog diviziona, kada je dobio čin poručnika Španske republikanske armije. Oko dve godine učestvovao je u svim borbama artiljerijskih jedinica Internacionalnih brigada, na svim bojištima republikanske Španije, do njene poslednje bitke – bitke za Madrid. Posle sloma Španske republikanske armije, Koča Popović, zajedno sa ostalim borcima Internacionalnih brigada, prelazi u Francusku. Zbog učešća u Španskom građanskom ratu interniran je, pa mart i april 1939. godine provodi u logoru Sen Siprijen (franc. Saint Cyprien). Jedno vreme radio je u Komitetu za španske borce u Parizu. Septembra 1939. preko partijskih veza vraća se iz Francuske u Jugoslaviju, gde je nastavio svoju revolucionarnu aktivnost, izvršavajući zadatke koje mu je postavljala Komunistička partija Jugoslavije. Narodnooslobodilačka borba Oružanu borbu protiv fašizma započetu u Španiji nastavlja u redovima Vojske Kraljevine Jugoslavije kao komandant trupe pukovske komore. Zarobljen je kod Ivanjice u aprilu 1941. godine, ali je odmah pobegao iz zarobljeništva. Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe od jula 1941. godine. Bio je komandant Kosmajskog partizanskog odreda. Nakon toga je komandant Posavskog partizanskog odreda. Pod njegovom komandom ovi odredi su vodili brojne bitke i izvojevali mnoge uspehe u leto i jesen 1941. godine. Sa dužnosti komandanta Posavskog odreda postavljen je za komandanta grupe odreda u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Novembra 1941. komandovao je zaštitnicom koja je obezbeđivala povlačenje Vrhovnog štaba NOPOJ-a i glavnine partizanskih snaga prema Sandžaku, u vreme Prve neprijateljske ofanzive. Prilikom formiranja Prve proleterske udarne brigade, prve regularne jedinice NOV i POJ, u Rudom 21. decembra 1941. godine Koča Popović je postavljen za prvog komandanta. Za vreme čitavog rata brižljivo je vodio svoj dnevnik koji je izašao nakon rata pod imenom „Dnevnik o ratnom putu Prve proleterske brigade“. Pod njegovom komandom brigada je vodila borbe u istočnoj Bosni, izvršila čuveni Igmanski marš da bi izbegla uništenje. Pod njegovom komandom, brigada je izvršila pohod u Bosansku krajinu. Prvog novembra 1942. Koča Popović je postavljen za komandanta Prve proleterske divizije i na toj dužnosti je ostao do 5. oktobra 1943. godine. Divizija se naročito istakla u Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi: borbama koje je vodila na Ivan-planini; protivudarom Glave operativne grupe kod Gornjeg Vakufa i u zaštitnici Grupe i Centralne bolnice zatvarajući pravce: Bugojno-Prozor i Kupres-Šujica-Prozor. U ovoj ofanzivi mu je pala neprijatna uloga da bude jedan od partizanskih pregovarača sa Nemcima u Gornjem Vakufu o prekidu neprijateljstva i razmeni zarobljenika. Ovi Martovski pregovori su ostali zabeleženi i po tome što je jedino Koča pregovarao pod punim imenom i prezimenom, dok su Milovan Đilas i Vladimir Velebit koristili lažna imena. U Petoj neprijateljskoj ofanzivi 9. i 10. juna 1943. godine Prva proleterska divizija probila je obruč 369. nemačke divizije kod Bilanovaca, 12. juna na komunikaciji Foča-Kalinovik i 17. juna Prača-Renovica, čime je otvorila put operativnoj grupi divizija NOVJ na Sutjesci. Ali, ovakav manevar stajao je velikih ljudskih gubitaka. Posle proboja Koča je skoro stigao do vojnog suda jer je proboj učinio samoinicijativno, izgubivši komunikaciju sa Vrhovnim štabom. Za momenat se to smatralo kukavičlukom, tj. proboj iz obruča je protumačen „kao bežanija“. Kada su 1. maja 1943. godine uvedeni prvi oficirski činovi u NOVJ, Koča Popović, Kosta Nađ i Peko Dapčević su tada postali general-majori, a 1. novembra, general-lajtnanti. Petog oktobra 1943. godine, Koča je postavljen za komandanta Prvog proleterskog korpusa i na toj dužnosti ostao je do kraja jula 1944. godine. Za to vreme Korpus se naročito istakao protiv nemačkog 15. brdskog armijskog korpusa u centralnoj Bosni; u prvoj banjalučkoj operaciji; drvarskoj operaciji i u drugim borbama. Jula 1944. godine postavljen za komandanta Glavnog štaba NOV i PO za Srbiju. To je bilo vreme kada se težište borbenih dejstava NOVJ i svih drugih zaraćenih strana, prenosilo na Srbiju, pred odlučujućim bitkama za njeno oslobođenje. Jedno vreme bio je komandant južne grupe divizija, a januara 1945. godine postavljen je za komandanta Druge armije. U Štab Druge armije su ušli još i general-major Radovan Vukanović, kao pomoćnik generala Koče Popovića, pukovnik Blažo Lompar, kao politički komesar armije i general-major Ljubo Vučković, kao načelnik Štaba armije. Armija se istakla u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije, svojim dejstvom u pravcu: Užice-Sarajevo-Banjaluka-Karlovac-Zagreb. Zajedno sa generalom Pekom Dapčevićem rukovodio je operacijom oslobođenja jugoslovenske prestonice Beograda oktobra 1944. godine. Za vreme Narodnooslobodilačkog rata, bio je član najviših političkih predstavništava Nove Jugoslavije. Bio je član AVNOJ-a od Prvog zasedanja (1942. godine), a Predsedništva AVNOJ-a od Drugog zasedanja, novembra 1943. godine. Posleratni period Posle oslobođenja Jugoslavije, ostao je u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) i od 15. septembra 1945. do 27. januara 1953. godine obavljao dužnost Načelnika Generalštaba JNA. Čin general-pukovnika dobio je 2. avgusta 1947. godine. Aktivna vojna služba mu se završila 27. aprila 1953. i preveden je u rezervu. Položaj Načelnika Generalštaba JNA prepustio je još jednom proslavljenom partizanskom generalu, Peki Dapčeviću. Posle završetka vojnog službovanja najviše se posvetio političkim poslovima. Bio je poslanik Ustavotvorne skupštine Demokratske Federativne Jugoslavije i poslanik Privremene narodne skupštine Jugoslavije. Od 1945. godine neprekidno je biran za narodnog poslanika Savezne narodne skupštine i Narodne skupštine NR Srbije. Od 15. januara 1953. do 23. aprila 1965. godine bio je član Saveznog izvršnog veća i Savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ. Kao sekretar za inostrane poslove učestvovao je u svim pregovorima Jugoslavije sa mnogim zemljama sveta. Koča Popović je učestvovao kao šef jugoslovenskih delegacija na zasedanjima Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija. Svojom zapaženom aktivnošću u OUN-u i zalaganjem za principe aktivne i miroljubive koegzistencije mnogo je doprineo povećanju ugleda i afirmaciji Jugoslavije u svetu. Tokom 1966. i 1967. godini obavljao je funkciju Potpredsednika Republike. Za člana Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije biran je na Šestom, Sedmom i Osmom kongresu SKJ, a član Predsedništva CK SKJ postao je oktobra 1966. godine. Bio je član prvog CK KP Srbije, a na Devetom kongresu izabran je za člana Stalnog dela Konferencije SKJ. Bio je član Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije, od 1966. do 1982. godine, Izvršnog odbora SSRN Jugoslavije, Saveta federacije i Saveta narodne odbrane. Iz političkog života se definitivno povukao 3. novembra 1972. godine posle događaja u Hrvatskoj i Srbiji, tzv. čistke liberala. Prilikom proslave dana pobede 9. maja 1985. godine, Predsedništvo SFRJ je iznelo predlog da se Koča Popović i Peko Dapčević unaprede u čin generala-armije. Ovo unapređenje je bila nagrada za njihovo izuzetno komandovanje armijskim jedinicama u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije, međutim obojica su ovaj predlog odbila. Bio je u braku sa Veronikom Verom Bakotić i od nje se razveo posle rata. Od 1946. godine, živeo je nevenčano sa Leposavom Lepom Perović, prvoborcem iz Banjaluke. Dece nije imao. Do kraja života živeo je u Beogradu gde je i preminuo 20. oktobra 1992. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Povodom obeležavanja 70. godišnjice oslobođenja Beograda, odlukom Skupštine grada Beograda, Zagrebačka ulica u opštini Savski venac od 18. septembra 2014. nosi ime Koče Popovića. Književnost i publicistika Manje je poznato da se Koča Popović, za vreme studija u Parizu, priključio nadrealističkom pokretu. Poznavao je umetnike iz Bretonovog kruga i održavao komunikaciju između beogradske i francuske grupe nadrealista. Sa Vanom Borom, Roberom Desnosom i drugim umetnicima okupljenim oko pariskog časopisa Revue Du Cinéma (br. 3). Godine 1929. potpisao je protest „Čovek od ukusa“. Pisao je filmske kritike i za list Paris Soir. Bio je saradnik beogradskog časopisa 50 u Evropi. Bio je član grupe beogradskih nadrealista i jedan je od potpisnika manifesta. Godine 1931. sa Markom Ristićem objavio je knjigu „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog“. A od 1931. do 1932. sarađivao je u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“. Tada je dobio pseudonim Grof koji je kasnije koristio u partizanima i tokom rata to mu je bilo šifrovano ime. Kao publicista napisao je više dela, među kojima su najznačajnija: „Dnevnik o ratnom putu Prve proleterske brigade“, 1946. „Za pravilnu ocenu oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije“, 1949. i „Beleške uz ratovanje“, 1988. MG96 (K)

Koca Popovic - Beleske uz ratovanje Dnevnik, beleske, dokumenti BIGZ, Beograd, 1988. Tvrd povez, 318 strana, ilustrovano. RETKO! Konstantin (Koča) Popović (Beograd, 14. mart 1908. – Beograd, 20. oktobar 1992.), školovani oficir i filozof, istaknuti nadrealistički pesnik, književnik, partizanski vojskovođa, jugoslovenski diplomata, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik Jugoslavije. Koča je bio poručnik Španske republikanske armije, a potom komandant čuvene Prve proleterske brigade (kasnije Prve proleterske divizije) tokom Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Nakon rata je bio načelnik Generalštaba JNA, šef jugoslovenske diplomatije, te potpredsjednik SFRJ. Sedamdesetih godina povlači se iz političkoga i javnog života usled čistke `liberala` u Srbiji. Sadržaj 1 Biografija 1.1 Nadrealistički period 1.2 Španski građanski rat 1.3 Sukob na književnoj ljevici 1.4 Narodnooslobodilačka borba 1.5 Razdoblje SFRJ 1.6 Raspad SFRJ 2 Književni rad 3 Odlikovanja 4 Izvori 5 Literatura 6 Povezano 7 Vanjske veze Biografija Konstantin Popović je rođen 14. marta 1908. godine u Beogradu, u bogatoj trgovačkoj porodici, od oca Aleksandra i majke Ruže, rođene Zdravković.[1] U svojoj četvrtoj godini života, 1912. godine, sa roditeljima se odselio u Švajcarsku, gde su neko vreme živeli. Tamo je Popović učio da svira na klaviru, a bio je i solo pevač u horu.[2] Prvo je naučio da čita i piše na francuskom jeziku, a tek kroz nekoliko godina, po dolasku u Beograd 1921. godine, učio je na srpskohrvatskom jeziku.[2] Gimnaziju je završio u Beogradu 1926. godine, a zatim je otišao na odsluženje vojnog roka. Koča Popović je završio Školu rezervnih artiljerijskih oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu 1927. godine i iste godine je proizveden u čin artiljerijskog potporučnika. Nadrealistički period Glavni članak: Nadrealizam Ako postoji ritam u disharmoničnom trajanju podsvesti, on sigurno nije stalan i ravnomeran, sem ako pesnik nije šef stanice, mlinar ili časovničar. (…) Problem ritma, u svom odnosu prema sadržinskom oslobođenju poezije, postavlja se tako tek u nadrealističkoj poeziji, a do sada je pravilna versifikacija istorijski bila potpuno opravdana, i oslobođenje od nje bio je samo jedan formalistički trik u odsustvu sadržinskog oslobođenja, i sva postignuća slobodnog stiha kao takvog, jedna obična komedija.[3] – Koča Popović i Marko Ristić, Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog Popović posle odsluženja vojnog roka ponovo odlazi u Švajcarsku, pa zatim u Francusku gde na Sorboni studira filozofiju. Popović se za vreme studija u Parizu priključio nadrealističkom pokretu. Poznavao je umetnike iz Bretonovog kruga i održavao komunikaciju između beogradske i francuske grupe nadrealista. 1929. godine Koča Popović i Vane Bor s francuskim umetnicima potpisuju protest `Čovek od ukusa` u pariskom časopisu „Revue Du Cinéma” (br. 3). Pisao je filmske kritike i za list Paris-Soir. 1930. godine u Beogradu u almanahu Nemoguće (Le Impossible) izlazi manifest nadrealizma koji su potpisali beogradski nadrealisti, uključujući i Koču. Godine 1931. sa Markom Ristićem objavio je knjigu Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog. A od 1931. do 1932. sarađivao je u časopisu Nadrealizam danas i ovde. Diplomirao je filozofiju na Sorboni 1932. godine.[4] Iste godine je u Jugoslaviji unapređen u čin artiljerijskog poručnika.[2] Srpski nadrealisti su neretko dolazili pod udar zakona, jer su im aktivnosti bile usmjerene prema društvenoj revoluciji. 1932. Oskar Davičo je uhapšen u Bihaću, a Đorđe Jovanović i Koča Popović u Beogradu. 1933. Zbog revolucionarnih i nadrealističkih aktivnosti Oskar Davičo, Đorđe Jovanović i Koča Popović odlaze u zatvor u Sremsku Mitrovicu.[5] Od 1933. godine je postao član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), nakon čega je još intenzivnije nastavio svoju revolucionarnu delatnost, zbog čega je stalno bio izložen progonima policije, a više puta je bio i hapšen. 1934. izlazi novi beogradski časopis „Danas”, koji je uređivao Miroslav Krleža, a među suradnicima se nalaze Marko Ristić, Koča Popović i Vane Bor. Do izbijanja rata 1941. godine aktivno se bavi publicistikom i književnošću. Nakon dolaska Hitlera na vlast, Koča Popović se sve više okretao politici. On je sredinom 1930-ih pisao da narodi ne mogu biti indiferentni prema istorijskoj dilemi fašizam-demokratija, koja ima svoj najoštriji izraz „u sudbonosnoj alternativi: rat ili mir“.[1] Španski građanski rat Glavni članci: Španski građanski rat, Narodna republikanska armija, i Španski borci Prvih dana generalske pobune, anarhisti su napravili čuda, svaki u svoje ime, kao anarhista, i sa verom u sebe koja nije odgovarala njihovim mogućnostima, ali zaista prezirući smrt.[6] – Koča u pismu Marku Ristiću Koča Popović, poručnik republikanske armije, osmatra položaj neprijatelja. Po izbijanju Španskog građanskog rata, Koča je peške otišao preko Pirineja u Španiju i svrstao se u redove Španske republikanske armije od jula 1937. godine.[2] Prvo je bio borac, zatim artiljerijski instruktor, pa komandir baterije i komandant artiljerijskog diviziona. Stekao je čin poručnika Španske republikanske armije.[2] Oko dve godine učestvovao je u svim borbama artiljerijskih jedinica Internacionalnih brigada, na svim bojištima republikanske Španije, do njene poslednje bitke za Madrid. U Španiji je neko vreme ležao u bolnici.[6] Posle sloma Republikanske armije Španije, Koča Popović, zajedno sa ostalim borcima Internacionalnih brigada, februara 1939. godine prelazi u Francusku. Zbog učešća u španskom narodnooslobodilačkom ratu interniran je i mart i april 1939. godine provodi u koncentracionom logoru Sen Siprijen. Izbavljen je intervencijom svojih francuskih prijatelja. Jedno vreme radio je u Komitetu za španske borce u Parizu. Septembra 1939. preko partijskih veza iz Francuske se vratio u Jugoslaviju, gde je nastavio revolucionarnu aktivnost pod okriljem Komunističke partije Jugoslavije. Sukob na književnoj ljevici Glavni članak: Sukob na književnoj ljevici Po povratku iz Španskog građanskog rata, Koča napušta čisto nadrealističku poziciju i priklanja se konceptu `novog realizma`, po kojem je književnost sredstvo u borbi za socijalnu pravdu.[7] U vreme sukoba na književnoj ljevici, Popović će se naći među Krležinim protivnicima u `Književnim sveskama`. Koča Popović u uniformi kraljevske Jugoslovenske vojske. Inicijatori Književnih sveski bili su Đilas i Kardelj. Ožujka 1940. Broz je nakon povratka iz Moskve oštro istupio protiv sukoba na levici: `Najvažnije što treba u ovoj situaciji vidjeti i razumjeti jest da nam je pred vratima, pred nosom rat. Sada treba misliti o zbijanju partijskih redova i jačanju antifašističke fronte borbe, o spremanju za borbu.`[7] U leto 1940. u Zagrebu izlazi zbornik Književne sveske kojim se KPJ obračunava s pečatovskom skupinom intelektualaca. U zbornik je uvršten i Kočin tekst `Ratni ciljevi Dijalektičkog Antibarbarusa`, kojim kritikuje Krležin `Dijalektički antibarbarus`. Popović svoj esej započinje sasvim različitom intonacijom od ostalih. Iako zastupa partijsku liniju, Popovićev tekst se razlikuje po tome što ne pokušava obezvrediti Krležino književno delo. »U Krleži se imalo što izgubiti«, uprkos »činjenici da Krleža nije nikada bio marksist«. Njemu »Krležino delo vredi beskrajno više od svih argumenata kojima ga Krleža brani«.[8] Za razliku od dominantnog ideološkog diskursa koji samouvereno presuđuje, Popović ironizira svoje protivnike, ali i vlastitu poziciju. On ocenjuje da se Krležina metoda u Dijalektičkom antibarbarusu zasniva na »kreteniziranju tuđih izlaganja«: uzme se jedan pasus, rastvori na rečenice, one u riječi, riječi u slova, pa se sve to prevrće i miješa dok pisac ne ispadne glupan.[7] Potom osporava Krležinu tezu da je posrijedi čisto literarni sukob. Koča ne misli da su posrijedi pitanja literature jer glavni suradnici Pečata nisu književnici, već teoretičari i ideolozi. Prema Popovićevoj ocjeni, svojevremeno je časopis Danas mogao biti jednim od sektora lijeve knjige, Pečat to više nije: »pečatovština se suprotstavlja tom razvoju samo prividno iznutra; ustvari ona se suprotstavlja levoj knjizi spolja, i kao tuđa njoj, i kao tuđe oruđe.«[7] Popović zaključuje kako više nije dovoljno da se lijevo opredjeljenje »manifestuje kroz pisanje i samo i jedino njim«, upozoravajući Pečatove suradnike da su »tuđe oruđe« i da napuštaju »veliku zajedničku borbu«.[8] Krajem 1940. godine Koča je ponovo uhapšen i mučen u zatvoru. U zatvoru na Adi Ciganliji je ležao šest meseci, a na slobodu je pušten početkom marta 1941. godine.[2] Koča se, navodno, u zatvoru nedostojno držao pred klasnim neprijateljem, zbog čega je isključen iz KPJ februara ili marta 1941.[9] Prema Đilasu, Koča je posle `kraćeg batinanja odao Rankovićevo ime`. Prema Koči: `Đilas se slabije držao na robiji. Nepošteno je mene oklevetao iako je znao da nisam odao autora nacrta proglasa (Đilas je autor) i niko zbog mene nije uhapšen.`[9] Narodnooslobodilačka borba Glavni članci: Ustanak u Srbiji, Narodnooslobodilačka borba, Prva proleterska brigada, Prva proleterska divizija, i Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Neprekidno sam se divio spokojnoj hrabrosti proletera. Efikasnost bez nemira i užurbanosti, samouverenje bez hvalisavosti, odlučnost i upornost u izvršavanju zadataka, bez vike, jedna stalna pribranost i u najtežim situacijama. Sve se to ispoljavalo i izbijalo u neprekidnim borbama sa neprijateljem. Manje smo se odmarali — bili tvrđi i svežiji; slabije se hranili —- bili žilaviji; slabije naoružani — ubojitiji; bez motorizacije — brži. Skuplja je bila svaka naša smrt, naše je disanje imalo drukčiju, posebnu vrednost. Kao da su se sve naše muke, napori i teškoće zgušnjavali u ubojit prkos, kao da su se preokretali u našu prednost.[10] Smotra Prve proleterske brigade 7. novembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu. »Koča neće da napada kada ne očekuje uspeh. To je njegovo osnovno opredeljenje... Borci su to znali i cenili.«[11] Miloš Vuksanović, jedan od boraca Oružanu borbu protiv fašizma započetu u Španiji, Popović nastavlja u redovima Vojske Kraljevine Jugoslavije kao komandant trupe pukovske komore. Zarobljen je kod Ivanjice nakon aprilskog sloma 1941. godine, ali je odmah pobegao iz zarobljeništva. Sa partizanima je od izbijanja ustanka u Srbiji jula 1941. godine. Ponovo primljen u Partiju avgusta ili septembra 1941.[9] Bio je komandant Kosmajskog partizanskog odreda. Nakon toga je postao komandant Posavskog odreda. Pod njegovom komandom vođene brojne ustaničke borbe i izvojevane mnoge pobede u okupiranoj Srbiji u leto i jesen 1941. godine. Sa dužnosti komandanta Posavskog odreda postavljen je za komandanta grupe odreda u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Novembra 1941. komandovao je zaštitnicom koja je obezbeđivala povlačenje Vrhovnog štaba i glavnine partizanskih snaga iz Užičke republike za Sandžak, u vreme Prve neprijateljske ofanzive. Prilikom formiranja Prve proleterske brigade, prve regularne jedinice Narodnooslobodilačke vojske, u Rudom 21. decembra 1941. godine, Koča Popović je postavljen za prvog komandanta. Za vreme čitavog rata brižljivo je vodio svoj dnevnik koji je izašao nakon rata pod imenom `Dnevnik o ratnom putu Prve proleterske brigade`. Početkom 1942. godine, pod Kočinom komandom brigada je vodila borbe u istočnoj Bosni, i izvršila čuveni Igmanski marš da bi izbegla uništenje. Pod njegovom komandom, brigada je izvršila pohod u Bosansku krajinu i izvojevala mnoge blistave pobede: Livno avgust 1942. Jajce septembar 1942. Teslić, januar 1943. Gornji Vakuf, mart 1943. Nevesinje, mart 1943. Kalinovik, mart 1943. Foča, maj 1943. Sutjeska, jun 1943. Vlasenica, jun 1943. Zvornik, juli 1943. 1. novembra 1942. Koča Popović je postavljen za komandanta Prve proleterske divizije i na toj dužnosti je ostao do 5. oktobra 1943. godine. Divizija se naročito istakla u Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi: borbama koje je vodila na Ivan-planini; protivudarom Glave operativne grupe kod Gornjeg Vakufa i u zaštitnici Grupe i Centralne bolnice zatvarajući pravce: Bugojno-Prozor i Kupres-Šujica-Prozor. U ovoj ofanzivi mu je pala neprijatna uloga da bude jedan od partizanskih pregovarača sa Nemcima u Gornjem Vakufu o prekidu neprijateljstva i razmeni zarobljenika. Ovi martovski pregovori su ostali zabeleženi i po tome što je jedino Koča pregovarao pod punim imenom i prezimenom, dok su Milovan Đilas i Vladimir Velebit koristili lažna imena. »Uredan, napet, promišljeno kontrolisan osetljivim i disciplinovanim umom i snagom volje, Popović je bio intelektualac, vojnik izvanredne darovitosti, što je možda bilo i tuđe njegovoj unutrašnjoj prirodi. Poticao je iz imućne beogradske porodice i rado se odvojio od svog domaćeg porekla posle studija filozofije na Univerzitetu u Parizu, gde se kretao u nadrealističkim krugovima, u levičarskom svetu pesnika, književnika i umetnika. Bilingvalan, govorio je sarkastičnim uglađenim francuskim jezikom i u njegova mentalna utvrđenja nije se moglo prodreti. Njegove sarkastične primedbe bile su kao udarac mačem. Respektujući protivnika, uvek je bio na oprezi.«[12] William Deakin, član britanske vojne misije pri NOVJ Tokom bitke na Sutjesci, Koča je našao slabu tačku u nemačkom obruču i doprineo spašavanju partizanske glavnine.[12] 9. i 10. juna 1943. godine njegova Prva proleterska divizija je, uz velike gubitke, probila obruč 369. nemačke divizije kod Bilanovaca, te 12. juna na komunikaciji Foča-Kalinovik i 17. juna Prača-Renovica, čime je otvorila put operativnoj grupi divizija NOVJ. Peko Dapčević je rekao Titu da moraju za Kočom, jer ako ne pođu odmah, probijaće se istim putem pod težim uslovima.[9] Iako je ostalima omogućio izlaz iz krajnje teške pozicije, Koča je posle proboja kritikovan, jer je proboj učinio samoinicijativno, izgubivši komunikaciju sa Vrhovnim štabom. Govorilo se da je Prva proleterska `pobegla` i ostavila druge jedinice i Vrhovnog komandanta. Vrhovni komandant nije usvojio predlog da se pohvali Prva proleterska koja je izvršila prodor. S druge strane, komandant 369. divizije smenio je komandanta borbene grupe majora Henea, čije je jedinice razbio Koča.[12] Vrhovni komandant Tito je, 10. avgusta 1943. godine, svojim najvišim komandantima dodelio oficirske činove. Kosta Nađ, Peko Dapčević i Koča Popović su tada postali pukovnici, a desetak dana kasnije generali. Petog oktobra 1943. godine, Koča je postavljen za komandanta Prvog proleterskog korpusa NOVJ i na toj dužnosti ostao je do kraja jula 1944. godine. Za to vreme Korpus se naročito istakao protiv nemačkog 15. brdskog armijskog korpusa u centralnoj Bosni; u prvoj banjalučkoj operaciji; drvarskoj operaciji i u drugim borbama. 1. novembra 1943. godine je, zbog posebnih zasluga na ratištu, unapređen u čin general-lajtnanta. Koča Popović ponovo u Srbiji, 1. 9. 1944. Konstantin Popović je jula 1944. godine postavljen za komandanta Glavnog štaba NOV i PO Srbije. To je bilo vreme kada se težište borbenih dejstava NOVJ i svih drugih zaraćenih strana, prenosilo na Srbiju, pred odlučujućom bitkom za njeno oslobođenje. I pored njegove ključne uloge u borbama za oslobođenje Srbije, neki ga smatraju odgovornim za savezničko bombardovanje nemačkih položaja u Leskovcu, koje je izazvalo ogromne civilne žrtve.[13] Neko vreme bio je komandant južne grupe divizija, a januara 1945. godine postavljen je za komandanta Druge armije. U Štab Druge armije su ušli još i: general-major Radovan Vukanović, kao pomoćnik generala Koče Popovića, pukovnik Blažo Lompar, kao politički komesar Armije i general-major Ljubo Vučković, kao načelnik Štaba Armije. Armija se istakla u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije, svojim dejstvom u pravcu: Užice-Sarajevo-Banjaluka-Karlovac-Zagreb. Tokom Narodnooslobodilačke borbe, uvek je bio član najviših političkih predstavništava nove Jugoslavije. Bio je član AVNOJ-a od Prvog zasedanja (1942. godine), a Predsedništva AVNOJ-a od Drugog zasedanja, novembra 1943. godine. Razdoblje SFRJ Glavni članci: SFRJ, Pokret nesvrstanih, i Čistka liberala u Srbiji „Naša generacija nije mogla da uradi više, mi smo uradili maksimum.“[1] Nakon rata, bio je poslanik Ustavotvorne skupštine Demokratske Federativne Jugoslavije i poslanik Privremene narodne skupštine Jugoslavije. Od 1945. godine neprekidno je biran za narodnog poslanika Savezne narodne skupštine i Narodne skupštine NR Srbije. Nakon rezolucije Informbiroa i pogibije dotadašnjeg načelnika generalštaba Arsa Jovanovića, Koča Popović je 1948. postao načelnik Generalštaba JNA sa činom general-lajtnanta, a kasnije i general-pukovnika. Kao Načelnik Generalštaba poduzeo je pregovore sa zapadnim silama oko modernizacije vojske tokom sukoba sa SSSR-om.[14] Imao je značajnu ulogu u američkom naoružavanju Jugoslavije. Otišao je u Vašington, Pentagon, razgovarao sa američkim generalima, šefom CIA... Posredno je vezao Jugoslaviju za NATO pakt, Balkanskim paktom sa Grčkom i Turskom, radi osiguranja od sovjetske intervencije.[9] Koča Popović na čelu jugoslovenske delegacije na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. 23. decembra 1951. godine, objeležavana je desetogodišnjica formiranja Prve proleterske brigade. Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ dijeljeni su ordeni. Među 282 nova nosioca ordena Narodnog heroja nije bilo Koče Popovića. Preživeli pripadnici Prve proleterske brigade dočekali su Vrhovnog komandanta ispred Doma Garde u Topčideru povicima: „Koču za heroja! Koču za heroja!“. Tada je Tito, opominjući okupljene, rekao: `Ako drug Koča nije proglašen za narodnog heroja, to ne znači da neće...`[15] Koča je na položaju Načelnika Generalštaba JNA ostao do 27. januara 1953. kada je svoju dužnost prepustio još jednom proslavljenom partizanskom generalu, Peki Dapčeviću. 27. aprila 1953. je preveden u rezervu. Posle završetka vojnog službovanja najviše se posvetio političkim poslovima. 27. novembra 1953. godine dodeljen mu je Orden narodnog heroja. »Koča je bio čovek izvan serije, imao je krug ljudi sa kojima je bio blizak, bio je neobično duhovit čovek, čovek opasne ironije, prezirao je glupost i nije je opraštao, uvek je bio u stanju da, na neki način, to stavi do znanja, naročito ako mu se činilo da je njegov sagovornik još i pretenciozan.«[1] Latinka Perović o Koči Popoviću Od januara 1953. do 1965. godine bio je član Saveznog izvršnog veća i sekretar za inostrane poslove SFRJ. U tom periodu Jugoslavija je izgradila svoju spoljnu politiku aktivne miroljubive koegzistencije i postala vodilja međunarodne saradnje i politike nesvrstanosti.[10] Koča Popović je učestvovao kao šef jugoslovenskih delegacija na zasedanjima Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Svojom zapaženom aktivnošću u UN-u i zalaganjem za principe miroljubive koegzistencije značajno je doprineo povećanju ugleda i afirmaciji Jugoslavije u svetu.[10] Koča Popović, šef diplomatije, prima odlikovanje od Haile Selasija. Koča se zalagao za iskorake u pogledu demokratije.[9] Posle uklanjanja Rankovića na Brionskom plenumu, Koča je 1966. prihvatio dužnost potpredsednika Republike, postavši simbol opšte liberalizacije društvenog života i slabljenja ideoloških stega.[10] Kako je video da je funkcija formalna, i da nema nekog uticaja, povukao se već naredne 1967. godine.[1] Za člana Centralnog komiteta SKJ biran je na Šestom, Sedmom i Osmom kongresu SKJ, a član Predsedništva CK SKJ postao je oktobra 1966. godine. Bio je član prvog CK KP Srbije, a na Desetom Kongresu izabran je za člana stalnog dela konferencije SKJ. Bio je član Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije od 1966. do 1982. godine. Koča se definitivno povukao iz politike 1972. godine, nakon čistke `liberala` u Srbiji. On je podržavao politiku koju je vodilo tadašnje uže partijsko rukovodstvo Srbije, takozvani liberali.[9] Proskribovanim liberalima (Latinka Perović, Marko Nikezić, Mirko Tepavac) je pružio veliku podršku. Oni su bili izloženi žestokoj kampanji kao antititoisti, sovjetofobi, i slično. Koča je zajedno sa njima dao ostavku na sve funkcije[1], čime se faktički razišao sa Titom.[9] 1973. godine na Tjentištu se obeležavala 30. godišnjica bitke na Sutjesci, čemu su prisustvovale mnoge zvanice iz zemlje i inostranstva. Koča nije bio pozvan, zbog svog političkog istupanja na strani smenjenog srpskog rukovodstva.[16] Koča je došao svojim `spačekom`, smestio se u vojne šatore sa bivšim borcima, i otišao sledećeg jutra.[9] Koča ja iskazao poslednju počast Vrhovnom komandantu Titu na sahrani, kao jedan od odabranih saradnika koji su nosili njegov kovčeg.[10] Ubrzo nakon Titove smrti izbile su demonstracije na Kosovu 1981. godine, koje su pratila masovna hapšenja i suđenja Albancima. Koča je smatrao da je sloboda drugih neodvojiva od sopstvene slobode i govorio da Albanci mogu biti državljani Jugoslavije, ali ne mogu biti srpski podanici.[1] Za života bio dva puta oženjen, najpre sa Verom Bakotić, a posle rata sa Lepom Perović, provoborkinjom iz Banjaluke. Dece nije imao. Raspad SFRJ Glavni članak: Raspad SFRJ Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najniži oblik društvene svesti. Bosnu pokušavaju da raščereče, raščupaju. Bosna je veoma važna tačka za budućnost Jugoslavije.[17] Grob Koče Popovića u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Koča Popović je, u dubokoj starosti, ponovo izašao u javnost uoči raspada SFRJ, kako bi delovao na ublaženje i mirno rešenje jugoslovenske krize. Koča je Jugoslaviju razumevao kosmopolitski, a sve te nacionalne borbe za njega su bile `sitne plemenske borbe` (Perović).[1] Nakon Miloševićevog neuspelog `mitinga istine` u Sloveniji, Koča je kritikovao anti-slovenačko pisanje beogradske Politike rečima: Nečija jednonacionalna “istina”, samim tim što je takva, ne može biti istina. Ona suzbija razboritost slobodnih građana. – [18] Konstantin Popović je smatrao da “politika koja nas je bacila u nacionalistička razračunavanja nije uvezeno zlo, već je ona naše ogledalo i naša najrazornija žica”.[18] On je govorio da se paralele između Miloševića i Tuđmana “prepoznaju po tome što veruju u silu i propagandu, a neistomišljenike teško podnose.”[18] Koča je pred rat bez iluzija govorio: “U ovom trenutku ne vidim ni jedan uverljiv razlog da verujem u miran rasplet.` Dopuštao je mogućnost da hrvatski i srpski nacionalistički lideri dođu do kompromisa, ali ne na račun trećih, tj. “da Bosna plati ceh”. Jasno je uviđao da glavni centri moći sve više zavise od `rastućih i uveliko naoružanih proustaških i pročetničkih, na sve spremnih agresivaca, čije je usmerenje u biti fašističko.”[18] Do kraja života živeo je u Beogradu, gde je i umro 20. oktobra 1992. godine. Poslednja želja mu je bila da na odru, ispred krematorijuma, bude sam, da pored njegovog kovčega izostane defile hipokrita.[15] Svoju imovinu, koja se sastojala od spisa, beležaka, dokumenata, fotografija, radne sobe, velike biblioteke i kolekcije gramofonskih ploča, zaveštao je kao legat Arhivu Beograda.[19] Od 2005. godine, Kočin legat dostupan je istraživačima. Književni rad Korice knjige `Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog` (1931), značajno delo srpskog nadrealizma. Koča Popović je objavio mnoštvo nadrealističkih spisa i članaka između dva rata, među kojima: Odlomci ulice Prodana sudbina, 1930. Pohvala osrednjosti, 1930. U tom periodu je sa Markom Ristićem objavio jedno od najznačajnijih programskih spisa srpskog nadrealizma: Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog, 1931. U međuratnom periodu je takođe pisao protiv rastućeg fašizma: Uloga fašizma u savremenom društvenom zbivanju, `Naša stvarnost`, novembra-decembar 1936. U vreme sukoba na književnoj ljevici piše odgovor na Krležin Dijalektički antibarbarus: Ratni ciljevi dijalektičkog antibarbarusa, 1940. Nakon drugog svetskog rata, napisao je više knjiga ratne tematike, među kojima su najznačajnije: Dnevnik o ratnom putu Prve proleterske brigade, 1946. Revision du Marxisme-Leninisme au sujet de la guerre de liberation en Yougoslavie, 1949. Za pravilnu ocenu oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije, 1949. Beleške uz ratovanje, 1988. Odlikovanja Odlikovan je brojnim visokim jugoslovenskim i stranim odlikovanjima: Ordenom slobode, Ordenom ratne zastave, Ordenom partizanske zvezde sa zlatnim vencem (dva puta), Ordenom za hrabrost, Ordenom narodnog oslobođenja prvog reda i Ordenom Suvorova prvog i drugog reda. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine, a Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.

Dusan K. Grozdanic (prir) - Branko Zagorac - Zivot i delo Autorsko izdanje, Beograd, 2018. Tvrd povez, 229 strana. Biografija jednog od clanova Mlade Bosne i ucesnika Sarajevskog atentata. EKSTREMNO RETKO PRIVATNO IZDANJE! Branko Zagorac – jedna geografska sudbina Život koji je stao u vreme između dva svetska rata, odvijao se između Zenice, odakle je zakoračio slobodu, i Jasenovca, gde je za njegovu tragičnu smrt bio sasvim dovoljan jedan uslov, mada je on kao Srbin i nekadašnji pripadnik Mlade Bosne u tim okolnostima ispunjavao dva uslova. Kada je pre četiri godine otpočelo obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, stvorila se još jedna prilika da u srpskom društvu ožive stare, ali i da se rasplamsaju aktuelne, u devedesetim godinama prošloga veka nastale podele. Sve je lako i odmah podsetilo na nikad zarasle rane u tragičnoj istorijskoj i jugoslovenskoj sudbini srpskog društva. Tako se vekovni jubilej Velikog rata na razvalinama poslednje Jugoslavije i NATO zgarištima sveo na najnoviju slovensku antitezu, lakonsko pitanje: da li je Gavrilo naš princip ili je samo jedan od najpoznatijih svetskih terorista? SA IZRAZOM ODREĐENOG ZADOVOLjSTVA Činilo se da je na sve te rasprave na određen način stavio tačku tekst „Srećan rođendan, gospodine Hitler“, objavljen u beogradskom nedeljniku Vreme, u broju 1191 od 31. oktobra 2013, u kojem se pojavila jedna fotografija koja bi mogla da bude i deo najznačajnijih fotografskih antologija pod zajedničkim naslovom: Slike koje govore više od hiljadu reči. Na toj crno-beloj fotografiji jasno se prepoznaje brižljivo očešljan muškarac koji koncentrisano, s izrazom određenog zadovoljstva, gleda u jasno vidljiv ćirilični natpis: „Na ovom istorijskom mjestu Gavrilo Princip navjesti slobodu na Vidov dan, 28. juna 1914.“ Fotografija je nastala 20. aprila, tri dana po potpisivanju kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, u železničkom vagonu ispred jednog tunela u Donjoj Štajerskoj, na pedesetak kilometara od nekadašnje jugoslovensko-austrijske granice, odakle je Adolf Hitler komandovao komadanjem Jugoslavije i napadom na Grčku. Firerov fotograf Hajnrih Hofman tog dana neumorno je fotografisao sve događaje koji su vođi Rajha priređeni za njegov 52. rođendan, pa je ovekovečio i taj trenutak kada je Hitler najzad dobio i najvredniji rođendanski poklon, jednu običnu ploču sa ćiriličnim natpisom iz netom okupiranog Sarajeva. Tako je Adolf Hitler, zahvaljujući beogradskom Vremenu, razrešio dileme raznih aktuelnih javnih balkanskih ličnosti koje su, ne bez strasti, stvari svodile na to da je Gavrilo Princip ipak Srbin, i dočim, ali i jamačno, ništa drugo do terorista. Na sve, ali ne i jedino na to, ponovo nas je podsetila odluka potomaka Branka Zagorca, osuđenog u procesu povodom Sarajevskog atentata, da prirede knjigu sećanja na njegov život i delo. Deo tih tekstova koji su nastali povodom raznih prigodnih datuma, i u kojima je osvetlio pojedine ličnosti i događaje uoči Sarajevskog atentata i nakon njega, čine ovu knjigu iz publicističke i književne zaostavštine Branka Zagorca i zanimljivom, i dragocenom. Branko Zagorac, sedamnaestogodišnji đak prvog razreda trgovačke akademije iz Kadine vode kod Banjaluke, osuđen je na trogodišnju robiju, kako stoji između ostalog u zvaničnoj presudi, što je „znajući za atentat, sokolio Vasu Čubrilovića“. Sam Čubrilović je ostavio zapis o tome kako se Branko Zagorac držao na suđenju: – Je li mislite da ima slučajeva da je potreban atentat? – Ima slučajeva. – Dakle, u kakvim slučajevima? – Ako je čovjek tiranin! – kazao je Zagorac uvjereno. To ga je odvelo u carsku kaznionicu u Terezijenštatu, u kojoj će potkraj Velikog rata zauvek sklopiti oči i najpoznatiji osuđenik Gavrilo Princip. PUCNjI GAVRILA PRINCIPA Zagorcu je sarajevski atentat sudbonosno obeležio život, i to ne samo zbog toga što je bio prinuđen da o jubilejima i raznim drugim prigodama o svim tim događajima svedoči. Ipak, najvažnije od tih svedočenja je njegov osvrt na knjigu o atentatu u Sarajevu istražnog sudije Lea Fefera, koji pleni željom za odmerenim tonom i uravnoteženim pogledom. U tom tekstu, objavljenom jula 1938, on iznosi i svoj generalni stav o optužbi koja nikada ne zastareva i prema kojoj su zvanične srpske vlasti bile direktno umešane u atentat. Branko Zagorac najpre smatra da „Srbija posle balkanskih ratova nije pomišljala na nikakvo ratovanje, a pogotovo s jednom carevinom, jer je bila izmorena i željela je mir. Vodeće ličnosti u Austriji, uz podupiranje Berlina, iskoristile su atentat i stavile takve uslove u ultimatum Srbiji, koji se nisu mogli primiti. Pa sve da su i primljeni tako sramotni uslovi, austro-germanski imperijalizam zaratovao bi sa Srbijom, jer je imao namjeru da u kojoj bilo formi i ušljed bilo koga razloga, prodre na istok“. U prikazu ove, kako smatra, jedne od najinteresantnijih knjiga iz obimne literature o sarajevskom atentatu, Zagorac je imao potrebu da još jednom naglasi: „Mi, koji smo bili uvučeni u atentat, više kao revolucionarni omladinci, nego kao stvarni sudionici, iako smo znali da će doći do atentata, nijesmo imali pojma o vezi glavnih atentatora ni s onim nezvaničnim licima u Srbiji…“ Toj i danas opsesivnoj temi o vezama srpskih vlasti i mladobosanskih atentatora Zagorac posvećuje dužnu pažnju, ali kao da svemu više svetla daje jedna anegdota nego brojne spekulacije, poluistine i tzv. osnovane pretpostavke o tome kako je sve moralo biti. Jer dok su zajedno bili zatočeni, Branku je Trifko Grabež, jedan od prvooptuženih, priznao da su atentatori imali vezu s jednom organizacijom u Beogradu, koja doduše nikako nije imponovala ondašnjoj vladi Srbije, što je uostalom i pokazao poznati Solunski proces 1917. Koliko je srpska vlada zaista bila upletena u pripremu Sarajevskog atentata, Grabež je ilustrovao i sećanjem na događaj kada su se on i Princip, kao siromašni đaci, uoči odlaska u Sarajevo obratili tadašnjem srpskom ministarstvu prosvete tražeći materijalnu potporu za put kući. Primio ih je činovnik Miodrag Ibrovac, kasnije poznati srpski filolog i romanista, tražeći najpre da se predstave. Kada su odgovorili, Ibrovac se nasmejao i rekao: „Je li tebi grabež princip, a tebi princip grabež.“ Sve ostalo je zaista istorija, u kojoj su revolveri i bombe ovih golobradih dečaka i mladića označili početak prvog od dva rata neslućenih razmera u proteklom veku. Ali ti hici postali su kasnije i osnova za utvrđivanja srpske kolektivne krivice, posebno u sredinama gde se Drugi svetski rat više podrazumevao kao neodložna prilika za nastavak Prvog. Iako ni u samom Austrougarskom carstvu nisu svi jednako gledali na Sarajevski atentat, pa se tako u češkim socijalističkim novinama „Akademija“, još avgusta 1914, pojavio članak koji je razloge i klimu koji su doprineli atentatu u Sarajevu video ovako: „Naslednik prestola pao je kao žrtva bezumnog režima koji, u Bosni, održava više od trideset godina ropstvo, koji javna mesta popunjava strancima, daje zemaljsko bogatstvo da pljačkaju bezobzirni špekulanti iz Beča i Pešte, koji, umesto školama, ispunjava zemlju žandarmima, kasarnama i tamnicama i goni pravoslavne. On je pao kao žrtva bezumne politike koja, u slepom šovinizmu, vodi nemilostivi rat protiv Jugoslovena. Tvorce ove politike trebalo bi izvesti na sud isto kao i atentatore.“ Pucnji Gavrila Principa u Sarajevu postali su casus belli prvog od dva velika svetska rata koji su izmenili i lice i naličje sveta i učinili XX vek ne samo stolećem nezamislivih i najvećih civilizacijskih dostignuća već i vekom najvećih ljudskih pustošenja, ratova i sunovrata čovečanstva. SERBIEN MUSS STERBIEN Pucnji u Sarajevu već stvorenu antisrpsku klimu pretvorili su u antisrpsku histeriju, da bi veoma brzo u kafanama širom carstva, na stolovima, počele da se pojavljuju cedulje s rečenicom: „Serbien muss sterbien“ (Srbija mora umreti). Ova rečenica, inače delo pesnika Karla Krausa, kao neka vrsta istorijske lozinke protegla se i do poslednjih ratova u kojima je nestala i druga Jugoslavija. Time se na tragičan način ponovo potvrdila misao Miloša Crnjanskog, nastala kao posledica gorkog taloga njegovog generacijskog „čarnojevićevskog“ iskustva, prema kojoj svaki čovek, svaki vojnik, i u ratu, pa i u građanskom ratu, nema slobodnu volju, nego ima neku geografsku sudbinu. Tako su i svi osuđeni pripadnici Mlade Bosne na različite načine, ali do kraja, iskusili tu svoju geografsku sudbinu, dok oni najznačajniji nikada nisu saznali: „Hoće li sloboda umeti da peva kao sužnji o njoj“. Iz Češke Zagorac je prebačen u zatvor u Zenici, gde je dočekao kraj rata, oslobađanje i stvaranje prve države Južnih Slovena, kao ostvarenje ideala i snova mnogih generacija. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca Zagorac je u Zagrebu najpre okončao maturu i potom studije. Gde god da ga je potom služba vodila po jugoslovenskoj kraljevini, ostao je zapamćen kao čovek kojeg su odlikovale želja za napretkom, otvorenost za promene i izvorni borbeni duh koji je poneo iz svoje porodice u Kočićevom Zmijanju. Ali stvaranje prve južnoslovenske države ljudi poput Branka Zagorca dočekali su i kao ostvarenje ideala za koje nije ginula samo njihova generacija već mnoga pokolenja. Misao Sigmunda Frojda o književnosti kao velikoj utešiteljki i utehi, u literarnom slučaju Branka Zagorca dobija i izvesno proširenje. U njegovom slučaju to nije jednostavna kompenzacija za nezadovoljstvo ličnom egzistencijom, već u skladu s njegovom snažnom ambicijom možda i najbolji način da njegov slobodoumni i čvrsti krajiški karakter prihvati sve ono što je počelo da ga razočarava u tom vremenu kada je „čovek pevao posle rata“. Uz opšta nezadovoljstva, za sve to vreme njegovog međuratnog života za njega nisu prestala ni najstrašnija lična životna iskušenja. U strahotnoj nesreći u Vrbasu je izgubio kćer i suprugu, a u državi koju je žarko želeo njegov borbeni temperament i osetljivost za propadanje svog naroda u nastajućem domaćem, nemilosrdnom i često kabadahijskom kapitalizmu brzo su ga stavili u poziciju koja nikako nije pripadala bilo kakvim miljeniku režima. Na to ne ukazuju samo njegova profesionalna nameštenja već više spisateljski angažman po meri njegovog osećanja za slobodno, socijalno i pravedno. ISPOD KRAJIŠKE NEPOKOLEBLjIVOSTI Vrlo rano je spoznao izuzetni značaj Petra Kočića, identifikujući se s piscem koji je u najvećoj brizi za sve tegobe i dobrobit svog naroda, na umetnički nezaboravan način svet Bosanske Krajine učinio autentičnim i integralnim delom srpske književnosti i kulture. Zato su u njegovim novinskim napisima, pričama i crticama najzanimljivije stranice posvećene rodnoj Krajini i robijaškim danima u austrougarskim kazamatima. U tim napisima on je uverljivo i saosećajno predstavio taj bliski svet koji se hrabro nosi s mukotrpnim životom, i koji se i u danima dugoočekivane slobode susreo sada sa sopstvenom „golemom aždajom špekulanata i lihvara, koji prolaze po mokrim i siromašnim selima ispod planine“. Ali ispod krajiške nepokolebljivosti Zagorac je u svojim tekstovima pokazivao i svoj lirski tembr, najčešće i najviše diveći se bogomdanoj prirodi rodnog kraja. I kao da mu je milije od svega bilo veče koje se spušta na reku Vrbas, onda kada „razgranate vrbe bacaju svoje tamne sjene po zelenoj površini“. Tada njegovi junaci sa osetljivošću srca koje samo preplašene ptice mogu imati, prepoznaju one stare hrastove uz Vrbas, na kojima su „slovenski žreci proricali sudbinu vjernih, po treptanju lišća, a u ovim virovima, iza molitve Bogu proljeća, hladile su planinke svoje bijelo kao alabastera tijelo…“ Tu, baš tu, smatra on, na ravnim obalama Vrbasa nastala je i „melanholična bosanska sevdalinka“. I dok se divi veličanstvenoj lepoti prirode Grmeča i svog kraja, u isti mah on ne može a da ne bude i osetljiv na svu surovu istorije kojoj su, ne samo u njegovo vreme, vekovima bili izloženi njegovi Krajišnici. Njegova sećanja, literarni novinski zapisi i nešto pozorišne i književne kritike danas svedoče o darovitosti ovog rođenog Krajišnika i onog sarajevskog đaka, koji je u jednom razgovoru sa atentatorom Cvetkom Popovićem ozlojeđeno odgovorio da će „sigurno i Ferdinand živ i zdrav otići iz Bosne, jer mi samo pričamo, a ništa ne radimo“. I posle rata i zatvora mlađani idealist čeznuo je, poput mnogih u poratnoj generaciji njihovog pesnika Dušana Vasiljeva, upravo za tom „šakom zraka i malo jutarnje bele rose“. Jer, kako jedan od njegovih junaka i kaže: „Mi smo ti jedna nesretna generacija i na nama se skršio sav taj očaj i komedija što su je nazvali rat (…) Udario je rat, druže, na nas neizgladljiv pečat (…) A živci su nam kao paučina, vjetrić jedan da krene, pokida ih.“ Branko Zagorac iz raznih razloga nije bio u prilici da se vraća svojim tekstovima, od kojih mnogi predstavljaju i mogu se nazvati prvim verzijama autentičnih književnih dometa. U svim tim Zagorčevim tekstovima oseća se i atmosfera i stvarni život tog sudara, doticaja i raznih prepleta ljudi, istorije, običaja, vera i vremena u tom mozaiku Bosne, koji su u Andrićevom stvaralaštvu doživeli magičnu pripovedačku sintezu. DLANOM SE SUNCE NE MOŽE ZAKLONITI Kako rat, pobeda u ratu, poraz u ratu, pisao je Miloš Crnjanski, nikada nije onakav kakav je posle „u brbljanju potomstva, i kako se laž preliva preko bojišta, kao zaborav preko groblja“, tako i ovi tekstovi predstavljaju višestruku dragocenost. I koliko god da su svedočanstvo o jednom nesumnjivom literarnom talentu i angažovanom intelektualcu, oni danas predstavljaju i prvorazredan dokument o jednom čoveku, i o istorijskoj sudbini čoveka u toj nemilosrdnoj, strašnoj ali velikoj epohi. Život Branka Zagorca praktično je stao u vreme između dva svetska rata, odvijao se između Zenice, odakle je zakoračio slobodu, i Jasenovca, gde je za njegovu tragičnu smrt bio sasvim dovoljan jedan uslov, mada je on kao Srbin i nekadašnji pripadnik Mlade Bosne u tim okolnostima ispunjavao dva uslova. Zatekavši se na početku Drugog svetskog rata, i u mnogo čemu bestijalnijeg od Prvog, u Foči, odveden je u Jasenovac. U tom hrvatskom mestu, u kojem već više od sedam decenija smrt stalno podseća da nije samo „majstor iz Nemačke“, Branku Zagorcu su oduzeli „život tragično u poznatoj bartolomejskoj jasenovačkoj noći o Božiću 1941. kada su jasenovački ustaški dželati priredili pravi ljudožderski bakanalij, masakrirajući najbestijalnijim metodama stotine antifašističkih boraca“. O petnaestogodišnjici smrti Gavrila Principa, Branko Zagorac je 1933. godine u „Vrbaskim novinama“ podsetio da „ljudi njegova kova u hiljadu se godina jednoč rađaju“, i da pored toga Princip u Kraljevini niti ima spomenika, niti se često spominje. I pri tome samo dodao: „Kao da se dlanom može sunce zakloniti…“ Sećajući se s ponosom svog izuzetnog pretka, upoznajući nas sa životom i delom Branka Zagorca, njegovi potomci su nas podsetili i na svu lepotu i mudrost jedne davnašnje izreke, prema kojoj nas ne rađaju očevi i dedovi, već mi njih, i to svojim delima. Autor: Zoran Živković tags: mlada bosna, sarajevski atentat, gavrilo princip, bosna i hercegovina, franc ferdinand, veljko cubrilovic, vladimir gacinovic, bogdan zerajic, nedeljko cabrinovic,