Србија и Ватикан 1804–1918. др Љубомира Дурковића Јакшића је књига која открива потпуно непознату борбу младе српске државе против моћне и утицајне Римске курије. Објављена је први и једини пут 1990. године, у уздању Епархије жичке и шумадијске. За овакав подухват држава није имала слуха. Иза књиге, као рецензенти, стајали су тадашњи епископ шумадијски др Сава Вуковић и Светозар Душанић, управник Музеја СПЦ. Књига је настала као резултат вишегодишњег архивског истраживања у земљи и иностранству. Историјски контекст Аутор у уводу наглашава да су Србија и Ватикан свој однос градили на вишевековном искуству које је тешко могло бити заборављено. Наводи непознате чињенице о плановима Аустроугарске из 18. века да њихов Београд постане католичка тврђава без Срба, што најбоље показује шта је овај простор чекало у аустријском крилу. Због тога, наглашава Дурковић Јакшић, српски устаници питању односа са Ватиканом пришли су веома опрезно. Први захтеви да се питање римокатоличког вероисповедања у Србији системски реши појавили су се са доласком радника из иностранства. Истовремено, Србија је однос са Ватиканом градила и кроз сарадњу са босанским фрањевцима. Почетак сукоба, пак, настао је због уплитања Аустрије у српску унутрашњу политику. Први покушаји уније Први покушају иније у Србији ишли су преко самозваног кнеза Николе Васојевића који је покушао да на територији око данашњих Берана оснује независну кнежевину. Оно што је посебно интересантно јесте и да је на унији Србије и Ватикана, како показује аутор, радио и пољски емигрант и коаутор чувеног Начертанија, Фрања Зах. Ситуација се усложњава након револуције 1848, када се у унутрашња питања Србије умешао и чувени бискуп Јосип Јурај Штросмајер. Србија и Ватикан у сукобу за време Штросмајера Најинтересантнији делови књиге управо су они који се тичу односа Штросмајера према Србији. Некада слављен као проповедник југословенства, Штросмајер се у светлу архивских података показује као доследан борац за римокатоличку веру, којој је југославизам био само оруђе. Ђаковачки прелат мешао се у унутрашњу политику Србије, испостављао захтеве одмах по признању независности Србије 1878, а чак је покушао да се меша и у брак кнеза Михаила и кнегиње Јулије. Међу његовим захтевима издваја се и намера да се обнови београдска бискупија која је основана почетком 18. века под аустријском окупацијом. Конкордат и Први светски рат Аутор своју књигу оправдано завршава Првим светским ратом. У то време, најзаинтересованији за конкордат између Србије и Ватикана био је, због историјске титуле, барски надбискуп. Његова титула примаса Србије и даље је била пуноважна. Тек, меутим, 1914, усвајањем Закона о конкораду као плода дугих преговора, Србија је успела да своје римокатолике отргне испод аустријског утицаја. Међутим, дошао је рат, у коме је Ватикан имао веома негативну улогу. Између осталог, краљевски двор у Београду, његова престолна дворана, претворена је у римокатоличку цркву 1916. Тај чин показао је шта су Аустрија (посредно и Ватикан) намеравали да учине од Србије. Од половине 18. века па до распада Аустроугарске тај план остао је непромењен. Проф. др Милош Ковић о књизи Књига Србија и Ватикан 1804–1914 Љубомира Дурковића-Јакшића сасвим сигурно спада у капитална дела српске историографије. Писана зналачки и убедљиво, она сабира вишедеценијска сазнања свога аутора и поставља основе за сва будућа истраживања једне од великих, кључних тема српске историје. Б5 формат, тврд повез са омотницом, преко 500 страна

Izdavač: Biblioteka `Svetislav Vulović` Ivanjica Tvrdi povez, ilustrovano, ćirilica, 125 strana, 25cm Emilijan Protić rođen je 1940. godine u Pridvorici pored reke Studenice. Osnovnu školu tri godine je pohađao u rodnom selu, a završio je u Ivanjici gde je nastavio život. Srednju bibliotekarsku školu i Filozofski fakultet, grupu jugoslovensku i opštu književnost, završio je u Beogradu. U varoši pod Golijom i Javorom kraće vreme bio je srednjoškolski profesor. Radni vek završio je u užičkim „Vestima“ i na Radio Užicu kao stalni dopisnik. Publicističkim radom se bavi od 1994. godine kada je objavio monografiju „Svetlost na bpežuljku“, povodom 120 godina škole u Prilikama. Do sada je objavio 11 knjiga, najvećma posvećene jubilarnim godišnjicama bolnice, hidrocentrale na Moravici, FK Javor, školama na Goliji i Javoru. Pre dve godine objavio je knjigu „Listovi na vetru“, kao podsetnik na daleku 1868. godinu kada je otvorena čitaonica u Ivanjici. U međuvremenu, u zbornicima i periodičnim listovima objavljivao je radove iz dalje i bliže prošlosti moravičkog kraja. POGOVOR Pet portreta ivanjičkih akademika iz pera novinara i publiciste Emilijana Protića, jednog od najpouzdanijih hroničara i istraživača moravičkog kraja, pored toga što ukazuju na nedovoljno poznatu istorijsku činjenicu da se u svetu vrhunskih dometa nauke i kulture našao zavidan broj učenjaka poniklih u varošici podno Golije i Javora, predstavljaju u širokom vremenskom luku više nego uverljiv dokaz da je Srbija u 19. i prvoj polovini 20. veka ubrzano osvajala atribute moderne evropske države. Svaka od pet biografskih putanja u Protićevoj knjizi pokazuje da su pomenuti društevno-istorijski procesi, kao deo šire shvaćene srpske nacionalne ideje, bili nezamislivi bez obrazovane elite. Ovakav poduhvat obavezivao je autora na doslednu i odgovornu interpretaciju svega onoga što je u stručnoj literaturi objavljeno o životu i delu ovih istaknutih ličnosti iz naše daleke prošlosti. Pored toga što se oslanja na proverene izvore i dostupnu arhivsku građu, Protićev „biografski metod“ zasniva se na hronološki dosledno objedinjenoj faktografiji, a ono što ga naročito izdvaja iz obimne produkcije sličnih rukopisa jeste njegov pripovedački dar kojim i teško razumljive stvaralačke dileme takozvanom običnom čitaocu predočava kao prijemčivu i živu materiju. Tako pred nama izranjaju i oživljavaju bogati, bujni životi Protićevih zemljaka, njihovo pregalaštvo i posvećenost nacionalnim interesima, isprekidanim istorijskim lomovima i porodičnim dramama. Vešto spajajući sve važne biografske tačke petorice ivanjičkih akademika, prožete fragmentarnim svedočanstvima njihovih savremenika, Protić od prve stranice osvaja čitalačku pažnju, pa se njegovi životopisi neretko čitaju i kao svojevrsni obrazovni romani o vaspitanju, odrastanju i sazrevanju u vremenima kada je redosled nacionalnih zadataka imao jasno utemeljenje u životima najboljih sinova jedne mlade države. Istovremeno, hodeći zavičajnim i inim životnim stazama vladike Joanikija Neškovića, Stevana R. Popovića, Svetislava Vulovića, Kirila Savića i Nedeljka Košanina, prošlost doživljavamo kao večnu savremenost, kao neku vrstu nadvremenosti. Protićev istraživački pogled u istoriju, koliko god morao biti istinoljubiv, ne podleže normama istoricizma. Zato na pomenute velikane ne gledamo kao na okamenjene postamente prošlosti, već kao na vizionare. Danas, u doba kada štošta dobija akademski imprimatur, prigodno ilustrovana i stilski ubedljivo napisana knjiga „Ivanjički akademici“ u izdanju ivanjičke biblioteke „Svetislav Vulović“ predstavlja ohrabrenje, svojevrstan izdavački podsticaj i dragocen putokaz. Njenu aktuelnost prepoznajemo i u tome što nas u krupnom istorijskom planu ne odvaja od velikih umova koji su živeli u minuloj epohi, već što nas na posredan način spaja u kontinuirani civilizacijski tok. Stoga su Protićeve „biografske lekcije“ iz naše kulturne i naučne baštine dragocene za njihovo očuvanje i celishodnije ponašanje budućih istraživača. Zoran Jeremić

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SREDNJOVEKOVNI GRAD SKOPLJE i konaci manastira Hilandara Aleksandar Deroko, Slobodan Nenadović Povez mek, veliki format Srpske akademije nauka i umetnosti Beograd, 1971. bogato ilustrovano RETKO U PONUDI arhitektura, deroko, manastir Hilandar, srednjovekovni gradovi, Makedonija, Skoplje.. Aleksandar Deroko (4/16. septembar 1894 — 30. novembar 1988) bio je srpski arhitekta, umetnik i pisac Autor je mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao. Bio je višegodišnji profesor Beogradskog univerziteta, a član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine. Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni. Potiče iz italijanske porodice Deroko, koja je živela u Veneciji. Prandeda Marko Deroko naselio se u Dubrovniku. A deda Jovan se preselio iz Dubrovnika u Beograd, gde je radio kao nastavnik `načertanija` u Kutlikovoj Umetničkoj školi.[1] Iz braka sa polu Srpkinjom-polu Nemicom, Katarinom imao je sina Evžena.[2] Aleksandrovi roditelji bili su, otac Evgenije - Evžen Deroko inženjer, visoki činovnik na željeznici i majka Angelina (Anđa) rođ. Mihajlović, rodom iz banatskog sela Mokrina. Evžen Deroko bio je pionir srpske filatelije. U Beogradu je Aleksandar maturirao i upisao Tehnički fakultet. Početak Prvog svetskog rata ga je dočekao na studijama. U ratu je učestvovao kao jedan od 1300 kaplara sa činom narednika. Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu (dva semestra proveo i na Fakultetu za arhitekturu i građevinu Češkog tehničkog univerziteta u Pragu[3]), Brnu i Beogradu gde je diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde se druži sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima koji su tada živeli u Parizu[4]. Arhitektura Vila u Lackovićevoj Sa Bogdanom Nestorovićem je 1926. napravio projekat Hrama svetog Save sa kojim je pobedio na konkursu; izgradnja tog hrama se danas privodi kraju. Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja 1974. godine. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Deroko je bio redovni profesor na predmetu Savremena arhitektura. Amfiteatar je bio premali da primi sve studente, i uopšte sve zainteresovane[4]. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici. Na svojim putovanjima u više navrata (1954, 1956. i 1965) boravio je na Svetoj gori, o čijoj je arhitekturi i životu ostavio dragocene podatke[4]. Druge oblasti Aleksandar Deroko je bio jedan od prvih svestranih sportista u Srbiji. Na plivačkom takmičenju u organizaciji Srpskog olimpijskog kluba 1911, osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 m nizvodno slobodnim stilom. Istovremeno se bavio i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Sa modelima svoje konstrukcije učestvovao u takmičenjima koja su 1910-12 organizovali prvi mladi modelari u Srbiji. Ta ljubav prema jedrilicama i vazduhoplovstvu ga je odvela da se kao đak dobrovoljac prijavi u vojsku, gde na Solunskom frontu, kao jedan od 1300 kaplara postaje i jedan od prvih srpskih ratnih pilota. Aleksandar Deroko se takođe bavio ilustracijom, mahom u vidu crteža privatnih čestitki koje odaju vedru i šaljivu stranu ličnosti jednog od ključnih protagonista naše istorije arhitekture 20. veka. Ilustracije njegovih ličnih “poštanskih karti”, stvorene u periodima kada popušta pedantna i zamorna projektantska aktivnost, prikazuju živu beogradsku atmosferu, druželjubivost, erotičnost, rečju - slobodoumlje novog obrazovanog građanstva. Na razigranim skicuoznim crtežima šaljivo su prikazani i narodni običaji prilikom tradicionalnih svetkovina. Ponegde oni dobijaju notu ekspresivnosti, na granici karikaturalnog, ali uvek prepoznatljivog stila. Njegova naklonost ka nacionalnom i tradiciji ogleda se kroz diskretno provlačenje ornamenata - zastavica iz rukopisnih knjiga

Novica Radovic- Crna Gora na saveznickoj golgoti Centar za kulturu, Niksic/ Unireks, Podgorica, 2000. Mek povez, 140 strana. Na desnoj margini knjiga je minimalno deformisana, kao da je pritisnuta necim. Vidi se na slici. IZUZETNO RETKO IZDANJE, REPRINT KNjIGE IZ 1938. GODINE! Новица Радовић (1890 — 1945) био је један од вођа Божићне побуне у даниловградском крају. За вријеме Другог свјетског рата био је политички савјетник команданта Ловћенске бригаде Крста Зрнова Поповића. Животопис Новица Радовић је био члан зеленашког покрета послије Првог свјетског рата. Након пораза зеленашиких снага, Радовић је отишао у Албанију, а из ње у Италију,[1] гдје се прикључио црногорској војсци у егзилу и тамо 1920. постао начелник информативног одјељења главног штаба. Послије указа владе Краљевине СХС о амнестији црногорске емиграције, Радовић је још неко вријеме остао у Италији због школовања. У земљу се вратио 1925, доселио се у Београд гдје је ухапшен због својих одмјетничких акција и послат на робију у колашински затвор због оптужнице за тешка кривична дјела против државе на основу које је и осуђен на 20 година затвора. Премјештен је у зенички затвор из кога је након 9 година пуштен на слободу.[1] По изласку из затвора, настанио се у Подгорици, гдје је приватно радио као професор. У политички живот се укључио као члан Црногорске федералистичке странке. Писао је публицистичке текстове политичког караткера у Зети, гласилу ЦФН.[1] У штампарији Дукађин у Пећи објавио је 1938. своје значајно дјело „Црна Гора на савезничкој голготи“ која говори о политичким догађајима у то вријеме, о губљењу црногорске државности и српском идентитету Црне Горе.[2] Послије Рапалског споразума и промјене италијанског држања према црногорској политичкој емиграцији, Радовић је са неповјерењем гледао на Италију и заступао што мање италијанско уплитање у питање обнове црногорске државе. Међутим, како је Мусолинијева Италија чврсто стремила стварању државне творевине у Црној Гори која би у потпуности зависила од ње, увидио је неодрживост тог става.[1] За вријеме Другог свјетског рата, био је један од водећих црногорских сепаратиста и колаборациониста са Италијанима. Разочарао се у Италијане и оптужио их је за увођење војног окупацијског режима умјесто стварања обећане суверене и независне Црне Горе, и одвајање важних црногорских подручја од државе и њихово припајање Албанији, што је дијелом и довело до устанка у јулу 1941. године.[3] Због колаборације са Италијанима током Другог свјетског рата стрељали су га партизани 1945. године. Црногорско српство Новице Радовића Из књиге Новице Радовића Црна Гора на савезничкој голготи видимо да је он по националности Србин[4] који се само противио начину сједињења Србије и Црне Горе. Крфску декларацију сматра (стр. 101.) првим атаком на суверенитиет Црне Горе, јер Црна Гора није имала свог представника у доношењу ове декларације, нити се њу ишта питало о њеној судбини. Радовић (стр. 109.) пише: двјема краљевинама истог народа... двије српске државе..., чиме доказује да је Црну Гору сматрао још једном државом српског народа. Радовић наводи и податак (стр. 110.): Сад би званична Србија, односно Пашић да се ретерира. Повратио би се на споразумно, путем уговора уједињења, не би хтио да се врши насиље на народ црногорски и краља Николу, пошто зна да је свак у Црној Гори за уједињење од краљевске палате до колибе... Ловћен спомиње као простор на коме се 5 вјекова чувао барјак, свето знамење српске слободе (стр. 133.). Петар Пешић му је велики грешник који је довео до капитулације и уништења Црне Горе и који је посијао клицу мржње једног истог народа (стр. 136). tags: bjelasi, zelenasi, kralj nikola,

Odbrana, Beograd, 2018. 554 strane, tvrd povez, veliki format, kvalitetan papir. Knjiga je nova. Pomireni u smrti više nisu neprijatelji Knjigu „Veliki rat – Zapisano u kamenu” Branko Bogdanović, publicista i stalni saradnik našeg dodatka, posvetio je spomenicima i memorijalima iz Prvog svetskog rata, koji su uglavnom zaboravljeni i uništeni. Veliki rat – Zapisano u kamenu”, spomenici i groblja palih u Prvom svetskom ratu, naziv je knjige Branka Bogdanovića, publiciste i stalnog saradnika „Politikinog” dodatka „Magazina”, predstavljene na Sajmu knjiga. Već godinama glavne teme koje Bogdanović istražuje i o kojima piše su oružje i organizacija vojske, ali se sada prvi put odlučio za omaž onima koji su stradali od tog oružja, žrtvama ratova. – Trudio sam se da otkrijem i prvog oficira i prvog vojnika i poslednjeg vojnika koji su u Velikom ratu poginuli, ali i da podsetim na sve one znane i neznane borce za koje se ne zna gde počivaju. Čak i za neke najveće heroje ovog rata, spomen-ploče sam nalazio bačene u žbunje, na primer na Topčideru i Banovom brdu. Volimo da kažemo da je istorija zapisana na kamenu, ali kod nas izgleda ni kamen nije večan – rekao nam je Bogdanović tokom promocije svoje knjige. Knjiga je posvećena spomenicima i memorijalima iz Prvog svetskog rata koji su uglavnom zaboravljeni i i uništeni. Poginulima se nismo odužili – Bogdanović je izneo i važne činjenice kako uprkos pokrenutoj inicijativi Istorijskog odeljenja Glavnog generalštaba januara 1930. da se konačno prikupe svi imenski podaci, opis žrtava i podigne srpski ratni Panteon, ovaj posao nikada nismo uradili. Ostali su samo fragmenti prikupljene građe koji se danas čuvaju u Istorijskom institutu. Nakon sto godina i dalje imamo samo procene o broju poginulih, koje je u iznudici dala naša mirovna delegacija na Mirovnoj konferenciji u februaru 1919. Čitav vek je prošao, a mi se nismo odužili poginulima, nestalima i umrlima. Ako je nešto urađeno, bilo je to u prvih pet posleratnih godina – podsetio je dr Mile Bjelajac. – Svi znamo za spomenike koji se nalaze u Grčkoj, širom Makedonije, pa i u većim gradovima Srbiji, ali je malo poznato da je puno tih obeležja uništeno, pogotovu 1945. godine. Tada je donet zakon kojim je bilo zabranjeno podizanje spomenika i obeležja svim fašistima i saradnicima okupatorskog režima i tada je došlo do masovnog uništavanja grobalja. To su često radili neuki ljudi, pa se dešavalo da nisu uništavana samo austrijska i nemačka groblja, nego i groblja naših vojnika iz Prvog svetskog rata. Banalni primer je groblje na Banovom brdu On dodaje da se ne zna broj spomenika, jer u svakom pa i najmanjem mestu u Srbiji postoji obeležje vojnicima palim u Prvom svetskom ratu. S druge strane, austrijski general Trolman je 1914. godine tokom ofanzive po Srbiji zapazio spomenike vojnicima iz Balkanskih ratova, pa je predložio Poćoreku da slična obeležja podignu svojim borcima, jer je primetio da to pozitivno utiče na moral vojnika i stanovništva u ratu. – Najveći problem je što nikada nije napravljen spisak poginulih vojnika, tako da mi još ne znamo tačan broj žrtva u Prvom svetskom ratu. Baratamo sa brojem od 1.270.000 žrtva, ali to je „ad hok” izvučeno i pripremljeno za Mirovnu konferenciju u Versaju – kaže Bogdanović. Dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za savremenu istoriju, govoreći na promociji naveo je da je ova knjiga i priča o humanosti naših predaka koji su se vodili izrekom: „Pomireni u smrti više nisu neprijatelji.” Ova rečenica stoji na mnogim spomen-kosturnicama u Srbiji, u Smederevu ili Krupnju, gde su vojnici različitih vojski umirali jedni pored drugih. Tako na spomen-obeležju u Tekerišu, srpskim vojnicima izginulim u bici na Ceru, stoji i plaketa u spomen na umrle iz vojničkog Praškog puka. Autor knjige je pažljivo rekonstruisao ko je inicirao i finansirao podizanje obeležja i spomenika. – Tako se može izmeriti učešće same države u promovisanju sećanja na Veliki rat i žrtve, to jest na politiku pomirenja. Većina obeležja podizana je u skladu sa željama lokalnih zajednica ili samih boraca svojim palim drugovima. Detaljno su navedeni članovi odbora i količine novca koji su za to namenjivani, a ti podaci svedoče o prvoj meri učešća ili odsustva države u tim akcijama – kazao je Bjelajac. Bogdanović je na knjizi, koja ima 450 stranica i sadrži 600 ilustracija, radio protekle tri godine, a kratke inserte je povremeno objavljivao u našem dodatku. Izdavač ove vredne knjige je Medija centar „Odbrana”.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prilozi za Magnum Krimen / Crimen I. Vatikanska kandza II. Vatikan - giljotina za srbe - Malo iskrzana rikna, nista strasno! Drugi deo knjige Varvarstvo u ime Hristovo, sa podnaslovom Vatikan - giljotina za Srbe, razotkriva program velikohrvatskog šovinizma koji je napravljen 1900. godine Zagrebu, na kongresu `Hrvatske katoličke mladeži`. Analize i dokumenti dati u ovoj knjizi nedvosmisleno pokazuju da su mnogi istaknuti hrvatski klerikanci, shodno tom programu, podsticali i vršili genocid nad Srbima. Tokom čitavog dvadesetog veka Vatikan je koristio sva sredstva, od diplomatije do medijskih manipulacija, nasilja nad pripadnicima Srpske pravoslavne crkve, zatvaranja u logore, mučenja, proterivanja, ubijanja, prinudnog pokatoličavanja i fanatizacije ranije pokatoličenih pravoslavaca (sada ekstremnih Hrvata) kako bi što potpunije ovladao prostorom Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U svom pohodu ka zacrtanom cilju Vatikan ne samo da nije birao sredstva, već je rado prihvatao sve saveznike. Na istom zadatku složno su radile ustaše Ante Pavelića, hrvatski komunisti i sledbenici nekadašnjeg `titovog partizana` Franje Tuđmana, kome je pripala zasluga za ostvarenje `tisućljetnog hrvatskog sna` i ispunjenju Pavelićevog testamenta. Dejan Lučić (Beograd, 15. novembar 1950)[1] je srpski publicista, geopolitičar i teoretičar zavere. Detinjstvo i mladost Dejan Lučić završio je žurnalistiku[1] na Fakultetu političkih nauka, zajedno sa bivšim načelnikom državne bezbednosti Jovicom Stanišićem, i komandantom specijalnih jedinica državne bezbednosti Frankom Simatovićem Frenkijem, sa kojima je ostao dugogodišnji prijatelj. Lučić o svom poreklu Dejan Lučić navodi da je potomak Jelene-Ilke Marković, koja je 11. oktobra 1882. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu pucala na kralja Milana Obrenovića. Ovaj događaj je poznat kao Ilkin atentat. Lučić tvrdi i da je potomak vojvode Milenka Stojkovića iz Prvog srpskog ustanka. Takođe navodi da je njegov deda bio učesnik demonstracija u Beogradu 27. marta 1941.[traži se izvor] Književni rad Tematika Dejan Lučić se u svojim knjigama bavi tematikom teorijama zavere poput masonerije, tajnih društava, Rimokatoličke crkve i sl. koje predstavlja u svojim špijunsko-obaveštajnim romanima. Promocije Dejan Lučić je promocije svojih knjiga održavao u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Prva promocija je bila 1999. godine, kada je predstavio knjigu Islamska Republika Nemačka. Na toj promociji je pored autora, govorio i beli mag Lav Geršman. Druga promocija je takođe bila u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, kada je predstavljena knjiga Kineska osveta. Promocije u dijaspori Dejan Lučić je održavao promocije svojih knjiga i u dijaspori. On je u srpskoj emigraciji u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama držao promocije svojih knjiga, prvenstveno knjige Tajne albanske mafije. Politički rad Dejan Lučić je devedesetih godina bio jedan od osnivača Srpskog pokreta obnove,[traži se izvor], i bio je predsednik gradskog odbora istog, ali je ubrzo izbačen iz partije. Vuk Drašković, predsednik stranke, u svojoj knjizi Meta, okarakterisao ga je kao člana Službe državne bezbednosti. Dejan Lučić je dugo prekinuo rad u politici, sve do 2011. godine, kada se u politiku vratio kao osnivač Srpske demokratske stranke osnovane u martu 2011. godine. Kao dugogodišnji prijatelj Jovice Stanišića i Franka Simatovića, pojavio se kao svedok na njihovom suđenju u Haškom tribunalu 2011. godine, gde je potvrdio da poznaje optužene, i da nikada nije radio za Službu državne bezbednosti. Dela Islamska Republika Nemačka, 1. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-02-0 Islamska Republika Nemačka, 2. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-03-7 Варварство у име Христово, 1. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-05-1 Варварство у име Христово, 2. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-07-5 Pavelićev testament, 1. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-16-7 Pavelićev testament, 2. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-17-4 Краљевство Хазара, 1. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-19-8 Краљевство Хазара, 2. део, Екопрес. ISBN 978-86-83003-20-4. Тајне албанске мафије, Екопрес, ISBN 978-86-83003-04-4 Тајне лоповског заната, Екопрес, ISBN 978-86-83003-08-2 Владари из сенке, Екопрес, ISBN 978-86-83003-01-3 Теорија завере, Екопрес, ISBN 978-86-83003-23-5. Kineska osveta, 2011, Laguna Dragoljub R. Živojinović (Vranje, 17. april 1934 — Beograd, 4. februar 2016[1]) bio je srpski istoričar, univerzitetski profesor i akademik SANU.[2] Završio je Filozofski fakultet u Beogradu (1959); postdiplomske studije na Univerzitetu Pensilvanije, (1963); doktorat na Univerzitetu Pensilvanije, (1966); postdoktorski rad na Univerzitetu Harvard (1972). Bio je redovni je profesor na Filozofskom fakultetu.

Autor - osoba Sereny, Gitta, 1921-2012 = Serenji, Gita, 1921-2012 Naslov Odlazak u tamu : od ubijanja iz samilosti do masovnog ubistva / Gita Serenji ; s engleskog prevela Nataša Kampmark Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Kikinda : Partizanska knjiga ; Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2023 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 511 str. : fotogr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kampmark, Nataša, 1974- = Kampmark, Nataša, 1974- Zbirka ǂEdicija ǂIntegrali ; ǂknj. ǂ11 Napomene Prevod dela: Into that darkness, from mercy killing to mass murder / Gitta Sereny Tiraž 300 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Bibliografija Registar. Prvobitno sam došla na ideju da razgovaram sa Francom Štanglom kad sam, prisustvujući njegovom suđenju u Nemačkoj 1970. godine shvatila da je on, mimo svega ostalog, za razliku od drugih koje sam posmatrala u sličnim okolnostima, osoba koja se odlikuje izvesnom inteligencijom. On je jedini komandant logora za istrebljenje koji je izveden pred sud. Bilo ih je, začudo, tek četvorica koji su vršili tu posebnu funkciju: jedan je mrtav, a dva su uspela da netragom nestanu. Godinama sam imala osećaj da, uprkos brojnim knjigama i filmovima o nacističkom periodu, ipak postoji čitava jedna dimenzija reagovanja i postupanja koju i dalje nismo pojmili, a koja je i te kako relevantna u kontekstu pritisaka i opasnosti koje nas danas okružuju i koje nam mogu zapretiti u budućnosti. Smatrala sam da je od suštinske važnosti, pre no što bude prekasno, da se bar jednom pokuša, koliko je god moguće neostrašćeno i širokoumno, proniknuti u ličnost čoveka koji je lično učestvovao u najvećem zlu našeg doba. Mislila sam da je važno sagledati okolnosti koje su ga navele da učestvuje u tome, ali ovog puta ne s naše već s njegove tačke gledišta. Činilo mi se da je to prilika da se ispitaju njegove pobude i postupci onako kako ih on opisuje, a ne kako ih mi zamišljamo ili prejudiciramo, te da se na taj način proceni da li se zlo javlja pod određenim okolnostima ili je urođeno i u kojoj meri ga određuje pojedinac, odnosno sredina. Štangl je bio poslednji i, na kraju krajeva, jedini čovek tog kalibra s kojim se takav eksperiment mogao pokušati. Gita Serenji (Gitta Sereny; 1921, Beč, Austrija – 2012, Kembridž, Velika Britanija), novinarka i spisateljica mađarsko­­austrijskog porekla, provela je detinjstvo u Beču i Engleskoj, a školovala se i u Francuskoj. Govorila je tri jezika: engleski, nemački i francuski. Kad je počeo Drugi svetski rat studirala je u Parizu, gde je nakon kapitulacije volontirala kao medicinska sestra u jednoj organizaciji koja se u okupiranoj Francuskoj brinula o napuštenoj deci. Radila je kao tumač za tu organizaciju, zbog čega je imala značajan kontakt s nemačkim okupacionim snagama. Poslednje godine rata pridružila se organizaciji UNRRA i radila u logorima za raseljena lica u Nemačkoj, gde je lično videla posledice nacističkog sistema po njegove žrtve. Godine 1949. udala se za fotografa američkog časopisa Vogue Dona Hanimana i nastanila se u Londonu, gde je odgojila sina i ćerku, te započela novinarsku karijeru. Njen novinarski rad je raznovrstan, ali ponajviše se bavila temama u vezi sa Trećim rajhom i nezbrinutom decom. Uglavnom je pisala za Daily Telegraph Magazine, Sunday Times, The Times, Independent i Independent on Sunday Review. Članke je objavljivala i u brojnim listovima i časopisima širom sveta. Autorka je i romana Medaljon (The Medallion), te knjiga Nevidljiva deca (The Invisible Children), koja govori o prostituciji, Slučaj Meri Bel (The Case of Mary Bell) i Albert Šper: njegova borba sa istinom (Albert Speer: His Battle with the Truth), koja se bavi preispitivanjem Trećeg rajha. Holokaust, Aušvic, treblinka, Sobibor, Franc Štangl, eutanazija, Nirnberg, Argentina, pacovski kanali, nacisti, Hitler, Drugi svetski rat, Vatikan, Jevreji

dr Milan G. Petrović - Uzroci propasti Kraljevine Srbije 1915. godine Поред осталих циљева ова је књига имала још и тај да докаже да су у бившој Краљевини Србији управљали државом људи који нису имали моћ да сами стварају идеје, које одушевљавају живот народа и које у себи носе клицу општег напретка, и да су ти људи немајући урођену способност за стварање идеја пабирчили овакве идеје из новина, које су поједини држављани истицали у разним случајевима. Књига је доказала да они нису били чак ни толико способни да могу схватити кад је време да се те идеје развију и остваре да би дале добре последице, већ су их остваривали доцкан, кад је неред у јавном животу буктао у пламену или кад њи хово остварење није могло дати задовољавајуће резултате. У књизи је доказано и то да су они овако радили зато што су се стидели да усвајају туђе идеје, па су због тога чекали да јавност заборави творца идеје, те да је они тада могу приписати себи. Утврђено је да су ова два узрока одржавали земљу и народ у зачмалости. То што сам напред рекао да је постојало у бив. Краљ. Србији постоји и данас у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. И данас надувени мозгови живе од ошљарења туђих идеја. И данас људи који су уобразили да су државници нису у стању чак да схвате ни време кад треба једну идеју остварити, и данас „велики мислиоци` на недопуштен начин присвајају себи туђе идеје, а толико су неразборити да се не умеју да застиде што те туђе идеје не остварују онда кад је време и пре но што се проузрокује у народу хаос. Формат Б5 Број Страна 820 Писмо Ћирилица Повез Тврди

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Urednici: Vidoje Golubović, Borislav Novaković, Izdavač: Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 i njihovih potomaka i poštovalaca - Beograd, Zrenjanin, 2014. god. Broširan povez, 24cm. 430 str. Hercegovci srpski ratni dobrovoljci u ratovima Crne Gore i Srbije 1912-1918 U knjizi su trenutno sabrana imena 4.882 dobrovoljca o kojima su do sada prikupljeni podaci sa prostora 12 srezova istočne Hercegovine, ali je ona još u radnoj verziji jer se nadamo da će, poput dodatnog izdanja iz 2002. i dopunom 500 imena 2004. godine, i ovo izdanje biti dopunjeno nakon distribucije u Hercegovini, kada ljudi koje to interesuje i koji o tome imaju podataka budu izvršili eventualne dopune. Cilj monogorafije koju su radili brojni autori otkako je, kako kaže, 1947. godine Udruženje proglašeno fašističkim, a arhiva spaljena, da obnavlja podatke koji su postojali prije 70 godina i koji su i tada govorili o činjenici da je u cijeloj istočnoj Hercegovini dobrovoljaca iz Trebinja bilo najviše, što je i razumljivo jer je u pitanju najveća opština. Trebinjaca je za sada popisano 1.100, Bilećana 937, Gačana 903, Nevesinjaca 600, Mostaraca 150, a najveći broj poginulih na broj dobrovoljaca je takođe iz Sreza Trebinje, odakle je svaki četvrti dobrovoljac poginuo, jer su najžešće borbe vođene na granici sa Crnom Gorom, na prostorima regije Zupci i pograničnih krajeva Gacka. „Potrebno je istaći da je veliki broj Trebinjaca iz Amerike, kao dobrovoljci, došlo na Solun i upravo su oni bili gurnuti u prve borbene redove i u najžešće bitke, što je razlog velikog broja stradalih iz Trebinja“, pojašnjava Vuković. Vasilije Masleša, sin odlikovanog dobrovoljca, učesnika borbi na Verdenu, kaže da Hercegovci neće posustati u sabiranju imena srpskih dobrovoljaca iz ovih krajeva, kako bi se znalo kako su se naši preci odvajkada borili za slobodu, dolazeći čak iz „bijelog svijeta“ da brane rodna ognjišta, poput njegovog saplemenika Krsta Masleše koji je došao iz Amerike i bio barjaktar na Skadru, pa otišao u bitku na Bregalnicu sa Bugarima, a zatim na Solun.

07046) ZNAK SJEĆANJA rudnik Kakanj , grupa autora , Kakanj 2005 , autori : Muharem Gasal, Hamdo Mimić, Safet Huskić, Omer Jukić, Fuad Breščić, Kemal Husika, Nurfet Alić, Kasim Bajramović, Zehrudin Sikira, Abdulah Karahodžić, Ferdo Mijač, Azrudin Haračić, Ibrahim Demir, Mirsad Sarač, Stjepan Ivić, Adib Zekić, Džemal Hadžić, Ibrahim Hrustić, Eftim Kocev, Hajrudin Spahić, Džemaludin Ramić, Abduselam Adilović Rudnik mrkog uglja Kakanj ponovo se pojavljuje jednom svojom knjigom. Ovoga je puta povod dostojanstven, human i, iznad svega, naš obaveza prema stoljetnom žrtvovanju rudara Kaknja. Prošlo je četrdeset godina, pa se, s pravom, poneko može upitati zašto poslije toliko vremena ova knjiga. Valja znati da četrdeset godina nakon velike rudarske nesreće od 7. juna 1965. godine jest obaveza ove generacije da zvanično kaže: rudari Rudnika Kakanj ispunili su svoj preuzeti zavjet. Prije četrdeset godina su obećali da nikada neće zaboraviti poginule drugove i da će porodicama poginulih rudara, koliko god to bude moguće, nadomjestiti gubitak hranitelja, očeva, muževa, braće, sestara... A kako je to postignuto piše u sadržaju ove knjige, kao što i piše zašto smo to zapisali i zašto smo sve to radili pored tolikoga posla na eksploataciji uglja i održavanju ljepšega i dostojanstvenijega života pod ovim kakanjskim nebom? Uradili smo to zato što nikada ne smije biti zaboravljeno da je ovaj grad i njegov ukupan razvoj uvijek temeljen na rudarskom žrtvovanju i rudarskom odricanju. Kakanjskim rudarima nikada ne smije i ne može biti oduzeto pravo na isticanje njihovog učešća u ispisivanju stranica povijesti domovine i zavičaja - Bosne i Hercegovine i Kaknja. Može se postaviti i pitanje zašto baš mi pišemo? Pa zato što je naša generacija, definitivno, generacija intelektu- alaca koju su školovali rudari. Konačno su kakanjska rudarska djeca ljudi koji upravljaju i strateški određuju pravce razvoja. Rudari su nas odškolovali i omogućili da govorimo i pišemo. Zato je ova knjiga spomen i hvala, i zato se pojavljuje na četrdesetu godišnjicu oraške katastrofe. Pred vama je knjiga o smrti koju je napisao život. Napisana kao poklon sjenima naših očeva, braće i muževa. Kao Fatiha koju smjerno izgovaramo već punih četrdeset godina. Haris Neimarlija tvrd povez, format 17,5 x 24,5 cm , latinica, ilustrovano, 352 strane , prilog karta rudnika

SEĆANJA Rade Marković Str 270 Povez mek Stanje knjige dobro O knjizi Pred nama se nalazi knjiga Radomira Markovića, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti iz doba kada je Srbija doživela poslednji rat u prošlom veku i kada je mučki bombardovana od onih koje sadašnji vlastodršci mole da im oproste što su nas bombardovali. Bez trunke srama oni svakim danom i dalje ponižavaju svoj narod, a ljude koji su imali hrabrosti da se agresiji odupru na bilo koji način, po nalogu istih tih agresora, bez dokaza osuđuju i trpaju u zatvor. Kroz knjigu koju je nazvao „Sećanja”, autor deli sa čitaocima retrospektivu vlastitih uspomena iz duge i plodne policijske karijere, otkriva koliko je bio privržen policiji i koliko je voleo zemlju u kojoj je živeo. I pored toga što se na njega sručio sav jad ovog sveta - jer, najteže je sedeti u zatvoru bez ikakve krivice - on je smogao snage da koliko-toliko vedrim tonom iznese svoja sećanja koja će čitaocu verovatno biti jako interesantna. Verujem da će „Sećanja` Radomira Markovića biti posebno interesantna i kolegama koje su u to vreme radili sa njim, jer će iz ove knjige videti da i pored svega što mu se u životu desilo, Rade nijednog trenutka nije izgubio svoj duh i svoju prepoznatljivu dozu humora... Knjiga koja se nalazi pred nama verovatno sve o ne e m a po a e taocu, ali ovo je druga knjiga koju je Rade Marković napisao u tamnici, kao politički sužanj 21. veka, čijom se slobodom plaća cena nazovi-demokratije. U kontaktima sa njim saznao sam da on još nije rekao sve što ima, te se nadam da će treća knjiga, s` dovoljne vremenske distance, dati mogućnost autoru da nam kaže istinu o tome šta se dešavalo tih tragičnih godina po nas, na prelazu iz jednog u drugi vek. Svedoci smo samo jedne činjenice: što više „demokratije`, to manja država. Patriotizam i rodoljublje na kojima je naša generacija vaspitavana kao pojam u glavama naše dece nažalost idu na dubrište istorije, u epske pesme, a oni će najverovatnije svoj patriotizam ubuduće pokazivati kroz „parade ponosa”. Advokat Dušan Mašić

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bertold Konrad Herman Albert Šper (nem. Berthold Konrad Hermann Albert Speer), poznat kao Albert Šper (nem. Albert Speer O ovoj zvučnoj datoteci slušaj (pomoć·info); Manhajm, 19. marta 1905 — London, 1. septembar 1981) je bio nemački arhitekta i jedan od petorice najviših zvaničnika nacističke vlade (Himler, Gebels, Gering, Borman i Šper). Ponekad je nazivan prvim arhitektom Trećeg rajha. Šper je po mnogo čemu odudarao od slike čoveka u vrhu nacističke stranke i bliskog Hitlerovog saradnika. Bio je to visoko obrazovan čovek, uglađenih manira i gospodskog ponašanja. Hitler i on imali su jednu zajedničku strast, gotovo opsesiju - arhitekturu. Rođen je kao sin takođe arhitekte u Manhajmu. Arhitekturu je studirao u Minhenu i Berlinu, a diplomu dobio 1927. Karijera Zeppelintribune Kao mladi berlinski arhitekta 1931. godine, 27 godina je stupio u NSDAP. Ambiciozan i sposoban kakav je bio, ubrzo je pobudio Hitlerovu pažnju i zadobio njegovo poverenje. Vremenom, „Firer“ je sve više bio impresioniran Šperovim zamislima i planovima. Hitler je i sam želeo da postane arhitekta, ali mu to nije pošlo za rukom. Samo godinu dana nakon što je Šper pristupio stranci dobio je zadatak da organizuje veliki nacistički slet na aerodromu Tempelhof. Pokazao je veliku veštinu u pobuđivanju emocija pompoznim priredbama sa zastavama i reflektorima koje su kasnije postale sastavni deo Hitlerovog mita. Žetvene svečanosti u Bakebergu, proslave u Tanenbergu i veliki nacistički sletovi u Nirnbergu bili su njegovo delo. Povrh svega, Šper je postavio inscenaciju i režirao Hitlerove govore uz pomoć svog dobrog poznavanja psihologije masa. Šper sa Hitlerom u Berghofu 1938. Zajedno sa Šperom Hitler je planirao da preuredi Berlin i druge veće nemačke gradove gradeći velike zgrade u stilu starorimskih i drugih klasičnih građevina koje su obojica jako voleli. Veličina i pompoznost bila im je glavna misao vodilja u planovima izgradnje nove Nemačke. Sledi deo opisa zgrada koje je trebalo da budu izgrađene u budućoj prestonici sveta: Kupola nad dvoranom trebalo bi da bude viša od 30 m kako bi u nju stalo 100.000 ljudi. Među stranačkim zgradama koje su projektovane da budu večno obeležje grada Nirnberga bila bi dvorana za 60.000 ljudi, stadion kakav svet još nije vidio, kao i polje za parade kojima bi moglo da prisustvuje milion ljudi. Neke od ovih ideja su i sprovedene u delo. Rat Šperova zasluga da bude u samom vrhu NSDAP-a do poslednjih dana jeste prvenstveno u tome što je, početkom Drugog svetskog rata, dobio mesto ministra naoružanja Trećeg rajha. Umetnik i arhitekta tada je svoj talent preorijentisao na organizovanje ratne proizvodnje. Uspeh je bio fenomenalan. Nasuprot savezničkim bombardovanjima proizvodnja borbenih aviona, tenkova i granata porasla je za više od tri puta. Bio je odličan organizator proizvodnje, ali je, da bi postigao takve rezultate, nemilosrdno iskorištavao ljude. Špera nije bilo briga odakle strani radnici dolaze i u kakvim uslovima žive sve dok dobro rade za Nemačku. Nije se obazirao na međunarodnu etiku i konvencije kada je ratne zarobljenike prisiljavao na robovski rad. U Himlerovim logorima radnici su radili i do sto sati nedeljno. Šper se nesumnjivo ponašao robovlasnički što ga je na kraju i dovelo pred sud. Ipak na suđenju nije dokazano da je ikad izdao neku nečovečnu zapovest. Kao ministar naoružanja bio je vrlo moćan i uticajan, mogao je, da je to hteo, da počini mnoge zločine. Međutim, postavio se drugačije od mnogih svojih kolega ministara. Mogao je sebi dopustiti da kritikuje Kajtela ili Franka, čak se i odupirao gestapovskom hapšenju radnika i obično iznosio pobede u takvim sukobima. Bio je nedodirljiv i važio je za čoveka od izuzetnog Hitlerovog poverenja zbog čega je imao dosta neprijatelja u vrhu stranke. Suđenje u Nirnbergu Njegova savest ga je naglo probudila pred kraj rata. Bio je na rubu otkazivanja poslušnosti svom vođi kada je bilo neosporno da je rat izgubljen. Ipak, nikad ga se nije odrekao iako je kasnije tvrdio da je ozbiljno razmišljao o organizovanju atentata na Hitlera. Tokom suđenja u Nirnbergu ponašao se lukavo, dodvoravao se sudijama, pokazivao iskreno kajanje i postao gotovo antifašista. Naravno, ne zna se da li je to radio da spasi vlastitu glavu ili je stvarno tako mislio. Ima znakova koji idu u prilog i jednom i drugom. Evo šta je izjavio o svojim bivšim kolegama tokom suđenja: Ni jedan od njih ne sme ući u istoriju kao čovek vredan i najmanjeg poštovanja. Neka ceo prokleti nacistički sistem i svi koji su u njemu učestvovali, uključujući i mene, nestane sa svom sramotom i prezirom koji zaslužuju. Treba ljude pustiti da zaborave i da počnu graditi nov život na razboritim i demokratskim temeljima Gering se silno naljutio na njega, nazvao ga je izdajnikom i besneo kako bi ga najradije sam odmah likvidirao. Šper je znao šta radi, ostavio je dobar utisak na sudije. Dokazi protiv njega su postojali ali su bili slabi. Priznao je da je kriv za iskorištavanje radnika i ratnih zarobljenika, ali je stalno isticao svoje duboko kajanje i nameru da ubije Hitlera 1945. Nije proglašen krivim po prve dve tačke optužbe, one za agresorski rat i zaveru, što mu je spasilo glavu. Osuđen je na 20 godina zatvora iako se nadao da će biti oslobođen svih optužbi. U zatvoru i nakon njega izdao je nekoliko knjiga poput: „Spandau: Tajni dnevnici“ i „Unutar trećeg rajha“. Albert Šper umro je 1. septembra 1981.

Lepo očuvano Kao na slikama Retko SMILJA AVRAMOV - POSTHEROJSKI RAT ZAPADA PROTIV JUGOSLAVIJE Smilja Avramov (Pakrac, 15. februar 1918 — Beograd, 2. oktobar 2018) bila je srpski stručnjak za međunarodno pravo i univerzitetski profesor. Ona je bila član Senata Republike Srpske. U javnosti je najviše poznata po objelodanjivanju i pisanju o zločinima i genocidu nad Srbima u dvadesetom vijeku. Biografija[uredi | uredi izvor] Grob na Novom groblju u Beogradu, rozarijum, parcela 14, grob br. 10 Rođena je 15. februara 1918. godine u Pakracu. Gimnaziju je završila na Sušaku (1936). Tokom Drugog svjetskog rata, ustaše su ubile jedanaest članova njene porodice u logoru Jasenovac. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947, a doktorat pravnih nauka stekla je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950. Radila je u Javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Beogradu (1946—49), na pravnom Fakultetu u Beogradu izabrana je za asistenta 1949, vanrednog profesora 1960, redovnog profesora međunarodnog javnog prava 1965. godine, a od 1973. je šef katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Studirala je i u Beču i Londonu, i usavršavala se na Harvardu i na univerzitetu Kolumbija. Bila je dugogodišnji predsjednik Svjetskog udruženja za međunarodno pravo. Bila je i predsjednik Svjetske konfederacije za mir i razoružanje sa sjedištem u Londonu (ICDP), zatim član Izvršnog odbora Udruženja pravnika svijeta za borbu protiv nuklearnog naoružanja, te član Odbora za istraživanje ratnih zločina počinjenih od strane SAD u Vijetnamu. Bila je profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i član Senata Republike Srpske od 1996. godine. U maju 2011. godine Ratko Mladić je želeo da mu Smilja Avramov bude pravni savetnik.[1] Njen 100. rođendan svečano je obeležen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 14. februara 2018.[2][3] Preminula je 2. oktobra 2018. godine u svom stanu u Beogradu.[4][5] Objavljenja djela[uredi | uredi izvor] Međunarodno javno pravo, Beograd (1977) Genocid u Jugoslaviji 1941-1945 Genocid u Jugoslaviji od 1941-1945. i 1991. godine (dva dela), Akademija za diplomatiju i bezbednost (2008) Genocid u Jugoslaviji u svetlu međunarodnog prava, Beograd (1992) Opus Dei, Novi krstaški pohod Vatikana, Veternik, Novi Sad (2000) Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije, Veternik-LDIJ (1997) Trilateralna komisija: Svetska vlada ili svetska tiranija, Veternik-LDIJ (1998) Avramov, Smilja (2006). „Međunarodnopravni vid kosovskometohijske krize”. Srbi na Kosovu i u Metohiji: Zbornik radova sa naučnog skupa (PDF). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 13—35. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 01. 08. 2017.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Postherojski rat zapada protiv Jugoslavije Smilja Avramov Jugoslavija je od 1945. do smrti Josipa Broza bila teatar geopolitičke borbe, najpre do 1948. protiv Zapada, kao moćna poluga Istočnog bloka, a potom nekoliko godina protiv Istoka kao prva linija antisovjetskog bloka, da bi zatim, krajem pedesetih, otvorila front i protiv Istoka i protiv Zapada, ali istovremeno prihvatala pomoć i saradnju, čas sa jednom ili drugom stranom. Sadržina titoističke politike svodila se na proizvodnju neprijatelja različitih boja, da bi se nakon smrti Josipa Broza SFR Jugoslavija našla kao neprijatelj svih: Istoka, Zapada i nesvrstanog sveta. Ironijom sudbine, kao poražen biće srpski narod, iako je on bio najveća žrtva titoističke politike.Zapad je vodio rat protiv Jugoslavije na nekoliko paralelnih koloseka: na diplomatskom planu – priznavanjem secesionističkih republika, na ekonomskom – izolacijom i kolektivnim kažnjavanjem preostalog dela Jugoslavije, i konačno na vojnom planu. Svi ti oblici praćeni su psihološkim ratom protiv srpskog naroda; satanizacija je imala za cilj da se razori samopoštovanje, da se narod dovede u takvo stanje svesti u kome bi se okrenuo protiv sebe. Smilja Avramov (Pakrac, 15. februar 1918 — Beograd, 2. oktobar 2018) bila je srpski stručnjak za međunarodno pravo i član Senata Republike Srpske. U javnosti je najviše poznata po obelodanjivanju i pisanju o zločinima i genocidu nad Srbima u dvadesetom veku. Rođena je 15. februara 1918. godine u Pakracu. Gimnaziju je završila u Sušku (1936). Tokom Drugog svjetskog rata, ustaše su ubile jedanaest članova njene porodice u logoru Jasenovac. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947, a doktorat pravnih nauka stekla je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950. Radila je u Javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Beogradu (1946—49), na pravnom Fakultetu u Beogradu izabrana je za asistenta 1949, vanrednog profesora 1960, redovnog profesora međunarodnog javnog prava 1965. godine, a od 1973. je šef katedre za međunarodno pravo i međunarode odnose. Studirala je i u Beču i Londonu, i usavršavala se na Harvardu i na univerzitetu Kolumbija. Bila je dugogodišnji predsjednik Svjetskog udruženja za međunarodno pravo. Bila je i predsjednik Svjetske konfederacije za mir i razoružanje sa sjedištem u Londonu (ICDP), zatim član Izvršnog odbora Udruženja pravnika svijeta za borbu protiv nuklearnog naoružanja, te član Odbora za istraživanje ratnih zločina počinjenih od strane SAD u Vijetnamu. Bila je profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i član Senata Republike Srpske od 1996. godine. U maju 2011. godine Ratko Mladić je želeo da mu Smilja Avramov bude pravni savetnik. Njen 100. rođendan svečano je obeležen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 14. februara 2018. Preminula je 2. oktobra 2018. godine u svom stanu u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Apači, Crna Stopala, Probušeni Nosevi, Sijuksi, Mohikanci, Kajove, Krik, Seminole… Tekumseh, Sekvoja, Oskeola, Vovoka, Džozef, Mali Vuk, Džeronimo, Bik Koji Sedi… Knjiga Endži Debo je opsežna i živopisna studija jedinstvene istorije severnoameričkih Indijanaca od njenih početaka, preko prvih susreta sa Evropljanima, sve do kraja XX stoleća. Istorija severnoameričkih Indijanaca je izvanredan prikaz borbe za opstanak tokom nekoliko vekova nadiranja brojnije i agresivnije rase. Endži Debo (1890-1988) je poznati američki istoričar i istaknuti borac za prava Indijanaca. Autor je mnogih knjiga o severnoameričkim Indijancima. Zbog stavova i činjenica koje je objavljivala, često nije bila po volji akademskim i političkim elitama. Angie Elbertha Debo (30. siječnja 1890. - 21. veljače 1988.), [1] bila je američka povjesničarka koja je napisala 13 knjiga i stotine članaka o povijesti Indijanaca i Oklahome [2]. Nakon duge karijere obilježene poteškoćama (koje se pripisuju i njezinu spolu i kontroverznom sadržaju nekih njezinih knjiga), proglašena je `najvećom povjesničarkom` Oklahome [3] i priznata kao `autoritet za indijansku povijest, vizionar , i povijesna heroina sama po sebi.` [4] Biografija Rani život i obrazovanje Rođena u Beattieju, Kansas, 1890., Angie Debo preselila se sa svojim roditeljima, Edwardom P. i Linom E. u natkrivenim kolima u Oklahoma Territory kada je imala devet godina.[1] Njezina se obitelj nastanila u ruralnoj zajednici Marshall, gdje će Debo živjeti, s vremena na vrijeme, do kraja života. Stekla je svjedodžbu učiteljice i počela podučavati sa 16 godina. Budući da Marshall nije imala srednju školu do 1910., Debo nije dobila diplomu srednje škole sve do 1913., kada je imala 23 godine.[5] Obrazovanje i početak karijere Ubrzo je otišla na Sveučilište Oklahoma, gdje je stekla A.B. Diplomirala je povijest 1918. Četiri godine je predavala povijest u srednjoj školi Enid[6] prije nego što je odvojila vrijeme za studij na Sveučilištu u Chicagu, gdje je stekla diplomu magistra međunarodnih odnosa 1924. Njezin magistarski rad (u koautorstvu s njezin voditelj teze J. Fred Rippy) objavljena je 1924. kao dio studija povijesti Smith Collegea, pod naslovom Povijesna pozadina američke politike izolacionizma.[7] Povjesničar Manfred Jonas napisao je da je to bila prva `znanstvena literatura` na temu američkog izolacionizma.[8] Unatoč ovom ranom uspjehu, Debo je rekla da joj je bilo teško dobiti mjesto profesora jer većina fakultetskih odjela za povijest u to vrijeme nije razmatrala zapošljavanje žene.[9] Unatoč tome, od 1924. do 1933. predavala je na West Texas State Teachers Collegeu u Canyonu, Texas, i bila je kustosica povijesnog muzeja Panhandle-Plains, dok je radila na doktoratu povijesti na Sveučilištu Oklahoma, koji je stekla 1933. godine.

Dr Aleksandar D. Sredojevic - Srpski patrijarh Dimitrije Pavlovic (1920-1930) Hriscanska misao, Beograd, 2017. Tvrd povez, 600 strana, ilustrovano. Патријарх Димитрије Павловић је био један од најзначајнијих црквених великодостојника у новијој српској историји, судећи по његовом свеукупном раду. На свим дужностима, почев од дужности учитеља и свештеника, преко функције епископа нишког и шабачког, до положаја поглавара Цркве у рангу митрополита и патријарха, Димитрје Павловић је оставио значајан траг … Patrijarh srpski Dimitrije (svetovno ime Dimitrije Pavlović; Požarevac, 28. oktobar 1846 — Beograd, 6. april 1930) je bio srpski patrijarh i 39. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, od 1920. do 1930. godine,[1] pre toga je bio beogradski mitropolit od 1905. do 1920. godine. Njegovo puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin g. Dimitrije. Biografija Dimitrije Pavlović kao episkop šabački Rođen je 16/28. oktobra 1846. godine u Brežanu kraj Požarevca. Poreklom je sa Kosova.[2] Školovao se u Požarevcu, potom u Velikom Selu i u Beogradu. Završio je Bogosloviju u Beogradu 1868. Potom je jedno vreme radio kao učitelj u Brzanu. Rukopoložen je u čin đakona i prezvitera 1870. Kao sveštenik službovao je u crkvi u Lapovu. Bio je oženjen Jelicom, ćerke sveštenika iz Lapova Luke Radovanovića i Kate.[3] Ostao je udovac sveštenik 1873. godine i 1874. upisao studije na Velikoj školi u Beogradu.[traži se izvor] Profesor beogradske Bogoslovije postao je 1882. godine. Sa tog položaja izabran je za episkopa niškog 8. novembra 1884. Na tom položaju ostaje do 1889, tada po povratku mitropolita srpskog Mihaila u Srbiju, povlači se sa položaja i odlazi u Francusku. U Francuskoj je nastavio studije književnosti i filozofije. Posle smrti mitropolita Mihaila, ponovo se vraća u Srbiju i postaje episkop šabački, na ovom položaju bio je u periodu 1898—1905. Posle smrti mitropolita srpskog Inokentija (1905) izabran je za novog mitropolita srpskog. Njegova puna titula je bila arhiepiskop beogradski i mitropolit Srbije. Za vreme Prvog svetskog rata prošao je stradanja sa srpskim narodom i vojskom, i preko Albanije stigao na Krf. Posle završetka Prvog svetskog rata i stvaranja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, sve srpske eparhije su se našle u ovoj državi. U maju 1919. u Beogradu su se sastali episkopi svih delova nekadašnje Pećke patrijaršije i proglasili, sada u novoj državi, duhovno i administrativno jedinstvo. Stekli su se svi uslovi da nekadašnja Pećka patrijaršija, ukinuta 1766. godine bude obnovljena. Nova državna vlast na čelu sa kraljem Petrom I dala je saglasnost. Srpska crkva se obratila Carigradskoj patrijaršiji kao majci crkvi i upoznala ja sa novim okolnostima u kojima se našla, a sa željom da se patrijaršija obnovi. Carigradska patrijaršija je to odobrila, izdala je odgovarajući Tomos. Održan je potom Arhijerejski sabor u Sremskim Karlovcima 30. avgusta/12. septembra 1920, na kome je doneta odluka da se Srpska crkva uzdigne na stepen patrijaršije. Prvi srpski patrijarh obnovljene Patrijaršije bio je mitropolit Srbije Dimitrije. Ukupno, bio je niški episkop (1884—1889), šabački episkop (1898—1905), mitropolit Srbije (1905—1920) i patrijarh srpski (1920—1930). Osnovao je eparhiju u Čehoslovačkoj i hirotonisao Gorazda Češkog, kao episkopa češko-moravskog 25. septembra 1921. Episkopa Gorazda streljali su Nemci 4. septembra 1942. godine u praškom predgrađu Kobilisi, a potom ga spalili u krematorijumu. Osim Češko-moravske za vreme njegove vladavine osnovane su i Američko-kanadska i Bihaćka eparhija i obnovljena stara Braničevska eparhija. U beogradskoj Sabornoj crkvi venčao je kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljicu Mariju u četvrtak 8. juna 1922. godine, uz sasluženje još četiri episkopa. Odobrio je osnovna načela i podržao rad „Narodne hrišćanske zajednice“ (poznatije kao bogomoljački pokret). Ovaj pokret osnovao je Sv. vladika Nikolaj i imao je za cilj da izvrši moralni preporod srpskog naroda svih slojeva i da širi jevanđelsku nauku. Početkom 1922. pokrenut je i časopis „Pravoslavna Hrišćanska Zajednica“, pokrenuta je i izdavačka delatnost i do 1941. su objavili preko 100 knjiga. Patrijarh Dimitrije se ubrzo po osnivanju prihvatio duhovnog vođstva ovog pokreta. grob patrijarha Dimitrija Patrijarh Dimitrije, na dan 500-godišnjice smrti despota Stefana Lazarevića, 1927. godine, odslužio je arhijerejsku liturgiju na kojoj je novouspostavljenom svecu održan moleban i otpevan kanon. Za tu priliku patrijarh je napisao „Službu Svetom Stefanu“ u kojoj se kaže da je Stefan bio veliki vernik i graditelj crkava, ratnik i diplomata, književnik i graditelj, a glavno delo neprestano davanje milostinje i često čitanje božanskih knjiga. Dnevni list „Politika“ obaveštava da je odslužena liturgija u Sabornoj crkvi, otpevan je kanon novoposvećenom, a zatim prošla litija Beogradom na kojoj je despot Stefan „prvi put spomenut kao svetitelj“. Međutim kanonizacija je učinjena samostalnom voljom patrijarha i Arhijerejski sabor je tada nije prihvatio. Bavio se i književnim radom, pripremio je izdanje Hilandarskog tipika Svetog Save. Pomogao je podizanje Hrama Svetog Dimitrija u selu Ratkoviću i Hram Pokrova Bogorodice u Beogradu. Patrijarh Dimitrije je umro u 14 sati i 15 minuta 6. aprila 1930. u Beogradu[4] i sahranjen 10. aprila u manastiru Rakovici. U njegovo zaostavštini pronađeni su memoari koji do sada nisu objavljeni.[5] Njegov naslednik na tronu patrijarha srpskog bio je patrijarh srpski Varnava (Rosić). Odlikovanja Orden Svetog Save, Veliki krst (Kraljevina Srbija) Orden Skenderbega, Veliki krst, (Kraljevina Albanija)[6]

MIODRAG AL. PURKOVIĆ KNEZ DESPOT STEFAN LAZARE Predgovor - Sima M. Ćirković Pogovor - Svetozar Radojčić Izdavač - Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd Godina - 1978 164 strana 21 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Knez i despot Stefan Lazarević Dodatak I - Oko jedne minijature Minhenskog psaltira Dodatak II - Srbi i Sabor u Konstanci Pogovor Skraćenice Imenik lica i mesta `Miodrag Al. Purković (Požarevac, 29. jul 1907 — London, 12. decembar 1976) bio je srpski istoričar. Pripada grupi srpskih istoričara koje su posle Prvog svetskog rata pripremili naši stariji poznati istoričari – profesor Univerziteta u Beogradu – Stanoje Stanojević, Jovan Radonić, Dragutin Anastasijević i Vladimir Ćorović. Toj grupi, zajedno sa Purkovićem, pripadaju Petar Popović, Jovan Tošković, Đorđe Sp. Radojičić, Mihailo Dinić, Dragoslav Stranjaković, Miodrag Jugović i drugi. Purković je rođen 16. jula 1907. godine. (po starom kalendaru) u Požarevcu u trgovačkoj školi od oca Alekse i majke Zorke, rođ. Jovanović. u Požarevcu je završio osnovnu školu i gimnaziju 1924, uvek među najboljima. Takav je bio i na filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je od 1924. do 1928. studirao pod: a)opštu istoriju, b)nacionalnu istoriju i istoriju Vizantije, v)jugoslovensku književnost. Radi proširenja svoga znanja odmah nakon studija odlazi u Pariz, gde je 1928. i 1929. radio u Narodnoj biblioteci, Biblioteci Sorbone, Slovenskom institutu itd. Posle ovoga je svu pažnju posvetio izradi svoje doktorske teze „Avinjonske pape i srpske zemlje“. Tezu je odbranio 1934. i odmah ju je štampao u svom rodnom gradu. Uspešna teza i već dosta objavljenih kraćih i dužih članaka preporučili su ga za asistenta na katedri istorije na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Tu ga je 1941. kao tek izabranog docenta, zatekao i Drugi svetski rat, u kome je dopao nemačkog zarobljeništva. Pošavši u Nemačku kao rezervni oficir – zarobljenik, Purković je zauvek napustio svoju zemlju. Zarobljeništvo je proveo u logoru Oflag VI S u Osnabriku, gde je često zarobljenicima držao predavanja iz srpske istorije. Posle kapitulacije Nemačke, neko vreme je ostao bez posla. Od januara 1947. do januara 1948. bio je zaposlen kao pripadnik Građanske službe bezbednosti u Osnabriku. Prešao je u Englesku, od januara 1948. do januara 1949. predavao je istoriju Srpske crkve u Bogoslovskoj školi za srpske đake u Dorčester koledžu kod Oksforda. Posle ovoga je dobio službu sekretara Srpske crkveno-školske opštine „Sv. Sava“, u Londonu, u kome je zvanju i umro 12. decembra 1976, radeći na istoriji do poslednjeg časa. Purković je ostavio nedovoljno podataka o čemu je sve pisao i gde. Nešto je ostalo zabeleženo na engleskom, veći deo je objavio uz svoje delo „Istorija Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu“, ali, najveći deo se mora pronaći po listovima, časopisima i zbornicima u kojima je sarađivao, kako pre rata tako i posle. Dela Miodraga Al. Purkovića: Avinjonske pape i srpske zemlje, Bugarsko srpsko zbližavanje kroz vekove, Da li se sećate, Životvorni sokovi Srpstva, Zagonetni grob u ravanici Istorija Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu, Jelena, žena cara Dušana, Još nekoliko tablica za hronologiju, Knez i despot Stefan Lazarević, Kćeri kneza Lazara, Nekoliko tablica za izračunavanje uskršnjih datuma, Požarevac, Popis crkava u staroj srpskoj državi, Princeze iz kuće Nemanjića, Rukosadi u Tuđini, Svetiteljski kultovi u staroj srpskoj državi prema hramovnom posvećivanju, Srpski vladari Srpski patrijarsi Srednjeg veka, Hilandarski igumani Srednjeg veka Pored svih ovih izdanja: knjiga, rasprava, objavio je preko dvesta članaka i priloga u brojnim časopisima kako u zemlji tako u rasejanju od 1927. do 1976. (Građanin, Glasnik profesorskog društva, Vreme, Naša riznica, Požarevački građanin, Bogoslovlje, Braničevski vesnik, Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva, Jugoslovenski istorijski časopis, Glasnik Skopskog naučnog društva, Hrišćansko delo, Rodoljub, Oslobođenje London, Glas Ravne Gore, Glasnik srpske pravoslavne crkve, Slobode iz Čikaga, Glas kanadskih Srba, Sloge iz Perta, Bratstva iz Toronta, Demokratska misao, Savez zemljoradnika iz Čikaga, Razvigor iz Johanezburga, Kanadski Srbobran, Glasnik Srpskog istorijskog kulturnog društva Njegoš iz Čikaga, Enciklopedija Britanika Čikago – London – Toronto, Svremenik Pariz, Glas Srpske pravoslavne crkve u Zapadnoj Evropi, Vazduhoplovni glasnik iz Londona, Zbornik Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu, Naša reč London, Kulturno – literarni prilog Udruženja Jugoslovena u Švajcarskoj za uzajamnu pomoć...)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Angora Bajazit Baoša Jela Baošić Đura Baošić Stracimirović Bar Beograd Bosna Vuk Branokvić Grgur Branović Đurađ Lazar Branković Mara Budva Budim Vlaška Hrvoje Vukčić Marin Gradić Gračanica Mihailo Dinić Dragaš Konstantin Drivast Dubrovnik Dunav Car Dušan Zeta Nikola Zojić Jevgenija Jedrene Jefimija Jusuf Kiselkov Konstantin Filozof Konstanca Kosovo Kotor Kruševac Lazar Vuk Lazarević Ljubostinja Manojlo Madžarska Mađarska Lazar Mirković Mriča Vojvoda Mihailo Vojvoda Mleci Murat Musa Stefan Nemanja Nikopolj Stojan Novaković Novo Brdo Olivera Mavro Orbin Ostoja Paptelejmon Pašajit Peć Pipo Spano Priština Ravanica Đorđe Radojičić Resava Rovine Sandalj Hranić Sveta Gora Sveti Srđ Ser Sigismund Skadar Solun Srbija Srebrenica Stragari Sulejman Tvrtko Timur Toplica Tripolje Turska Uglješa Ulcinj Herman Hilandar Hrvoje Vukčić Camblak Grigorije Carigrad

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihovil Bolonić (Vrbnik, 3. siječnja 1911. – Krk, 16. veljače 1984.) je bio hrvatski povjesničar te aktivni društveni radnik. Životopis Rodio se u Vrbniku 1911. Studirao je u Ljubljani gdje je diplomirao na Bogoslovnom fakultetu. Radio je kao tajnik Krčke biskupije. Obnašao je dužnost Stolnog kaptola na Krku i tajnog komornika (noseći naslov monsinjora). Iako je bio crkvenom osobom, Izvršno vijeće Sabora SRH dodijelilo mu je `izuzetno priznatu mirovinu` zbog zasluga na kulturnom polju. Znanstvenim se radom bavi u kasnijoj dobi. Uglavnom se je bavio arhivskim materijalima na Krku. Najviše ga je znanstveno zanimala srednjovjekovna i novija povijest Krka, glagoljaška prošlost Krka i okolice, a osobita mu je zasluga otkrivanje ekonomskog i socijalnog položaja malog primorskog puka u prošlosti. Kao društveni radnik djelovao je u okviru akcija Katoličke Crkve i SSRNH. BOLONIĆ, Mihovil, povijesni pisac (Vrbnik na Krku, 3. I 1911 — Krk, 16. II 1984). Osnovnu školu završio je u Vrbniku, gimnaziju polazio u Krku (1921–27) i Splitu (1927–29), teologiju studirao u Splitu (1930–32) i Ljubljani (1932–36). Za svećenika je zaređen 1934. Obavljao je službe kapelana (1934–36), biskupijskog arhivara (1936–54) i tajnika biskupske kancelarije (1954–79) u Krku. Istodobno je bio dijecezanski konzultor i prosinodalni ispitivač. — B. istražuje kulturnu, socijalnu i crkvenu prošlost otoka Krka, kvarnerskih otoka i Hrvatskog primorja, napose djelovanje i život glagoljašâ. Objavio je više priloga i povijesnih rasprava u časopisima i godišnjacima: Krčki kalendar (1953–55), Bogoslovska smotra (1965–68, 1970, 1972, 1973, 1975–77), Krčki zbornik (1970–72, 1975), Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu (1972, 1974), Senjski zbornik (1973–75, 1977), Istarska danica (1974), Croatica Christiana periodica (1980) i dr. U brojnim studijama i djelima B. obrađuje dosad nedovoljno rasvijetljena pitanja iz krčke povijesti, temeljeći ih na bogatoj faktografskoj građi i obilju izvornih podataka. DJELA: Parčićeva tiskara u Glavotoku. Rijeka 1965. — Krčki seoski kaptoli pioniri i nosioci liturgijskog života. Bogoslovska smotra, 38(1968) 2, str. 263–284. — O životu i radu Ivana Feretića (1769–1839). Krčki zbornik, 1970, 1, str. 285–349. — O životu i radu Dragutina A. Parčića. Bogoslovska smotra, 42(1972) 4, str. 413–433. — Crkveni patronat na području senjsko-modruške biskupije. Senjski zbornik, 5(1973) str. 219–318. — Kapari vrbnički. Zagreb 1973. — Bratovština sv. Ivana Krstitelja – Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Zagreb 1975. — Stoljetne veze krčkih i senjskih glagoljaša. Senjski zbornik 6(1975) str. 81–139. — Ekonomsko-socijalno stanje krčkih glagoljaša. Bogoslovska smotra, 45(1975) 1, str. 97–116; 46(1976) 4, str. 475–500; 47(1977) 1, str. 101–123. — Otok Krk kroz vjekove (suautor I. Žic Rokov). Zagreb 1977. — Otok Krk kolijevka glagoljice. Zagreb 1980. LIT.: N. Marulić: O prvoj štampariji na otoku Krku. Krčki zbornik, 1972, 5, str. 408–409. — M. Bogović: Bratovštine na otoku Krku. Zvona, 15(1976) 5, str. 5. — V. Dorčić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic-Rokov, Otok Krk kroz vjekove. Marulić, 11(1978) 2, str. 206–207. — S. Kovačić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic Rokov; Otok Krk kroz vjekove. Crkva u svijetu, 13(1978) str. 183–184. — Isti: Mihovil Bolonić, Bratovština sv. Ivana Krstitelja Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Ibid., str. 184–185. — D. Horvatić (D. H.): Mihovil Bolonić »Otok Krk, kolijevka glagoljice«. Marulić, 14(1981) 4, str. 420–421. — F. E. Hoško: Mihovil Bolonić – Ivan Žic-Rokov: Otok Krk kroz vjekove. Croatica Christiana periodica, 5(1981) 7, str. 79–81. — Isti: Mihovil Bolonić: Otok Krk kolijevka glagoljice. Ibid., str. 81–83. — P. Strčić: Radovi Mihovila Bolonića o Krku i glagoljaštvu. Jadranski zbornik, 12(1982–85) str. 555–563. — Isti: In memoriam mons. Mihovilu Boloniću. Vjesnik, 45(1984) 13 097, str. 5. — M. Valković: In memoriam – Mihovil Bolonić 1911–1984 (s bibliografijom radova). Croatica Christiana periodica, 8(1984) 14, str. 225–229. — A. Benvin: In memoriam Mihovil Bolonić. Slovo, 35(1985) str. 155–156. Glagoljica (staroslovenski – sloven – `sloviti` – `govoriti`) je pismo koje su slovenski narodi koristili u drugoj polovini 9. veka. U današnjoj nauci prevladava mišljenje da ju je sastavio jedan od slovenskih misionara Ćiril u drugoj polovini 9. veka (oko 863. godine), uz pomoc svog brata Metoda. On je tim pismom preveo Bibliju i to na staroslovenski jezik. Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom tajnopisu. Prvobitno je imala 40 slova, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu). Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su: Zografsko jevandjelje, Asemanovo jevandjelje, Sinajski psaltir, Marijinsko jevandjelje, Baščanska ploča i Kocev glagoljaš, Bečki listići, Hrvojev misal. Originalni tekstovi Kirila i Metoda nisu sačuvani, vec samo prepisi tih tekstova s kraja 10. i početka 11. veka. Prvobitna glagoljica je predstavljala tip oble glagoljice sa okruglim slovima. Ovom su glagoljicom pisane knjige koje koje su doneli ucenici slovenske brace iz Moravske u Bugarsku, Makedoniju, Rasku, i u primorsku Hrvatsku i Dalmaciju. U zapadnim predelima glagoljica je ostala vrlo dugo u upotrebi u crkvi, ali se promenila pod uticajem beneventane i gotice, postala ostrija, uglasta, sa izlomljenim linijama i zato se naziva uglasta glagoljica. U nekim mestima Dalmacije rimokatolicki svestenici i danas odrzavaju glagoljicu kao slovensko pismo za koje se u 10. veku borio Grgur Ninski. Glagoljicu su negovali i uporno cuvali narodni svestenici nazvani `glagoljasi`, iz otpora prema tudjinskom uticaju preko latinskog pisma u crkvi. Stare hrvatske glagoljske knjige liturgijskog karaktera pisane su svecanom glagoljicom, lepim, uspravnim slovima. Od kraja 14. veka, kada je usla u administraciju, glagoljica je brzopisna, sa mnogo ligatura i abrevijacija (vezanih slova i skracenica).

Stubovi kulture, 2006. Odevanje u Beogradu u XIX i početkom XX veka. Kapitalna studija istorije naše kulture!!! U ovoj knjizi, iza koje stoji autorkino višedecenijsko istraživanje društvene, političke, kulturne i modne istorije Beograda i Srbije, prate se promene u svakodnevnom i javnom životu Beograda od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata. Autorka studiozno pokazuje kako se iznutra menjao život Beograda, kako je grad postepeno sticao svoju unutrašnju dinamiku i spoljnu fizionomiju, ali i kako je od turskog pograničnog grada sporo, ali uporno postajao evropski grad u kome se susreće mnoštvo kultura, jezika i uticaja. Profesorka Mirjana Prošić Dvornić od 2000. godine predaje kulturnu antropologiju na Nortvud univerzitetu u Midlandu, u Mičigenu. Direktorka je i kustos univerzitetske galerije, a osim istraživanja moderne arhitekture ovog američkog grada, bavi se fenomenom globalizacije. Do odlaska u SAD (1995), predavala je na Filozofskom fakultetu, a pre nekoliko godina njenu monografiju o odevanju u Beogradu objavili su „Stubovi kulture”. Nedavno je ova profesorka u Etnografskom muzeju održala predavanje „Kulturno nasleđe, šta i zašto čuvamo”. Govorila je o tome kako Amerikanci čuvaju objekte, ambijente, predmete, dokumenta, i rituale koji podsećaju na najvažnije trenutke formiranja nacije, društva i njihove kulture. U Americi, kaže, postoji večita dilema: sačuvati za istoriju ili prodati i ostvariti profit. Haljina Barbare od Lihtenštajna, supruge princa Aleksandra Karađorđevića (Foto arhiva M. P.) – Na sreću, razum je uvek pobeđivao u najvažnijim slučajevima. Prvi objekat koji je restauriran i sačuvan u repertoaru državne memorije bio je Dom nezavisnosti u Filadelfiji. Čuva se i rodna kuća i imanje prvog predsednika Džordža Vašingtona u Virdžiniji, znamenitosti iz rata s Meksikom, Građanskog rata, spomenici učesnicima ratova izvan teritorije SAD (Prvi i Drugi svetski rat, Koreja, Vijetnam). Grad Njuport čuva naseobinske celine koju su podigle najmoćnije porodice iz doba intenzivne industrijalizacije Amerike, kao što su Astor i Vanderbilt. Tokom druge polovine 19. veka počelo je očuvanje prirodnih sredina, pa je tako 1872. američki Kongres osnovao prvi nacionalni park na svetu Jeloustoun, koji se prostire na teritoriji država Montana, Vajoming i Ajdaho – ističe naša sagovornica. Gradovi ne čuvaju samo najreprezentativnije delove svoje prošlosti. Muzej ostrva Elis označava tačku ulaska svih imigranata koji su dolazili sa Istoka, iz Evrope. A na Menhetnu postoji i Tenement muzej – nekadašnji spratni jeftini stanovi, dugi i uski, samo s jednom prozorom u prednjoj sobi za kojom su se nizale ostale prostorije, a sada su pretvoreni u muzejske prostore. – Kada je reč o našoj zemlji, trebalo bi proširiti način razmišljanja o zaštiti, i ne misliti samo o reprezentativnom i elitnom, već i o svakodnevnom. Na primer, zaštititi beogradska dvorišta sa stanovima za izdavanje. Još ih ima veoma mnogo pa nam zato nisu u fokusu opažanja. Ali, oni su bili i još uvek jesu veoma značajni za kulturu stanovanja ovog grada. Centar grada, posebno Vračar je „ugušćen”, kuće se penju jedna na drugu na račun drugih potrebnih sadržaja – ističe Mirjana Prošić Dvornić. Na opredeljenje da studira etnologiju, uticale su i godine detinjstva provedene u Africi, gde je njen otac radio sa grupom arhitekata na uređenju Akre, prestonice Gane. ​Američka priča jedne haljine Nortvud univerzitet ima smer za modni dizajn, a želeo je da otvori i muzej za modu. A kako je fakultetski kampus i u Dalasu, tamo je živela Henrijeta Derozije, udata za Francuza, glavnog direktora Kartijea. „Žena iz džet seta, energična, kosmopolita, napisala je svojim prijateljicama pismo: Dame, pogledajte svoj orman. Pošto nećete nositi istu haljinu dva puta, pošaljite nam jednu kreaciju za naš muzej. I počele su da pristižu kutije iz celog sveta. Barbara od Lihtenštajna, supruga nedavno preminulog kneza Aleksandra Karađorđevića, bila je jedna od žena koja je dobila to pismo, i tako je haljina stigla na američki kontinent. Nedavno sam tu toaletu od svilenog žerseja, koju je kreirala čuvena Madam Gre, pronašla u kolekciji univerziteta”, kaže naša sagovornica. – Najupečatljivije su bile boje, ne samo prirode već i svega stvorenog ljudskom rukom, kao što je odeća starosedelaca. Rano sam naučila najvažnije lekcije u životu: da naša planeta pruža veoma mnogo raznolikosti i da je privilegija ako je osoba u prilici da ih upoznaje; da se ispod ogromnog dijapazona etničkih, rasnih, nacionalnih razlika krije jedna te ista ljudska priroda koja se ispoljava na toliko mnogo uzbudljivih načina. U internacionalnu školu išle su devojčice iz Libana, Engleske, Finske, Poljske, SAD, Indonezije, Egipta. Odlazila sam u njihove kuće, jela njihovu hranu, posmatrala njihove običaje – priča profesorka. Baveći se kasnije procesom globalizacije, naglašava da on nije izazvao nova ili drugačija zbivanja, ali ih je, u svojoj najnovijoj fazi, od devedesetih godina 20. veka veoma mnogo ubrzao. – Delim mišljenje da je globalizacija počela pre nekoliko vekova, u vreme osvajanja Novog sveta, uspostavljanje novog ekonomskog sistema i trgovine koja je obuhvatala čitav svet. Uglavnom se ljudi sele iz manje razvijenih u razvijene zemlje, s juga na sever, sa istoka na zapad. Amerika poslednjih godina beleži porast broja legalnih useljenika, 40 odsto je više i stranih studenata. Kineski studenti drže se i žive zajedno, prilično su zatvoreni, ali i radoznali za nova saznanja. Evropljani i Afrikanci, često prvi put odvojeni od roditelja, prolaze kroz očekivane faze iskustva „kulturnog šoka” i adaptacije – kaže Mirjana Prošić Dvornić. Dugo naša sagovornica istražuje i fenomen hip-hop kulture, posebno rep muzike u njenom izvornom obliku, kada je nastala kao jedan vid protesta diskriminisanih grupa stanovništva. Rep je, dodaje profesorka, pokazao neverovatnu prilagodljivost potrebama grupa sličnog statusa u mnogim drugim sredinama: među Pakistancima imigrantima u Engleskoj, u predgrađima Pariza naseljenim doseljenicima iz Afrike i arapskih zemlja, bivšim francuskim kolonijama, u Senegalu, Palestini. – Poslednjih godina veoma mnogo se razvijaju i različiti delovi primenjene antropologije koja koristi rezultate istraživanja za rešavanje aktuelnih problema. Na primer, medicinska antropologija bavi se onim narodima koji nisu naučeni na lečenje zvaničnom medicinom i leče se vudu magijom i lekovitim biljem. Kada se osećaju loše, razmišljaju ko im je naudio putem vradžbina i ne prijavljuju da su bolesni. Ima svoju primenu i u biznisu, kada doprinosi boljem razumevanju ljudi u interkontinentalnom kontekstu – zaključuje naša sagovornica.

Jovan Rajic - Istorija slovenskih naroda Nemanjici, Mrnjavcevici i Grbljanovici, Brankovici Predgovor akademika Sima Cirkovic Zlatousti, Beograd, 2003. Tvrd povez, 638 strana. RETKO! Legalno izdanje, znatno bolje od pirata skidanih sa neta, pa stampanih po kopirnicama, kojih je Kupindo pun. Jovan Rajić (Sremski Karlovci, 21. septembar 1726 — Kovilj, 22. decembar 1801) bio je srpski kaluđer, istoričar, pisac i pedagog.[1] Biografija Jovan Rajić je bio sin Radoslava Jankovića (rođenog 1699), koji potiče iz varoši Vidina. Jovan je rođen 11. novembra 1726. godine, u Karlovcima, kao prvi sin u `domu Raje Vidinca`. Po očevom nadimku `Raja`, izveo je Jovan kasnije svoje prezime - `Rajić`.[2] U rodnom mestu je pohađao „slovensku školu“ (slovensko-latinsku) kod učitelja - sve Rusa - Emanuela Kozačinskog, Ivana Minackog i još trojice nepoznatih. Gimnaziju je on učio u Komoranu[1] kod jezuita, pa kad su ga hteli prevesti u katolicizam, istu je napustio. Prešao je u Šopron[1], u tolerantniju protestantsku gimnaziju. Nakon mature krenuo je pešice u Rusiju; željan nauke je otišao u Kijev, gde je završio rusku duhovnu akademiju.[1] Posle tri godine studiranja u Kijevu, četvrtu godinu je pohađao u Moskvi.[3] Kada se vratio u rodne Karlovce nije mogao da nađe mesto, pa se povratio u Rusiju. Odande se on spremi, te preko Carigrada dođe na Svetu Goru, radi skupljanja po manastirima istorijske građe za svoju istorijsku knjigu. Po povratku 1758. godine je dobio mesto nastavnika, prvo u bogoslovsko-učiteljskoj školi u Karlovcima[1], pa pređe u Temišvar da sprema `klirike` (buduće sveštenike).[1] Na poziv bačkog episkopa Mojseja Putnika, došao je na rad u novosadskoj bogosloviji. Docnije se zakaluđerio 1772. godine u manastiru Kovilju, i tu kao arhimandrit (1772-1801) je ostao do smrti.[1] Sahranjen je u manastirskoj crkvi Sv. arhanđela, sa leve strane, `niže prestola Majke Božije`, i tu je tek 1891. godine na prigodnoj svečanosti postavljena kamena nadgrobna ploča. Obeležje je poručeno u Novom Sadu, a za tu priliku je epitaf sastavio prof. Aleksandar Sandić iz Novog Sada.[4] Na ploči je bilo uklesano: `ovde leže kosti...učitelja bogoslovlja - braniča pravoslavlja, velikoga književnika srpskog.`[5] Lazar Tomanović je nakon posete manastiru Kovilj (1883. godine) u putopisu Na povratku s Brankove svečanosti, zapisao da je srpski narod dužan da ocu svoje istorije podigne pristojan spomenik i to što pre. Kao razlog je naveo skoru posetu stranaca manastiru, koji bi loše o nama sudili zbog naše ravnodušnosti prema svome velikanu.[6] Delo Rajić je najviše radio kao bogoslovski pisac. Napisao je „Katihizis“, više hrišćanskih istorija, obrednih knjiga i polemičkih bogoslovskih spisa.[1] Najznačajnije mu je, kapitalno delo: „Istorija raznih narodov, naipače Bolgar, Horvatov i Serbov“, Beč 1794-1795. godine. Radi istraživanja boravio je godinu dana u Rusiji, i dva meseca na Svetoj Gori. Bavio se u svetogorskim manastirima Hilandaru i Zografu, krajem leta 1758. godine. Mada je našao puno starih hrisovulja pisanih, od srpski careva i kraljeva, nisu mu ih hteli dati hilandarski monasi. U Hilandaru je tada bio `mešovit nacionalni sastav`, pored Srba, bilo je Bugara i Grka. U staroj srpskoj Nemanjićkoj zadužbini - svetinji Srbi kaluđeri su bili u manjini; vladalo je među pravoslavnom braćom, najblaže rečeno `nepoverenje`. Rajić je međutim mnogo uticao - pomogao proigumanu Hilandara, Pajsiju jeromonahu `bugarskog porekla` sa kojim se tada, a i kasnije u Karlovcima opet sreo (1861). Pajsije Hilandarac se nakon upućivanja u temu pokrenuo; uspeo je da napiše i objavi prvu staru istoriju Bugarske nacije i države.[7] U književnost više spadaju ovi njegovi radovi: „Boj zmaja s orlovi“, „Tragedija cara Uroša“, prerada s nemačkog jezika jedne srednjovekovne zbirke pripovedaka i dve zbirke prigodnih i pobožnih pesama („Vo spominaniju smerti“ i „Na gospodskija prazdniki“). Obrazovan u školi Emanuela Kozačinskog i kijevskoj duhovnoj akademiji, koja je važila kao središte pravoslavne skolastike i dogmatike, Rajić je postao najčuveniji teolog kod Srba; nazivan je srpskim Zlatoustom. Imajući poglavito na umu opasnost Srpske pravoslavne crkve u Vojvodini od unijaćenja, naročito se usavršio u pitanjima koja su isticala preimućstvo pravoslavnih dogmi nad unijatskim. U srpskoj istoriografiji je značajan kao jedan od prvih koji su se bavili istorijom sa naučnim pristupom. Istoriografski rad Rajić je originalniji i mnogo znatniji kao istoričar. Njegova istorija je vrlo obilno delo i prvi veliki i ozbiljan pokušaj da se prošlost Južnih Slovena prikaže u celini i uporedo sa istorijom okolnih naroda. Suprotno ranijim hronikama, koje počinju crkvenom istorijom i koje događaje i oblike društvenog uređenja tumače Božjim proviđenjem, njegova istorija počinje ranijom sudbinom Slovena i u prikazivanju događaja i državnih oblika oslanja se na pisana dokumenta i kritička razmatranja. Od ranijih istoričara on se obilato služi Hronikom Đorđa Brankovića, Danilovim Životima i nekim stranim istoričarima, ali mu srpski najvažniji pisani izvori nisu poznati. Čuda i kaluđerskih shvatanja ima i kod njega. Prema tome, pravog naučnog metoda u njegovoj istoriji još nema, mada ona nesumnjivo predstavlja napredak u razvitku srpske istoriografije. Iako on u izlaganju izbegava da kaže ono čime bi se, kao ispravan austrijski građanin, ogrešio o svoju podaničku vernost, on ipak uvek brani i veliča Srbe. „Istorija raznih slavenskih narodov, najpače Bolgar, Horvatov i Serbov“ Jovana Rajića, Knjiga I, Beč (1794) Naslovna strana Pribavlenije soderžašćeje Važnaja pismenaja Dokazatelstva k izjasneniju istoriji slavenskih narodov (1795) Jovana Rajića Pomenuta tragedija je prerada drame Emanuela Kozačinskog, koju je Rajić kao đak gledao i prepisivao, a u starosti preradio i udesio za igru prema svojim nazorima, sasvim u duhu i ruhu srednjovekovnih misterija i mirakula, u kojima se, u doba renesanse, na čudan način prepleće hrišćanski moral sa grčkom mitologijom. To je jedini moralitet u srpskoj književnosti. — Boj zmaja s orlovi je Rajićevo najknjiževnije delo. To je alegorijska istorijska pesma o ratu Rusije i Austrije (orlovi) protiv Turske (zmaj) 1788—1790. Pesma je prožeta rodoljubljem i hrišćanskim osećanjima i pisana dosta čistim narodnim jezikom. Odabrana dela Istorija u četiri toma:[1] Raičъ, Іoannъ (1794a). Istorія raznыhъ slavenskihъ narodovъ naipače Bolgarъ, Horvatovъ, i Serbovъ. 1. Vъ Vїennѣ: Vъ Slavenno-Serbskoй, Valahїiskoй i Vostočnыhъ яzыkovъ Privileg. Tѵpografїй. Raičъ, Іoannъ (1794b). Istorія raznыhъ slavenskihъ narodovъ naipače Bolgarъ, Horvatovъ, i Serbovъ. 2. Vъ Vїennѣ: Vъ Slavenno-Serbskoй, Valahїiskoй i Vostočnыhъ яzыkovъ Privileg. Tѵpografїй. Raičъ, Іoannъ (1794c). Istorія raznыhъ slavenskihъ narodovъ naipače Bolgarъ, Horvatovъ, i Serbovъ. 3. Vъ Vїennѣ: Vъ Slavenno-Serbskoй, Valahїiskoй i Vostočnыhъ яzыkovъ Privileg. Tѵpografїй. Raičъ, Іoannъ (1795). Istorія raznыhъ slavenskihъ narodovъ naipače Bolgarъ, Horvatovъ, i Serbovъ. 4. Vъ Vїennѣ: Vъ Slavenno-Serbskoй, Valahїiskoй i Vostočnыhъ яzыkovъ Privileg. Tѵpografїй.

U dobrom stanju! Korica malo ostecena na ivicama rikne, nista strasno, ostalo u dobrom i urednom stanju! Konstantin Jozef Jireček (češ. Konstantin Josef Jireček; Beč, 24. jul 1854 — Beč, 10. januar 1918) bio je češki istoričar i univerzitetski profesor. Svoj rad je posvetio izučavanju do tada malo poznate prošlosti balkanskih država i naroda, naročito Bugara i Srba. Za poziv istoričara, prema porodičnoj tradiciji Jirečeka i Šafarika se opredelio i spremao još od rane mladosti. U nauku ga je uveo Đuro Daničić. Kao gimnazijalac i student je objavio niz prikaza iz književnosti južnoslovenskih naroda. U Pragu je studirao istoriju, geografiju i filologiju. Doktorskom disertacijom „Istorija bugarskog naroda” (1876), stekao je svetsku slavu. Posebno ga je zanimalo arhivsko istraživanje. Izučavao je i prikupljao izvornu građu u dalmatinskim arhivima, naročito Dubrovnika, na čije je bogatstvo prvi skrenuo pažnju, kao i po Kneževini Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji. U periodu 1879—1884. unapredio je prosvetnu politiku u obnovljenoj Bugarskoj, obavljajući više dužnosti u Ministarstvu prosvete te zemlje. Na Univerzitetu u Pragu radio kao docent za geografiju i istoriju jugoistočne Evrope (1878—1879) i kao profesor opšte istorije, s osobitim obzirom na istoriju Slovena i istoriju Balkana (1884—1893). Na Univerzitetu u Beču, gde je na inicijativu Vatroslava Jagića vodio novoformiranu katedru za slovensku filologiju i nauku o starinama (1893–1918), između ostalih, studenti su mi bili poznati srpski istoričari Jovan Radonić, Stanoje Stanojević i Vladimir Ćorović. Njegovo životno delo „Istorija Srba”, o političkoj i kulturnoj prošlosti Srba do 1537, rezultat višedecenijskih istraživanja, započeo je 1901, ali zbog obaveza, bolesti i prerane smrti nije uspeo da završi i objedini. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, dovršili su ga i dopunili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić. Rođen je 24. jula 1854. u Beču, od majke Božene, ćerke velikog slaviste i začetnika srpske književne istorije Pavla Josifa Šafarika i oca Josifa, istoričara književnosti. Stric Hermenegild mu je bio istoričar prava. Obe roditeljske porodice su pored širokih naučnih interesovanja bile i dubokih slovenskih osećanja, posebno su ih zanimali Južni Sloveni.[1] Još kao dečak, zbog velike brzine razmišljanja i znanja, važio je za „čudo od deteta”. Osnovnu školu i gimnaziju je završio privatno.[1] Kao slabunjavo, jedino muško dete u porodici, čuvan i zaklanjan, u detinjstvu je bio usamljen, povučen u sebe i okružen odraslima.[1] Još u ranoj mladosti se opredelio i spremao za budući poziv. Nije slučajno veoma rano pokazao interesovanje za malo poznatu prošlost balkanskih naroda i država. U tom pravcu usmeravala ga je porodična tradicija, a u nauku ga je uveo Đuro Daničić, čuveni srpski filolog, kod koga je učio osnovnu školu.[2] Kao đak starijih razreda gimnazije objavio je niz prikaza iz književnosti južnoslovenskih naroda, a 1872. je objavio „Bibliografiju moderne bugarske literature (1806—1870)”, i ako je te godine tek počeo da studira.[1] Na Univerzitetu u Pragu je studirao istoriju, geografiju i filologiju (1872—1875). Profesori na univerzitetu su imali slab uticaj na pravac i način njegovog rada, jer je on na studije došao kao već oformljena ličnost, sa tačno određenim planom rada. Tokom studija je izrađivao pregledne referate o delima iz južnoslovenske književnosti.[3] Kao student je izdao „Tipik svetog Save za manastir Studenicu” (1874). Iste godine je posetio majčinog brata od strica Janka Šafarika u Beogradu. Tom prilikom je obišao dobar deo Srbije, na osnovu čega je iduće godine objavio putopis, u listu „Osvĕta”, kome je ostao veran saradnik. Nakon obilaska Srbije, pokazao je veće interesovanje za bugarsku istoriju, koja je do tada bila manje proučavana od srpske Sa iznenađenjem i pohvalama primljena mu je doktorska disertacija „Istorija bugarskog naroda” (češ. Dejini naroda bulhareskeho), objavljena 1876, kada je imao samo 22 godine. Iste godine je disertaciju preveo i objavio na nemačkom jeziku, pod naslovom „Geschichte der Bulgarren”.[3] Drugo izdanje na ruskom jeziku je sam ispravio i dopunio. Istoriju bugarskog naroda je za srpski jezik priredio Milan Savić i objavio u listu „Zastava”, krajem 1876. i početkom 1877, a naredne godine i kao zasebnu knjigu pod naslovom „Istorija bugarskog naroda do propasti države mu”.[3] Obimnom habilitacionom studijom „Vojna cesta od Beograda za Carigrad i balkanski klanci” (nem. Die Hee1-strasse von Belgrad nach Constatinopel und die Ba1kanpässe), koju je izradio 1877.[4] je stekao zvanje docenta za geografiju i istoriju jugoistočne Evrope Univerziteta u Pragu. Predavanja je počeo da drži zimskog semestra 1878/79, ali nije bio zadovoljan atmosferom, zbog političkih polemika između Čeha i Nemaca, kao i oko autentičnosti Kraledvorskog rukopisa Jozefa Linda i Zelenogorskog rukopisa Vaclava Hanka, pa su mu putovanja i studije u dalmatinskim arhivima bila uteha.[5] U Dubrovačkom arhivu U skladu za zahtevima predmeta koji je izučavao, Jireček je nastavio istorijsko-geografska istraživanja, ali u njegovom radu nastala prekretnica kada je počeo da izučava izvornu građu u arhivima primorskih gradova, naročito Dubrovnika. Prvi je skrenuo pažnju na bogastvo Dubrovačkog arhiva.[4] Pored proučavanja odluka veća, pisama i uputstava on je sistematski ispisivao građu serija nastalih iz poslovnih odnosa. Studija iz 1879. „Trgovački putevi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem veku” (nem. Die Handelstrassen und Bergwerke van Serbien und Bosnien wiihrellld des MittelaIters) bila je prvi značajni plod rada u Dubrovačkom arhivu. Jedno od značajnijih otkrića u Dubrovačkom arhivu bio je ugovor koji je Stefan Prvovenčani sklopio s Dubrovnikom (1215—1219).[5] Građa iz arhiva poslužila mu je i za iscrpnu raspravu „Srpski car Uroš, kralj Vukašin i Dubrovčani”, kojom je neposredno doprineo pobedi kritičkog pravca u srpskoj istoriografiji. Rad u Bugarskoj Rad na Univerzitetu u Pragu prekinuo je odlaskom u Bugarsku, gde je na inicijativu Marina Drinova pozvan da pomogne u postavljanju temelja prosvetne politike zemlje.[5] Postavljen je za generalnog sekretara Ministarstva prosvete (1879—1881), zatim ministra prosvete (1881—1882) i predsednika Prosvetnog saveta do 1884.[2] Mada je kasnije svoj život i rad u Bugarskoj smatrao izgubljenim vremenom, ipak je uspeo da proširi svoja znanja o Balkanskom poluostrvu, koja su mu koristila u daljem naučnom radu. Osim toga, svojim radom je doprineo podizanju bugarske prosvete, posebno podizanjem i otvaranjem osnovnih i srednjih škola, po planovima koje je on izradio.[6] Mada je došlo do kratkog zastoja u njegovim arhivskim istraživanjima, za vreme godišnjih odmora je putovao po Kneževini Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji, proučavao starine i prikupljao građu.[2] Iz ovog doba je njegov „Dnevnik”, koji danas ima izvornu vrednost. Izvornu vrednost imaju i njegovi putopisi „Cesty po Bulharsku” (1888). Bojeći se da će potpuno zapustiti arhivski rad, jer je izgubio vezu sa društvenim i naučnim životom u Evropi, a osećajući se nelagodno i zbog stava Bugara prema strancima u državnoj službi, ali i zbog političke nesigurnosti, posebno zbog sukoba oko Istočne Rumelije, odlučio je da napusti Bugarsku.[7] Profesor u Pragu i Beču Univerzitetsku karijeru nastavio je 1884. u Pragu, kao profesor za opštu istoriju, s osobitim obzirom na istoriju Slovena i istoriju Balkana.[2] Međutim, ponovo se nije dobro osećao na ovom mestu, posebno zbog rasprava oko Kraledvorskog, Zelenogorskog rukopisa, gde su veliki udarci padali upravo po njegovom ocu, koji je 1888. umro. Nije bio zadovoljan ni đacima, koji nisu pokazivali interesovanje za njegova predavanja iz istorije, pa je utehu nalazio u kabinetskim istraživanjima i putovanjima, te obrađivanju i objavljivanju radova na osnovu građe koju je doneo iz Bugarskoj, a zatim se vratio ispitivanju zapadnog Balkana, te istoriji Srba i Dubrovnika. [8] Na poziv Vatroslava Jagića je prešao na Univerzitetu u Beču, gde je prihvatio novoformiranu katedru za slovensku filologiju i nauku o starinama,[2] Predavanja je počeo da drži od letnjeg semestra 1893.[9] Kod njega su se školovali poznati istoričari Jovan Radonić, Stanoje Stanojević i Vladimir Ćorović. Dalji naučni rad Jirečeku je, međutim, više odgovarao istraživački i arhivski rad. U Dubrovačkom arhivu sistematski je sakupljao građu za okolne zemlje, ali se odužio i ovom gradu. Pisao je o dubrovačkoj književnosti, dubrovačkoj kancelariji, granicama,[2] a krcata je podacima i njegova akademska beseda „Važnost Dubrovnika u trgovačkoj istoriji srednjeg veka” (1899). Istraživanjem u arhivama primorskih gradova priredio je i zbirku dokumenata pod nazivom „Spomenici srpski” (1890), kojom je dopunio izdanja Franca Miklošiča i Mede Pucića. Pojava drugog izdanja Dušanovog zakonika koje je priredio Stojan Novaković podstakla je Jirečeka da napiše studiju „Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stefan Dušan” (1900). Velike serije Dubrovačkog arhiva su posle pada Dubrovačke republike pod austrijsku vlast prenete u državni arhiv u Beču. Na njegov predlog, veći deo građe je 1895. vraćen u Dubrovnik.[10][a] Iz ovog svakako najplodnijeg perioda njegovog stvaralaštva izdvajaju se dela o daljoj prošlosti Balkana: Hrišćanski element u topografskoj nomenklaturi balkanskih zemalja i Romani u gradovima Dalmacije tokom srednjeg veka. U vreme stvaranja albanske države objavio je nekoliko radova o gradovima Draču, Skadru i Valoni, a u pregledu „Albanija u prošlosti” (1914) obradio je period turske vlasti na toj teritoriji. Zajedno sa Milanom Šuflajem i Lajošem Talocijem priredio je izdanje „Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia I-II” izdatog 1913. Istorija Srba Dugogodišnji rad i raznovrsne studije omogućile su Jirečeku da sintetički obradi dalju prošlost Srba. Prihvatajući 1901. poziv da za kolekciju „Opšta istorija država” (nem. Allgemeine Staatengeschichte) napiše „Istoriju Srba” (nem. Geschichte der Serbe), Jireček je dobio priliku da zaokruži svoj višedecenijski rad i životno delo. Prva knjiga, koja opisuje period do Maričke bitke pojavila se tek 1911. Drugu knjigu, period do 1537. nije uspeo da dovrši. Uporedo na delu „Istorija Srba”, radio je na delu „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” (nem. Staat und GeselllSchaft im mittelalterlichen Serbien). Zbog mnogobrojnih obaveza, bolesti i prerane smrti ni ovaj poduhvat nije uspeo da privede kraju. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, oba dela su završili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić.[2] „Istoriju Srba” je odmah preveo Jovan Radonić, uz nekoliko manjih dopuna i ispravki u odnosu na nemački original.[11] Drugo izdanje (1952) Jovan Radonić je dopunio novijom bibliografijom. I u kasnijim mnogobrojnim izdanjima unošene su izvesne prepravke i popravke. Ovim delom Jireček je doprineo pobedi kritičke škole u srpskoj istorijskoj nauci. Zbog skučenog prostora na koji ga je obavezao izdavač, Jireček se mimo svoje želje pretežno ograničio na političku istoriju. Zato je u delu „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” pisao o privredi, društvu i unutrašnjem uređenju. Zbog nagomilanih obaveza i bolesti rad na ovim delima se odužio. Prva knjiga istorije Srba pojavila se 1911. a prva knjiga Države i društva u srednjovekovnoj Srbiji u izdanju Bečke akademije nauka 1912. godine. Smrt je sprečila Jirečeka da završi rad na ovim sintezama. Delo „Istorija Srba” doveo je do 1537. godine, a delo „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” do 1459. godine, iako je hteo da obradi srpsku prošlost sve do novijih vremena. Kao najbolji poznavalac srednjovekovne prošlosti balkanskih naroda, Jireček je srpsku istoriju stavio u kontekst međunarodnih zbivanja. Svi balkanski narodi i države dobili su odgovarajući prostor u „Istoriji Srba”. Za prelomne trenutke srpske prošlosti uzeo je Maričku bitku (1371) i smrt Pavla Bakića (1537), poslednjeg srpskog titularnog despota u južnoj Ugarskoj. Maričku bitku kao prelomnu tačku nije prihvatio Vladimir Ćorović, ali je ona opšte prihvaćena u savremenoj istoriografiji. Maričkom bitkom završava se prvi tom „Istorije srpskog naroda ”u izdanju Srpske književne zadruge. Smrt Pavla Bakića je hronološka odrednica formalne a ne suštinske prirode, čak kada se uzme u obzir da je nakon pada Budima 1541. teritorija srpske države ostala vek i po u dubokoj unutrašnjosti evropskog dela Osmanskog carstva. Jovan Radonić je 1952. priredio drugo izdanje podelivši istoriju Srba na dve knjige: političku istoriju do 1537. i kulturnu istoriju do iste godine. Prema tome, kao druga knjiga „Istorije Srba” objavljeno je delo „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji”. Radonićeve dopune označene su uglastim zagradama. „Istorija Srba” sastoji se od pet većih celina: Predslovensko doba; Sloveni naseljavaju Ilirik; Srbi u ranijem Srednjem veku; Srbija velika sila na Balkanu poluostrvu pod potomcima Stefana Nemanje; Srednjovekovna Srbija u borbi protiv Turaka (1371—1459) U drugom sintetičkom delu „Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji” ne drži se hronološke, već tematske podele: Period Nemanjića (1171—1371) Unutrašnje prilike u doba despota oko 1389-1459 Prevod Jovana Radonića ima izvornu vrednost originala. Po odobrenju Jirečeka Radonić je knjigu prevodio u toku štampanja sa tek otisnutih tabaka. Jireček je ne samo pregledao srpski prevod, nego ga je i poredio rečenicu po rečenicu sa originalom. U predgovoru „Istorije Srba” Jireček ističe nekoliko saznanja. Od doseljenja Srbi su bili i ostali znatan narod na Balkanskom poluostrvu. Njihova prošlost povezana je sa Vizantijom i Osmanlijama. Kao verne pristalice pravoslavne crkve i njen najistureniji deo na severozapadu, Srbi su se graničili sa rimskom crkvom i patarenskom sektom u Bosni. Propast srpske države imao je za posledicu i etničke promene. Seobe na sever i severozapad znatno su oslabile srpski element u unutrašnjosti poluostrva, u današnjoj Staroj Srbiji.

SIMA BEGOVIĆ LOGOR BANJICA 1941-1944 Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd; Marketing-pres, Beograd Godina - 1989 400 + 358 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Stradanja i otpori ISBN - 86-7403-29-7 86-7403-030-0 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor DANI OSNIVANJA LOGORA NA BANJICI UVOD USPOSTAVLJANJE NEMAČKE OKUPACIONE UPRAVE I OTVARANJE LOGORA NA BANJICI Hapšenja, mučenja i upućivanja u logor Gestapo Zlostavljanje uhapšenika Logorska uprava Brojno stanje logora, sastavi i kategorizacija zatočenika ZATOČENICI PREMA ZANIMANJU Pretpostavke o klasno-socijalnoj strukturi ODMAZDE I GENOCID PRAVI CILJ POSTOJANJA LOGORA NA BANJICI PRISTALICE NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA U LOGORU NA BANJICI GODINA 1941 Preventivci prvi zatočenici Pohapšeni učesnici u diverzantskim i saboterskim akcijama Eksplozije mina Omladinci zatočeni zbog saboterskih akcija Okupacioni listovi i automobili u plamenu `Atentatori` u logorskom krugu Otmice banjičkih zatočenika Pad i deportovanje u Banjički logor članova prvog okupacijskog Mesnog komiteta KPJ za Beograd Uhapšenici iz Banata u Banjičkom logoru Hapšenje intelektualaca PARTIZANI U LOGORU NA BANJICI GODINA 1942. Nove grupe partizana Policijski prodori u partijska rukovodstva i organizacije Deportovanje beogradskih pozadinskih radnika na Banjicu Velika prolećna hapšenja beogradskih komunista 1942. godine. Pad Drugog okupacijskog Mesnog komiteta KPJ za Beograd Jesenja hapšenja u Beogradu 1942. godine: Kobni tragovi jed- nog atentata Pad mesnog komiteta u Valjevu Policijske hajke u istočnoj Srbiji Hapšenja u vračarskom, posavskom i kosmajskom srezu GODINA 1943. Pad trećeg Mesnog komiteta u Beogradu Cutljiva Ljubica Čobanović i druge žene Lažne isprave Spor Bećarevića i Vujkovića zbog jednog puštanja Nove agitacione grupe Pojedinci raznih profila Partizanski punkt u Umci Kobni geštetner Pad Okružnog komiteta za Kraljevo Snažna skojevska organizacija u Vrnjačkoj Banji Iz mitrovačkog zatvora u logor na Banjici. Novopazarski rodoljubi Transport iz Bele Palanke Pad Okružnog komiteta za Čačak Zemunica u selu Vapa Požarevački usponi i padovi Seoske partizanske desetine Paljenje opštinskih arhiva u Kovačevcu, Koraćici i Pružatovcu Nepokorni vaspitanici Leskovčani pred logorskom kapijom U Ljotićevom leglu Od podnožja Bagdale do prilaza Avali GODINA 1944. Poslednje grupe partizana Partizani iz drugih krajeva Jugoslavije Poslednji Kragujevčani u logoru Pismo pred streljanje Pad Mesnog komiteta u Aranđelovcu Šabački pregaoci. Komunistički zavet iz policijske arhive... Obrenovački đaci i radnici Velika hapšenja beogradskih rodoljuba u jesen 1943. i na pragu 1944. godine Sklonište partijske tehnike u Lastinoj ulici. Ponovni pokušaj aktiviranja radio-stanice Skloništa u Šumadijskoj i Mokroluškoj ulici Registar ličnih imena OSTALE GRUPE BANJIČKIH ZATOČENIKA Pristalice ravnogorskog pokreta u Banjičkom logoru Genocid prema Jevrejima i Romima Taoci Lica uhvaćena u racijama Dirisovci (žitari) Kriminalci NACIONALNI SASTAV BANJIČKIH ZATOČENIKA Jugoslovenski internacionalni karakter logora Jugoslovenski narodi i narodnosti Stranci u Banjičkom logoru Dolazak ŽIVOT I SMRT BANJIČKIH ZATOČENIKA Raspored po sobama Pljačka zatočenika i njihovih porodica Higijenske prilike Logorska ambulanta Ishrana Logorski režim Pogubljenja zatočenika Stratište u Jajincima Streljanje u Marinkovoj bari i na Novom groblju Streljanje izvan Beograda Broj streljanih zatočenika Značajnije odmazde Streljanje u Skeli: 15. avgusta 1941. godine Martovske odmazde 1942. godine Majske odmazde 1943. godine 11. septembar 1944. godine Prozivke i odgovori Otpor teroru Političke aktivnosti Organizovano slanje paketa. Veze s gradom Kulturni život Pesme pevane i spevane u logoru na Banjici Rukotvorine i razonoda Likovno stvaralaštvo Logorska radionica Radovi izvan logora i bekstva s radova Bekstva s radova Uklanjanje tragova zločina Transporti iz Banjičkog logora Poslednji dani i rasformiranje logora Prilozi Registar ličnih imena `U knjizi Logor na Banjici opisuje se na osnovu postojeće literature, arhivske građe i sećanja mnogobrojnih zatočenika hapšenja, život, stradanja i otpor konfiniranih lica. Prvi deo publikacije obrađuje istorijski trenutak u kome je fašistički okupator doneo odluku o osnivanju logora na Banjici. Iznose se podaci okupacionom režimu, hapšenjima i mučenjima uhapšenika, logorskoj upravi, brojnom stanju, sastavu i kategorizaciji zatočenika i neprijateljskim odmazdama, u kojima se ogleda genocidni karakter logora. Najveći prostor u knjizi posvećen je pristalicama narodnooslobodilačkog pokreta u banjičkom zatočeništvu. Hronološki se prati njihovo sprovođenje u logor od preventivno uhapšenih komunista u julu 1941. godine, boraca uhvaćenih prilikom borbenih akcija u gradovima, pre svega Beogradu, konfiniranja velike grupe profesora Beogradskog univerziteta i članova Srpske akademije nauka, zarobljenih i konfiniranih partizana u ustaničkoj 1941. godini; članova partijskih rukovodstava u raznim krajevima i gradovima okupirane Srbije, do rodoljuba raznih političkih profila, koji se nisu mirili sa okupacijom, antifašistički opredeljenih, koji su hvatani i zatvarani sve do poslednjih dana pred oslobođenje Beograda. Poslednje poglavlje posvećeno je logorskom režimu, higijenskim prilikama i ishrani, streljanjima i odmazdama, a pre svega otporu banjičkih zatočenika teroru, njihovom neuništivom slobodoljublju, moralnoj čvrstini, nastojanju da uprkos atmosferi umiranja, gladovanja i muka neguju međusobno druželjublje, suprotstave fašističkoj ideologiji moralne vrednosti drukčijeg sveta, zasnovanog na slobodi demokratiji i ljudskom dostojanstvu.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Milan Aćimović Gojko Babić Miloš Bajić Bora Baruh Božidar Boško Bečarević Obrad Belić Mihailo Mika Blagojević Dušan Bogdanović Boško Bećarović Franc Beme Josip Benković Vasilije Buha Branko Bulat Jelena Ćetković Radomir Čarapić Tenko Dalović Đurđelina Đuka Dinić Tanasije Dinić Lazar Dožić Đura Dukić Božidar Buđoni Đorđević Milorad Đorđević Momčilo Damnjanović Stefan Đelineo Žarko Fogaroš Vili Fridrih Radomir Gerić Velibor Gligorić Sergije Golubijev Radan Grujičić Nikola Gubarev Vencelsav Glišić Radovan Gudelj Hans Helm Hajnrih Himler Adolf Hitler Mihajlo Ilić Anka Jandrijević Branisla Brana Jovanović Dragi Dušan Žuća Mira Jaza Jovanović Miroslav Jovanović Paula Jurak Janko Janković Dragoljub Jovanović Dragomir Jovanović Duško Milorad Herbert Jung Kajtel Danka Karišić Bajić Milan Lala Kobiljski Đorđe Kosmajac Karl Kraus Lotar Muharem Kreso Nevenka Karakašević Sergej Kompanjec Peter Kriger Anka Kumandi Janko Lisjak Dragomir Lončarević Dimitrije Ljotić Đuro Mađerčić August Majsner Dragoslav Draža Marković Milan Marković Saša Živan Živa Milić Martinović Jelena Matić Miloš Mrša Matijević Dragoljub Draža Mihailović Stevan Milanko Vera Miletić Radomir Milutinović Branko Bliher Mišković Dragoljub Čitko Mitrović Ratko Šilja Mitrović Vukica Šunja Mitorićv Habuš Ivanka Muačević Živko Mađaervić August Majsner Zagorka Zaga Malivuk Filip Marjanović Danilo Maselša Milomir Mićina Mićić Mileta Milovanović Vukica Šunja Mitrović Ivanka Nedić Milan Nedić Blagoje Nešković Miodrag Nikolić Stanica Načević Petar Nikezić Mirko Ognjenović Ilija Paranos Aleksandar Pavlović Darinka Pavlović Milorad Petrović Vojislav Petrović Dragoljub Popović Jovan Đuro Paripović Vladislav Pavlović Stipe Pekić Olga Petrov Voja Petrović Bukić Pijade Nada Oklobdžija Aleksandar Ranković Petar Ristić Radmila Rajković Dobrila Rastovac Slobodan Sekulić Stanislav Crni Sremčević Vasilija Stamenković Petar Subotić Radivoj Sinđelić Božidar Stamenković Nada Stanić Siniša Stanković Svetomir Sveta Stojanović Velinka Sujić Johanides Emanuel Šefer Stevan Šterić Josip Broz Tito Mirko Tomić Harold Turner Jovan Jova Todorović Milan Trifunović Voja Tutunović Svotozar Vuzković Dušan Veličković Mato Vidaković Adela Vranić Šinko Vojislav Vučković Svetozar Vujković Obrad Zalad Čeda Živadinović Vladan Žeravčević

Nova, nekorišćena Udžbenik za Tita : Kominterna i pripreme partizanskog rata u Evropi / priređivači Aleksej Timofejev, Milana Živanović Jezik srpski Godina 2018 Institut za noviju istoriju Srbije, 2018 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 527 str. : tabele ; 24 cm Biblioteka Studije i monografije / Institut za noviju istoriju Srbije ; knj. br. 107 Tiraž 300 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 124-135. Predmetne odrednice Gerilski rat -- Evropa -- 19v-20v -- Istorijska građa Partizansko ratovanje -- Evropa -- 20v -- Istorijska građa Knjiga Udžbenik za Tita: Kominterna i pripreme partizanskog rata u Evropi predstavlja značajan doprinos poznavanju istorijskih tokova koji su obeležili ne samo međuratni period naše istorije. Monografska studija i do skora poverljiva dokumenta u Prilogu pružaju priliku istraživačima, kao i široj zainteresovanoj publici da bolje upoznaju segmente srpske, a i balkanske istorije pomenutog perioda. Knjiga je veoma korisna i za bolje razumevanje kasnijeg (ratnog) perioda, u smislu pružanja (traženja) odgovora na prirodu konflikta u Jugoslaviji 1941–1945. između jedinica NOVJ i JVuO. Novo svetlo knjiga baca na diskusije o tome da li se 1941–1945. u Srbiji radilo o spontanom građanskom ratu koji je nastao sekundarno na margini opštenarodnog otpora okupatoru. S druge 220 strane, ona može da pobije i tvrdnje pojedinih autora o tome da je vrhuška partizanskog pokreta bila neuka ili samonikla u poređenju sa njihovim visokoškolovanim protivnicima. Autori su utemeljili činjenicu o tome da su lideri KPJ već uoči izbijanja Dtugog svetskog rata bili pripremljeni za partizansko ratovanje (čak i bolje nego što su za ovu specifičnu granu vojne nauke bili spremni generalštapski oficiri Kraljevine Jugoslavije), a imali su i jasno zactran cilj – pretvaranje imperijalističkog sukoba u građanski rat i pobedu u neizbežnoj oružanoj borbi za vlast. Marija GOLUBOVIĆ ********** Knjiga se sastoji od uvodne monografske studije „Tajne škole Kominterne“ i niza od 35 dokumenata iz Ruskog arhiva za društveno-političku istoriju (RGASPI) koji se nalaze u Fondu Izvršnog komiteta Komunističke internacionale (f. 495). Dokumenta su prema svom sadržaju i geografskoj odrednici grupisana u šest priloga: (1) Materijali korišćeni u nastavi; (2) Organizacija vojno-partizanske nastave; (3) Troškovi, oprema i statistika vojno-partizanskih kurseva IK KI; (4) Primer antimilitarističkog rada komunističke partije na Balkanu. Bugarska; (5) Primer antimilitarističkog rada komunističke partije na Balkanu. Grčka; (6) Primer antimilitarističkog rada komunističke partije na Balkanu. Jugoslavija. Autor uvodne monografske studije i stručnih komentara je Aleksej Timofejev, dok je dokumenta prevela i priredila za objavljivanje Milana Živanović. Dokumenta su, po rečima autora, prevođena tako da se sačuva „specifičan, arhaičan i donekle rogobatan stil dokumenata, nastalih na ruskom jeziku kao nezvaničnom službenom jeziku Kominterne“, čime je odista i očuvan duh vremena u kojem su nastala. Uvodna monografska studija „Tajne škole Kominterne“ sastoji se od sedam potpoglavlja – Uvodna razmatranja, Srpske tradicije četničkog ratovanja pre Drugog svetskog rata, Organizacija i priprema partizanskog rata u Rusiji do početka Drugog svetskog rata, Uloga Kominterne u organizaciji i pripremi partizanskog rata, Školovanje i priprema jugoslovenskog partizanskog kadra do početka Drugog svetskog rata i Istoriografija o odnosima Kominterne i Komunističke partije Jugoslavije, Beleške o dokumentima iz Priloga, te spiska literature i spiska skraćenica. Sadržaj uvodne studije predstavlja dobro osmišljeno, dosledno i celovito upoznavanje sa temom kojom se bave dokumenta iz priloga ove knjige. Na početku je odmah pojašnjeno značenje termina partizanski rat, a potom je izložen kratak istorijat ovakvog vida borbe koji nam ukazuje na činjenicu da ona uopšte ne predstavlja novinu sredine XX veka, već se prapočeci, prema rečima autora, mogu uočiti još u Tridesetogodišnjem ratu (1618– 1648), uz dalji razvoj ovog fenomena u XIX i početkom XX veka. U srpskoj tradiciji, ovakav vid borbe, koji se razvijao usled viševekovnog života pod osmanskom vlašću, bio je prisutan kod uskočkog i hajdučkog ratovanja.

Karakteristike Tip Digitalni budilnik Oblici Pravougaonik Boja proizvoda Srebrno Uklj./Isklj. dugme Alarm Funkcija alarma Zvučni signal Indikator datuma Kompatibilni proizvodi iPhone X/XS/XR, iPhone 8, Galaxy S8/S7/S6 Displej Tip ekrana LCD Ekran u boji Deklaracija Model Gembird (DAC-WPC-01-S) digitalni sat+alarm sa bezičnim punjenjem telefona sivi Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik GEMBIRD DOO BEOGRAD Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Gembird (DAC-WPC-01-S) digitalni sat+alarm sa bezičnim punjenjem telefona sivi 2.499 RSD MP cena (0) Gembird (CC-USB2B-AMCM-2M-BW) kabl USB (muški) na tip-C (muški) 2m crni 649 RSD MP cena (0) D-Link DGS-1210-28MP/E switch 24-portni 107.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 96.599 RSD (0) Ecg ICM 1253 ledomat 12kg 21.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.399 RSD (0) Samsung NZ64N7757GK/E2 ugradna ploča 101.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 91.290 RSD (0) Gembird (19C-CM2) sistem za upravljanje kablovima 1U/19" 1.499 RSD MP cena (0) Kingston 128GB DataTraveler (DT80M/128GB) USB flash memorija crno-plava 1.999 RSD MP cena (0) Socomec NeTYS PE NPE-0650 UPS uređaj 650VA/360W line-interactive 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Celly tpu futrola shock za iphone xs max u plavoj boji 1.399 RSD MP cena (0) Mercusys MR80X v2 AX3000 Dual-Band Wi-Fi 6 ruter 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Manfrotto MFXLC72 Xume poklopac objektiva 72mm 1.499 RSD MP cena (0) Samsung Galaxy A35 6/128GB plavi mobilni 6.6" Octa Core Exynos 1380 6GB 128GB 50Mpx+8Mpx+5Mpx Dual Sim 49.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.999 RSD (0) Sencor SBL 2211GR blender 500W 5.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.699 RSD (0) Hama (20090) CAT.6 beli mrežni UTP kabl 10m 1.199 RSD MP cena (0) Xprint (C9732A) zamenski toner za HP štampače 5500/5550 žuti 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) S-BOX HDMI spliter HDMI (ženski) na 2 HDMI (ženska) porta 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) Nillkin Scrub Pro zelena zaštitna maska za telefon Samsung S908B Galaxy S22 Ultra 5G 2.399 RSD MP cena (0) SanDisk 64GB Ultra Curve (SDCZ550-064G-G46) USB 3.2 flash memorija crni 2.499 RSD MP cena (2) Logitech M235 bežični optički miš 1000dpi crveni 3.799 RSD MP cena (1) Samsung LU32R590CWPXEN VA zakrivljeni monitor 31.5" 49.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.199 RSD (5) Hama MW-400 (182627) bežični optički miš 1600dpi sivi 1.299 RSD MP cena (0) Manfrotto set MK055XPRO3-BHQ2 Alu 3 SEC Kit Ball Head tripod stativ 47.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.490 RSD (0) Electronic Arts (Switch) Plants vs Zombies - Battle for Neighborville Complete Edition igrica 3.999 RSD MP cena (0) Gembird (CCAP-444L-6) kabl 3.5mm (muški) na 3.5mm ugaoni (muški) 1.8m crni 499 RSD MP cena (0) LDNIO A1306Q (86815) kućni punjač USB 3.0 sa Tip C kablom beli 1.699 RSD MP cena (0) Halnziye HY-T1 (303-0015) termalna pasta 2g 699 RSD MP cena (1) Remax TipC slušalice bubice crne 999 RSD MP cena (0) Krups XS5300 komplet za održavanje espreso aparata 4.999 RSD MP cena (0) Joypad (94033) Dual Shock providni beli bežični gamepad za PS4 3.999 RSD MP cena (0) UGD Joker K27 (CAS02324) crno gejmersko kućište 3.799 RSD MP cena (0) Gembird (CCB-mUSB2B-AMCM-6-S) kabl USB A (muški) na Tip-C (muški) 1.8m sivi 699 RSD MP cena (0) Logitech Zone Wired (981-000870) slušalice sa mikrofonom crne 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Caso Cafe Crema One aparat za kafu 65.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 58.990 RSD (0) Gembird PLA narandžasti Filament za 3D štampač 1.75mm 1000gr 2.699 RSD MP cena (0) Tesy CN 06 140 EA CLOUD AS W panelni radijator 1400W 28.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.799 RSD (5) S-BOX FS400 Nosac za TV Pokretni 37-70" do 40Kg 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Gembird MUSWB-6B-01 bežični optički miš 1600dpi crni 899 RSD MP cena (1) Seagate 500GB 2.5" (ST500VT000) eksterni hard disk providni 4.499 RSD MP cena (0) Secomp S1700-250 mrežni kabl Cat6 0.5m UTP beli 399 RSD MP cena (0) Epson (T44Q4) kertridž za Epson štampače SC-P7500,SC-P9500 žuti 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Philips (B35) LED sijalica E14 5W 2700K 279 RSD MP cena (0) Acer QG240YH3Bbix (UM.QQ0EE.301) VA gejmerski monitor 23.8" 14.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.199 RSD (0) Lenovo H402-1 RGB gejemerske slušalice crne 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (0) 3G Carbon fiber zaštitna maska za Samsung A032F Galaxy A03 Core crna 449 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL206PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za Galaxy S22+ 2.299 RSD MP cena (0) 3G Print Skin Blue Marble zaštitna maska za iPhone 14 799 RSD MP cena (0) Just In Case MIX430BK 2u1 Extra case MIX paket maski CRNI za Honor 90 Lite 1.499 RSD MP cena (0) Gigatech CP102 zglobni nosač za televizore 10-27" do 10kg 1.299 RSD MP cena (1) Tesla 65E635SUS Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 68.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.999 RSD (0) Gorenje DNE 8B mašina za sušenje veša kondezaciona 8 kg 46.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.499 RSD (0) S-BOX Kabl (916) kabl za punjač USB A (muški) na USB C (muški) 1.5m crni 1.199 RSD MP cena (4) Gorenje HBC807QB štapni mikser 800W 7.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.099 RSD (1) Bosch NDP-5512-Z30 IP nadzorna kamera 226.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 203.599 RSD (7) Mio MiVue C312 auto kamera za snimanje puta 2.0" 1080p 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) 3G Print Funny Cat silikonska zaštitna maska za Huawei Y70/Y70 Plus 699 RSD MP cena (0) Whirlpool OMK58HU1B ugradna rerna 41.176 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) 3G Hanman Canvas ORG crna preklopna futrola za iPhone 14 Pro Max 6.7 1.499 RSD MP cena (2) Genius SP-HF2800 BT zvučnici 2.0 crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Trust GXT415W ZIROX bele gejmerkse slušalice 2.990 RSD MP cena (0) 3G Skin mat crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 499 RSD MP cena (0) Fireshine Games (PS4) F1 Manager 2022 igrica 4.999 RSD MP cena (0) Dell OptiPlex 7010 SF (DES12394) kompjuter Intel Hexa Core i5 13500 8GB 256GB SSD Ubuntu 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (0) Kingston DDR4 64GB (2x32GB) 3600MHz Fury Renegade RGB XMP (KF436C18RB2AK2/64) memorija za desktop 24.362 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.925 RSD (0) CT 3200G kompjuter AMD Ryzen 3 3200G 8GB 256GB SSD Radeon Graphics 500W 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Asus NUC 11 Essential Kit NUC11ATKPE mini PC Intel Pentium Silver N6005 Intel UHD Graphics 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Gamdias Aura GK2 (AURAGK2WB) mehanička gejmerska tastatura crno bela 4.599 RSD MP cena (0) 3G Glass 2.5D full glue zaštitno staklo za Realme C30 crni 399 RSD MP cena (0) SanDisk Extreme CompactFlash (SDCFXSB-128G-G46) memorijska kartica 128GB 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) SanDisk Ultra SDSQUNR-032G memorijska kartica micro SDHC 32GB class 10 999 RSD MP cena (0) Belkin SOUNDFORM MINI (AUD002BTBK) crne bežične dečije slušalice 6.977 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.279 RSD (0) Teracell Flip Cover roze preklopna futrola za za telefon Samsung S901B Galaxy S22 5G 1.099 RSD MP cena (1) CT 5600 (35213) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 5600 16GB 1TB SSD Radeon RX7600 650W 107.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 96.999 RSD (0) Celly USBC2 kabl za telefon 2u1 USB C (muški) na UCB C/Lightning crni 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) Gabol Balance XP (16KG123422S) proširivi putni kofer (kabinski) 39.7-45L 2.7kg srebrni 13.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.199 RSD (6) LG OLED42C31LA Smart OLED TV 42" 4K Ultra HD DVB-T2 154.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.299 RSD (0) Yenkee YMS 003BK USB BASIC optički miš crni 699 RSD MP cena (0) 4Print CF230X/CRG051H zamenski toner 1.999 RSD MP cena (1) Logitech G PRO X 2 (981-001275) bežične gejmerske slušalice pink 49.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.599 RSD (3) Logitech gejmerske slušalice sa mikrofonom G335 bele 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 i 12 pro 3.599 RSD MP cena (4) Samsung UE50CU7172UXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 58.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.099 RSD (0) Logilink LPS271 beli produžni kabl sa nožnim prekidačem 6 utičnica 16A 230V 1.5m 5.499 RSD MP cena (6) S-BOX LCD900B Nosac za TV Zglobni 13-30" do 15Kg 1.799 RSD MP cena (1) Blaupunkt PP5.2CR radio sat 4.899 RSD MP cena (0) S-BOX MP 03 B crna podloga za miša 599 RSD MP cena (0) Bandai Namco (PS5) Elden Ring:Shadow of the Erdtree - Collectors Edition igrica 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD U pretprodaji od 24.02. do 21.06. (1) Wiko Y82 32GB tamno plavi mobilni 6.1" Octa Core Unisoc SC9863A 3GB 32GB 13Mpx Dual Sim 12.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.599 RSD (0) 3G Gentle Color (1119908) zaštitna maska za telefon iPhone 14 6.1" mint 599 RSD MP cena (0) Dowe 762 nosač za televizore tilt 37"- 75"do 50kg 1.299 RSD MP cena (0) Kingston DataTraveler microDuo 3.0 G2 (dtduo3g2/128gb) USB flash 128GB 3.2 Gen 1 (USB 3.0) 3.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.099 RSD (0) Asus TUF GAMING B760-PLUS WiFi matična ploča 30.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.699 RSD (0) 3G Puro ICON zaštitna maska za telefon Samsung A202F Galaxy A20e crna 2.999 RSD MP cena (4) Denver SW-152 crni pametni sat 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (4) Samsung EP-TA800-XBE kucni punjac za mobilne telefone USB Tip C crni 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (0) 3G Silikonska Print Skin Srbija zaštitna maskaza Samsung A136B/A047F Galaxy A13 5G/A04s 699 RSD MP cena (1) Asus PRIME A520M-K matična ploča 8.612 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.829 RSD (2) Samsung Galaxy A05s 4/64GB srebrni mobilni 6.7" Octa Core Snapdragon 680 4G 4GB 64GB 50Mpx+2Mpx+2Mpx Dual Sim 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) ZTE Blade A54 4/64GB sivi mobilni 6.6" Octa Core Unisoc SC9863A 4GB 64GB 13Mpx+0.08Mpx Dual Sim 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (3) Monka Guru G995W 26000dpi bežični gejmerski miš beli 12.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.599 RSD (1) Gembird GMB-500-12 napajanje 500W 1.699 RSD MP cena (0) Just In Case MAGPL110PR 2u1 Extra case MAG MIX PLUS paket maski LjUBIČASTI za iPhone 14 Pro 3.399 RSD MP cena (0) Be Quiet Shadow Wings 2 12 cm (BL089) ventilator za kućište belo 2.499 RSD MP cena (0) Gabol Zambia (16KG113447B) putni kofer 90l 3.9kg crni 18.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.799 RSD (0) Kingston 256GB DataTraveler Exodia M (DTXM/256GB) USB flash memorija zelena 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (2) Gigabyte GeForce GTX 1650 OC (GV-N1656OC-4GD) grafička kartica 4GB GDDR6 128bit 23.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.399 RSD (0) 3G Nano Silikon svetlo plava zaštitna maska iPhone 11 6.1 699 RSD MP cena (0) Warner Bros (PS4) LEGO DC Super Villains igrica 3.999 RSD MP cena (2) Xwave B Lucky (30636) bluetooth zvučnik crni 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (1) Tesla MX501WRB mikser sa posudom 500W 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Celly Splash vodootporna futrola za mobilne telefone do 6.2" pink 1.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 1.599 RSD (0) Haier HWD80-B14939-S mašina za pranje i sušenje 8kg/5kg 1400 obrtaja 109.400 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 92.990 RSD (5) S-BOX PLB114M nosač za TV fiksni 23"-55" do 45kg 2.499 RSD MP cena (0) Ardes ARM8P01 prenosni prečišćivač vazduha 4.469 RSD MP cena (0) Epson 115 plavo mastilo 2.599 RSD MP cena (4) HP M27fw (2H1A4AA) IPS monitor 27" 23.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.599 RSD (8) KitchenAid Classic KA5KEK1222EOB kuvalo za vodu crno 22.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.690 RSD (0) Nighthawk Interactive (PS4) Ghostbusters: Spirits Unleashed igrica 3.999 RSD MP cena (0) Teracell Giulietta providna zaštitna maska za Honor X7 499 RSD MP cena (1) Tefal PP1536 telesna vaga 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) Dahua IPC-HFW2831T-ZS-27135-S2 WDR IR Bullet IP nadzorna kamera 8Mpx 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Commel c390-203 noćno svetlo projektor sa motivom 0.7W 1.179 RSD MP cena (0) Urbanista SEOUL BT ljubičaste bežične slušalice bubice 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD

U dobrom stanju! Autor: Slađan Milosavljević Žanr: Udžbenici i priručnici Izdavač: Akademska misao ISBN: 978-86-7466-499-5 Broj strana: 544 Pismo: Ćirilica Povez: tvrdi Format: B5 Godina izdavanja: 2014 Rusija i „MIr” Strategija bezbednosti ruske federacije: geopolitički, energetski i vojni aspekt Moderno srpsko političko iskustvo, tj. istorija protekla dva veka, nedvosmisleno upućuje na zaključak da međunarodne okolnosti u okruženju direktno utiču ne samo na pravce delovanja srpskih političkih elita na spoljnom planu, već i na nastajanje i trajanje većine domaćih institucija: počev od samog imena/karaktera političke zajednice, pa sve do pravnih odluka, obrazovnih ili zdravstvenih ustanova i brojnih drugih zasebnih „javnih politika“. Doslovno ni jedna forma državnog života u Srbiji nije mogla nastati bez međunarodne podrške. To znači da je unutrašnji politički, ekonomski i svaki drugi život Srbije, kolikog god bio određivan delatnošću domaćih aktera, svagda odlučujuće determinisan interesima velikih sila, odnosno načinom na koji se oni realizuju. Dr Slađan Milosavljević je doktorirao na temi energetskog i vojnog aspekta strategije bezbednosti Ruske Federacije u kontekstu savremenog međunarodnog poretka i odnosa prema Republici Srbiji. Pre četiri godine (2010.) magistrirao je na katedri za geopolitiku sa tezom “Uticaj ruskog vojnog prisustva na Krimu na odnose Ukrajine i Rusije”. Objavio je veći broj naučnih radova i članaka u renomiranim naučnim časopisima i zbornicima. Početkom leta ove godine iz štampe je izašla knjiga zanimljivog i višeznačnog naziva RUSIJA I „MIr“ (STRATEGIJA BEZBEDNOSTI RUSKE FEDERACIJE: GEOPOLITIČKI, ENERGETSKI I VOJNI ASPEKT) dr Slađana Milosavljevića koja predstavlja publikaciju doktorske disertacije autora. Zbog sadašnjih poznatih dešavanja u Ukrajini i njihove refleksije na globalni bezbedonosni poredak i svetski energetski sistem, tema knjige je jako aktuelna i veoma zanimljiva. Iako je knjiga nastajala u periodu 2010-13. godine, ona je u značajnoj meri anticipirala i predvidela veliki broj pojava i procesa koji se trenutno odvijaju ne samo na tom delu postsovjetskog prostora, nego i na globalnoj razini. Knjiga “Rusija i MIr” može se naći u gotovo svim jagodinskim knjižarama. “Predstavlja mi veliko zadovoljstvo da Vašim čitaocima predstavim svoju knjigu (naučnu monografiju) zanimljivog i „višeznačnog“ naziva RUSIJA I „MIr“, koja je pre par meseci izašla iz štampe. Ma koliko da je danas, u uslovima transformisane lestvice vrednosti, nauka a posebno bavljenje njome izgubilo na značaju (naravno ne umanjujući pritom ulogu i značaj materijalnog faktora u životu svakog pojedinca), znanje i uopšte duhovna bogatstva ipak ostaju jedina dobra koja se deobom uvećavaju. Ja ću kroz ovaj intervju o knjizi pokušati da sa Vašim čitaocima podelim ono što sam nekoliko godina radio, uveren da ću time i sam bar malo postati bogatiji i zadovoljniji. Knjiga je zapravo publikacija izmenjene i široj čitalačkoj publici prilagođene doktorske disertacije pod nazivom „Energetski i vojni aspekt Strategije bezbednosti Ruske Federacije u kontekstu savremenog međunarodnog poretka i odnosa prema Republici Srbiji“, koju sam uspešno odbranio početkom ove godine na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, pred međunarodnom komisijom koju su sačinjavali profesori sa Fakulteta Bezbednosti iz Beograda i iz Moskve – Ruska Federacija, sa MGIMO Univerziteta (Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (U) MID RF) – prof. dr Jelena Georgijevna Ponomareva. Mišljenja relevantnih i respektabilnih autora o knjizi RUSIJA I „MIr“ mogu se naći i na samim koricama, predgovor je napisao dr Vladimir N. Cvetković, redovni profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, dok su recenzije drugih uvaženih profesora (prof. dr M. Mladenović, prof. dr Z. Kilibarda, prof. dr J. G. Ponomarova) nesumnjivih naučnih autoriteta u oblasti (geo)politike, energetike, međunarodnih odnosa i sl. date na kraju knjige, tako da njihove pozitivne stavove i ocene ja neću posebno komentarisati, ali bih kao autor iskoristio priliku da istaknem par činjenica u vezi same knjige. Reč je o publikaciji veoma kompleksnog i kvantitativno velikog naučnog rada (više od 500 stranica) koji na kompleksan i multidisciplinaran način obrađuje strategiju bezbednosti savremene Rusije, odnosno njen geopolitički, energetski i vojni aspekt. Knjiga je rezultat višegodišnjeg istraživanja fenomena ruske bezbednosne strategije, odnosno pojedinih njenih aspekata i prepuna je podataka i činjenica, a u cilju dopunskog objašnjenja pojedinih delova sadržaja, upotrebljeno je čak 1260 fusnota. O ozbiljnosti i kvalitetu rada, dodatno govori respektivni spisak literature (na ruskom, srpskom i engleskom jeziku) prikazan na gotovo 30 strana. U knjizi se naročito apostrofira nesporna činjenica da iako se danas, na početku druge decenije XXI veka, još uvek nisu stekla dovoljno produbljena naučno-teorijska saznanja koja bi u značajnijoj meri uvećala moć društvenih nauka da pouzdano predviđaju buduće rasplete bezbedonosnih pojava i procesa na nacionalnom i globalnom nivou, budućnost savremenog međunarodnog poretka nudi neizvesnost u pogledu njegove strukture, odnosa gradivnih elemenata sistema i njihove interakcije, kao i odvijanja globalnih bezbedonosnih procesa. Ukoliko bih se usudio da parafraziram čuvenog profesora američke spoljne politike Majkla Mandelbauma (Michael Mandelbaum), mogao bih reći da naučna monografija RUSIJA I „MIr“ (odnosno naučno istraživanje koje ona sublimira), umnogome slična „sportskoj utakmici“. U knjizi je učinjen pokušaj da se precizno opišu, klasifikuju i objasne glavni geopolitički igrači na svetskoj pozornici, njihove pozicije, uloge i značaj na terenu, da se opišu i objasne pravila igre, kao i činioci koji mogu uticati na njen tok i zbivanja na terenu, da se objasne i predvide pojedine strategije i potezi u meču (…) ali jedino što je izvesno, to je da se nije mogao predvideti krajnji rezultat. Takođe, čak i letimičnim pregledom može se uočiti da je ova naučna monografija održana u granicama naučne objektivnosti i da veoma realno sagledava Rusku Federaciju i njenu poziciju i ulogu u savremenom međunarodnom poretku. Posebno bih želeo da istaknem činjenicu da su reakcije dosadašnjih čitalaca knjige RUSIJA I «MIr» više nego pozitivne i da najveći broj njih ima izraženo pozitivan stav prema načinu na koji je pisano o Ruskoj Federaciji i projekciji njene politike na balkanskim prostorima, što na najbolji način potvrđuje moje uverenje kao autora da se sav trud u poslednjih 5-6 godina isplatio, kao i da je objavljivanjem ove knjige učinjena «prava stvar».” Dr Zoran Kilibarda, profesor Fakulteta bezbednostu Univerziteta u Beogradu: „Mudro osmišljena i lepo napisana knjiga RUSIJA I „MIr“ provocira neka nova razmišljanja o poziciji i ulozi Ruske Federacije u procesu redistribucije globalne moći…“ Dr Jelena Georgijevna Ponomareva, doktor političkih nauka, profesor na MGIMO Univerzitetu u Moskvi – Ruska Federacija (Moskovski državni institut za međunarodne odnose MID RF): „Najpouzdaniji način da se predvidi budućnost – jeste shvatanje sadašnjosti“. Ove reči američkog futurologa Dž. Nejsbita aktuelizovala je ova monografija. Pažljivo čitanje knjige Slađana Milosavljevića omogućiće čitaocima, ne samo da shvate to što se dešava u savremenoj Rusiji, nego i da zavire u budućnost celog evroazijskog kontinenta. Dr Miroslav Maldenović, profesor Fakulteta bezbednostu Univerziteta u Beogradu: Knjiga RUSIJA I „MIr“ dr Slađana Milosavljevića ima, ne samo teorijski nego i širi društveni značaj u uslovima aktuelnog procesa prekomponovanja međunarodnih odnosa i stvaranja nove geopolitičke i bezbednosne arhitekture u svetu. Namera autora je da ona bude neka vrsta intelektualnog izazova i poziva da čitaoci sopstvenom glavom razmišljaju o izloženoj tematici koja se, hteli mi ili ne, najdirektnije tiče svih nas. Iz predgovora dr Vladimira Cvetkovića, profesora Fakulteta bezbednostu Univerziteta u Beogradu: U knjizi RUSIJA I „MIr“ dr Slađana Milosavljevića, prvoj preglednoj monografiji te vrste u nas, zainteresovani čitalac ima priliku da konsultuje obiman izvorni materijal koji, može da ukaže na tendencije daljeg razvoja Rusije, a sledstveno tome i njenog uticaja na Evropu, pa tako i Srbiju. Utoliko je izvesno da će ova knjiga još dugi niz godina imati svoje čitaoce.