Cena je za obe.akcione figure zajedni. Tako su i išle u kompletu Taj komplet je i preko uvek bio skup, a kod nas nije ni izlacio. I Grizli i Action man imaju određene mehanizme na baterije - to ne testiram, al obzirom da su u odličnom stanju verujem da sve radim. Dimenzije sa slika

Uher universal reel to reel tape recorder made in Germany 1965-66` ima u sebi zvucnik preko kog se cuje zvuk kad se pusti traka to sam nasao na netu o infu predmeta aukcije zadnji put kad sam ga ukljucivao je radio kao sto se na slikama vidi ima trake na njima ima neki stari govor mislim da je cak Titov neki govor od ko zna kad i kad sam ga dobio testirao sam ga tako sto sam mali deo govora presnimio sa mikrofomom sa slika neku muziku i par viceva cisto da istestiram da li radi i od tad stoji :) znaci ide sve sa slika uher tape recorder diktafon, mikrofon UHER 154 Made in West Germany 1970 bio je ispravan, papucica - foot operated remote controle nemam pojma da li radi ni zasta se koristi, i bubica za uvo sa njenim jack-om koji treba da se poveze, kao sto sam rekao sve je to polovno i staro ne garantujem za ispravnost i reklamacije ne primam zato sto mi stoji vec jako dugo info o aparatu sam nasao na netu tako da ako nista drugo dobijate deo istorije ranih kasetofona i diktafona nasao sam jos par nekih dodataka koji idu uz ovo i preporucujem licno preuzimanje na mojoj adresi zbog tezine aparata nema na slici ali nasao sam jos nekoliko stvari koje idu sa ovim :)

BEOGRAD Alasi u čamcu Razglednica datira iz 1919. godine, poslata je iz Beograda u Jagodinu, povodom Hristovog rođenja - kako piše u tekstu. Radim sa knjigama, a ne sa razglednicama, pa tako nemam dovoljno informacija o toj vrsti kolekcionarstva i ne mogu da navedem ništa više od eventualno relevantnih podataka. Slikala sam obe strane, kako bi se videla autentičnost - od datuma, krasnopisa, pa redom.

Velika gomila ovih albuma,losi ali da napomenem da je vise od pola listova odlicni da nisu cepani Korica manje i lose su,slicica preko 1.300 komada i sve odlicne,sa ovim se moze dosta albuma popuniti ili pojedinacnom prodajom zaraditi Prodajem kao ceo paket, ne umem da vadim slicice i to ne radim, ne prodajem ih pojedinacno pa nemojte ni da pitate

Po njima je Biserka radila svoje primerke,ULTRA RETKO! Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Mega retka nalepnica visine 70cm iz Kostana radnji obuće. Kraj 70ih. Nekorišćena. Supermen drži u ruci zimsku cizmu. Na poledjini je reklama samolepljivog papira ista kao i kod slicica na Mikijevom zabavniku i uopšte tih 70ih godina. SIMOD dečje čizme je radila Koštana, po italijanskoj licenci. Ovo je zapravo prodajni rekvizit iz radnji, a bile su i po randjama OBUĆE, Beograd. Ko ima SIMOD Supermen cizme kao sto je prikazano na slikama, ovo će mu biti dragulj u kolekciji. Inace, žute Supermen čizme nisu predmet prodaje, samo ova ohromna nalepnica iz radnji.

ROSENTHAL - Ručno oslikani plitki tanjiri `Siena` (dizajn: Bjørn Wiinblad) Dimenzije Prečnik: 27,5 cm Visina: 1,5 cm Ukupna težina: 4.470 g Bez ikakvih tragova upotrebe. Žig na dnu (utisnuto u belom krugu): Rosenthal (ispod dva ukrštena skiptra i krune) studio-linie GERMANY Nadglazurno, plavim: Handgemalt. (ručno oslikano) Kompanija „Rosenthal“ proizvodila je model “SIENA”, prema dizajnu Bjørna Viinblada, od 1977. do 1982. godine. ROSENTHAL STUDIO-LINIE: 1912. godine Philip Rosenthal stariji (Filip Rozental, 1855-1937) pridružio se kompaniji “Jacob Zeidler & Co.” , i već 1913. godine je viđen kao potencijalni novi vlasnik, ali je samo kratko vreme nakon toga proizvodnja potpuno obustavljena zbog izbijanja Prvog svetskog rata. U tom trenutku fabrika je imala 10 okruglih peći i zapošljavala je oko 400 radnika. Potrajalo je do 1917. godine dok Rosenthal nije u potpunosti preuzeo fabriku, koja je u to vreme imala finansijskih problema zbog teškoća u snabdevanju i raspada dotadašnjeg tržišta. Ubrzo nakon rata Rosenthal je bio u stanju da u potpunosti reorganizuje proizvodnju, i bivša fabrika u Selb-Ploßbergu je 1920. godine postala novo Umetničko odeljenje. Dok se Umetničko odeljenje u početku koncentrisao na razvoj veštine dekorisanja, dizajnerski kreativni aspekt morao je sa razvojem da sačeka da posao preuzme Philip Rosenthal mlađi. (Filip Rozental, 1916-2001). On je ohrabrio dizajenere iz čitavog sveta da dođu u studio kompanije ili da pošalju svoje ideje. Jedan od prvih koji je prihvatio poziv je danski umetnik Bjørn Wiinblad (Bjorn Vindel), koji je svoje prve ideje realizovao u studiju u Selb-Plößbergu 1957. godine. Kako se ideja pokazala veoma uspešnom, kompanija Rosenthal je 1961. godine stvorila novi brend: `Rosenthal Studio-Linie`, koja je realizovala samo dizajne koje je birao nezavisni žiri. Narednih decenija „Rosenthal AG“ sarađivao je sa preko 1000 dizajnera i osvojio preko 400 nagrada za svoje proizvode. Već početkom 1960-tih godina postalo je jasno da će prvobitno Umetničko odeljenje u nekadašnjoj Zeidlerovoj fabrici postati skučeno, i stoga je 1967. godine izgrađen nov kompleks, dok je stari objekt još korišćen do 1969. godine. Konačno je zatvoren 1971. godine. BJØRN WIINBLAD (Bjorn Vinblan, 1918 – 2006), bio je danski slikar, dizajner i umetnik u keramici, srebru, bronzi, tekstilu i grafici. Radio je u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu (1954. godine), Australiji i Kanadi (1968. godine). 1985. godine proglašen je za ličnost godine u Njujorku. 1995. godine dobio je nagradu Američko-skandinavske fondacije za kulturu. Kao dete već je pokazivao znake svog talenta za crtanje i stvaranje imaginarnih svetova. Sa 17 godina počeo je da uči za tipografa, ali je ubrzo shvatio da ga interesuje jedino umetnost. Odmah je primljen na Grafički odsek Kraljevske danske likovne akademije. 1947. godine počeo je da radi za ambasadu SAD u Parizu kao dizajner plakata. Dizajnirao je i plakate čuvene kopehagenske bašte Tivoli i mnoge druge predele u Danskoj. Crtao je plakate za Olimpijske igre za hendikepirane u Seulu, za akademiju Novog svetskog simfonijskog orkestra u Majamiju i za Kraljevski danski balet pri Metropolitan operi. Sve do 1988. radio je kostime za brojne baletske i scenske predstave. 1957. godine postao je glavni dizajner fabrike Rosethal, što je doprinelo njegovom međunarodnom ugledu. Mnogo je putovao po Evropi, a ljudi su čekali u redovima da bi se potpisao na predmete koje je dizajnirao. Od 1954. godine sarađivao je sa organizacijama i preduzećima u Dalasu, u Teksasu, a od 1980. godine vodio je i prodavnicu u tom gradu. Dizajnirao je scenografiju i kostime za balet u Dalasu, za pozorišni centar i mnoge druge. Za Dallas International Apparel Mart dizajnirao je pet velikih tapiserija na temu Šeherezadinih priča, koje su bile izložene od 1973. godine sve dok zgrada nije zatvorena 2004. godine. Prodaju se bez držača za tanjire. (115/50-35/113-kp/1189)

Originalni bioskopski (filmski) plakat : Sramota (Skammen) Švedski film, iz 1968. godine reditelj: Ingmar Bergman scenario: Ingmar Bergman snimatelj: Sven Nykvist producent: Lars-Owe Carlberg dizajner scene: P.A. Lundgren montažer: Ulla Ryghe uloge: Liv Ullmann (Eva Rozberg) Gunnar Björnstrand (pukovnik Jakobi) Max von Sydow (Jan Rozberg) Axel Düberg (Pilot) Jan Bergman (Jakobin vozač) Sadržaj: Ovo je gorka i nemilosrdna osuda rata - svakog rata, bez obzira na čijoj ste strani - velikog reditelja Ingmara Bergmana. Priča započinje sa dva bivša muzičara, Evom i Janom Rozbergom (Liv Ulman i Maks fon Sidou) kako u miru žive u staroj kući, gde uzgajaju voće i povrće. Stanovnici stanuju na osamljenom, besplodnom ostrvu na neodređenoj geografskoj lokaciji. Veliki broj stvari u kući Rozenbergovih, kao što je na primer radio, ne rade kako treba, a u daljini se nazire eskplozivni sukob. (Da bi izbegao ideološku zamku, Bergman izbegava da identifikuje bilo koju stranu u ratu, da bi istakao sam sukob.) Rozenbergovi ostaju nezainteresovani i geografski udaljeni od samog sukoba, ali, malo po malo, različiti elementi rata počinju da ulaze u njihov život i da ih primoravaju da se uključe. Prvo uznemiravanje počinje nadletanjem aviona nad njihovom kućom, a zatim padobranac biva ubijen i vojnici se pojavljuju na imanju Rozenborgovih. Najzad, Eva i Jan bivaju zatvoreni i mučeni. Nakon potpunog uništenja njihovog doma, iz neobjašnjivih razloga, Eva ima seksualne odnose sa jednim od vojnih vođa, pukovnikom Jakobijem (Gunar Bjornstrand). Iako Bergman ne ukazuje specifično da li je Jan svedok toga, on namerno skriva novac kojim bi se lako mogla otkupiti sloboda za Jakobija, kada ga zarobi suprotstavljena strana. I dok sumorna priča nastavlja da se odvija, okolnosti primoravaju Rozenborgove da se suoče sa sopstvenim emocijama i identitetom. Plakat je u odlicnom stanju (pogledajte fotografiju). Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Prodajem ORIGINAL Sony One Touch daljinski RMF-ED003 NFC za Bravia Sony TV-ove. Daljinski moze menjati sledece modele (RMF-YD001, RMF-YD002, RMF-ED003, RMF-SD004, RMF-CD003) Brend: Sony Model: RMF-ED003 Features: Bluetooth, Radio Frequency Domet: 10 m Boja: Crna Daljinski je kompatibilan sa sledecim modelima televizora: BRAVIA KDL-50W809C, BRAVIA KD-X9004A, BRAVIA KDL-W900A, BRAVIA KDL-W850A, BRAVIA KDL-W800A, BRAVIA KDL-W700A LCD TV >55-inch KD-65X8505A LCD TV >55-inch KD-65X8505B LCD TV >55-inch KD-65X9005A LCD TV >55-inch KD-65X9005B LCD TV >55-inch KD-75S9005B LCD TV >55-inch KD-79X9005B LCD TV >55-inch KDL-65W855A LCD TV >55-inch KDL-65W955B LCD TV 36-40-inch KDL-40W905A LCD TV 41-46-inch KDL-42W802A LCD TV 41-46-inch KDL-42W805A LCD TV 41-46-inch KDL-42W805B LCD TV 41-46-inch KDL-42W807A LCD TV 41-46-inch KDL-42W808A LCD TV 41-46-inch KDL-42W809A LCD TV 41-46-inch KDL-46W905A LCD TV 47-55-inch KD-49X8505B LCD TV 47-55-inch KD-55X8505A LCD TV 47-55-inch KD-55X8505B LCD TV 47-55-inch KD-55X9005A LCD TV 47-55-inch KD-55X9005B LCD TV 47-55-inch KDL-47W802A LCD TV 47-55-inch KDL-47W805A LCD TV 47-55-inch KDL-47W805B LCD TV 47-55-inch KDL-47W807A LCD TV 47-55-inch KDL-47W808A LCD TV 47-55-inch KDL-47W809A LCD TV 47-55-inch KDL-55W802A LCD TV 47-55-inch KDL-55W805A LCD TV 47-55-inch KDL-55W807A LCD TV 47-55-inch KDL-55W808A LCD TV 47-55-inch KDL-55W809A LCD TV 47-55-inch KDL-55W905A

EB1 Vujica Rešin Tucić potpis autograf Svojeručni potpis u pismu. autogram, avangarda, srpski avangardni pesnici , Vujica Rešin Tucić (Melenci, 17. jul 1941 — Novi Sad, 28. novembar 2009) bio je književnik, vizuelni umetnik, urednik, esejista, jedan od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa). Njagovi radovi izlaze izvan okvira tradicionalne podele umetnosti, pa tako u izvođenje svojih pesama unosi elemente filma, glume i performansa, što je u ono vreme kod nas bila eksperimentalna i pionirska aktivnost. Uređivao je časopise `Ulaznica` (Zrenjanin), `Dalje` (Sarajevo) i `Tisa` (Novi Bečej). 1977. pokrenuo je časopis „Adresa“, jedan od najznačajnijih neoavangardnih časopisa na ovim prostorima. Radio je najpre u biblioteci Radija Novog Sada, a potom i kao dramaturg u dramskom programu iste medijske kuće. Zbog svoje umetničke aktivnosti i nekonformizma bio je marginalizovan i proganjan u vreme komunističke vlasti, koja ga je držala za anarhistu. Tokom 1972. i 1973. protiv njega su bila pokrenuta dva krivična procesa: „zbog prekršajnog dela vređanja socijalističko-patriotskih osećanja građana“ u Opštinskom sudu u Zrenjaninu i „za krivično delo neprijateljske propagande“ u Okružnom sudu u Novom Sadu. Po ovom drugom osnovu pretila mu je kazna do 12 godina strogog zatvora, ali je proces obustavljen na intervenciju Oskara Daviča. Marginalizacija u kulturnim institucijama se nastavlja i kasnije, tokom devedesetih, prećutkivanjem i ignorisanjem, kao i kod svih umetnika čija se praksa nije uklapala u vladajuću nacionalističku paradigmu. Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde (Beograd, 1993—95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet. Za poslednju zbirku pesama, “Gnezdo paranoje”, dobio je nagradu “Vasko Popa” za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku 2007. godine. Osim toga, dobitnik je i nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“, i „Paja Marković Adamov“. Otac istaknutog pesnika mlađe generacije Siniše Tucića.

Dobrodošli u svet elegancije i funkcionalnosti uz Lexon FLIP LR154D bežični digitalni stoni sat. Ovaj prefinjeni sat kombinuje moderni dizajn sa praktičnim karakteristikama kako bi unapredio vaš svakodnevni životni prostor. Izrađen od visokokvalitetnih materijala, sat dolazi u zlatnoj boji koja dodaje dozu luksuza svakom ambijentu. Jedna od glavnih karakteristika ovog sata je mogućnost bežičnog punjenja, što omogućava lako održavanje i korišćenje. Sa jasno vidljivim LED ekranom, vreme je uvek na dohvat ruke, a intuitivni mehanizam okretanja za buđenje alarma čini ga jednostavnim za podešavanje. Lexon FLIP LR154D takođe dolazi sa builnikom funkcijom, omogućavajući vam da se probudite na vreme uz diskretan i pouzdan alarm. Njegova kompaktna veličina čini ga idealnim za stoni ili noćni ormarić, dok njegova moderna estetika dodaje notu sofisticiranosti svakom prostoru. Uživajte u spoju stila i praktičnosti sa Lexon FLIP LR154D bežičnim digitalnim stonim satom. Ovaj elegantni komad postaće neizostavan deo vaše svakodnevnice, donoseći vam vreme na najlepši mogući način. Karakteristike Tip Digitalni budilnik Oblici Ovalni Boja proizvoda Zlatno Materijal kućišta Akrilonitril butadien stireni (ABS), Aluminijum Snooze funkcija Displej Tip ekrana LCD Pozadinsko osvetljenje Portovi i interfejsi Port za USB punjač Menadžment potrošnje Izvor napajanja Baterija Ulazni jednosmerni napon 5 V Težina i dimenzije Širina 65 mm Visina 25 mm Dubina 45 mm Težina 50 g Podaci o pakovanju Količina po pakovanju 1 kom. Deklaracija Model Lexon FLIP LR154D bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik SION NET DOO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Uputstvo Uputstvo.pdf Poslednje pregledani proizvodi (0) Lexon FLIP LR154D bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Tesla Q65S939GUS Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 82.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.399 RSD

Specifikacija Tip HDD Format 2.5" Interfejs USB 3.0 Kapacitet 1TB Dimenzije 111 x 82 x 15 mm Masa 130 g Ostalo Formatirano za Windows operativne sisteme (NTFS), za druge operativne sisteme potrebno je reformatiranje Operativna temperatura: 5°C to 35°C Boja Crna

Originalno, rukom pisano i potpisano pismo Tihomira Ostojića, upućeno Jugoslovenskoj Akademiji, iz 1916. Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju. Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski), koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće. Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnk Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”. Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića. U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici, teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom. Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne. Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu. U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”. Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju. Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Krajem 19. veka doktor filozofije Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[4]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine. U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi konakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta. Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se ukljujučuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske. Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao. Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine. „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (od 1910) i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Održavao je tokom života jake veze sa rodnim Semiklušom, koji je u znak pijeteta 1947. promenio ime u Ostojićevo. Napisao je i monografiju svog sela. Ulica u Novom Sadu i nekim drugim mestima, nosi njegovo ime. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.

OGROMAN,PREDIVAN! LUTKA MIKIJA MAUSA,NAJPOLARNIJEG MIŠA NA PLANETI IKADA! Ovo je lutka iz pedesetih godina.. To dokazuje zašiljen nos Mikijeve njuške u odnosu na onu zaobljenu iz 1970tih i 1980tih,pa do danas.. Reći da je ovo retko mala je reč,ovo je ISTINSKI i VRHUNSKI RARITET! Lepa je lutka svojom pojavom,svojim raskošnim izgledom,jer se radilo dosta u detalje ,jako lep i izuzetan rad Mickey Mouse-a,Jugoslavija. Made in Yugoslavia Za svoje penzionerske 60 i neke godine Miki je top očuvan za izložbenu ocenu 10 , kompletan i netaknut od vremena. Stanje je vidljivo i na samim slikama.. Ne šaljem u inostranstvo! Uplata je pre slanja na račun u OTP banci! Šaljem isključivo postexpresom nakon uplate na račun!

Dva mlada entuzijasta svoju ljubav prema slagalicama pretočili su u poslovni poduhvat. Za Vas smo složili ovu jedinstvenu slagalicu Ajfelovog tornja iz grada ljubavi. Slagalica sa prepoznatljivom figurom u kompoziciji sa različitim nijansama boja dočarava Francusku istorijsku ikonu. Obradujte Vama dragu osobu ili upotpunite Vaš životni prostor ovom zadivljujućom slagalicom. Dimeznije rama su 53,6cm X 72,5cm. Slagalica se nalazi u pažljvo odabranom ramu kako po boji tako i po kvalitetu. Ram je širine 2,2cm. Za sve dodatne informacije možete nam pisati, radujemo se Vašoj poruci i porudžbini. Naravno, ako imate neku slagalicu koju biste voleli da složimo za Vas, mi smo tu, jer to volimo da radimo! Srećna kupovina! p. s. Slagalicu šaljemo brzom poštom sa oznakom lomljivo. Za teritoriju Novog Beograda poštarina je besplatna, kao i mogućnost ličnog preuzimanja u Beogradu po dogovoru.

Dva mlada entuzijasta svoju ljubav prema slagalicama pretočili su u poslovni poduhvat. Za Vas smo složili ovu jedinstvenu slagalicu iz snova - Holandije. Slagalica odiše Holandskim stilom gradnje sa zanimljvim prelivom boja u sutonu. Obradujte Vama dragu osobu ili upotpunite Vaš životni prostor ovom zadivljujućom slagalicom iz snova. Dimeznije rama su 72,4cm X 53,5cm. Slagalica se nalazi u pažljvo odabranom ramu kako po boji tako i po kvalitetu. Ram je širine 2,2cm. Za sve dodatne informacije možete nam pisati, radujemo se Vašoj poruci i porudžbini. Naravno, ako imate neku slagalicu koju biste voleli da složimo za Vas, mi smo tu, jer to volimo da radimo! Srećna kupovina! p. s. Slagalicu šaljemo brzom poštom sa oznakom lomljivo. Za teritoriju Novog Beograda poštarina je besplatna, kao i mogućnost ličnog preuzimanja u Beogradu po dogovoru.

Pisaća mašina ADLER-TRIUMPH Contessa de luxe (1972) Proizvođač: `Triumph-Adler` Model “Contessa” dizajnirali su 1969. godine Gerhard Dietrich (Gerhart Ditrih) i Peterheinz Meyes (Peterhajnc Majs) za “Triumph Werke Nürnberg AG”, koja je već od 1957. godina bila deo “Triumph-Adler”. Model su proizvodile obe fabrike, “Triumph” od 1971. do 1977. godine a “Adler” od 1971. do 1979. godine. Iako su obe fabrike tesno sarađivale, “Contessa” je postala poznatija kao “Adler”. Tokom 1960-ih i 1970-tih godina modeli su dolazili u jarkim bojama kao što su narandžasta, žuta i crvena. Prema serijskom broju: 3064068 (nalazi se ispod desne strane kolica) mašina je proizvedena 1972. godine. Oznake: Contessa (sa krunom iznad slova C, na prednjem panelu) TRIUMPH (na levoj strani klizača hartije) Contessa (sa krunom iznad slova C) de luxe (na desnoj strani klizača hartije) T - A Vertiebs Gmbh (Ditribucija Triumph-Adler, na zadnjoj strani kolica) Dimenzije mašine: Visina: 10 cm (bez ručice sa vraćanje kolica) Dužina: 33 cm Širina: 32 cm Težina: 4,1 kg Tastatura je nemačka latinica. QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku širine 13 mm (postavljena je nova). Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. U potpuno ispravnom stanju, sve funkcioniše besprekorno. Poluga tipke za slovo Ä je bila iskrivljena - ispravljena je, ali je tipka ostala malo viša od ostalih. Funkcioniše ispravno. Ukrasna svetla traka oko panela mašine je mestimično potamnila, naročito na uglovima. Na plastičnim panelima u koji sitni tragovi upotrebe. Osnivač kompanije bio je Siegfried Bettmann (Zigfrid Betman), rođen 1863. godine u Nürmbergu (Nirnberg). Učio je jezike i sa 20 godina 1883. godine nastanio u Engleskoj. U početku, zahvaljujući svom poznavanju jezika, radio je za nekoliko kompanija.1885. godine, kada je jedna od tih firmi propala i on izgubio posao, pokrenuo je sopstveni agneciju za prodaju nemačkih mašina za šivenje u Britaniji i za izvoz britanskih bicikala u inostranstvo. Ime kompanije: “S.Bettmann and Company” promenjeno je u “Triumph Cycle Company Limited”. Deset godina kasnije, 1896. godine, kada je njegov britanski biznis procvetao, Bettmann se vratio u svoj rodni grad Nürnberg da bi osnovao nemačku filijalu, “Deutsche Triumph Fahrradverke Aktiengesellschaft”. 1900. godine Bettmann je otkupio poslovanje kompanije za proizvodnju pisaćih mašina “Kührt and Riegelman GmbH”, koja je proizvodila mašinu “Norica”. Nastavio je da pravi „Noricu“, ali je imao sreću da angažuje jednog od najvećih nemačkih dizajnera pisaćih mašina, Paula Grützmanna (Pol Gricman), koji je za Bettmanna dizajnirao novu mašinu, nazvanu „Triumph“. 1911. godine Bettmann je ponovo promenio ime kompanije, ovog puta u „Triumph Werke Nürnberg AG“, i počeo da izvozi u Rusiju, Italiju i Argentinu. Posle Prvog svetskog rata, „Triumph“ je nastavio da napreduje i do 1921. godine dotigao je proizvodnju od 3000 pisaćih mašina godišnje. 1929. godine fabrika je predstavila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu, „Klein Triumph“, čiji su razvoj, prodaja i marketing obavljen u koordinaciji sa tada jednako uspešnom kompanijom „Adler“. Kada je izbio Drugi svetski rat „Triumph“ je bio na vrhuncu moći, sa 1800 radnika i godišnjim obrtom od 15 miliona maraka. Tokom rata u fabriku su raspoređeni prinudni radnici i bila je primorana da proizvodi naoružanje. Proizvodnja pisaće mašine je obustavljena 1942. godine, a sledeće godine fabriku su teško oštetili saveznički bombarderi. Međutim, uspela je da preživi, jer su radnici odbili naređenja nacističkih vlasti da unište sve mašine i opremu pre nego što su američke trupe stigle 20. aprila 1945. godine. Proizvodnja je polako nastavljena sledećeg meseca, uključujući i pisaće mašine. „Triumph“ je brzo povratio izgubljeno tlo u periodu rekonstrukcije nakon rata. Prenosive pisaće mašine „Norm“ i „Perfekt“, proizvođene od 1935. godine, moderno su preuređene posle rata što je obezbedilo da „Triumph“ zadrži svoju veoma visoku reputaciju za dizajn i proizvodnju mašina najvišeg kvaliteta. Krajem 1957. proizvođač radio i televizijskih aparata Max Grundig (Maks Grundig) preuzeo je većinski udeo u velikoj mašinskoj kompaniji „Adler“, a kada je preuzeo i „Triumph“, one su spajene u „Triumph-Adler“. Zajedno, dve kompanije kontrolisale su preko 50 % nemačkog tržišta pisaćih mašina. 1968. godine Grundig je prodao „Triumph-Adler“ američkoj kompaniji „Litton Industries Inc.“ Deset godina nakon preuzimanja prodaja „Triumph-Adlera“ je porasla deset puta, naročito u području profesionalnih mikroračunara. 1979. godine kompaniju je preuzela „Volkswagen AG.“ Od tada kompanija počinje da pravi gubitke. Proizvodnja je restruktuirana a broj zaposlenih smanjen na polovinu. Većinu svojih akcija „Vokswagen“ je prodao 1986. godine „Olivetti“ grupi, jedna od najvećih evropskih konkurenata kompanije. Do 1993. godine kompanija se smanjila na četvrtinu svoje nekadašnje veličine. Ostala je, zapravo, samo proizvodnja pisaćih mašina u Frankfurtu na Majni. 1997. godine „Triumph-Adler“ je zatvorio i ovu fabriku: lični računari su pobedili u trci sa ograničenijim mogućnostima pisaće mašine, i proizvodnja više nije bila profitabilna. (123/30-I-kp/1450)

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Philips YKF319-007 Smart daljinski upravljac sa tastaturom ORIGINAL za Smart TV, 4K Ultra HD, 3D, HD TV, Plasma, LCD i TV uredjaje. Model: YKF319-007 (YKF319007) 2422 549 90642 / 081413-03626 / HT11C0106V.10 Genuine Philips YKF319 007 Smart Remote Control for TV`s NE RIZIKUJTE! sa kineskim zamenskim kopijama loseg kvaliteta i kratkog veka trajanja kojima ne rade sve funkcije, vec kupite originalni daljinac! Ima 3D, Ambilight, Source, List, Format, Guide, Info i Smart TV tastere izmedju ostalih. Potpuno ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana. Podrzava sledece modele televizora: 40PFL8008K/12 40PFL8008H/12 40PFL8008S/12 42PFL6678K/12 42PFL6678S/12 42PFL7008H/12 42PFL7008K/12 42PFL7008S/12 42PFL7008T/12 46PDL8908S/12 46PFL8008H/12 46PFL8008K/12 46PFL8008S/12 46PFL8008S/60 47PFL6678K/12 47PFL6678S/12 47PFL7008H/12 47PFL7008K/12 47PFL7008S/12 47PFL7008T/12 55PFL6678K/12 55PFL6678S/12 55PFL7008K/12 55PFL7008S/12 55PFL8008K/12 55PFL8008S/12 55PDL8908S/12 242254990642, RC62312, 242254990523 42PFL6678K/12, 55PFL7008K/12, 55PFL8008K/12, 55 PFL 8008 S / 12, 46 PDL 8908 S / 12, 47PFL6678K/12 Philips 42PFL6678K/12 Philips 46 PDL 8908 S / 12 Philips 46 PFL 8008 S / 12 Philips 46 PFL 9707 S / 12 Philips 46PFL8007K/12 Philips 46PFL8008K/12 Philips 47PFL6678K/12 Philips 55 PFL 8008 S / 12 Philips 55PFL7008K/12 Philips 55PFL8007K/12 Philips 55PFL8008K/12 Philips 60 PFL 9607 S / 12 Philips 40PFL8007K/12 Philips 40PFL8007T/12 Philips 42PFL6678K/12 Philips 42PFL6678S/12 Philips 46 PFL 9707 S / 12 Philips 46PFL8007K/12 Philips 46PFL8007T/12 Philips 46PFL8008S/60 Philips 46PFL9707T/12 Philips 55PFL7008K/12 Philips 55PFL8007K/12 Philips 60 PFL 9607 S / 12 Philips 60PFL9607T/12 Opis i postupak rada: Komande koje se šalju televizoru, šalju se putem radio signala, a ne infra-crvenom(IC) diodom, kao kod standardnih televizora i daljinskih upravljača. Na ovaj način komande se šalju iz bilo kog položaja, pa čak i kucanje teksta na tastaturi sa druge strane upravljača može da se izvede iz druge sobe. Pre korišćenja, daljinski mora da se upari sa određenim televizorom i da se koristi samo za njega, dok TV može da se upari i sa 5 daljinskih upravljača.

Ukaz Kralja Aleksandara I Obrenovića. Potpis ministra pravde Koste Hristića. Kosta Hristić (Beograd, 10. april 1852 — Beograd, 5. mart 1927) bio je srpski pravnik, političar, diplomata, književnik i prevodilac. Rođen je u Beogradu kao sin ministra i predsednika Vlade Nikole Hristića (1818-1911) i Julijane, rođene Hadži-Jovanović, u porodici koja je imala dvanaestoro dece. Po majci je bio praunuk Tome Vučića Perišića. Završio je u Beogradu četvororazrednu terazijsku osnovnu školu kod učitelja Paje Vekeckog, a potom i šestorazrednu gimnaziju. Završio je Pravni fakultet Velike škole koji je upisao 1867. godine. Posle toga je studirao prava u Nemačkoj (Berlin, Hajdelberg 1872) i Francuskoj. Radio je u sudu u Valjevu tri godine, a potom u Varoškom sudu u Beogradu. Posle toga bio je sekretar srpskog poslanstva u Carigradu (1883), generalni konzul u Solunu (1889-1890), načelnik Ministarstva inostranih dela (1888. i 1894). Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Bukureštu (1895), Rimu (1899) i Beču (1900-1903). Bio je ministar pravde u vladi Vladana Đorđevića (1897-1899). Prevodio je drame koje su igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu u periodu 1870-1907. U prvoj sezoni 1869/70 igrana je Skribova drama „Kromvelov sin“ po njegovom prevodu. Napisao je knjigu sećanja „Zapisi starog Beograđanina“, izašlu u dva toma 1923. i 1925. godine. Posvetio je uspomeni na svog oca Nikolu Hristića. U braku sa Leposavom (1859-1958), rođenom Živadinović, imao je sinove akademika i kompozitora Stevana Hristića (1885-1958), diplomatu Boška Hristića (1889-1941) i ćerku Jelicu udatu za armijskog generala Milutina Nedića. Kosta Hristić odlikovao se širokom kulturom i znanjem stranih jezika. Bavio se muzikom i voleo književnost i istoriju. Sarađivao je u periodičnim publikacijama „Pravda“, „Srpski književni glasnik“ i „Politika“, te u sarajevskoj „Domovini“, najčešće pod pseudonimom „Stari Beograđanin“. Kao posebna knjiga izdati su njegovi Zapisi starog Beograđanina, koji imaju i književnu i istorijsku vrednost. Od 1870. bavio se i prevođenjem. Prevodio je pozorišna dela francuskih pisaca: Ežena Skriba (Kromvelov sin, 1870. i Adrijena Lekuvrer, 1872), Aleksandra Dime-Oca (Kin, 1872), Ežena Labiša (Štedionica, 1884), Viktorijena Sardua (Rabagas, 1882. i Veštica, 1904), Žana Ekara (Čika Lebonar, 1907). Kao na fotografijama

Opis Wi Fi bezicna spijun kamera – MD81s IP WIFI skrivena špijunska kamera MD81s Najmanja IP WIFI kamera koja podržava LIVE STREAM gledanje preko vašeg android telefona. Punjiva (snima oko 1 sat sa jednim punjenjem) takođe može raditi i na stalnom napajanju Podržava komandovanje preko android uređaja Počinje snimanje kada se detektuje pokret snimanje video zapisa snimanje zvuka snimanje fotografija Može da se koristi kao web kamera Besplatan softver za ANDROID uređaje OSNOVNE KARAKTERISTIKE: Name: WIFI/IP Camera Video format: AVI Image format: M-JPEG Video resolution: 640*480 VGA IP video resolution: 320*240 QVGA Antenna: 2.4G 802.11n WIFI Storage: TF-32G Video proportion: 4:3 System: Windows ISO Android Charging voltage: DC-5V USB: Mini 5pin USB Card: Micro SD Card (TF card) do 32G Radna temperatura: -10 do + 60 C Rezolucija fotografije: 1600×1200 Ugao snimanja 60 stepena. Dimenzije: 55мм x 28мм x 20мм

Tradicionalni voskarski rad! Proizvodnja: ručni rad Kupljeno: kao nacionalni suvenir Zemlja porekla:Jugoslavija Vreme nabavke: pre 40 godina Materijal: vosak Boja: drap sa patinom vremena Dimenzije: 10 cm Širina: 6,5 cm Postament: Onix postolje Izrada postolja: “Onix”, Tetovo, Makedonija Status: Kolekcionarski primerak Kalkulacija: Onix postolje 2.500, sveća 1.500 = 4.000 dinara Detaljno stanje: Nekorišćena, u odličnom stanju, kao na fotografijama. Opis: Ovaj model sveće je oblikovan sa otiskom istorijskih slika: na dve je konjanik sa oklopom i buzdovanom, a na dve suprotne strane slika grada, predpostavljam da je to skinuto sa gravure – Singidunum. I u vosku se nekom a” la grafičkom tehnikom vršilo otiskivanje pod jačim pritiskom. Lepota ovakve tehnike po ugledu na bakrorez se ogleda u reljefnosti crta koje nastaju zbog jakog pritiska. Inače izrada je po nekadašnjem voskarskom postupku, kada današnje tehnologije nije bilo ni na vidiku. Sveća je ukrašena utisnutim slikama kao što se radilo u bakrorezu. To što se vidi i na slici. Postament je od oniksa, poludragog kamena koji je u nekadašnjoj Jugoslaviji proizvodila Fabrika “Onix” u Tetovu.

originalna fotografija POTPISANA na poledjini 45 x 60 cm stanje dobro zlatibor , cajetina, sirogojno, uzice Rodjen 1927. godine u Velikoj Kikindi gde se skolovao i zavrsio gimnaziju. Studirao arheologiju na Beogradskom univerzitetu. Clan Foto kluba `Beograd` od 1950. godine , clan ULUPUDS-a od 1977. godine a likovne kolonije `Sopocanska vidjenja` od 1982. godine. Radio kao fotoreporter u : `Narodnom studentu` 1952/53. , Glavnom stabu ORB u Nisu 1958/60. , `Beogradskoj nedelji` od 1961. odakle 1964. godine prelazi u list `Politika`, gde ostaje do 1992. godine, kada odlazi u penziju. Dobitnik je zlatne plakete na izlozbi Foto-kino saveza Jugoslavije 1960. godine na temu `omladina`, 1989. godine dobija nagradu `Politike` za vise godisnji rad, a 1992. godine Zlatnu znacku Kullturno-prosvetne zajednice Jugoslavije. Preminuo je 1997. godine i sahranjen je u zlatiborskom selu Sirogojno. SAMOSTALNE IZLOZBE: Skoplje-Beograd 1963/64. - `Stan za sto dana` Tucepi 1979. - Kamen i zivot` Dubrovnik 1981. - `Dubrovnik grad lepote` Dubrovnik 1982. - `Dubrovacki krovovi - valovi grada` Novi Pazar 1983. - `Novi Pazar i okolina` Tucepi 1985. - `Staro selo` (stalna postavka) Sirogojno 1986. - `Ledja` (motivi pletilja) Beograd, Loznica, Novi Pazar, Tucepi, Split, Trsic 1987. `Trsic i Vukov sabor` Dubrovnik 1988. - `Dusa u kamenu` Beograd 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Tronosa 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Beograd - Bozicni dani na sajmu 1991. Plitvice 1991. - `Plitvice `90.` Sirogojno 1992. - `Ona i on` Topola 1992. - `Oplenac zaduzbina Kralja Petra I` Beograd, Sirogojno, Uzice 1992., Cacak, Kraljevo, Vrnjacka Banja, Novi Sad 1993. - `Muzej Staro selo Sirogojno` Zemun - kapetanija 1994. - `Gardos 1986/88.` Sirogojno 1994. - `Lepota kamena po Zlatiboru` Sirogojno 1995. - `Kupola 4000 T` KOLEKTIVNE IZLOZBE: Beograd 1951. - `Prva izlozba Foto-saveza Srbije` Beograd 1952-1958. - izlozbe Foto-kluba `Beograd` Beograd 1958. - `Omladina gradi` Beograd 1960. - `Omladina` Beograd 1977. i 1985. - `Oktobarski salon` Beograd 1979. ,1983. ,1986. ,1989. ,1990. ,1993. - `Majski salon ULUPUDS-a` Novi Pazar 1982. ,1985. ,1986. ,1988. ,1990. ,1992. - `Sopocanska Vidjenja` Beograd 1989. - `Izgradnja hrama Svetom Savi na Vracaru` Beograd 1995. - `Savremena pravoslavna srpska umetnost` Ucestvuje na svim izlozbama sekcije likovnih umetnika fotografije ULUPUDS-a i sekcije novinara fotoreportera. Svojim foto-prilozima obogatio je mnoge novine, casopise, knjige, monografije i kataloge. IZDAO JE MONOGRAFIJE-KATALOGE: `Dubrovnik - grad lepote` `Dubrovacki krovovi` `Dubrovnik - dusa u kamenu` `Novi Pazar i okolina` `Ledja` ( motivi pletilja Sirogojna ) `Vukov kraj 1987.` `Romana 88.` `Izgradnja spomen hrama Svetom Savi na Vracaru` `Plitvice `90.` `Ona i on` ( motivi iz Sirogojna ) `Gardos `86-88.` `Lepote kamena po Zlatiboru` `Ledja - almanah Dj. Storaci - Torino` `Znamenje Zlatibora i okoline`

originalna fotografija POTPISANA na poledjini 44 x 58 cm stanje dobro zlatibor , cajetina, sirogojno, uzice Rodjen 1927. godine u Velikoj Kikindi gde se skolovao i zavrsio gimnaziju. Studirao arheologiju na Beogradskom univerzitetu. Clan Foto kluba `Beograd` od 1950. godine , clan ULUPUDS-a od 1977. godine a likovne kolonije `Sopocanska vidjenja` od 1982. godine. Radio kao fotoreporter u : `Narodnom studentu` 1952/53. , Glavnom stabu ORB u Nisu 1958/60. , `Beogradskoj nedelji` od 1961. odakle 1964. godine prelazi u list `Politika`, gde ostaje do 1992. godine, kada odlazi u penziju. Dobitnik je zlatne plakete na izlozbi Foto-kino saveza Jugoslavije 1960. godine na temu `omladina`, 1989. godine dobija nagradu `Politike` za vise godisnji rad, a 1992. godine Zlatnu znacku Kullturno-prosvetne zajednice Jugoslavije. Preminuo je 1997. godine i sahranjen je u zlatiborskom selu Sirogojno. SAMOSTALNE IZLOZBE: Skoplje-Beograd 1963/64. - `Stan za sto dana` Tucepi 1979. - Kamen i zivot` Dubrovnik 1981. - `Dubrovnik grad lepote` Dubrovnik 1982. - `Dubrovacki krovovi - valovi grada` Novi Pazar 1983. - `Novi Pazar i okolina` Tucepi 1985. - `Staro selo` (stalna postavka) Sirogojno 1986. - `Ledja` (motivi pletilja) Beograd, Loznica, Novi Pazar, Tucepi, Split, Trsic 1987. `Trsic i Vukov sabor` Dubrovnik 1988. - `Dusa u kamenu` Beograd 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Tronosa 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Beograd - Bozicni dani na sajmu 1991. Plitvice 1991. - `Plitvice `90.` Sirogojno 1992. - `Ona i on` Topola 1992. - `Oplenac zaduzbina Kralja Petra I` Beograd, Sirogojno, Uzice 1992., Cacak, Kraljevo, Vrnjacka Banja, Novi Sad 1993. - `Muzej Staro selo Sirogojno` Zemun - kapetanija 1994. - `Gardos 1986/88.` Sirogojno 1994. - `Lepota kamena po Zlatiboru` Sirogojno 1995. - `Kupola 4000 T` KOLEKTIVNE IZLOZBE: Beograd 1951. - `Prva izlozba Foto-saveza Srbije` Beograd 1952-1958. - izlozbe Foto-kluba `Beograd` Beograd 1958. - `Omladina gradi` Beograd 1960. - `Omladina` Beograd 1977. i 1985. - `Oktobarski salon` Beograd 1979. ,1983. ,1986. ,1989. ,1990. ,1993. - `Majski salon ULUPUDS-a` Novi Pazar 1982. ,1985. ,1986. ,1988. ,1990. ,1992. - `Sopocanska Vidjenja` Beograd 1989. - `Izgradnja hrama Svetom Savi na Vracaru` Beograd 1995. - `Savremena pravoslavna srpska umetnost` Ucestvuje na svim izlozbama sekcije likovnih umetnika fotografije ULUPUDS-a i sekcije novinara fotoreportera. Svojim foto-prilozima obogatio je mnoge novine, casopise, knjige, monografije i kataloge. IZDAO JE MONOGRAFIJE-KATALOGE: `Dubrovnik - grad lepote` `Dubrovacki krovovi` `Dubrovnik - dusa u kamenu` `Novi Pazar i okolina` `Ledja` ( motivi pletilja Sirogojna ) `Vukov kraj 1987.` `Romana 88.` `Izgradnja spomen hrama Svetom Savi na Vracaru` `Plitvice `90.` `Ona i on` ( motivi iz Sirogojna ) `Gardos `86-88.` `Lepote kamena po Zlatiboru` `Ledja - almanah Dj. Storaci - Torino` `Znamenje Zlatibora i okoline`

originalna fotografija POTPISANA na poledjini 44 x 58 cm stanje dobro zlatibor , cajetina, sirogojno, uzice Rodjen 1927. godine u Velikoj Kikindi gde se skolovao i zavrsio gimnaziju. Studirao arheologiju na Beogradskom univerzitetu. Clan Foto kluba `Beograd` od 1950. godine , clan ULUPUDS-a od 1977. godine a likovne kolonije `Sopocanska vidjenja` od 1982. godine. Radio kao fotoreporter u : `Narodnom studentu` 1952/53. , Glavnom stabu ORB u Nisu 1958/60. , `Beogradskoj nedelji` od 1961. odakle 1964. godine prelazi u list `Politika`, gde ostaje do 1992. godine, kada odlazi u penziju. Dobitnik je zlatne plakete na izlozbi Foto-kino saveza Jugoslavije 1960. godine na temu `omladina`, 1989. godine dobija nagradu `Politike` za vise godisnji rad, a 1992. godine Zlatnu znacku Kullturno-prosvetne zajednice Jugoslavije. Preminuo je 1997. godine i sahranjen je u zlatiborskom selu Sirogojno. SAMOSTALNE IZLOZBE: Skoplje-Beograd 1963/64. - `Stan za sto dana` Tucepi 1979. - Kamen i zivot` Dubrovnik 1981. - `Dubrovnik grad lepote` Dubrovnik 1982. - `Dubrovacki krovovi - valovi grada` Novi Pazar 1983. - `Novi Pazar i okolina` Tucepi 1985. - `Staro selo` (stalna postavka) Sirogojno 1986. - `Ledja` (motivi pletilja) Beograd, Loznica, Novi Pazar, Tucepi, Split, Trsic 1987. `Trsic i Vukov sabor` Dubrovnik 1988. - `Dusa u kamenu` Beograd 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Tronosa 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Beograd - Bozicni dani na sajmu 1991. Plitvice 1991. - `Plitvice `90.` Sirogojno 1992. - `Ona i on` Topola 1992. - `Oplenac zaduzbina Kralja Petra I` Beograd, Sirogojno, Uzice 1992., Cacak, Kraljevo, Vrnjacka Banja, Novi Sad 1993. - `Muzej Staro selo Sirogojno` Zemun - kapetanija 1994. - `Gardos 1986/88.` Sirogojno 1994. - `Lepota kamena po Zlatiboru` Sirogojno 1995. - `Kupola 4000 T` KOLEKTIVNE IZLOZBE: Beograd 1951. - `Prva izlozba Foto-saveza Srbije` Beograd 1952-1958. - izlozbe Foto-kluba `Beograd` Beograd 1958. - `Omladina gradi` Beograd 1960. - `Omladina` Beograd 1977. i 1985. - `Oktobarski salon` Beograd 1979. ,1983. ,1986. ,1989. ,1990. ,1993. - `Majski salon ULUPUDS-a` Novi Pazar 1982. ,1985. ,1986. ,1988. ,1990. ,1992. - `Sopocanska Vidjenja` Beograd 1989. - `Izgradnja hrama Svetom Savi na Vracaru` Beograd 1995. - `Savremena pravoslavna srpska umetnost` Ucestvuje na svim izlozbama sekcije likovnih umetnika fotografije ULUPUDS-a i sekcije novinara fotoreportera. Svojim foto-prilozima obogatio je mnoge novine, casopise, knjige, monografije i kataloge. IZDAO JE MONOGRAFIJE-KATALOGE: `Dubrovnik - grad lepote` `Dubrovacki krovovi` `Dubrovnik - dusa u kamenu` `Novi Pazar i okolina` `Ledja` ( motivi pletilja Sirogojna ) `Vukov kraj 1987.` `Romana 88.` `Izgradnja spomen hrama Svetom Savi na Vracaru` `Plitvice `90.` `Ona i on` ( motivi iz Sirogojna ) `Gardos `86-88.` `Lepote kamena po Zlatiboru` `Ledja - almanah Dj. Storaci - Torino` `Znamenje Zlatibora i okoline`

originalna fotografija POTPISANA na poledjini 44 x 58 cm stanje dobro zlatibor , cajetina, sirogojno, uzice Rodjen 1927. godine u Velikoj Kikindi gde se skolovao i zavrsio gimnaziju. Studirao arheologiju na Beogradskom univerzitetu. Clan Foto kluba `Beograd` od 1950. godine , clan ULUPUDS-a od 1977. godine a likovne kolonije `Sopocanska vidjenja` od 1982. godine. Radio kao fotoreporter u : `Narodnom studentu` 1952/53. , Glavnom stabu ORB u Nisu 1958/60. , `Beogradskoj nedelji` od 1961. odakle 1964. godine prelazi u list `Politika`, gde ostaje do 1992. godine, kada odlazi u penziju. Dobitnik je zlatne plakete na izlozbi Foto-kino saveza Jugoslavije 1960. godine na temu `omladina`, 1989. godine dobija nagradu `Politike` za vise godisnji rad, a 1992. godine Zlatnu znacku Kullturno-prosvetne zajednice Jugoslavije. Preminuo je 1997. godine i sahranjen je u zlatiborskom selu Sirogojno. SAMOSTALNE IZLOZBE: Skoplje-Beograd 1963/64. - `Stan za sto dana` Tucepi 1979. - Kamen i zivot` Dubrovnik 1981. - `Dubrovnik grad lepote` Dubrovnik 1982. - `Dubrovacki krovovi - valovi grada` Novi Pazar 1983. - `Novi Pazar i okolina` Tucepi 1985. - `Staro selo` (stalna postavka) Sirogojno 1986. - `Ledja` (motivi pletilja) Beograd, Loznica, Novi Pazar, Tucepi, Split, Trsic 1987. `Trsic i Vukov sabor` Dubrovnik 1988. - `Dusa u kamenu` Beograd 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Tronosa 1989. - `Hram Svetom Savi na Vracaru` Beograd - Bozicni dani na sajmu 1991. Plitvice 1991. - `Plitvice `90.` Sirogojno 1992. - `Ona i on` Topola 1992. - `Oplenac zaduzbina Kralja Petra I` Beograd, Sirogojno, Uzice 1992., Cacak, Kraljevo, Vrnjacka Banja, Novi Sad 1993. - `Muzej Staro selo Sirogojno` Zemun - kapetanija 1994. - `Gardos 1986/88.` Sirogojno 1994. - `Lepota kamena po Zlatiboru` Sirogojno 1995. - `Kupola 4000 T` KOLEKTIVNE IZLOZBE: Beograd 1951. - `Prva izlozba Foto-saveza Srbije` Beograd 1952-1958. - izlozbe Foto-kluba `Beograd` Beograd 1958. - `Omladina gradi` Beograd 1960. - `Omladina` Beograd 1977. i 1985. - `Oktobarski salon` Beograd 1979. ,1983. ,1986. ,1989. ,1990. ,1993. - `Majski salon ULUPUDS-a` Novi Pazar 1982. ,1985. ,1986. ,1988. ,1990. ,1992. - `Sopocanska Vidjenja` Beograd 1989. - `Izgradnja hrama Svetom Savi na Vracaru` Beograd 1995. - `Savremena pravoslavna srpska umetnost` Ucestvuje na svim izlozbama sekcije likovnih umetnika fotografije ULUPUDS-a i sekcije novinara fotoreportera. Svojim foto-prilozima obogatio je mnoge novine, casopise, knjige, monografije i kataloge. IZDAO JE MONOGRAFIJE-KATALOGE: `Dubrovnik - grad lepote` `Dubrovacki krovovi` `Dubrovnik - dusa u kamenu` `Novi Pazar i okolina` `Ledja` ( motivi pletilja Sirogojna ) `Vukov kraj 1987.` `Romana 88.` `Izgradnja spomen hrama Svetom Savi na Vracaru` `Plitvice `90.` `Ona i on` ( motivi iz Sirogojna ) `Gardos `86-88.` `Lepote kamena po Zlatiboru` `Ledja - almanah Dj. Storaci - Torino` `Znamenje Zlatibora i okoline`