Autor - osoba Vilson, Angus, 1913-1991 = Wilson, Angus, 1913-1991Naslov Anglosaksonski maniri : roman / Angas Vilson ; [preveo s engleskog Hamo Džabić]Jedinstveni naslov Anglo-saxon attitudes. srpski jezikVrsta građe romanJezik srpskiGodina 1963Izdanje 2. izd.Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : `Slobodan Jović`)Fizički opis 460 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Džabić, HamoHristić, JovanZbirka Savremeni strani pisci. ǂkolo ǂ1 ; 5ISBN (Karton s omotom)Napomene Prevod dela: Anglo-saxon attitudes / Angus WilsonStr. 457-461: Angas Vilson / Jovan Hristić.Predmetne odrednice Wilson, Angus, 1913-1991 – `Anglosaksonski maniri`Sir Angus Frank Johnstone Wilson (11.8. 1913 – 31.5. 1991) bio je britanski romanopisac i novelist. Godine 1958. je dobio Memorijalnu nagradu James Tait Black za The Middle Age of Mrs Eliot a kasnije na temelju književnih dostignuća dobio titulu viteza.Za vrijeme Drugog svjetskog rata je radio na dešifriranju italijanskih pomorskih poruka u Bletchley Parku.5/7

Autor - osoba Vilson, Angus, 1913-1991 = Wilson, Angus, 1913-1991Naslov Anglosaksonski maniri : roman / Angas Vilson ; [preveo s engleskog Hamo Džabić]Jedinstveni naslov Anglo-saxon attitudes. srpski jezikVrsta građe romanJezik srpskiGodina 1963Izdanje 2. izd.Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : `Slobodan Jović`)Fizički opis 460 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Džabić, HamoHristić, JovanZbirka Savremeni strani pisci. ǂkolo ǂ1 ; 5ISBN (Karton s omotom)Napomene Prevod dela: Anglo-saxon attitudes / Angus WilsonStr. 457-461: Angas Vilson / Jovan Hristić.Predmetne odrednice Wilson, Angus, 1913-1991 – `Anglosaksonski maniri`Sir Angus Frank Johnstone Wilson (11.8. 1913 – 31.5. 1991) bio je britanski romanopisac i novelist. Godine 1958. je dobio Memorijalnu nagradu James Tait Black za The Middle Age of Mrs Eliot a kasnije na temelju književnih dostignuća dobio titulu viteza.Za vrijeme Drugog svjetskog rata je radio na dešifriranju italijanskih pomorskih poruka u Bletchley Parku.5/7

Autor: Božidar D. Benedikt Povez: meki Format: 14 x 20 cm Strana: 136 Pismo: latinica Kada je po raznim Evropskim letovalištima nestalo preko dvadeset `devica`, Interpol šalje svog najboljeg agenta u Italiju da rasvetli misteriju. Nakon uzbudljive istrage, ovaj pronalazi fantastično podzemno carstvo `devica` iz kojeg više ne može da izađe! Kanadski pisac i filmski reditelj, Božidar Damjanović Benedikt, rođen je 7 aprila 1938 godine u malom Hrvatskom mestu Vinici, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Božidar je autor 36 knjiga objavljenih na srpskom, hrvatskom, poljskom, Makedonskom i engleskom. Takođe je radio za Jugoslovensku, Nemačku, Kanadsku i Holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Benedikt je završio dva američka univerziteta, sa diplomom Mastera iz filmskog dizajna i Doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja Kanadskih Reditelja i Kanadske Filmske Akademije. k-3

Mihailo Lalić Prvi snijegTvrdi povezMihailo Lalić savremeni je crnogorski književnik. Rodio se 1914. godine u selu Trepči u Crnoj Gori. Osnovnu školu pohađao je u selu, dok je gimnaziju pohađao u Beranama. Pravni fakultet pohađao je u Beogradu.Sve do početka Drugog svetskog rata boravio je u Beogradu gde je i počeo da se bavi književnošću. Pisao je za listove na fakultetu: "Student", "Pravda", "Mlada kultura" i drugi.Kada je izbio rat vratio se u Crnu Goru i priključio se partizanima. 1942. godine zarobili su ga četnici. U zarobljeništvu je bio sve do 1944. godine te se tada priključio Grčkom narodnoolobodlačkom pokretu.Po završetku rata radio je kao novinar, a neko vreme i kao urednik "Borbe". 1964. godine bio je izabran za člana srpske akademije nauka i umetnosti, a 1974. godine bio je jedan od osnivača i članova Crnogorske akademije nauka i umetnosti.3/8

Autor: Saša Hadži Tančić Povez: broširan Br. strana: 133 Format: 12x20 `Navikao je da živi sam. On i nije želeo drugačije. Uživao je da je sam kad se probudi, ni reč da izusti. Ni na samo pitanje kako je spavao. Nijedna žena to ne bi shvatila. E, to je njemu sve: sam. Ovako je Saša Hadži Tančić video Stevana Sremca u romanu `Melanholija`, (izdavač `Rad`), posvećenoj složenoj ličnosti srpskog klasika. Istaknuti pripovedač, romansijer, esejista i pesnik, inače sada upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, Hadži Tančić (1968) ispratio je sve najznačajnije događaje u Sremčevom životu: rano detinjstvo u Senti, školovanje u Beogradu kod ujaka, premeštaj u Niš gde je radio kao gimnazijski profesor, kratak boravak, po kazni, u Pirotu, pa povratak u Beograd, gde je napisao svoja najbolja dela, bolest, pokušaj oporavka u Dubrovniku, posete Mostaru i Kotoru, poslednji dani u Sokobanji.

Mihailo Lalić Poslednje brdoTvrdi povezMihailo Lalić savremeni je crnogorski književnik. Rodio se 1914. godine u selu Trepči u Crnoj Gori. Osnovnu školu pohađao je u selu, dok je gimnaziju pohađao u Beranama. Pravni fakultet pohađao je u Beogradu.Sve do početka Drugog svetskog rata boravio je u Beogradu gde je i počeo da se bavi književnošću. Pisao je za listove na fakultetu: "Student", "Pravda", "Mlada kultura" i drugi.Kada je izbio rat vratio se u Crnu Goru i priključio se partizanima. 1942. godine zarobili su ga četnici. U zarobljeništvu je bio sve do 1944. godine te se tada priključio Grčkom narodnoolobodlačkom pokretu.Po završetku rata radio je kao novinar, a neko vreme i kao urednik "Borbe". 1964. godine bio je izabran za člana srpske akademije nauka i umetnosti, a 1974. godine bio je jedan od osnivača i članova Crnogorske akademije nauka i umetnosti.3/8

Godina izdanja: 1964 Jezik: Srpski Autor: Strani Polovna knjiga, odlično očuvana. Izdavač: Svjetlost - Sarajevo, 1964. god. Broširan povez, 17 cm. 198 str. Мark Tven (еngl. Mark Twain), pravo ime Samjuel Langhorn Klemens (engl. Samuel Langhorne Clemens; Florida, 30. novembar 1835 — Reding, 21. april 1910)[1] bio je američki književnik. U opsežnom životnom delu ostvario je široku lestvicu osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog beznađa. Nakon detinjstva provedenog na obalama Misisipija učio je za tipografa, radio kao pilot na rečnom brodu, išao u potragu za zlatom u Kaliforniju, putovao po Srednjem istoku i Evropi. Njegov život pun pustolovina, uspeha i slave pomućuje smrt njegovih žena i ćerki, što izaziva pesimizam i teški očaj njegovih poslednjih radova. Bio je dobar prijatelj Nikole Tesle. Njegovi najpoznatiji junaci su dečaci Tom Sojer i Haklberi Fin. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Ivo Ćipiko Za kruhomTvrdi povezIzdavač NolitRoman `Za kruhom` sadrži i autobiografske crte. Glavni junak, obrazovani intelektualac Ivo Polić, vraća se iz grada u selo. Život u gradu svojim civilizacijskim normama i sukobima guši njegov istančan senzibilitet, i on pokušava da se povratkom u selo vrati prirodi i jednostavnom životu. To nije tako jednostavno, jer civilizacija prodire i u selo…Ivo Ćipiko (Kaštel Novi, 1867. - Kaštel Novi, 1923.) potiče iz porodice koja je rimskog plemićkog porekla. U mladosti je pohađao fratarsko semenište u Sinju gdje se, čitajući, oduševio srpskom književnošću. „Zanesoh se i postadoh Srbinom“, pisao je kasnije Ćipiko.Napustio je semenište i opredelio se za šumarski poziv. Službovao je na Braču, u Makarskoj, Kotoru i Hvaru.Godine 1911. prešao je u Srbiju, gde je bio ratni izveštač u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a potom je radio u ministarstvu šuma i ruda.9/6

Ivo Ćipiko Za kruhomTvrdi povezIzdavač NolitRoman `Za kruhom` sadrži i autobiografske crte. Glavni junak, obrazovani intelektualac Ivo Polić, vraća se iz grada u selo. Život u gradu svojim civilizacijskim normama i sukobima guši njegov istančan senzibilitet, i on pokušava da se povratkom u selo vrati prirodi i jednostavnom životu. To nije tako jednostavno, jer civilizacija prodire i u selo…Ivo Ćipiko (Kaštel Novi, 1867. - Kaštel Novi, 1923.) potiče iz porodice koja je rimskog plemićkog porekla. U mladosti je pohađao fratarsko semenište u Sinju gdje se, čitajući, oduševio srpskom književnošću. „Zanesoh se i postadoh Srbinom“, pisao je kasnije Ćipiko.Napustio je semenište i opredelio se za šumarski poziv. Službovao je na Braču, u Makarskoj, Kotoru i Hvaru.Godine 1911. prešao je u Srbiju, gde je bio ratni izveštač u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, a potom je radio u ministarstvu šuma i ruda.9/6

Pesme, crtice, odlomci, dokumenti... Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun. `ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.` Povez: Mek Broj strana: 148 sa ilustracijama Format: 13x20 cm Posveta na prvoj strani, inače, kao nova.

E. D. Miler Ruska ljubavnicaMeki povezIzdavač Vulkan’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva.Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu...NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011„Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES„Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH„Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT2/25

E. D. Miler Ruska ljubavnicaMeki povezIzdavač Vulkan’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva.Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu...NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011„Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES„Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH„Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT2/25

odlično očuvana Vulkan Beograd 2019 , „Erotski triler koji će vam probuditi sva čula!“ – The New York TimesPoručnik Kingsli je dosad u karijeri radio sve – špijunirao je, lagao, ubijao po naređenju. Međutim, njegova nova tajna misija zahteva nešto nesvakidašnje i možda je najopasnija do sada. Nestao je mlađani pukovnikov nećak, a na Kingsliju je da ga vrati kući.Zbog toga će morati da poseti sedište seks-kulta u kojem vladaju žene, a muškarci su robovi, i to svojom voljom. Ili možda nije tako? Dok je zarobljen unutar zidina zamka, Kingslija će začarati erotične čini zagonetne Madam, žene koja poseduje mudrost, moć i lepotu. Ona mu nudi život za kakvim je oduvek žudeo i ostvarenje njegove najveće želje. Uz određenu cenu, naravno. Da se zauvek odrekne osobe koju voli.U jedno je siguran: šta god da izabere, više nikada neće biti isti. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 270 strana

Miroslav Josić-Višnjić / Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a učiteljsku školu (preparandiju) u Somboru. Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost). Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista „Student“ (generacija 68, do smene redakcije), urednik časopisa `Relations`. Bio je (greškom) zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi. Pokrenuo je biblioteku „Novi Albatros“. Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u „Književnoj fabrici MJV i deca“. Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Madžarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu... Oženjen je, ima troje dece i tri unuka. Sada je u penziji, a prima i nacionalni dodatak kao zaslužan umetnik. Predsednik je PANU, doživotno u ostavci. odlično očuvana

Prozraci Svetlana Velmar-Janković Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro,ima posvetu Stubovi kulture O knjizi K8 Dramatični događaji opisani u ovoj knjizi su uspomene Svetlane Velmar-Janković na svoju najraniju mladost, na lično iskustvo evropskog sumraka krajem tridesetih godina XX veka, na doba okupacije Kraljevine Jugoslavije i, najzad, srpskog društvenog i građanskog sloma posle savezničke pobede nad fašizmom i ulaska partizanskih i sovjetskih trupa u ratom razorenu zemlju. Pred očima devojčice smenjuju se „prozraci“ bezbrižnog detinjstva u uglednoj porodici visokog državnog službenika u Beogradu, pred Drugi svetski rat, oglašavaju se zloslutni glasnici apokalipse iz zelenog oka filipsovog radio-aparata, ređaju odlomci sećanja na izdaju u praskozorje 6. aprila, na pakao i pometnju bombardovanja, na rušilačku neman zla, oskudicu i zbegove koji su usledili tokom teških godina tuđinske okupacije, konačno i na poraz nacizma u svetu i pobedu revolucije u Jugoslaviji i uspostavljanje takozvane narodne vlasti

Žarko Komanin ZAKOPANO I OTKOPANO - Priče i objašnjenja , Prosveta 2002, str. 100. Priče. Očuvanost 4. КОМАНИН Жарко – књижевник и позоришни критичар (Дреновиштица код Никшића, 3. XII 1935 – Београд, 26. VI 2010). Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Никшићу 1954, а Филозофски факултет (Група за југословенску и светску књижевност) у Бгду 1960. Први књижевни рад, приповетку Бјегунац, објавио је у „Студенту“ 1956. Од 1960. до 1962. био је драматург у београдском Савременом позоришту, а затим је отишао на одслужење војног рока. Од 1964. до 1969. радио је као референт за културу у Главном одбору ССРН Србије, а од 1969. до 1974. као професионални позоришни критичар „Вечерњих новости“, где је почео да објављује позоришне критике још 1964. и до 1972. потписивао их именом Жарко Јовановић. Од 1974. до 1978. је био у статусу слободног уметника, а 1979. се запослио као драматург НП у Бгду.

Radoslav Bratić Strah od zvonaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruРадослав Братић (28. јун 1948. у Брестицама, код Билеће — 2. јун 2016. у Београду)[1] био је српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године.Његова заоставштина налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.БиографијаФотографија Радослава Братића и патријарха Павла, део његовог легата у АдлигатуРадослав Братић са пријатељимаБиблиотека Радослава Братића, део његове заоставштине у АдлигатуРадослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа `Знак`, часописа `Књижевност`, листа `Књижевна реч`, и главни уредник часописа `Реласион`.Радио је као секретар и потпредсједник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући `БИГЗ`, гдје је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дјела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију „Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку „Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла.Братић је сачинио више избора из књижевности и уредио неколико тематских блокова у листовима и часописима, између осталих из књижевности Кине, Индије, Лужичких Срба, америчких црнаца.Приповијетке су му увршћене у више зборника и антологија у Југославији и свијету, а превођене су на енглески, хинди, њемачки, шведски, пољски, чешки, француски, кинески, румунски, руски и италијански језик. На сва ова наведена мјеста Братић је пропутовао и успоставио сарадњу са значајним људима. Као резултат те сарадње настало је низ дијела на енглеском, хинду и другим језицима.За дописног члана АНУРС-а изван радног састава изабран је 4. децембра 2015. године.[2]Написао је и више драма за радио и телевизију. Сам или са сарадницима, припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности (лужичких Срба, кинеске, индијске, америчких црнаца). Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности.Добио је бројне важне награде: листа Младост, Исидора Секулић, Андрићеву, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Борбина, Кочићева награда 1999, плакета Милош Црњански, Златна повеља Цар Душан, Светозар Ћоровић и друге.Живио и радио у Београду. Умро је 2. јуна 2016. године у насељу Кумодраж, у Београду, у свом стану након дугу и тешке болести.Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3][4]ДјелаГусле из колекција легата Радослава Братића, АдлигатРоманиСмрт спаситеља „Просвета”, Београд 1973; „Народна књига”, Београд 2003;Ново издање 2006. године изашло је под насловом Смрт спасиоца;Сумња у биографију („Просвета”, Београд 1980, 1981. и џепно издање 1993);Трг соли („Народна књига”, Београд 2002)ПриповјеткеКњиге приповједака Слика без оца („Просвета”, Београд 1985, 1986. и џепно издање БИГЗ, 1992)Страх од звона (СКЗ, Коло број 84, Београд 1991, 1992, 1993. и БИГЗ, 2000),Зима у Херцеговини (СКЗ, Београд 1995. и 2001), књигу из поетике читања Шехерезадин љубавник („Прометеј”, Нови Сад 1996)Књигу есеја и приказа Писац и документ („Рашка школа”, Београд 2000).Антологије и избори које је приредио Радослав БратићКинеска књижевност (заједно са Љиљаном Н. Јамагиши и Надом Саратлић), «Градац», Чачак, 1975Књижевност лужичких Срба («Кораци», Крагујевац, 1984)Антологија приповедака америчких црнаца (заједно са Габријелом Арц, «Светлост», Крагујевац, 1984)Антологија кратке приче Индије (заједно са Габријелом Арц, «Багдала», Крушевац, 1987)9/89/14

ILUZIONISTOV GROB I LEBDECA ZENA - Irfan Horozovic Prosveta , Beograd , 1991. 131 strana Tvrde korice u papirnom omotu Dimenzije knjige 12,5 x 20,5 cm Irfan Horozović (Banja Luka 27. travnja 1947) je bosanskohercegovački književnik. U Banjaluci je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Filozofski fakultet (Komparativna književnost i Jugoslavenski jezici i književnosti) diplomirao u Zagrebu. Bio je urednik Studentskog lista Pitanja i Putevi. Bio je odgovorni urednik u izdavačkoj djelatnosti Novog glasa u Banjaluci. Živi u Sarajevu. Urednik je u igranom programu RTV Federacije BiH i glavni urednik časopisa Život. Dramski tekstovi su mu izvođeni na radiju (Šesta smrt Benjamina Talhe, Zadovoljština, Kuburović, Posuđena rečenica), u teatrima (Ružičasta učiteljica, Soba, Pehlivan Arif Tamburija, Šeremet, Proba, Tri Sabahudina) i na televiziji (Šeremet). Neki od tih tekstova su prevedeni i igrani u Švedskoj i Poljskoj. Jedna adaptacija knjige Talhe pod nazivom Priče iz Šedrvanskog vrta postavljena je u Rimu. Dobitnik je Nagrade „Sedam sekretara SKOJ–a“ (1972), Nagrade grada Banje Luke (1980), Nagrade Udruženja književnika BiH (1988), Nagrade za najbolju knjigu za djecu u BiH (1987), Nagrade Društva pisaca Bosne i Hercegovine za 1998. godinu i drugih nagrada i priznanja. Godine 2001. osvojio je nagradu Meša Selimović za najbolji roman. Šesta smrt Benjamina Talhe. Drama za glasove. Radio–Zagreb 1968. Zvečajsko blago. Pjesme. Glas, Banja Luka 1969. Ružičasta učiteljica. Dramolet. Narodno sveučilište „Božidar Maslarić“, Osijek 1970. Talhe ili šedrvanski vrt. Proze. BC, Zagreb 1972; – 2. prošireno izdanje, Svjetlost, Sarajevo 1991; 3. izdanje Sarajevo Publishing, Sarajevo 1997. I na esperantu: Savez za esperanto BiH, Sarajevo – Banja Luka 1991. Soba. Groteska. Prolog. Zagreb 1971; – 2. izd. Zajednica profesionalnih pozorišta, Sarajevo 1977. Tanka katanka. Farsa za djecu. Dječije pozorište Banja Luka 1971. Zadovoljština. Drama za glasove. Radio–Zagreb 1972. Salon gluhonijemih krojačica. Pripovijetke. Svjetlost, Sarajevo 1979. Testament iz mladosti. Poezija. Glas, Banja Luka 1980. Šeremet. Drama. Zajednica profesionalnih pozorišta BiH, Sarajevo 1985. Karta vremena. Priče/roman. „Veselin Masleša“, Sarajevo 1983. Noćne ceremonije. Izabrane priče. Svjetlost, Sarajevo 1984/1985. Vauvan. Roman za djecu. Klub „Ivan Goran Kovačić“, Bihać 1986; – 2. izd. „Veselin Maleša“, Svjetlost, Sarajevo 1990; – 3. izd. Bosanska riječ, Wuppertal 1995; – 4. izd. Targa, Zagreb 1995; – 5. izd. Bosanska riječ, Wuppertal–Amsterdam–Sarajevo 2000. Rea. Kratki roman. „Veselin Masleša“, Sarajevo 1987. Mađioničar iz prijestolnice domina. Pripovijest za djecu. Glas, Banja Luka 1988; – 2. izd. 1990; – 3. izd. Targa, Zagreb 1995: – 4. Izd. Bosanska riječ, Wuppertal–Amsterdam–Sarajevo 2000 (zajedno s Vauvanom). Kalfa. Roman. Svjetlost, Sarajevo 1988. Iluzionistov grob i lebdeća žena. Priče. Prosveta, Beograd 1991. Posuđena rečenica. Drama za glasove. Radio–Sarajevo 1991. Prognani grad. Priče. Antibarbarus, Zagreb 1994. Bosanski Palimpsest. Priče. Durieux, Zagreb 1995. Sličan čovjek. Roman. Bosanska knjiga, Sarajevo 1995. Oblak čija lica prepoznajemo. Izabrane priče. Bosanska riječ, Wuppertal–Sarajevo 1997. – drugo, promijenjeno izdanje, kod istog izdavača 1999. Knjiga mrtvog pjesnika. Poezija. Horus, Zagreb 1997. – drugo, prošireno izdanje, Bosanska knjiga–Šahinpašić, Sarajevo 1999. Inspektor vrtnih Patuljaka. Roman za djecu. Bosanska riječ, Wuppertal–Sarajevo–Amsterdam 1998. Proba. Dramolet. Kamerni teatar 55. Sarajevo 1998. Berlinski nepoznati prolaznik. Roman. Ljiljan, Sarajevo 1998. Prodavnica noževa. Izabrane priče. Damad. Novi Pazar 1999. Izabrane pripovjetke. Sejtarija, Sarajevo 2000. Filmofil. Roman. Sejtarija, Sarajevo 2000. Imotski kadija. Roman. Ogledalo, Sarajevo 2000. Tri Sabahudina. Tragična komedija. Praizvedba u Kamernom teatru 55 u Sarajevu # 12. 2001. Izabrane Igre. Drame. Svjetlost, Sarajevo 2000. Buduće svršeno vrijeme. Poezija. DES, Sarajevo 2001. KC

Radoslav Bratić Strah od zvona Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga O autoru Радослав Братић (28. јун 1948. у Брестицама, код Билеће — 2. јун 2016. у Београду)[1] био је српски књижевник, драматург и уредник. Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године. Његова заоставштина налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Биографија Фотографија Радослава Братића и патријарха Павла, део његовог легата у Адлигату Радослав Братић са пријатељима Библиотека Радослава Братића, део његове заоставштине у Адлигату Радослав Братић рођен је у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу школу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник студентског часописа `Знак`, часописа `Књижевност`, листа `Књижевна реч`, и главни уредник часописа `Реласион`. Радио је као секретар и потпредсједник Удружења књижевника Србије, затим као уредник у издавачкој кући `БИГЗ`, гдје је уређивао десетак библиотека. Међу осталим књигама уредио је и сабрана дјела Слободана Јовановића, Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију „Нове књиге домаћих писаца”. Покренуо је знамениту библиотеку „Разговори с писцима” и у њој објавио више књига. Приредио је и књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског господина Павла. Братић је сачинио више избора из књижевности и уредио неколико тематских блокова у листовима и часописима, између осталих из књижевности Кине, Индије, Лужичких Срба, америчких црнаца. Приповијетке су му увршћене у више зборника и антологија у Југославији и свијету, а превођене су на енглески, хинди, њемачки, шведски, пољски, чешки, француски, кинески, румунски, руски и италијански језик. На сва ова наведена мјеста Братић је пропутовао и успоставио сарадњу са значајним људима. Као резултат те сарадње настало је низ дијела на енглеском, хинду и другим језицима. За дописног члана АНУРС-а изван радног састава изабран је 4. децембра 2015. године.[2] Написао је и више драма за радио и телевизију. Сам или са сарадницима, припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности (лужичких Срба, кинеске, индијске, америчких црнаца). Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности. Добио је бројне важне награде: листа Младост, Исидора Секулић, Андрићеву, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Борбина, Кочићева награда 1999, плакета Милош Црњански, Златна повеља Цар Душан, Светозар Ћоровић и друге. Живио и радио у Београду. Умро је 2. јуна 2016. године у насељу Кумодраж, у Београду, у свом стану након дугу и тешке болести.Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3][4] Дјела Гусле из колекција легата Радослава Братића, Адлигат Романи Смрт спаситеља „Просвета”, Београд 1973; „Народна књига”, Београд 2003; Ново издање 2006. године изашло је под насловом Смрт спасиоца; Сумња у биографију („Просвета”, Београд 1980, 1981. и џепно издање 1993); Трг соли („Народна књига”, Београд 2002) Приповјетке Књиге приповједака Слика без оца („Просвета”, Београд 1985, 1986. и џепно издање БИГЗ, 1992) Страх од звона (СКЗ, Коло број 84, Београд 1991, 1992, 1993. и БИГЗ, 2000), Зима у Херцеговини (СКЗ, Београд 1995. и 2001), књигу из поетике читања Шехерезадин љубавник („Прометеј”, Нови Сад 1996) Књигу есеја и приказа Писац и документ („Рашка школа”, Београд 2000). Антологије и избори које је приредио Радослав Братић Кинеска књижевност (заједно са Љиљаном Н. Јамагиши и Надом Саратлић), «Градац», Чачак, 1975 Књижевност лужичких Срба («Кораци», Крагујевац, 1984) Антологија приповедака америчких црнаца (заједно са Габријелом Арц, «Светлост», Крагујевац, 1984) Антологија кратке приче Индије (заједно са Габријелом Арц, «Багдала», Крушевац, 1987)

Ova knjiga je puna pozitivnih ideja koje će vas podsećati na brojne mogućnosti što čekaju da budu istražene – 600 veselih i ohrabrujućih predloga o tome kako da iskoristite svaki trenutak svoje slobode. Sad kad niste u vezi, imate više vremena i imate zeleno svetlo za avanture. Ideje su jednostavne, zabavne i praktične – gospodinu Slobodnom ili gospođici Slobodnoj garantuju da će zgrabiti povoljan trenutak i ponovo otkriti uzbuđenje ludovanja bez ikakvih stega. Nemojte se vajkati ili biti obeshrabreni, to što ste ponovo slobodni povod je za slavlje! Povez: Mek Broj strana: 255 Izdavač:: Miba Books Posveta na prvoj strani, sve ostalo u odličnom stanju.

Izdavač: čigoja Godina: 2006 Broj strana: 438 Povez: mek Format: 20 x 13 cm kao nova Pisac, sociolog i oštroumni esejista, Fransisko Ajala (Granada 1906), u toku svog života aktivno je učestvovao u događajima u toku tragične i nemirne istorije svoje zemlje, zbog čega pouzdano može da svedoči o njima sa svoje lične tačke gledišta. Njegova intelektualna iskrenost, nasuprot onome što samo sebe smatra najvišom istinom, ne dopušta kompromise, niti se zaklanja iza izgovora. Sećanja i zaboravi prvi put izlaze kao jedna knjiga, u kojoj Ajala spaja tri dela svojih memoara. Prvi deo „Iz raja u progonstvo” obuhvata period od piščevog detinjstva do kraja Španskog građanskog rata. Drugi deo „Egzil”, podseća na godine u toku kojih je autor, posle španske katastrofe, bio primoran da svoj život obnovi u Argentini, Brazilu i Porto Riku. Treći deo govori o njegovom boravku u SAD gde je radio kao profesor na najuglednijim univerzitetima, kao i o njegovom povratku (1960), u rodnu zemlju koju je dvadeset godina pre toga morao da napusti. Ajala je u karijeri dobio sve španske nagrade za književnost - od nagrade Servantes 1991. do nagrade Princ od Asturije 1998. Pre pet godina bio je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Prvu knjigu `Tragikomedija čoveka bez duha` Ajala je objavio 1925. Među njegovim napoznatijim delima su `Uzurpatori` iz 1949. godine, u kojima opisuje nemoral čoveka koji drugog podređuje svojoj volji, kao i zbirka priča o španskom građanskom ratu `Ovnujska glava`. Beznadežnost međuljudskih odnosa i pad morala teme su pesimističkih i satiričnih priča `Pseće smrti` i `Vrt naslada`. Ajala je aktivno učestvovao u dogadajima u svojoj zemlji, a tokom španskog građanskog rata otišao je u izgnanstvo, gde je proveo 20 godina. U knjizi `Sećanja i zaboravi` Ajala je spojio tri dela svojih memoara. Prvi deo `Iz raja u progonstvo` obuhvata period od piščevog detinjstva do kraja španskog gradanskog rata. Drugi deo `Egzil` svedoči o godinama u kojima je autor živeo u Argentini, Brazilu i Portoriku. Treći deo govori o njegovom boravku u SAD, gde je radio kao profesor na najuglednijim univerzitetima, kao i o njegovom povratku u rodnu zemlju.

Pančevačkog pesnika Zorana Duškovića nema među nama već dve decenije. Sedamnaestog januara navršilo se 20 godina od njegove smrti. Pančevci ga pamte kao književnika, novinara, glumca i reditelja, ali i kao izuzetnog hroničara Pančeva. Zoran Dušković je rođen 6. juna 1957. godine. Autor je knjiga poezije „Dužnost Svetog Florijana”, u izdanju lista „Pančevac” i Sekcije književnika Pančeva, 1983. godine, i „Povratak s robije”, u izdanju Zajednice književnika Pančeva, 1989. godine. Posthumno su objavljene pesnička zbirka „Grad”, sabrane pesme „Zatim sve iščezava” i knjiga proznih zapisa „Šta sanjam i šta mi se događa”. Poznavalac rada Zorana Duškovića i lični prijatelj Violeta Blaga iz Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, istakla je da je Zoran Dušković voleo Pančevo i bio aktivan u svemu što se u gradu dešavalo, još od gimnazijskih dana. – Bio je izuzetno radoznao i gde god se nešto dešavalo, on je bio prisutan. U Domu omladine je bio aktivan u „Ateljeu mladih”, gde je počeo da glumi još kao gimnazijalac. Neposredno pred saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo, počeo je i da režira. Uradio je predstavu „Bekstvo” po tekstu Bulgakova, s kojom je osvajao nagrade, čak i na festivalima na kojima su učestvovali profesionalni reditelji. Dušković je pisao kolumnu o Pančevu u listu „Pančevac”, na osnovu čega je posthumno, 1996. godine, objavljena knjiga „Šta sanjam i šta mi se događa”, navela je Blaga. – To su tople priče o Pančevu, priče o ljudima koji su živeli u njegovo vreme, ali i građanima ovog grada koji su živeli 100 i 200 godina ranije. Bio je veliki istraživač prošlosti Pančeva i mnogo vremena je provodio u Istorijskom arhivu, u želji da sazna detalje iz istorije grada – objasnila je Blaga. U mnoštvu interesovanja Zorana Duškovića, našlo se mesto i za Radio Pančevo. – Vodio je zapaženu kontakt emisiju, u koju su se javljali mnogi naši sugrađani i govorili svoje mišljenje u vezi sa aktuelnom politikom u zemlji i gradu. Radio je vrlo lepo i odmereno, tako da je i one „najrazbarušenije”, čak nekulturne ljude, uspevao da navede da kažu nešto kvalitetno, i da, naravno, ne vređaju druge. Naslov: Povratak Sa Robije - Lirska Poezija Pisac: Zoran Duskovic Izdavac: Zajednica Knjizevnika Panceva Godina: 1989 Pismo: Cirilica Povez: Brosiran sa klapnama Broj strana: 43 Format: 20 cm Ocuvanost: Odlicno ocuvana knjiga

Dušan Jerković - Sretenije Zorkić`Dušan Jerković — Uča bio je učitelj, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.Poticao je iz učiteljske porodice. Završio je Učiteljsku školu u Šapcu i do 1936. godine je radio kao učitelj. Prvu službu dobio je u selu Jakalj, u užičkom kraju. Zbog istupanja protiv režima, zajedno sa suprugom, takođe učiteljicom, bio je 1939. godine premešten u selo Fakoviće u istočnoj Bosni, gde je službovao do početka Drugog svetskog rata.Pripadao je grupi učitelja-komunista koja se okupljala u društvu „Vuk Karadžić“. Preko brata Nebojše, takođe učitelja povezao se sa ilegalnom Komunističkom partijom Jugoslavije, čiji je član postao u godinama pred početak rata.Jula 1941. godine je prešao u račanski kraj, gde je učestvovao u organizovanju ustanka. Bio je najpre komandir Račanske partizanske čete, a nakon brojnih uspešnih akcija ove čete, u kojima se istakao kao dobar komandant, ali i ličnom hrabrošću, bio je septembra 1941. godine postavljen za komandanta Užičkog partizanskog odreda.Pod njegovom komadom ovaj odred je oslobodio Bajinu Baštu, Ivanjicu, Čajetinu, Požegu i Kosjerić. Nakon oslobođenja Užica i stvaranja slobodne teritorije radio je u gradu, koji je bio sedište vojnog i političkog rukovodstva Narodnooslobodilačkog pokreta i centar iz koga se rukovodilo oslobodilačkom borbom u celoj Jugoslaviji.Učestvovao je u odbrani partizanske slobodne teritorije, naročito u vreme partizansko-četničkog sukoba u jesen 1941. godine. Kada su u toku završnih borbi Prve neprijateljske ofanzive, nemačke snage nadirale iz pravca Bajine Bašte ka Užicu, Jerković je 29. novembra 1941. godine komandovao delovima Užičkog odreda i Radničkog bataljona u borbi na Kadinjači, gde je štićena odstupnica partizanskim snagama i Vrhovonom štabu, koji su se povlačili iz Užica. U ovoj borbi poginulo je oko 250 partizanskih boraca, među kojima i njihov komandant Dušan Jerković.Nakon smrti Nemci su njegovo telo, kao i telo Vukole Dabića, radi zastrašivanja stanovništva izložili u centru Užica, a potom su ih spalili na brdu Dovarju. Za narodnog heroja proglašen je 25. septembra 1944. godine. Nekoliko osnovnih škola u Srbiji nosi njegovo ime, kao i naselje „Braće Jerković“ u Beogradu, koje je dobilo ime po njemu i njegovom starijem bratu Nebojši Jerkoviću, koji je bio komandant Mačvanskog partizanskog odreda.`VikipedijaIzdavač: Kultura, Beograd/ZagrebGodina: 1971Broj strana: 95Tvrdi povez3/17

Tvrd povez, 135 strana, izdanje Narodna knjiga 2002, odlično očuvana, detaljniji opis: Zorica Karanović je rođena u Beogradu. Diplomirala je kao student generacije na odseku za novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na istom fakultetu radila je kao asistent i stekla zvanje magistra političkih nauka. Radila je u izdavačkoj delatnosti kao inokorespondent, imala autorske emisije na radiju Politika, televizijama BK telekom, RTV Politika, TV Avala i TV Enter, pisala za magazine Bazar i Jefimija i bila kolumnistkinja najčitanijeg svetskog magazina za žene – El. Od 2001. godine radila je u Kulturnoj rubrici lista Politika, a dve godine kasnije postala menadžer za odnose sa javnošću najstarije i najuglednije novinske kuće na Balkanu. Stručno se usavršavala u nemačkoj medijskoj grupaciji WAZ, radila kao novinar spoljnopolitičke rubrike lista Politika i obavljala funkciju urednice Ženskih strana istoimenog lista. Bogatom profesionalnom iskustvu, koje je sticala u Srbiji ali i zemljama Evropske unije (Italija i Nemačka), dodala je i titulu doktora nauka, odbranivši doktorsku disertaciju na Fakultetu za menadžment BK univerziteta. Poslednjih godina, uporedo sa novinarskom, gradi i univerzitetsku karijeru. Govori engleski i nemački jezik. Do sada je objavila dve autorske knjige Ništa lično i Kako uloviti muža, koje su ostvarile rekordne tiraže i jednu koautorsku knjigu Dobila sam posao, a Vi. Živi i radi u Beogradu.

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4Tvrdi povez sa zaštitnim omotomДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/6