POLOVAN SKORO NEKORIŠĆEN RADIO BUDILNIK SA PLAVIM DIGITALNIM BROJEVIMA I UMESTO SKALE ZA STANICE JE PLAVA LAMPICA, NA ISTOM JE SVE ISPRAVNO.IMATE VIŠE SLIKA PA POGLEDAJTE I AKO VAM ODGOVARA PITAJTE I KUPUJTE.SREĆNO. PS.POGLEDAJTE MOJE OSTALE PREDMETE IMA SVAŠTA ZA SVAKOG PO NEŠTO. https://www.kupindo.com/Clan/Milenko75/SpisakPredmeta

SLUŠALICE-NOVE RADIO DIMENSIONE SUONO NETWORK-MADE IN ITALI.ISPRAVNE,NISU KORIŠĆENE STOJE U ORMANU 18 GODINA

Antenski adapter za Honda auto Model: AA-HONDA.02-RADIO Dostupan za modele Honda autmobila: Honda CR-V 2012->, Honda CR-Z 2011->, Honda Civic 2012->, Honda Insight 2009->, Honda Odyssey 2010-> Teina> 0.02kg

Prodajna galerija Beograd.Broj strana 16,reprodukcije 21cmx21cm. K101

ODLICNO OCUVANA KNJIGA - MIJA, CKALJA, Lola DJUKIC i ostali - prodaje se u stanju kao na slikama

Alek Nisbet SNIMANJE ZVUKA za RADIO,TV i FILM Grupa za filmsku i TV MONTAŽU Izdavač,Beograd ,334.str,1987.god Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje``10`` ----------------------- 07

Samsung YP-k3 - MP3 Player/FM Radio/Photo ... 1Gb, bez ikakve druge opreme tipa punjač, USB kabl, slušalice itd, polovan i ispravan sa dobrom baterijom koja je poslednji put držala preko 10 sata u režimu slušanja muzike, a jedini `problem` su mu vertikalne crte preko display-a koje ne smetaju u funkcionalnosti, ali su ipak vide (pogledati slike), detaljne karakteristike i uputstvo pogledajte na net-u po navedenom modelu, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Stanje: Novo Bоја: Crna Dostava: Plaćena dostava Pokupiti na licu mesta Tip: Bluetooth Prenosivi

Izdavači: Prometej, Jugoslovenska kinoteka BIBLIOTEKA DRAMSKIH UMETNOSTI Pozorište - film - radio - televizija - video Broj strana: 134 Pismo: latinica Povez: mek Ilustracije

PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME - Milica Stevanović Jezik Srpski i Engleski Izdavac: ProFemina radio B92 Mek povez 140 str.

Ne sadrži CD. Radio Televizija Srbije, 2003. 23 x 17 cm, 118 strana. Odlično očuvana. Televizija kao kreativni i interpretativni prostor srpske muzike Televizija, muzika, opera, balet, istorija srpske muzike... s

Sony diktafon one touch recording , 2 tape speeds , microcassette corder M-330 kao nov, ali ide kao neispravan jer je od stajanja razvucena gumica pa zavija (nije radio 2 godine) Izuzatan za studente,novinare...

Knjiga je dobroočuvana.Ima posveta. ,,Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse...``

Душан Петричић (Београд, 10. мај 1946) српски је карикатуриста, графичар, илустратор и професор.[1] У класи професора Богдана Кршића, дипломирао је на Графичком одсеку Академије за примењене уметности у Београду, 1969. године. Као карикатуриста радио је од 1969. до 1993. у београдским „Вечерњим новостима”. Стални сарадник, политички карикатуриста карикатуре која се објављује на насловној страни „Политике” је од 2009. Од 1993. до 2013. живео је у Торонту, Канадa izuzetno redak primerak ako ne i jedini

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radoslav Lazić (Sanski Most, 13. septembar 1939)[1] je srpski reditelj, estetičar i dramski pedagog. Jedan je od najproduktivnijih srpskih pozorišnih stvaralaca.[2] Univerzitetski je profesor, istraživač sa preko 50 objavljenih monografskih izdanja. Radovi su mu prevedeni na više evropskih jezika. Gimnaziju i potom studije na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju završio u Beogradu, gde je diplomirao režiju u klasi prof. Vjekoslava Afrića, 1964. godine. Uporedo je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Postdiplomske studije iz oblasti teatrologije apsolvirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Specijalističke studije završio na Université, Paris VII, Diplome d`études approfondies (1981) i Diplôme doctorat de 3e cycle (1984) iz oblasti Études techniques et estétiques du Théatre. Doktorsku disertaciju Jugoslovenska dramska režija, 1918–1991, Teorija i istorija, praksa, propedeutika odbranio je na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu 1993. godine. Umetnički rad Kao pristalica multimedijalne orijentacije, osim pozorišta je režirao i na televiziji, radiju i filmu, te za scenu lutkarskog teatra. Kao pozorišni reditelj režirao oko 50 dramskih predstava na scenama Beograda, Zagreba, Novog Sada, Subotice, Niša, Banje Luke, Varaždina, Kumanova, Leskovca, Zrenjanina, Sombora, Vršca, Pančeva. Režirao je prvo izvođenje Sterije na sceni Državnog teatra Tirgu–Mureš u Rumuniji. Kao reditelj režirao za RTV Beograd i Novi Sad desetak serija i stotinak filmova i emisija, pretežno dokumentarnog i naučno–obrazovnog karaktera. Za Radio Beograd i Novi Sad režirao preko 50 radiofonskih ostvarenja. Naučno-istraživački rad Piše teorijske studije iz oblasti teatrologije, filmologije i nauke o medijima, kao i književnu i estetičku kritiku i esejistiku. Svojim naučnim istraživanjima dao vredan doprinos savremenoj estetici, istoriji i teorije multidisciplinarnoj režiji (pozorište, film, radio, televizija, opera, balet, lutkarstvo) i savremenoj estetici predstavljačkih umetnosti. Osnovu naučno–istraživačkog rada Radoslava Lazića predstavlja Jugoslovenska dramska režija / (1918–1991) / Teorija i istorija, praksa, propedeutika, zajedno sa Rečnikom dramske režije, imenikom osnovnih pojmova dramske režije. Ostali delovi njegovog istraživanja se organski nadovezuju na njih i predstavljaju otvorenu celinu istraživanja po načelu „work in progress“, „dela u nastajanju“. Lazićev kritičko–teorijski i esejistički rad karakterišu fundamentalna istraživanje u oblastima teatrologije, filmologije i nauke o medijima i njihove evaluacije na prostorima Srbije, Jugoslavije, Evrope i sveta. Plodove svog kritičko–istraživačko–publicističkog rada objavio je u preko 50 autorskih knjiga, sa tematikom iz estetike, teorije i istorije dramskih umetnosti, posebno u oblasti režije pozorište, film, radio, televizija, mediji i isto toliko naučnih zbornika i tematskih brojeva časopisa, kao i preko 1.000 bibliografskih jedinica u stručnoj periodici. Saradnik je mnogih časopisa u zemlji i inostranstvu. Učesnik je brojnih nacionalnih i međunarodnih simpozijuma i naučnih skupova posvećenih dramskim umetnosti. U Sterijinom pozorju ostvario je plodnu uredničku saradnju, dugu dve decenije, dajući doprinos umetničkom i naučnom razvoju našeg najznačajnijeg nacionalnog pozorišnog festivala i savremenoj teatrologiji. Od 1977. godine bio je saradnik, a potom i urednik časopisa za pozorišnu umetnost Scena. Bio je i urednik rubrike „RTV–estetika“ u časopisu RTV – teorija i praksa. Značajan je Lazićev doprinos i saradnja u enciklopedijskoj publikaciji Pozorišne biblioteke i muzeji u svetu, UNESCO, urednik Andre Vensten, Pariz, 1985, kao i desetina odrednica o srpskom lutkarstvu koje je objavio u Svetskoj enciklopediji lutkarske umetnosti. Saradnik je i projekta u pripremi Enciklopedija Krležiana, kazališni leksikon, Leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, Zagreb, Hrvatska. U novosadskom „Prometeju“, uređivao je Biblioteku dramskih umetnosti (pozorište, film, radio, televizija, video), koju sada uređuje kao Autorska izdanja u Beogradu, gde objavljuje temeljna dela iz istorije, teorije i estetike dramskih umetnosti (Apija, Arto, Stanislavski, Tarkovski, Bergman, Grotovski itd). U Autorskim izdanjima objavljuju se i dela iz Lazićeve teatrološke, filmološke i estetičke istraživačke laboratorije. Posebnu pažnju posvećuje antologijama, hrestomatijama i zbornicima kao sintezama u panorami savremenih i klasičnih dela iz estetike, istorije i teorije dramskih umetnosti. Pedagoški rad Od 1976. godine bavi se pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, najpre kao umetnički saradnik za predmet režija, a od 1984. godine kao predavač i redovan profesor Univerziteta za predmet Režija i Istorija i estetika režije (pozorište, film, radio, televizija, lutkarstvo). Učestvovao je u akademskom stručnom obrazovanju preko 50 diplomiranih reditelja. Vodio je magistarske i doktorandske studije na Akademiji umetnosti, Novi Sad, Univerzitetu umetnosti i Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je učestvovao, kao mentor ili član stručnih komisija, u odbranama tridesetak magistarskih i doktorskih disertacija iz oblasti istorije, teorije i estetike dramskih umetnosti. Kao dramski pedagog, sarađivao je i sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu, Akademijama umjetnosti u Osijeku i Banjoj Luci, kao i s Fakultetom dramskih umjetnosti na Cetinju. Lazić je takođe držao predavanja iz oblasti istorije i estetike režije i na univerzitetima u Parizu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Teheranu i Rotenburgu. Na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu na Master studijama trenutno predaje kreativno pisanje...

NIKOLA MAŠIĆ Mato Peić Galerija SANU,236.str.,1975.god., Djetinjstvo i dječaštvo U svijetu Udomovini O Mašićevom slikarstvu Nikola Mašić je bio srpski slikar, učitelj crtanja na Sveučilištu u Zagrebu, a upravnik Štrosmajerove galerije od 1894. do 1902. godine. * * * ` [...] Dopisni član Srpskog Učenog Društva (prethodnica SKA) od 30. januara 1884, a počasni član Srpske Kraljevske Akademije od 15. novembra 1892. godine. Brat blizanac Aleksandra, crtača. Nikola se školovao u Minhenu, Beču, Gracu i Parizu. Od 1884. bio je profesor crtanja na Obrtnoj školi u Zagrebu, a od 1894. godine i upravnik Štrosmajerove galerije u istom gradu. Posvećujući se čarolijama slikarstva bio je realist akademskih shvatanja. `Slikao uglavnom genre-sene i pejzaže, rijeđe interijere i portrete. U početku svog sliarskog djelovanja Nikola radi tonski; kasnije prelazi u polihromna rješenja. On je slikar istinskih likovnih kvaliteta kad radi male skice i akvarele s temama iz svakodnevnog života.` (EJ 1965). Najviše je poznat po svojim velikim platnima s idiličnim pejzažima. Radio je i vrlo dobro portrete. `Unoseći u slike svetlost i vazduh, radio idile u polju i na Savi, ličke seljake, živinu, konje. Glavni radovi: `Guščarica na Savi`, `Bosanski prosjak` i dr.` (MEP 1986). Za neke domaće i strane časopise pisao je članke s područija teorije umjetnosti. Тромеђа -- Katalog,ilustrovano. Uporedo i na FRANCUSKOM jeziku Knjiga u BESPREKORNOM,PERFEKTNOM stanju Stanje```10```⭐️⭐️ 1w

Philips docking music system DCM129 - NEISPRAVAN ! Naime, uredjaj se ukljucuje, radi radio, radi CD ucitava i reprodukuje, ALI nemam takav prikljucak za zvucnike pa nije detaljno testirano, isto se odnosi na iPod/iPhone funkciju, a mozda je sve ok, ali eto nemam mogucnosti da ga testiram.... Zbog svega navedenog uredjaj ide pod NEISPRAVNO, a to znaci bez prava na reklamaciju sve je vidljiva sa slika i dobijate bas ovo sa slike, takoreci jnovo uz uredjaj ne ide nista saljem nakon uplate na Postnet - kupac placa dostavu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Pogačić (Karlovac, 23. septembar 1919 — Beograd, 13. septembar 1999) je bio jugoslovenski reditelj, scenarista i glumac. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu i režiju na visokoj filmskoj školi u Beogradu. Osnivač, direktor i glumac Studentskog pozorišta u Zagrebu. Posle rata je radio na radiju. Od 1947. godine - u studiju `Zvezda-Film` (Beograd). 1958-1959 - glavni urednik časopisa „film danas` 1954—1981. godine - direktor Jugoslovenske kinoteke (Beograd). Na čelu Međunarodne federacije filmskih arhiva.

Izdavač: Libretto, Beograd Autor: Đorđo Vazari Izbor i predgovor: Eros Sequi Prevod: Ivanka Jovičić Povez: tvrd Broj strana: 347 + XVI sa reprodukcijama u boji Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse. (K-80)

1m = 900 1,5m = 1000 2m = 1100 3m = 1200 Izgrađen od visokokvalitetnog optičkog jezgra, UGREEN optički kabl omogućava potpuno uklanjanje RF (smetnji radio frekvencija), EM (elektromagnetnih smetnji) i smetnji signala petlje uzemljenja, nudeći izuzetno čist zvuk i pružajući vam ultimativno iskustvo slušanja. Podržava nekomprimovani PCM audio i komprimovani 5.1 sistem surround zvuka, kao što su PCM 2Channel, LPCM 5.1, Dolbi 2.0, Dolbi Digital 5.1 i DTS 5.1. Napomena: Ne podržava Dolbi TrueHD, DTS-HD Master Audio. Napravljeni od premium zlatne pločice, optički konektori nude najbolji prenos audio signala i pružaju neuporediv zvuk.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Summerecker Sigo (Banja Luka, BiH, 1897. – Zagreb, Hrvatska, 1983.) Slikarstvo je učio kod Pere Popovića (1908.) i na Kraljevskoj školi za umjetnost i obrt u Zagrebu (1919. – 1924.), gdje su mu predavali Ferdo Kovačević, M. Crnčić, B. Čikoš Sesija i Ljubo Babić. U Sarajevo dolazi 1924. godine kako bi radio kao profesor crtanja u gimnaziji (1924-45), a zatim se zaposlio u Srednjoj školi za primijenjenu umjetnost (1945-53). Summerecker je izlagao u Parizu 1925. Slikarsku tehniku i forme usavršavao je kroz brojne studije mrtve prirode. Od 1953. bio je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali prednja stranica, sve ostalo uredno! Crtezi, projekti za mozaik i tepiseriju Mladen Srbinović (Sušica kod Gostivara, 29. novembar 1925 — Beograd, 12. maj 2009)[1] bio je srpski slikar, akademik SANU i profesor Univerziteta u Beogradu. Biografija Mladen Srbinović rodio se 1925. godine u Sušici kod Gostivara. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beogradu. Studirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti od 1947. do 1951, a postdiplomske studije završio je 1953. godine. Za asistenta u Akademiji likovnih umetnosti bio je izabran 1953. kada je izabran i za člana ULUS-a. Penzionisan je u zvanju redovnog profesora Fakulteta likovnih umetnosti 1988. godine. Prvi put je izlagao 1948. na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti, a samostalno 1952. godine u Grafičkom kolektivu. Pored mnogih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, predstavljao je jugoslovensku umetnost na brojnim izložbama. Bio je član Grafičkog kolektiva i grupe Samostalni (od 1952), i jedan od osnivača i članova Decembarske grupe(1955). Izdao je dve grafičke mape (1953. i 1955), inspirisane stihovima Lorke. Uporedo sa slikarstvom i grafikom od 1960. počeo je da radi mozaike i predloške za tapiserije koje su realizovane i izlagane. Izradio je u mozaiu: zid u svečanoj sali Saveznog izvršnog veća (1962), dve zidne kompozicije u Historijskom Muzeju u Sarajevu(1966), dva ciklusa zidnih mozaika(1971.i 1988), i 17 podnih mozaika (1985), u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, zidne mozaike u Medicinskom centru Gamzigrdske banje (1975), mozaičku kompoziciju u svečanoj sali fabrike Prvi maj u Pirotu(1978, uništena u požaru 1992), dva mozaika u zgradi Radio-televizije Beograd u Košutnjaku(1979), dva mozaike za crkvu Sv. Nikole u Rumi (1985), mozaik na pročelju Investbanke u Beogradu (1989) i mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiči (1993). Radio je i vitraže za Svečanu dvoranu Skupštine opštine Kruševac. Izabran je 1981. godine za dopisnog, a 1988. za redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti, a 1997. godine je izabran i za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti.

Самодеятельный театр Репертуар и методика В мастерской Л.В.Варпаховского Методическое пособиe Аматерско позориште Репертоар и методологија U radionici L.V.Varpahovskog Metodološki vodič `82. kao nova - nekorišćna Леонид Викторович Варпаховски (16. [29], 1908, Москва — 12. фебруар 1976, ибид) — позоришни редитељ, сценариста, филмски редитељ, филмски критичар, уметник аматер. Народни уметник РСФСР (1966) Рођен у породици московског адвоката В. В. Варпаховског (1873-1917). Мајка је дипломирала на Институту племенитих девојака у Тифлису, водила је дечје аматерско позориште као редитељ-учитељ. 1923 - ушао у конзерваторијум. 1925 - организован од студената и наставника конзерваторијума `Први камерни експериментални синтетички ансамбл` (ПЕКСА) - `још не џез, већ експеримент на путу ка џезу`, друга група те врсте у земљи (после ексцентричног оркестар В. Парнаха), у коме је био диригент и извођач. 1928 - студирање на одсеку за историју уметности Књижевног факултета Московског државног универзитета. 1931 - дипломирао на књижевном факултету Московског државног универзитета. Радио је у московском ТРАМУ као уметник и асистент редитеља. 1933-1935 - истраживач у Позоришту. Мејерхољда. Пошто су се разишли у ставовима са В. Е. Мејерхолдом, напустио је позориште. 1936, 22. фебруар - ухапшен због присуства крајем 20-их када је његов зет разговарао са стрицем његове жене, који је био троцкиста. Пресуда Посебног састанка у НКВД-у – 3 године изгнанства у Казахстану „због промовисања троцкизма“. (Шурин – Миликовски Соломон Абрамович – упућен на Колиму, где је стрељан 8. марта 1938, рехабилитован 6. јуна 1956). 1936-1937 - Рад у позоришту руске драме. Љермонтова у Алма-Ати. 1937, 1. новембар – поновно хапшење. Испитивања, мучење. Одбијање да се призна „кривица“. Алма-Ата тројка НКВД-а осуђена је на 10 година логора (чл. 58-10) „због контрареволуционарне агитације“. 1938, 22. март - Хапшење жене Меликовске Аде Абрамовне. Комисија НКВД-а и Тужилаштва СССР-а по оптужби за шпијунажу за Јапан изрекла је 9. маја 1938. смртну казну – стрељање. Стрељан 16.06.1938.Рехабилитован 18.07.1956. 1937-1940. - Издржавање казне у БАМлагу (бесплатно). 1940 – „због контрареволуционарне агитације“ (члан 58, став 10) осуђен на 10 година рада у логорима на североистоку земље (Магадан). 1940, септембар. - Бина до Колима, до Далстроја (Нексикан, Колима, Јагодноје, Магадан). Радите у руднику злата Цхаи-Уриа. Састанци - више пута - са Варламом Шаламовим. Када је прешао у Далстрој, био је са Јуријем Домбровским. 1942. - Уређај у Севлашкој културној бригади. Састанак са уметником Мејерхолд театра Јуријем Колцовим. Инсценација Молијеровог `Умишљеног болесника`. 1943, јесен - 1947. - Именовање за уметничког директора Културне бригаде града Магадана. Познанство са Идом Самуиловном Зискином, која је касније постала његова жена. Представе у стиховима „Дњепар бесни” (о заузимању Кијева), комедија „Отмица Елене”, опера „Травијата” и многе друге представе. Смањење рока за 6 месеци за постављање `Травијате`. 1947, 17. мај. — Ослобођење. Наставак редитељског рада од стране цивила. Након условног отпуста, радио је у Уст-Омцхугу, укупно је извео 23 представе у овим крајевима. 1947, октобар - 1948, мај. - Ново хапшење по пријави. Провођење 8 месеци у самици. Суд. Инкриминишући, посебно, коришћење музике из Моцартовог „Реквијема“ у сцени погубљења једног партизана. Заштитите се на суду. Доношење ослобађајуће пресуде, потврђене на највишој инстанци у Хабаровску. После коначног ослобођења, отишао је у Тбилиси. 1953-1955 - директор Тбилисијског позоришта. Грибоједов. 1956 - вратио се у Москву. 1957 - званично рехабилитован, главни директор Позоришта. Јермолова. 1960 - директор позоришног студија Московског државног универзитета `Лењин Хиллс`. 1962 - директор московског Малог театра. 1964 - Заслужни уметнички радник Грузијске ССР. 1966 - Народни уметник РСФСР. 1970 - директор Вакхтангов театра. У последње три године Варпаховски је имао тешку депресију, практично није радио. 1995. - У Монтреалу (Канада) отворено је позориште названо по Л.В. Варпаховском. GAMor.8

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mikelanđelo Buonaroti (ital. Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni; Kapreze, 6. mart 1475 — Rim, 18. februar 1564) bio je italijanski renesansni vajar, slikar, arhitekta i pesnik, jedan od najznamenitijih i najuticajnijih umjetnika istorije evropske umjetnosti. Za vrijeme života već je bio smatran najvećim umjetnikom svoga vremena, a od tada pa do danas jednim od najvećih umjetnika svih vremena. Veliki broj njegovih djela iz slikarstva, vajarstva i arhitekture su među najpoznatijim u istoriji umjetnosti. Freske tavanice Sikstinske kapele u Vatikanu danas predstavljaju njegova najpoznatija djela, iako je Mikelanđelo sebe smatrao vajarem. Rad na više umjetnosti nije bio neuobičajen u njegovo vrijeme. Skulpture u mermeru je radio čitavog svog stvaralačkog vijeka, a drugim umjetnostima se bavio samo u određenim etapama.[1] Velika popularnost freski Sikstinske kapele je najvjerovatnije posljedica velike popularnosti slikarstva u 20. vijeku, ali takođe i činjenice da veći broj njegovih skulptura nisu završene....

Metodi Meta Petrov : STARI CARIBROD - Risunki. 24 crteža, format 24 x 34 cm. Dimitrovgrad - Caribrod Očuvanost 4 ; ima posvetu na fascikli. Metodi Meta Petrov (Željuša, 24. maj 1920 — Dimitrovgrad, 19. januar 1995) bio je srpski slikar. Rođen je u Željuši 24. maja 1920. godine. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom selu, a srednje u Dimitrovgradu, tadašnjem Caribrodu. Godine 1940. je počeo da studira na Akademiji umetnosti u Beogradu, ali je morao da prekine studije zbog Drugog svetskog rata. Umro je 19. januara 1995. godine u Dimitrovgradu. Stvaralaštvo Nakon rata radio je kao novinar, karikaturista i ilustrator u Skoplju, u listovima Nova Makedonija i Osten. Bio je karikaturista časopisa Bratstvo i ilustrator dečjeg lista Drugarče. Tokom ovog perioda ilustrovao je preko 100 knjiga i udžbenika. Kao slikar, slikao je akvarele, portrete, grafiku i murale. Imao je brojne kolektivne i 10 samostalnih izložbi. Nagrade Po svojim karikaturama poznat je širom sveta. Osvojio je nagrade za crtane filmove u Jugoslaviji, Bugarskoj, Italiji, Engleskoj, Turskoj, Japanu. Dobitnik je Septembarske nagrade Dimitrovgrada za umetnos