Naziv: Stvaranje drame Autor: Viljem Arčer Preveo: Prof. Josip Kulundžić Izdavač i godina: Umetnička akademija - Beograd, 1964. Broj strana : 218 Format 21 x 29 cm Povez: meki Stanje: odlično očuvana. Knjiga je neka vrsta štampane skripte u A4 formatu, u izdanju Akademije za pozorište, film, radio i televiziju. Pogledajte i ostale moje aukcije i oglase: https://www.limundo.com/Clan/MilanOgnjan Šaljem kao preporučenu tiskovinu ili po vašem izboru. Plaćanje pre slanja.

Lepo očuvano Pavle ili Pavel Đurković, (1772. Baja Mađarska — 1830. Odesa, Rusija) bio je srpski slikar, portretist i ikonograf. On se istakao u ikonografisanju manastira i po portretima velikog broja poznatih ličnosti u srpskoj istoriji. Biografija[uredi | uredi izvor] Rodom je iz varošice Baje u Ugarskoj. Njegov deda Gliša je u svoje vreme bio dugogodišnji bajski senator i gradonačelnik.[1] Pavel Đurković - Hrist Njegov obimom najveći rad je bio ikonostas crkve u Vršcu i Beloj Crkvi iz godina oko 1792. Đurković `ikonopisac iz Budima`, jer od 1793. godine[2] slikao ikone na ikonostasu belocrkvanskog hrama Sv. Petra i Pavla. On je putovao po većim gradovima i mestima i portretisao je imućnije građane. Tako je 1811. godine je izradio portret arhimandrita Pavla Hadžića. Godine 1812. godine je radio u Zemunu za porodicu Karamata, a 1816. godine je u Šišatovcu portretisao Vuka Karadžića i Lukijana Mušickog. Godine 1820. je u Sremskim Karlovcima slikao mitropolita Stratimirovića, naslikao je i protu Tomu Budisavljevića. Potpisujući se: „Izživopisal P. Đ. slaveno-Serbin iz Karlovaca v Srijeme“. Godine 1812. je radio u slavonskim manastirima. Portretisao je u manastiru Orahovici 1820, arhimandrita Stevana Stankovića.[3] Posle 1820. godine je otputovao u Rusiju preko Vlaške i Moldavije slikajući uz put i nastanio se u Odesi, gde mu je posao jako dobro išao i tu je napredovao kao umetnik i izradio je tu izvanredni portret profesora Atanasija Stojkovića, koji ga je možda i pozvao u Rusiju, kao jedno od njegovih poslednjih dela i kao dokaz o njegovoj umetnosti portretiranja. Na poziv kneza Miloša od 23. aprila 1823. godine stigao je iz Karlovaca u Srbiju da portretiše, njega i porodicu - knjeginju Ljubicu i kćeri Savku i Stanku. Umetnik se bavio u Kragujevcu i Beogradu, gde je radio po želji kneževoj. Đurković je 21. marta 1824. godine[4] završio portret kneza Miloša. Bila je to druga po redu poznata slika u oslobođenoj Srbiji, nakon Drugog srpskog ustanka.

Душан Петричић (Београд, 10. мај 1946) српски је карикатуриста, графичар, илустратор и професор.[1] У класи професора Богдана Кршића, дипломирао је на Графичком одсеку Академије за примењене уметности у Београду, 1969. године. Као карикатуриста радио је од 1969. до 1993. у београдским „Вечерњим новостима”. Стални сарадник, политички карикатуриста карикатуре која се објављује на насловној страни „Политике” је од 2009. Од 1993. до 2013. живео је у Торонту, Канадa izuzetno redak primerak ako ne i jedini

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radoslav Lazić (Sanski Most, 13. septembar 1939)[1] je srpski reditelj, estetičar i dramski pedagog. Jedan je od najproduktivnijih srpskih pozorišnih stvaralaca.[2] Univerzitetski je profesor, istraživač sa preko 50 objavljenih monografskih izdanja. Radovi su mu prevedeni na više evropskih jezika. Gimnaziju i potom studije na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju završio u Beogradu, gde je diplomirao režiju u klasi prof. Vjekoslava Afrića, 1964. godine. Uporedo je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Postdiplomske studije iz oblasti teatrologije apsolvirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Specijalističke studije završio na Université, Paris VII, Diplome d`études approfondies (1981) i Diplôme doctorat de 3e cycle (1984) iz oblasti Études techniques et estétiques du Théatre. Doktorsku disertaciju Jugoslovenska dramska režija, 1918–1991, Teorija i istorija, praksa, propedeutika odbranio je na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu 1993. godine. Umetnički rad Kao pristalica multimedijalne orijentacije, osim pozorišta je režirao i na televiziji, radiju i filmu, te za scenu lutkarskog teatra. Kao pozorišni reditelj režirao oko 50 dramskih predstava na scenama Beograda, Zagreba, Novog Sada, Subotice, Niša, Banje Luke, Varaždina, Kumanova, Leskovca, Zrenjanina, Sombora, Vršca, Pančeva. Režirao je prvo izvođenje Sterije na sceni Državnog teatra Tirgu–Mureš u Rumuniji. Kao reditelj režirao za RTV Beograd i Novi Sad desetak serija i stotinak filmova i emisija, pretežno dokumentarnog i naučno–obrazovnog karaktera. Za Radio Beograd i Novi Sad režirao preko 50 radiofonskih ostvarenja. Naučno-istraživački rad Piše teorijske studije iz oblasti teatrologije, filmologije i nauke o medijima, kao i književnu i estetičku kritiku i esejistiku. Svojim naučnim istraživanjima dao vredan doprinos savremenoj estetici, istoriji i teorije multidisciplinarnoj režiji (pozorište, film, radio, televizija, opera, balet, lutkarstvo) i savremenoj estetici predstavljačkih umetnosti. Osnovu naučno–istraživačkog rada Radoslava Lazića predstavlja Jugoslovenska dramska režija / (1918–1991) / Teorija i istorija, praksa, propedeutika, zajedno sa Rečnikom dramske režije, imenikom osnovnih pojmova dramske režije. Ostali delovi njegovog istraživanja se organski nadovezuju na njih i predstavljaju otvorenu celinu istraživanja po načelu „work in progress“, „dela u nastajanju“. Lazićev kritičko–teorijski i esejistički rad karakterišu fundamentalna istraživanje u oblastima teatrologije, filmologije i nauke o medijima i njihove evaluacije na prostorima Srbije, Jugoslavije, Evrope i sveta. Plodove svog kritičko–istraživačko–publicističkog rada objavio je u preko 50 autorskih knjiga, sa tematikom iz estetike, teorije i istorije dramskih umetnosti, posebno u oblasti režije pozorište, film, radio, televizija, mediji i isto toliko naučnih zbornika i tematskih brojeva časopisa, kao i preko 1.000 bibliografskih jedinica u stručnoj periodici. Saradnik je mnogih časopisa u zemlji i inostranstvu. Učesnik je brojnih nacionalnih i međunarodnih simpozijuma i naučnih skupova posvećenih dramskim umetnosti. U Sterijinom pozorju ostvario je plodnu uredničku saradnju, dugu dve decenije, dajući doprinos umetničkom i naučnom razvoju našeg najznačajnijeg nacionalnog pozorišnog festivala i savremenoj teatrologiji. Od 1977. godine bio je saradnik, a potom i urednik časopisa za pozorišnu umetnost Scena. Bio je i urednik rubrike „RTV–estetika“ u časopisu RTV – teorija i praksa. Značajan je Lazićev doprinos i saradnja u enciklopedijskoj publikaciji Pozorišne biblioteke i muzeji u svetu, UNESCO, urednik Andre Vensten, Pariz, 1985, kao i desetina odrednica o srpskom lutkarstvu koje je objavio u Svetskoj enciklopediji lutkarske umetnosti. Saradnik je i projekta u pripremi Enciklopedija Krležiana, kazališni leksikon, Leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, Zagreb, Hrvatska. U novosadskom „Prometeju“, uređivao je Biblioteku dramskih umetnosti (pozorište, film, radio, televizija, video), koju sada uređuje kao Autorska izdanja u Beogradu, gde objavljuje temeljna dela iz istorije, teorije i estetike dramskih umetnosti (Apija, Arto, Stanislavski, Tarkovski, Bergman, Grotovski itd). U Autorskim izdanjima objavljuju se i dela iz Lazićeve teatrološke, filmološke i estetičke istraživačke laboratorije. Posebnu pažnju posvećuje antologijama, hrestomatijama i zbornicima kao sintezama u panorami savremenih i klasičnih dela iz estetike, istorije i teorije dramskih umetnosti. Pedagoški rad Od 1976. godine bavi se pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, najpre kao umetnički saradnik za predmet režija, a od 1984. godine kao predavač i redovan profesor Univerziteta za predmet Režija i Istorija i estetika režije (pozorište, film, radio, televizija, lutkarstvo). Učestvovao je u akademskom stručnom obrazovanju preko 50 diplomiranih reditelja. Vodio je magistarske i doktorandske studije na Akademiji umetnosti, Novi Sad, Univerzitetu umetnosti i Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je učestvovao, kao mentor ili član stručnih komisija, u odbranama tridesetak magistarskih i doktorskih disertacija iz oblasti istorije, teorije i estetike dramskih umetnosti. Kao dramski pedagog, sarađivao je i sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu, Akademijama umjetnosti u Osijeku i Banjoj Luci, kao i s Fakultetom dramskih umjetnosti na Cetinju. Lazić je takođe držao predavanja iz oblasti istorije i estetike režije i na univerzitetima u Parizu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Teheranu i Rotenburgu. Na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu na Master studijama trenutno predaje kreativno pisanje...

NIKOLA MAŠIĆ Mato Peić Galerija SANU,236.str.,1975.god., Djetinjstvo i dječaštvo U svijetu Udomovini O Mašićevom slikarstvu Nikola Mašić je bio srpski slikar, učitelj crtanja na Sveučilištu u Zagrebu, a upravnik Štrosmajerove galerije od 1894. do 1902. godine. * * * ` [...] Dopisni član Srpskog Učenog Društva (prethodnica SKA) od 30. januara 1884, a počasni član Srpske Kraljevske Akademije od 15. novembra 1892. godine. Brat blizanac Aleksandra, crtača. Nikola se školovao u Minhenu, Beču, Gracu i Parizu. Od 1884. bio je profesor crtanja na Obrtnoj školi u Zagrebu, a od 1894. godine i upravnik Štrosmajerove galerije u istom gradu. Posvećujući se čarolijama slikarstva bio je realist akademskih shvatanja. `Slikao uglavnom genre-sene i pejzaže, rijeđe interijere i portrete. U početku svog sliarskog djelovanja Nikola radi tonski; kasnije prelazi u polihromna rješenja. On je slikar istinskih likovnih kvaliteta kad radi male skice i akvarele s temama iz svakodnevnog života.` (EJ 1965). Najviše je poznat po svojim velikim platnima s idiličnim pejzažima. Radio je i vrlo dobro portrete. `Unoseći u slike svetlost i vazduh, radio idile u polju i na Savi, ličke seljake, živinu, konje. Glavni radovi: `Guščarica na Savi`, `Bosanski prosjak` i dr.` (MEP 1986). Za neke domaće i strane časopise pisao je članke s područija teorije umjetnosti. Тромеђа -- Katalog,ilustrovano. Uporedo i na FRANCUSKOM jeziku Knjiga u BESPREKORNOM,PERFEKTNOM stanju Stanje```10```⭐️⭐️ 1w

Philips docking music system DCM129 - NEISPRAVAN ! Naime, uredjaj se ukljucuje, radi radio, radi CD ucitava i reprodukuje, ALI nemam takav prikljucak za zvucnike pa nije detaljno testirano, isto se odnosi na iPod/iPhone funkciju, a mozda je sve ok, ali eto nemam mogucnosti da ga testiram.... Zbog svega navedenog uredjaj ide pod NEISPRAVNO, a to znaci bez prava na reklamaciju sve je vidljiva sa slika i dobijate bas ovo sa slike, takoreci jnovo uz uredjaj ne ide nista saljem nakon uplate na Postnet - kupac placa dostavu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vladimir Pogačić (Karlovac, 23. septembar 1919 — Beograd, 13. septembar 1999) je bio jugoslovenski reditelj, scenarista i glumac. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu i režiju na visokoj filmskoj školi u Beogradu. Osnivač, direktor i glumac Studentskog pozorišta u Zagrebu. Posle rata je radio na radiju. Od 1947. godine - u studiju `Zvezda-Film` (Beograd). 1958-1959 - glavni urednik časopisa „film danas` 1954—1981. godine - direktor Jugoslovenske kinoteke (Beograd). Na čelu Međunarodne federacije filmskih arhiva.

Autor: Đorđo Vazari Izdavač: Ne&Bo Broj strana: 369 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse... Tvrd povez. Knjiga je odlično očuvana. Ilustracije u boji. Na srednjoj slici priložen deo sadržaja.

Izdavač: Libretto, Beograd Autor: Đorđo Vazari Izbor i predgovor: Eros Sequi Prevod: Ivanka Jovičić Povez: tvrd Broj strana: 347 + XVI sa reprodukcijama u boji Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse. (K-80)

1m = 900 1,5m = 1000 2m = 1100 3m = 1200 Izgrađen od visokokvalitetnog optičkog jezgra, UGREEN optički kabl omogućava potpuno uklanjanje RF (smetnji radio frekvencija), EM (elektromagnetnih smetnji) i smetnji signala petlje uzemljenja, nudeći izuzetno čist zvuk i pružajući vam ultimativno iskustvo slušanja. Podržava nekomprimovani PCM audio i komprimovani 5.1 sistem surround zvuka, kao što su PCM 2Channel, LPCM 5.1, Dolbi 2.0, Dolbi Digital 5.1 i DTS 5.1. Napomena: Ne podržava Dolbi TrueHD, DTS-HD Master Audio. Napravljeni od premium zlatne pločice, optički konektori nude najbolji prenos audio signala i pružaju neuporediv zvuk.

fanzin THEORY OF CHAOS #5 (april 2002, Kikinda) srpski metal fanzin - NA ENGLESKOM 36 strana, A4, c/b fotokopiran, heftan sa strane UZ OVAJ BROJ DOBIJATE I PISMO AUTORA FANZINA koje mi je poslao uz zine. Ovo je srpska metal memorabilia - UNIKAT Pre 15-25 godina znao sam sve metal fanzinaše. Jedan od njih, koga sam pratio još od kad je bio klinja od 13 godina koji je poslao sliku u rubriku za dopisivanje u REX-u, Darko `Pilence` Živković je radio ovaj fanzin par godina. Darko će kasnije svirati bubnjeve u DOWNSTROY, postati radio voditelj i promoter dobre muzike u ovom delu Vojvodine. Na muzičkoj sceni je aktivan i danas, na raznorazne načine. U ovom broju možemo da pročitamo intervjue sa ORPHANED LAND, TVANGESTE, WOUNDS, REGURGITATE, FEEBLE MINDED, KRVESTREB, INFERNAL NECROMANCY, CBT... Od domaćih bedova tu su MINDCRIME, ENJOY SARMA (kojima sam objavio dva dobra albuma), DUH PREDAKA, AVERNA (takođe još jedan bend iz REX kataloga), KINOVIA... Bilo je i boljih fanzina u ono vreme. ali sa današnje distance, ovaj broj donosi toliko informacija o nekadašnjoj sceni da je itekako važan kao artifakt i riznica podataka o jednom sve daljem vremenu. ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Summerecker Sigo (Banja Luka, BiH, 1897. – Zagreb, Hrvatska, 1983.) Slikarstvo je učio kod Pere Popovića (1908.) i na Kraljevskoj školi za umjetnost i obrt u Zagrebu (1919. – 1924.), gdje su mu predavali Ferdo Kovačević, M. Crnčić, B. Čikoš Sesija i Ljubo Babić. U Sarajevo dolazi 1924. godine kako bi radio kao profesor crtanja u gimnaziji (1924-45), a zatim se zaposlio u Srednjoj školi za primijenjenu umjetnost (1945-53). Summerecker je izlagao u Parizu 1925. Slikarsku tehniku i forme usavršavao je kroz brojne studije mrtve prirode. Od 1953. bio je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu.

Univerzalni FM transmiter omogućava puštanje muzike sa Vašeg mobilnog telefona, tableta ili mp3 playera na radio frekvenciji koju vi izaberete. FM Transmitter ima 3.5 mm audio jack preko kojeg se povezuje na mobilni telefon, tablet, mp3/mp4 plejer, . . . Na radiu u autu ili u kući se pronadje odgovarajuća frekvencija pa se muzika sa mobilnog telefona, tableta, mp3 playera čuje na radiu. Ima ugrađenu punjivu bateriju od 120 mAh sa indikatorom baterije na LCD-u koji ima plavo svetlo u pozadini. Pogodan je za automobile jer radi i kao hands free. Nakon obavljenog razgovora mobilnim telefonom transmitter nastavlja sa puštanjem muzike. Pamti poslednju korišćenu frekvenciju. Podržava sve smart telefone i mp3/4/5 playere sa 3.5mm jack-om. Podržava sve FM frekvencije od 87.5 ~ 108 MHz(interval 0.1MHz). Ima domet do najviše 5m. U pakovanju se dobija transmiter i usb kabl za punjenje baterije.

VELIKI MAJSTORI UMETNOSTI - LEONARDO - Monografija Autor: Marija Lujza Ricati Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1979 Broj strana: 128 Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Veliki Format Bogato ilustrovana. Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Zaštitni omot iskrzan na ivicama, sama knjiga u odličnom stanju. Leonardo di ser Pjero da Vinči (ital. Leonardo di ser Piero da Vinci, Vinči, 15. april 1452 — Amboaz, 2. maj 1519), poznat kao Leonardo da Vinči, bio je italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. („di ser Pjero” ovde znači od oca ser Pjera, gde je ser kolokvijalna skraćenica od Sinjor u Italiji srednjeg veka, i ukazuje da onaj koji je nosi obavlja profesiju javnog beležnika.) Smatran idealnim „renesansnim čovekom” i univerzalnim genijem, Leonardo je široj publici poznat po svojim remek-delima, Tajna večera i Mona Liza, a njegove inženjerske izume koji su već u njegovo doba smatrani daleko ispred vremena i danas ponovo otkrivaju moderni inženjeri i naučnici. Pomogao je razvoju anatomije, astronomije i građevinarstva. Njegove slike se smatraju vrhunskim delima visoke renesanse. Bio je fasciniran misterijom čovekovog lica i mogućnošću čitanja „pokreta duše” kroz gestove i izraze. Leonardov portret žene firentinskog zvaničnika toga vremena „Mona Liza” nadaleko je poznat po zagonetnom osmehu portretisane dame. „Mona Liza” je prvi psihološki portret naslikan u istoriji, te se zato daje toliki značaj ovom delu. U svojim beleženicama od kojih su sačuvane hiljade stranica, zapisivao je svoja razmišljanja i analize, radio studije i skice za umetnička dela, i takođe ilustrovao svoja naučna i inženjerska istraživanja, zbog čega je smatran začetnikom moderne naučne ilustracije. Njegov nemirni naučni, istraživački i umetnički duh više odgovara našem vremenu, nego dobu u kom je živeo i stvarao, a koje se tek budilo iz dubokog, skoro milenijskog sna, nametnutog mračnim dobom srednjeg veka. Radio je i stvarao u Milanu, Veneciji, Firenci, Rimu, a pred kraj života i na poziv kralja Fransoa I u Francuskoj, gde je preminuo 1519. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali prednja stranica, sve ostalo uredno! Crtezi, projekti za mozaik i tepiseriju Mladen Srbinović (Sušica kod Gostivara, 29. novembar 1925 — Beograd, 12. maj 2009)[1] bio je srpski slikar, akademik SANU i profesor Univerziteta u Beogradu. Biografija Mladen Srbinović rodio se 1925. godine u Sušici kod Gostivara. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beogradu. Studirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti od 1947. do 1951, a postdiplomske studije završio je 1953. godine. Za asistenta u Akademiji likovnih umetnosti bio je izabran 1953. kada je izabran i za člana ULUS-a. Penzionisan je u zvanju redovnog profesora Fakulteta likovnih umetnosti 1988. godine. Prvi put je izlagao 1948. na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti, a samostalno 1952. godine u Grafičkom kolektivu. Pored mnogih samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, predstavljao je jugoslovensku umetnost na brojnim izložbama. Bio je član Grafičkog kolektiva i grupe Samostalni (od 1952), i jedan od osnivača i članova Decembarske grupe(1955). Izdao je dve grafičke mape (1953. i 1955), inspirisane stihovima Lorke. Uporedo sa slikarstvom i grafikom od 1960. počeo je da radi mozaike i predloške za tapiserije koje su realizovane i izlagane. Izradio je u mozaiu: zid u svečanoj sali Saveznog izvršnog veća (1962), dve zidne kompozicije u Historijskom Muzeju u Sarajevu(1966), dva ciklusa zidnih mozaika(1971.i 1988), i 17 podnih mozaika (1985), u svečanoj dvorani Skupštine opštine Kruševac, zidne mozaike u Medicinskom centru Gamzigrdske banje (1975), mozaičku kompoziciju u svečanoj sali fabrike Prvi maj u Pirotu(1978, uništena u požaru 1992), dva mozaika u zgradi Radio-televizije Beograd u Košutnjaku(1979), dva mozaike za crkvu Sv. Nikole u Rumi (1985), mozaik na pročelju Investbanke u Beogradu (1989) i mozaičke ikone za oltarsku pregradu u manastiru Žiči (1993). Radio je i vitraže za Svečanu dvoranu Skupštine opštine Kruševac. Izabran je 1981. godine za dopisnog, a 1988. za redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti, a 1997. godine je izabran i za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti.

Самодеятельный театр Репертуар и методика В мастерской Л.В.Варпаховского Методическое пособиe Аматерско позориште Репертоар и методологија U radionici L.V.Varpahovskog Metodološki vodič `82. kao nova - nekorišćna Леонид Викторович Варпаховски (16. [29], 1908, Москва — 12. фебруар 1976, ибид) — позоришни редитељ, сценариста, филмски редитељ, филмски критичар, уметник аматер. Народни уметник РСФСР (1966) Рођен у породици московског адвоката В. В. Варпаховског (1873-1917). Мајка је дипломирала на Институту племенитих девојака у Тифлису, водила је дечје аматерско позориште као редитељ-учитељ. 1923 - ушао у конзерваторијум. 1925 - организован од студената и наставника конзерваторијума `Први камерни експериментални синтетички ансамбл` (ПЕКСА) - `још не џез, већ експеримент на путу ка џезу`, друга група те врсте у земљи (после ексцентричног оркестар В. Парнаха), у коме је био диригент и извођач. 1928 - студирање на одсеку за историју уметности Књижевног факултета Московског државног универзитета. 1931 - дипломирао на књижевном факултету Московског државног универзитета. Радио је у московском ТРАМУ као уметник и асистент редитеља. 1933-1935 - истраживач у Позоришту. Мејерхољда. Пошто су се разишли у ставовима са В. Е. Мејерхолдом, напустио је позориште. 1936, 22. фебруар - ухапшен због присуства крајем 20-их када је његов зет разговарао са стрицем његове жене, који је био троцкиста. Пресуда Посебног састанка у НКВД-у – 3 године изгнанства у Казахстану „због промовисања троцкизма“. (Шурин – Миликовски Соломон Абрамович – упућен на Колиму, где је стрељан 8. марта 1938, рехабилитован 6. јуна 1956). 1936-1937 - Рад у позоришту руске драме. Љермонтова у Алма-Ати. 1937, 1. новембар – поновно хапшење. Испитивања, мучење. Одбијање да се призна „кривица“. Алма-Ата тројка НКВД-а осуђена је на 10 година логора (чл. 58-10) „због контрареволуционарне агитације“. 1938, 22. март - Хапшење жене Меликовске Аде Абрамовне. Комисија НКВД-а и Тужилаштва СССР-а по оптужби за шпијунажу за Јапан изрекла је 9. маја 1938. смртну казну – стрељање. Стрељан 16.06.1938.Рехабилитован 18.07.1956. 1937-1940. - Издржавање казне у БАМлагу (бесплатно). 1940 – „због контрареволуционарне агитације“ (члан 58, став 10) осуђен на 10 година рада у логорима на североистоку земље (Магадан). 1940, септембар. - Бина до Колима, до Далстроја (Нексикан, Колима, Јагодноје, Магадан). Радите у руднику злата Цхаи-Уриа. Састанци - више пута - са Варламом Шаламовим. Када је прешао у Далстрој, био је са Јуријем Домбровским. 1942. - Уређај у Севлашкој културној бригади. Састанак са уметником Мејерхолд театра Јуријем Колцовим. Инсценација Молијеровог `Умишљеног болесника`. 1943, јесен - 1947. - Именовање за уметничког директора Културне бригаде града Магадана. Познанство са Идом Самуиловном Зискином, која је касније постала његова жена. Представе у стиховима „Дњепар бесни” (о заузимању Кијева), комедија „Отмица Елене”, опера „Травијата” и многе друге представе. Смањење рока за 6 месеци за постављање `Травијате`. 1947, 17. мај. — Ослобођење. Наставак редитељског рада од стране цивила. Након условног отпуста, радио је у Уст-Омцхугу, укупно је извео 23 представе у овим крајевима. 1947, октобар - 1948, мај. - Ново хапшење по пријави. Провођење 8 месеци у самици. Суд. Инкриминишући, посебно, коришћење музике из Моцартовог „Реквијема“ у сцени погубљења једног партизана. Заштитите се на суду. Доношење ослобађајуће пресуде, потврђене на највишој инстанци у Хабаровску. После коначног ослобођења, отишао је у Тбилиси. 1953-1955 - директор Тбилисијског позоришта. Грибоједов. 1956 - вратио се у Москву. 1957 - званично рехабилитован, главни директор Позоришта. Јермолова. 1960 - директор позоришног студија Московског државног универзитета `Лењин Хиллс`. 1962 - директор московског Малог театра. 1964 - Заслужни уметнички радник Грузијске ССР. 1966 - Народни уметник РСФСР. 1970 - директор Вакхтангов театра. У последње три године Варпаховски је имао тешку депресију, практично није радио. 1995. - У Монтреалу (Канада) отворено је позориште названо по Л.В. Варпаховском. GAMor.8

PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME Milica Stevanović Radio B92 Beograd 1999 ,izbor tekstova kao dodatak uz katalog retrospektivne izložbe , iz sadržaja : Umesto predgovora : šta rade vrapci na pljusku Perspektiva težnskih polja Metod je poruka Đubrište kraja istorije ili Asurbanipalova smrt Sedam novih objekata Simbolika urbanih vizura Zaštoovaj izbor Umetnost nebeska ili zemaljska ... Omaterijalu za umetničko delo , o nužnosti i slučajnosti u gradnji umetničkog dela .... Situacije dvojnici ili fenomen već viđeno Trudnoća kraljice Drage ili imidžizam u godinama kulture Telo / oblik Fraktilnost u vizuelnom opažanju i likovnom oblikovanju Slica za jedno moguće istraživanje značenja odnos ameđu bojama mek povez, format 21 x 27,5 cm , latinica, dvojezično srpsko engleski , 139 strana PERSPEKTIVA TEŽINSKIH POLJA I DRUGE TEME M.Stevanović Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mikelanđelo Buonaroti (ital. Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni; Kapreze, 6. mart 1475 — Rim, 18. februar 1564) bio je italijanski renesansni vajar, slikar, arhitekta i pesnik, jedan od najznamenitijih i najuticajnijih umjetnika istorije evropske umjetnosti. Za vrijeme života već je bio smatran najvećim umjetnikom svoga vremena, a od tada pa do danas jednim od najvećih umjetnika svih vremena. Veliki broj njegovih djela iz slikarstva, vajarstva i arhitekture su među najpoznatijim u istoriji umjetnosti. Freske tavanice Sikstinske kapele u Vatikanu danas predstavljaju njegova najpoznatija djela, iako je Mikelanđelo sebe smatrao vajarem. Rad na više umjetnosti nije bio neuobičajen u njegovo vrijeme. Skulpture u mermeru je radio čitavog svog stvaralačkog vijeka, a drugim umjetnostima se bavio samo u određenim etapama.[1] Velika popularnost freski Sikstinske kapele je najvjerovatnije posljedica velike popularnosti slikarstva u 20. vijeku, ali takođe i činjenice da veći broj njegovih skulptura nisu završene....

TITO i JOVANKA Beogradska konferencija nesvrstanih zemalja 1-5. 9. 1961, Hotel `Metropol`, svečani prijem za učesnike Konferencije, 3. septembar 1961. Pažnja !!!!!!!!!! ... Na fotografiji se iz aviona vidi i tadašnji drugi `jaki` čovek komunističke Jugoslavije, ALEKSANDAR RANKOVIĆ, šef savezne Udbe, koga je Josip Broz TITO, šef partije i države, nemilosrno politički likvidirao na čuvenom Brionskom plenumu 1. jula 1966. godine, održanom radi raščišćavanja izmišljene afere `prisluškivanja` Predsednika države Josipa Broza Tita! AR je došao na Plenum, pojma nemajući da mu je spremljena i zategnuta politička omča oko vrata !!! Egzekucija je bila nemilosrdna, AR je na Plenumu doživeo srčani udar, a `drugovi` nisu dozvolili da lekar interveniše i zdravstveno mu pomogne !!! Na slici se vidi, leđima okrenuta, žena AR, Slavka Ranković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koja je zbog `odbrane` svog muža AR, politički šikanirana i odstranjena sa Ekonomskog fakulteta! Aferim !!!!! (Mihajlo Grušić) ............................................................. JOVANKA BROZ Modni svet prve dame Jugoslavije Hol radio-televizije Srbije od 16. septembra do 30. novembra 2021. FOTOGRAFIJA ФОРМА РАЗГЛЕДНИЦЕ MUZEJ JUGOSLAVIJE NEKORIŠĆENO ЕКСТРА ******** GAlp

Metodi Meta Petrov : STARI CARIBROD - Risunki. 24 crteža, format 24 x 34 cm. Dimitrovgrad - Caribrod Očuvanost 4 ; ima posvetu na fascikli. Metodi Meta Petrov (Željuša, 24. maj 1920 — Dimitrovgrad, 19. januar 1995) bio je srpski slikar. Rođen je u Željuši 24. maja 1920. godine. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom selu, a srednje u Dimitrovgradu, tadašnjem Caribrodu. Godine 1940. je počeo da studira na Akademiji umetnosti u Beogradu, ali je morao da prekine studije zbog Drugog svetskog rata. Umro je 19. januara 1995. godine u Dimitrovgradu. Stvaralaštvo Nakon rata radio je kao novinar, karikaturista i ilustrator u Skoplju, u listovima Nova Makedonija i Osten. Bio je karikaturista časopisa Bratstvo i ilustrator dečjeg lista Drugarče. Tokom ovog perioda ilustrovao je preko 100 knjiga i udžbenika. Kao slikar, slikao je akvarele, portrete, grafiku i murale. Imao je brojne kolektivne i 10 samostalnih izložbi. Nagrade Po svojim karikaturama poznat je širom sveta. Osvojio je nagrade za crtane filmove u Jugoslaviji, Bugarskoj, Italiji, Engleskoj, Turskoj, Japanu. Dobitnik je Septembarske nagrade Dimitrovgrada za umetnos

Kao novo Nekorišćeno s police Predmet istraživanja u knjizi su mediji u savremenom multimedijalnom pozorištu, koje promenom svoje strukture pokušava da se suoči sa tehnološkim izazovima vremena i narastajućim uticajem novih medija. Pozorišni autori tako nastoje da odgovore na tehnološke izazove našeg doba i sve dublje ukorenjivanje novih tehnologija i medijskog načina izražavanja. Autorka se u knjizi bavi načinima na koje su mediji uključeni u savremeno pozorište, odnosima novih medija prema živoj igri, (post)dramskom tekstu, publici. Rediteljske poetike Tima Ečelsa, Hajnera Gebelsa, Štefana Kegija, Nikolasa Štemana, Renea Poleša, Andraša Urbana i drugih autora čiji se rad u knjizi analizira, na različite načine reflektuju savremeno okruženje, njegovu određujuću konzumerističku logiku, globalizaciju, dominaciju elektronskih i digitalnih medija, uticaj interneta i virtualnih stvarnosti. Oni problematizuju odnose između realnog i fiktivnog, života i umetnosti, negiraju tradicionalnu distinkciju između tzv. visoke umetnosti i popularne kulture, a u svemu tome pokušavaju da razumeju i protumače, ali i da produkuju nova značenja društvenih okolnosti, kao i samog umetničkog dela. Čestom teatralizacijom tehnologije na sceni, ovi autori osvešćuju ono ljudsko, realno, stvarno, opipljivo, na svetlo dana izvlače zaboravljene vrednosti, one koje polako nestaju u našem hipermedijskom okruženju. Ana Tasić rođena je 1978. u Beogradu. Završila osnovne studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 2002. (Odsek za pozorišnu i radio produkciju). Godine 2008. magistrirala u oblasti teatrologije (Tretman tela/telesnosti u novoj brutalističkoj drami i pozorištu) na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (mentorka prof. dr Aleksandra Jovićević). Odbranila doktorsku disertaciju Uticaj i upotreba elektronskih medija u postdramskom pozorištu (FDU Beograd, septembar 2012) i stekla naučni stepen doktora nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studije pozorišta (mentorka prof. dr Aleksandra Jovićević). Magistarski rad Otvorene rane (telo u neobrutalističkoj drami i pozorištu) objavljen je u izdanju Instituta za pozorište, film, radio i televiziju (2009). Knjiga Digitalni dvojnici (Pozorište u ekranskom svetu) je njena dosktorska disertacija. Bila je selektorka brojnih pozorišnih festivala, nacionalnih i internacionalnih, članica mnogih pozorišnih žirija, moderatorka i/ili učesnica niza internacionalnih tribina, radionica, simpozijuma i konferencija u oblasti teatrologije. Pisala i piše kritičke tekstove o pozorištu i filmu za brojne medije, radila u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na predmetu Istorija svetske drame i pozorišta, bila stipendistkinja Ministarstva nauke Republike Srbije i istraživačica na projektima „Umetnost i mediji u funkciji evropskih integracija“ i „Identitet i sećanje: transkulturalni tekstovi dramskih umetnosti i medija (Srbija 1989–2015)“. Od jula 2005. je stalna pozorišna kritičarka dnevnog lista Politika. Dobitnica Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku (2015). Avangarda neoavsngarda postmoderna postmodernizam

Zagreb 1965. Tvrd povez, zaštitni omot, 386 strana. Napomena: pohaban zaštitni omot; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Knjiga 100 OPERA poslužit će kao koristan priručnik svakom ljubitelju muzike, osobito onome, koji voli umjetnost opere. Izborom od stotinu opera svjetskog i domaćeg, klasičnog i suvremenog repertoara obuhvaćena su djela koja publika češće susreće u kazalištu ili u radio-emisijama, odnosno djela, koja zbog svoje vrijednosti i aktuelnosti zaslužuju da čitalac na njih bude upozoren. Namjena je knjige da čitaocu objasni sadržaj kao i da ga obavijesti o karakteru muzike i upozori na najznačajnija mjesta u pojedinoj operi. Stoga je svaka opera predstavljena ne samo detaljnim sadržajem, nego i posebnim komentorom, kao što je, sa svim važnim podacima i objašnjenjima, prikazan i historijski i stvaralački lik svakog kompozitora. Svojim načinom izlaganja knjigo 100 OPERA namijenjena je širokim krugovima ljubitelja muzike, u želji da im pomogne kako bi shvatili umjetnost opere u njenoj sveukupnosti najistaknutije muzičko-scenske vrste. Zato je Turkalj dao djelu i predgovor pod naslovom PRISTUP OPERI, gdje na popularan način objašnjava historijski razvoj opere, kao i specifične osebine samog opernog djela i njegova izvođenja.

Zagreb 1965. Tvrd povez, zaštitni omot, 386 strana. Napomena: pohaban zaštitni omot; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R5 Knjiga 100 OPERA poslužit će kao koristan priručnik svakom ljubitelju muzike, osobito onome, koji voli umjetnost opere. Izborom od stotinu opera svjetskog i domaćeg, klasičnog i suvremenog repertoara obuhvaćena su djela koja publika češće susreće u kazalištu ili u radio-emisijama, odnosno djela, koja zbog svoje vrijednosti i aktuelnosti zaslužuju da čitalac na njih bude upozoren. Namjena je knjige da čitaocu objasni sadržaj kao i da ga obavijesti o karakteru muzike i upozori na najznačajnija mjesta u pojedinoj operi. Stoga je svaka opera predstavljena ne samo detaljnim sadržajem, nego i posebnim komentorom, kao što je, sa svim važnim podacima i objašnjenjima, prikazan i historijski i stvaralački lik svakog kompozitora. Svojim načinom izlaganja knjigo 100 OPERA namijenjena je širokim krugovima ljubitelja muzike, u želji da im pomogne kako bi shvatili umjetnost opere u njenoj sveukupnosti najistaknutije muzičko-scenske vrste. Zato je Turkalj dao djelu i predgovor pod naslovom PRISTUP OPERI, gdje na popularan način objašnjava historijski razvoj opere, kao i specifične osebine samog opernog djela i njegova izvođenja.

Dobro ocuvan vokmen sa tjunerom i kasetom, radi na baterije i ispravljac,ima dosta raznih podesavanja, sve je potpuno ispravno,osim Play dugmeta koje se iskljucuje i mora se drzati da bi radilo, mislim da se samo otkacio feder!!!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Igor Mrduljaš (Split, 1945. - Zagreb, 1. listopada 2013.), hrvatski teatrolog i kazališni kritičar. Životopis Radio je u Splitu,Živio u Rijeci Varaždinu i Zagrebu gdje je i umro.Radio je u Zagrebačkom kazalištu mladih i Zagrebačkom kazalištu lutaka. Uređivao je mnogo kazališnih publikacija i časopisa te nekoliko knjiga koje obrađuju važne teme i osobe hrvatskoga glumišta u raznim odsječcima vremena. Postupno je od tajnika Zavoda za industrijsku pedagogiju u bivšem sustavu, zatim voditelja kazališne promidžbe, kazališnog ravnatelja, postao cijenjeni teatrolog i povjesničar kazališta, a poslije i sposobni političar u svojstvu pomoćnika ministra za informiranje, pomoćnika ministra kulture za informiranje te kvalificirani i educirani zamjenik predstojnika Ureda za odnose s javnošću Vlade Republike Hrvatske.[3] Godine 1969. kao predsjednik studenata Rijeke dao je riječkom klubu za mladež ime po poznatom prosvjedniku Janu Palachu - klub Palach.[4] Osamdesetih je bio jedini u hrvatskoj teatrologiji koji je tipološki razvrstao hrvatsku kazališnu kritiku na novinsku i časopisnu kritiku.[5] Član Hrvatskog društva kazališnih kritičara kojem je bio dugogodišnji tajnik (1978-88) i predsjednik (2005-10), član Međunarodne udruge kazališnih kritičara (AICT) i Društva hrvatskih književnika.[6] Imao je stalnu rubriku u hrvatskom tjedniku za kulturu Hrvatsko slovo (Hrvatsko glumište).