Ovaj mini stoni držač za tablete pruža bezbednost i sigurnost za vaše pametne telefone i tablete. Pametan izbor za postavljanje mobilnog uređaja u portretni ili pejzažni režim, pružajući rukama odmor kad uživate u video zapisima, čitanju ili gledanju filma. Od 15 ° do 100 °, možete se prilagoditi željenom uglu i gledati video zapise u ugodnijem položaju, jednostavnom za upotrebu. Ovo postolje za tablete nema otvor za punjenje. Kada radite sa većim tabletom, kao što je iPad Pro 11 ", preporučuje se da uređaj postavite vodoravno na ovo postolje. Dimenzije nosača 120mm x 107mm x 26mm

Beograd 1999. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 157 strana. Napomena: na dvadesetak strana tragovi drvene bojice (kao na fotografiji); ako se to izuzme,knjiga je odlično očuvana. V3 Sadržaj: UVOD Zlatni presek SLIKARI ZLATNOG PRESEKA Nove zablude Sistematizacija proporcija Tabela proporcija, formule Čovek i proporcije u prirodi Kako raditi sa proporcijama? Pregled prirodnih proporcija Komentar i prilog arh S. Stanojevića Metar i grčka jedinica GRČKA VIZANTIJA EGIPAT MAJE RIM Kelnska katedrala MESOPOTAMIJA Jedinica mere Činili kiosk Modulor Formati ČOVEK PROPORCIJE I KOSMOS Brojevi Ženski brojevi Protiv fizičke antropologije Nismo sami ZAKLjUČAK Autor LITERATURA

Ovaj mini stoni držač za tablete pruža bezbednost i sigurnost za vaše pametne telefone i tablete. Pametan izbor za postavljanje mobilnog uređaja u portretni ili pejzažni režim, pružajući rukama odmor kad uživate u video zapisima, čitanju ili gledanju filma. Od 15 ° do 100 °, možete se prilagoditi željenom uglu i gledati video zapise u ugodnijem položaju, jednostavnom za upotrebu. Ovo postolje za tablete nema otvor za punjenje. Kada radite sa većim tabletom, kao što je iPad Pro 11 ", preporučuje se da uređaj postavite vodoravno na ovo postolje. Dimenzije nosača 120mm x 107mm x 26mm

Ovaj mini stoni držač za tablete pruža bezbednost i sigurnost za vaše pametne telefone i tablete. Pametan izbor za postavljanje mobilnog uređaja u portretni ili pejzažni režim, pružajući rukama odmor kad uživate u video zapisima, čitanju ili gledanju filma. Od 15 ° do 100 °, možete se prilagoditi željenom uglu i gledati video zapise u ugodnijem položaju, jednostavnom za upotrebu. Ovo postolje za tablete nema otvor za punjenje. Kada radite sa većim tabletom, kao što je iPad Pro 11 ", preporučuje se da uređaj postavite vodoravno na ovo postolje. Dimenzije nosača 120mm x 107mm x 26mm

London, Velika Britanija 1969. Mek povez, ilustrovano, engleski jezik, 160 strana. Knjiga je odlično očuvana. J11 Movie Monsters have been stomping across cinema screens causing panic at the box office since Georges Méliés first mastered the techniques of film-making in 1896. Denis Gifford has dug deep into dusty archives to resurrect a macabre masquerade of monsters : a Vampire of 1896, a Mummy of 1899, a Hunchback of 1906, a Mr Hyde of 1908, a Frankenstein of 1910, a Werewolf of 1913, a Zombie of 1919. Here, carefully classified into twelve different species, are all the Monsters we know and love, dissected and discussed along with their creators: Karloff the King, Lugosi the Lost, Chaney, the Man of a Thousand Faces and Chaney Junior, his Thousand and First ... As important are the complete filmographies which list every known monster movie in each of the twelve classifications, giving year, title (both original and variations), director and stars. This unique feature alone makes Movie Monsters a valuable work of reference. Denis Gifford is a lapsed cartoonist from the golden years of Knockout and Marvelman. A devoted researcher into show business history, he researches extensively to compile his nostalgic radio panel game, Sounds Familiar, and has produced such films as Highlight, a history of British musicals. Now a leading authority on the history of film, his first book was an all-time Who`s Who, British Cinema. He is the film critic of Movie Maker magazine, and was a judge at the first Lambeth Film Festival. Sadržaj: PART I — CREATION The Monster The Golem PART II — RESUSCITATION The Mummy The Zombie PART III — METAMORPHOSIS The Vampire The Werewolf The Cat The Ape The Beast The Brute The Mutant The Mask Filmographies

LARS FON TRIR STIG BJORKMAN TRIR O FON TRIRU Prevod - Sava Bulajić Izdavač - Areté, Beograd Godina - 2021 216 strana 20 cm Edicija - Figure u senci ISBN - 978-86-80426-86-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Lars Trir Prvi filmovi Slike oslobođenja Element zločina Epidemija Medeja Evropa Kraljevstvo Kroz talase Psihomobil - Svetski časovnik `Change`, muzički spotovi i reklame Kraljevstvo Idioti Ples u tami Dogvil `Kroz zbirku intervjua koje je sa Trirom radio njegov kolega, filmski režiser Stig Bjorkman, saznaćete kako su nastali Trirovi najvažniji filmovi poput Elementa zločina i Dogvila, koji su njegovi najveći strahovi, kojim režiserima i glumcima se divi, a koje ne podnosi i kako je Lars Trir postao Lars fon Trir. Naslovna ličnost u ovoj knjizi predstavlja nam se kao stvaralac i kao osoba i u oba oblika ne prestaje da impresionira i preispituje granice. U intervjuima sa Stigom Bjorkmanom imaćete prilike da saznate o motivaciji koja leži iza Trirovih režiserskih postupaka. Zahvaljujući elokventnim i zanimljivim odgovorima propraćenim dozom humora, kao i manifestima koji objašnjavaju njegove najeksperimentalnije filmove, knjiga Trir o fon Triru predstavlja portret jednog od najgenijalnijih umetnika današnjice. `Malo je skandinavskih režisera – u svakom slučaju, malo režisera Larsove generacije – koji poseduju takav idiosinkrastički talenat i inovativan stil. Već sam znao mnogo o Larsu preko njegovih duboko originalnih i provokativnih filmova. Pričalo se da je težak kao osoba, rezervisan. To je daleko od istine. Ispostavilo se da je Lars ne samo neobično pristupačan, već i veoma velikodušan u deljenju svog vremena i svojih mišljenja – kao i strasti o filmu. Zbog toga je dan kada je Lars posetio Stokholm bio veoma ispunjen i shvatili smo da delimo entuzijazam za mnoge filmove u čijem smo ocenjivanju bili jednoglasni.`` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Lars von Trier Stig Björkman Trier om von Trier

PRIRODNE PROPORCIJE - Branko M.Perak Elementi geometrije,istorije, umetnosti i teorije proporcije mek povez, 157 strana -Elementi geometrije,istorije, umetnosti i teorije proporcije -mek povez, 157 strana Sadržaj: UVOD Zlatni presek SLIKARI ZLATNOG PRESEKA Nove zablude Sistematizacija proporcija Tabela proporcija, formule Čovek i proporcije u prirodi Kako raditi sa proporcijama? Pregled prirodnih proporcija Komentar i prilog arh S. Stanojevića Metar i grčka jedinica GRČKA VIZANTIJA EGIPAT MAJE RIM Kelnska katedrala MESOPOTAMIJA Jedinica mere Činili kiosk Modulor Formati ČOVEK PROPORCIJE I KOSMOS Brojevi Ženski brojevi Protiv fizičke antropologije Nismo sami ZAKLjUČAK Autor LITERATURA STANJE ODLIČNO L.1.ORM. 5

Monografija - Tvornica Papira RIJEKA Veoma retka monografija ,na jednom sajtu se prodaje za 3x vise para -prikazuje sta su sve stampali i radili za inostranstvo ,i istoriju stamparije Monografija Tvornice papira Rijeka. Izdanje povodom 150-te godišnjice osnutka (1821-1971). -Tvrd uvez + meke zaštitne korice. Bogato ilustrirano fotografijama, dokumentima, crtežima. 124 stranice. Klen, Danilo [autor teksta] : Tvornica papira Rijeka, 1971 god. -unutrasnjost je lepo ocuvana ,sadrzaj je cist ,zastitni omot je na coskovima iskrzan i na par mesat je lepljen salotejpom ,po malo uz rubove -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDI SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE knjige NA LIMUNDU I KUPINDU ( kutija 8)

Opis Od posedovanja prave opreme do ispravljanja uobičajenih grešaka, ova knjiga sadrži pouzdane odgovore koji su vam potrebni za sticanje samopouzdanja i postizanje novih nivoa umetničke veštine. Ako želite da organizujete svoj radni prostor, da naslikate portret, naučite šta je perspektiva ili da radite sa svetlošću i senkama, ova knjiga vam pruža 200 odgovora o veoma različitim važnim temama. Detaljne fotografije i ilustracije „korak po korak” pomažu u objašnjavanju tehnika i efekata – idealno i za početnike i za iskusnije slikare. Dragoceni i pouzdani saveti uvaženog stručnjaka o svim aspektima slikanja vodenim bojama. Poglavlja govore o odabiru prave opreme, boji i kompoziciji, mrtvoj prirodi, slikanju svetlih tačaka i građenju potezima četkicom.

IDOLI i poslednji dan Ana Marija Grbić Idoli i poslednji dani - Ana Marija Grbić Izdavač: Kontrast Godina izdanja: 2018 Broj strana: 131 Format: 21 cm Povez: Broširani Kada smo počeli da radimo na ovoj knjizi, potpisnik ovih redova je o Idolima znao samo da ne mogu da spavaju i uče bez nje. Vođen predrasudama i nedovoljnom upućenošću, početak rada na ovoj knjizi je kao jedinu referentnu tačku imao autorkinu strast prema ovom bendu i svemu što su oni radili i predstavljali. Strpljivo radeći na ovoj biografiji benda, autorka je otkrivala pre svega meni, a onda i vama koji se odlučite da je pročitate, svet dečačke (ne)snalažljivosti, religijskog misticizma, kraja adolescencije, opskurnih sovjetskih pesnika, nesrećnih ljubavi, pogrešnih životnih izbora, preispitivanja osnovnih životnih načela… Čitajući ovu knjigu, otkrićete pre svega kako je moguće da je jedna grupa tako različitih ljudi uspela da kroz alhemijski proces, sa ne previše muzičkog znanja (što za rock and roll nikada nije bila presudna stvar), stvori muziku koja već skoro četiri decenije uspeva da i dalje bude inovativna i provokativna. Njihove različitosti (kulturne, ekonomske, intelektualne i mnoge druge) tokom perioda od ne više od četiri godine, vodile su ih u najrazličitija iskušenja koja su na kraju rezultirala i definitivnim razlazom. Pucala su prijateljstva, gitare, menjali su se članovi benda, ali kada se podvuče crta ispod svedočanstva uobličenog u ovoj knjizi, ostaje jedan album koji je 1985. godine proglašen najboljim albumom jugoslovenske muzičke scene. Nadam se da će vas ta neupitna činjenica podsetiti ili naterati da otkrijete album Odbrana i poslednji dani, koji večno svež stoji kao testament jednog vremena, nepresušne kreativne energije i duhovne povezanosti ovih beogradskih dečaka. Vladimir Manigoda Knjiga je NOVA..... -------------------------------- 0

Izdavač: Galerija Matice srpske, Novi Sad Godina izdanja: 1989. Povez: Broširan sa klapnama Format: 24 cm Broj strana: 197 Vrsta građe: Monografija Stanje: Veoma dobro Teodor Ilić - Češljar (Čurug, 1746 — Bačko Petrovo Selo, 1793) bio je srpski slikar i ikonopisac. Teodor je rođen 1746. godine, najverovatnije u Čurugu (Bačka),[1] a umro je 20. novembra 1793. godine u Bačkom Petrovom Selu u 47. godini života. Po drugom izvoru, rođen je u Temišvaru, početkom 1746. godine.[2] Prozvan je sa `Češljar`. U Temišvaru je završio osnovnu školu. Bavio se slikarstvom i slikao je uglavnom ikonostase i portrete. Pretpostavlja se da je slikarstvo učio kod poznatih umetnika u ,Temišvaru i Novom Sadu, gde je živeo oko 1769. godine. Prvi njegovi poznati radovi su: Četiri jevanđelista na zvoniku crkve u Budimu iz 1776. godine, koje je radio sa slikarom Mihaelom Sokolovićem. Po nekim starijim biografima, Češljar se 1786. godine upisao na Bečku slikarsku akademiju. Po Lazaru Nikoliću, pohađao je Češljar bečku Umetničku akademiju do 1789. godine. Usledio je zatim njegov studijski put u Italiju, gde se bavi u Rimu. Iz Italije zaputio se u carsku Rusiju, da bi dublje pronikao u pravoslavni živopis.[3] Prvi ikonostas, prema nekim biografima, radio je 1789. godine za crkvu u Mokrinu; zatim je slikao ikonostase u Velikoj Kikindi 1791. godine, u Staroj Kanjiži 1791. godine i u Bačkom Petrovom Selu od 1792. do 1793. godine, gde je i umro i sahranjen.[4] Žena nekog trgovca `grk Pere` podigla mu je kasnije nadgrobni kamen (spomenik). Ispovedio se starobečejskom parohu Luki Ponjavičkom, koji je tako ostao izvor njegovih biografskih podataka. Posao je ikonopisac inače započeo u srpskoj školi gde je uredio radionicu, a uspeo je da završi preko 20 ikona. Njegov posao (ali i `popravku` ikona) izvršio je ikonopisac Petar Čortanović. Srpsko učeno društvo iz Beograda je pokušavalo 1867-1868. godine da od crkvene opštine u Petrovom Selu izmoli neke Češljarove ikone. Meštanin Uroš Mihajlović je najviše doprineo da se sačuva sećanje na Češljara. Osim toga, ne zna se kada, naslikao je nekoliko ikona za donju crkvu u Sremskim Karlovcima i ikonostas manastira Kovilja u Bačkoj, koji je stradao u Velikoj buni 1848. godine. Prema navodima iz literature i biografima Teodora Ilića Češljara, on je bio sjajan kolorist, izvanredno invetivan u komponovanju. Nije uvek slikao u duhu baroka, kao ostali njegovi savremenici, već naginje mekim i nežnim bojama, svilastoj fakturi lazurnom slikanju, kao majstori francuskog rokokoa. Danas se ne zna pouzdano koje je sve potrete slikao Teodor Ilić Češljar, ali je sigurno da je naslikao portret Pavla Avakumovića, potpisan i datiran iz 1789. godine, portret nepoznatog sveštenika (Narodni muzej u Beogradu), veliki portret Jovan Jovanovića Šakabente iz 1787. godine (Muzej u Vršcu), veći broj crkvenih velikodostojnika (Crkveni muzej u Beogradu) i takođe portret Jovana Jovanovića Šakabente (Vladičin dvor u Novom Sadu), koji se doduše prepisuje Jakovu Orfelinu. Na ovim portretima Češljar se dokazuje kao majstor crteža, takođe senzibilan i istančan kolorist kao i na ikonama, s izuzetkom portreta Jovana Šakabente, koji je u izvesnoj meri hladan i konvecionalan. Češljar se ogleda u kompozicijama. Čuvena je Mučennja svete Varvare koju je slikao 1785. godine, za unijatskog episkopa u Velikom Varadu. Na ovom platnu ima mnogo sećanja na venecijanske dekorativne slikare, ali još više na prve pokušaje uzdržanog, racionalističkog francuskog klasicizma. Mnogo su više u intencijama venecijanskog slikarstva dve velike zidne slike u crkvi u Velikoj Kikindi: Tajna Večera i Hristos u slavi, remek-dela srpskoga baroknog slikarstva vanredno komponovano toplo i sočno u boji, izvrsno postaljena u prostor. Češljar nesumnjivo spada među najveće slikare srpskog baroka. Ima sigurno crtačko znanje, zna da komponuje, inventivan je i ne ponavlja se, kao što je to bio tada čest običaj kod slikara ikonostasta barkonog pravca. Njegova paleta je topla i nežna, najčešće u ružičastoj ili oker gami, sa bogatim prelivima i valerskim rešenjima. Njegove slike, izvedene obično sa lazurama, prožete su finom, iskričavom svetlošću u kojoj senke deluju prozračno i lako. Po slikarskom postupku i inspiraciji, a naročito po svom koloritu, Češljar je blizak slikarstvu francuskog rokoka.

Autor: Dragomir Lazić Izdavac: Sinteza - Kruševac, 1971. Tvrd povez, 111 str. omot malo lošiji inače očuvana Posveta i potpis autora Rođen je 21.februara 1927. u Paraćinu. Osnovnu školu učio u Paraćinu (1934. do 1938.). Rat ga je zatekao kao učenika Srednje trgovačke škole. Sa preporukom svog nastavnika polaže prijemni na vajarskom odseku Državne škole za primenjenu umetnost u Beogradu. Rat i nemaštima sprečavaju dalje školovanje, pa se vraća u Paraćin i privremeno radi u Fabrici stakla. Posle rata ponovo polaže prijemni na Akademiji za likovne umetnosti i počinje studije u klasi Koste Hakmana. Opet zbog finansijskih neprilika napušta školovanje i vraća se u Paraćin. 1947. po treći put polaže prijemni, ovoga puta grafički odsek. Pod starateljstvom profesora prebacuje se na vajarstvo (četvrti put polaže prijemni!) i dobija stipendiju. Akademiju za likovne umetnosti završio u Beogradu, u klasi Alojza Dolinara. Od 1952. u Kruševcu, gde je bio raspoređen kao profesor umetnosti u Gimnaziji. U Kruševcu je vrlo aktivan. Već 1956. priređuje prvu samostalnu izložbu u čitaonici Biblioteke, 1958. osniva Likovni klub (radio do 1962. kad je otvorena Umetnička galerija). Osim vajarstva, svoju umetničku invenciju ostvarivao je i kroz crteže i poeziju. Likovni klub `Dimitrije Simić` je nastao 1994. godine, na inicijativu pokreta građana grada Kruševca, a po odluci Skupštine Kulturno prosvetne zajednice Kruševac. On radi u okviru Kulturno prosvetne zajednice kao sekcija amaterskog likovnog stvaralaštva Opštine Kruševac. Sedište kluba se nalazi u staroj kući Dimitrija Simića, koja je zaštićena od strane opštine, a nalazi se na poćetku Zakićeve ulice u Kruševcu. Dimitrije Simić, istaknuti akademski i likovni stvaralac, pre svega vajar, poreklom iz kruševačkog kraja je svojim životom i radom ostavio dubok trag u kulturi Kruševca, kao i u srpskoj kulturi. Dimitrije je svoju kuću zaveštao Kulturno prosvetnoj zajednici, koja ju je restaurirala i transformisala u moderan atelje koji je na raspolaganju svim članovima, ravnopravno. Klub okuplja sve likovne stvaraoce, amatere, različitih profesija, godina starosti, iz urbanih i ruralnih sredina. Svakog meseca tokom kalendarske godine, organizuje se samostalna izložba njegovih članova. 7

DC SUPERMAN ANIMATED ANTI-KRYPTONITE SUPERMAN Kenner 1997 Visina oko 12 cm bez nosaca (moze da se skida) sa nosacem oko 18cm Sve ispravno, pokrecu se ruke, noge glava, nosac Superman is a fictional superhero. The character was created by writer Jerry Siegel and artist Joe Shuster, and first appeared in the comic book Action Comics #1 (cover-dated June 1938 and published April 18, 1938).[1] The character regularly appears in comic books published by DC Comics, and has been adapted to a number of radio serials, movies, and television shows. Superman was born on the planet Krypton and was given the name Kal-El at birth. As a baby, his parents sent him to Earth in a small spaceship moments before Krypton was destroyed in a natural cataclysm. His ship landed in the American countryside, near the fictional town of Smallville. He was found and adopted by farmers Jonathan and Martha Kent, who named him Clark Kent. Clark developed various superhuman abilities, such as incredible strength and impervious skin. His foster parents advised him to use his abilities for the benefit of humanity, and he decided to fight crime as a vigilante. To protect his privacy, he changes into a colorful costume and uses the alias `Superman` when fighting crime. Clark Kent resides in the fictional American city of Metropolis, where he works as a journalist for the Daily Planet. Superman`s supporting characters include his love interest and fellow journalist Lois Lane, Daily Planet photographer Jimmy Olsen and editor-in-chief Perry White. His most well-known villain is Lex Luthor. Superman is part of the DC Universe, and as such often appears in stories alongside other DC Universe heroes such as Batman and Wonder Woman. Although Superman was not the first superhero character, he popularized the superhero archetype and defined its conventions. Superheroes are usually judged by how closely they resemble the standard established by Superman. He was the best-selling superhero character in American comic books up until the 1980s.[2

Univerzalni držač UGREEN LP113 dizajniran za telefone i tablete 3,7-10,6″ će raditi u mnogim različitim situacijama. Mogućnost podešavanja njegovog ugla nagiba i rotacije olakšava prilagođavanje vašim potrebama. Uz pomoć praktične kopče sigurno ćete ga pričvrstiti za nameštaj, a zahvaljujući dobro osmišljenom dizajnu udobno ćete ga koristiti u svakoj situaciji. Držač je dizajniran da vam pruži mogućnost da slobodno podesite njegovu poziciju. Savitljiva ruka se odlikuje izuzetnom fleksibilnošću i snagom. Jedan deo ruke je napravljen od tvrdog materijala koji obezbeđuje neophodnu stabilnost, a drugi od mekog materijala koji vam omogućava da slobodno podešavate njen položaj. Držač telefona ili tableta je rotirajući za 360°. Dakle, možete ga postaviti tačno onako kako želite i gledati filmove iz bilo kog ugla. Ništa vas ne ograničava - prilagodite položaj dodatka svojim željama i uživajte u slobodi! Opremljen neklizajućim silikonskim preklopima, izdržljiva stega vam omogućava da bezbedno pričvrstite držač na policu ili sto debljine do 7,6 cm. Ovo praktično rešenje vam daje izuzetnu slobodu. Možete lako da montirate držač tamo gde vam je potreban i uživaćete u udobnosti iz snova. Držač je dizajniran sa velikom pažnjom na detalje. Rupe na postolju vam omogućavaju da povežete kabl za napajanje i slušalice za praktično punjenje telefona ili tableta dok gledate i uživate u odličnom kvalitetu zvuka. Silikonske kapice štite vaše uređaje i nameštaj od oštećenja, istovremeno obezbeđujući stabilan nosač i sigurnost. Koristite ovaj funkcionalni držač da oslobodite ruke i udobno gledate filmove, dok se odmarate ili radite nešto drugo. Postavite ga u kuhinju kada kuvate ili u spavaću sobu kada želite da se opustite pre spavanja. Na vama je kako ćete koristiti ovaj univerzalni dodatak - mogućnosti su beskrajne! Brend:UGREEN Model:LP113 Dužina:80 cm Pogodno za telefone i tablete Boja: Bela

Autor - osoba Batušić, Slavko Naslov Umjetnost u slici : pregled povijesti umjetnosti : sa 718 slika / Slavko Batušić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1961 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Matica hrvatska, 1961 (Zagreb : Vjesnik) Fizički opis 744 str. : ilustr. ; 25 cm Zbirka Biblioteka opće kulture / Matica hrvatska (Pl.) Napomene Registri. Predmetne odrednice Umetnost -- Istorija Batušić, Slavko, hrvatski književnik, teatrolog, kazališni redatelj, povjesničar umjetnosti, leksikograf i prevoditelj (Novska, 2. VI. 1902 – Zagreb, 25. IV. 1979). Diplomirao je 1925. povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, potom studij povijesti umjetnosti i arheologije nastavio na pariškoj Sorbonnei i na École de Louvre, a doktorirao u Zagrebu 1927. Od 1921. angažiran u zagrebačkome HNK-u, isprva kao asistent redateljima Ivi Raiću i Branku Gavelli, potom tajnik uprave (1923–29), tajnik Drame (1929–35), tajnik i zamjenik intendanta (1935–40) te dramaturg (1941). Za II. svjetskog rata radio u Sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, a nakon rata voditelj je Arhiva i muzeja HNK-a te 1950–72. redoviti profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost (danas Akademija dramske umjetnosti) u Zagrebu. Suutemeljitelj (1966) i voditelj Odsjeka za teatrologiju Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU-a. Osim znanstvenih radova, koje je objavljivao u hrvatskim i inozemnim časopisima, pisao je pjesme (23 pjesme, 1938), novele (Čuda i čarolije, 1931), romane (Na dragom tragu, 1932; Argonauti, 1936; Laterna magica, 1958), putopise (Kroz zapadne zemlje i gradove, 1932; Od Kandije do Hammerfesta, 1937; Od Siene do Harlema, 1941; Pejsaži i vedute, 1959), drame (Komorni trio, 1938) te eseje, feljtone, književne i likovne prikaze. Pisao je o zagrebačkim kazališnim građevinama i prostorima, o repertoaru, prijelomnim datumima i zbivanjima, o školskom, kajkavskom i pokrajinskom kazalištu te o kazališnim umjetnicima, o cenzuri, operi, baletu, skladateljima i scenografiji. Režirao je šesnaest dramskih i četiri glazbena djela te postavio mnogobrojne izložbe. Kao leksikograf surađivao je u hrvatskim i inozemnim enciklopedijskim izdanjima; bio glavni urednik Enciklopedije likovnih umjetnosti te Bibliografije rasprava i članaka likovnih umjetnosti (dvanaesta knjiga) u izdanju Leksikografskoga zavoda. Uređivao je kazališne časopise, priređivao književna izdanja i prevodio s francuskoga i njemačkoga jezika. Dobitnik je Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno djelo (1970) i Nagrade za životno djelo za područje društvenih znanosti (1978). MG122

Zaboravite na gomilu kablova da biste kvalitetno slusali muziku. Putem ovog audio blututa mozete sa telefona, tableta ili PC -a preneti kvalitetan zvuk na vasu mini liniji ili ostale komponente koje imaju pojacalo. On radi dvosmerno, prima i salje audio signal putem blutut veze (Transmiter i Resiver). Ima ugradjenu bateriju i moze neprekidno da radi do 4 sata. Moze raditi i non stop preko punjaca za mobilni. Specification: Output: DC 12V 30A Bluetooth Compliance: Bluetooth V4.2, A2DP and AVRCP Transmit Range: up to 33ft / 10m Supports: Dual Stream Codec: aptX Low Latency, aptX, SBC Working Time: ﹥10H Charging Time: 2 hours ; can be used while being recharged Charging input voltage: DC 5V Power Supply: 3.7V Dimension: 5 x 2.6x0.9cm(2x1x0.3inches) Package Includes： 1 x Bluetooth Transmitter/Receiver 1 x User Manual 1 x USB charging Cable 1 x 3.5MM Audio Cable

Knjiga je upotrebljiva,bila malo pokvašena(uspešno osušena. ,,Činjenica da je slikarska i teorijska zaostavština Leonida Šejke danas zapostavljena među mlađim umetnicima i teoretičarima umetnosti govori o krizi jedne kulture. Ovo bogato i puno izazova delo ostalo je u tami nad kojom su umetnička pretumbavanja uglavnom bila uzrokovana i pokretana odnekud izvan našeg prostora, podstaknuta tuđim iskustvima i idejama. To govori o sudbinama malih kultura – uvek sputanih strahom i nepoverenjem u sebe, u „rodnu melodiju“, kako je govorio još jedan „zaboravljeni“, Momčilo Nastasijević. Šejka je bio stvaralac koji je svet umetnosti posmatrao na specifičan način. Naime, njegova osnovna misao bila je ideja o „tradiciji budućnosti“, tj. o postojanju sveobuhvatne niti koja povezuje prošlost i budućnost, zbog čega se ni jedna ni druga ne mogu shvatiti, uklopiti i izgraditi bez uzajamnog povezivanja. Na prvi pogled ovo je paradoksalno i prividno konzervativno mišljenje, ali evolucija idejâ ovekovog napretka upravo podrazumeva takvu putanju. U tome je, u stvari, smisao Tradicije. Na tom putu Šejka je zapazio da uvek kada se ova nit prekine dolazi do entropije, do nagomilavanja suvišnosti – do postvarenja sveta i čoveka u hajdegerovskom smislu tog stanja. Kao da u ovom odnosu prošlog, sadašnjeg i budućeg postoji nekakva mera koja je u osnovi Sveta, ali mera koja se s vremena na vreme gubi. Šejka je to sublimisao parabolom Grad-Đubrište-Zamak, koju u jednom svom zapisu upoređuje sa Danteovim Paklom-Čistilištem-Rajem, želeći time da naglasi da ta parabola ima metafizičko značenje. Baveći se raznim vidovima umetničke prakse (da upotrebim ovaj rogobatan izraz kako bi me savremeni čitalac razumeo), Šejka je fiksirao sve promene na putu razgrađivanja Sveta, unoseći u taj proces čežnju za izgubljenom i zaboravljenom pradomovinom. Kada se njegov slikarski put iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka uporedi sa onim što se u isto vreme događalo u savremenoj svetskoj umetnosti, potvrdićemo njegovo uverenje da je u odnosu na ta zbivanja otišao nekoliko godina unapred: „1956. godine radio sam nešto blisko današnjim neodadi i pop-artu. Znači, bio sam 4-5 godina ispred Evrope. Ali sada mogu reći, ako je zaista tako bilo, da sam sa ovim što sada radim najmanje 10 godina ispred ostalih.“ Odvažiti se i napisati ovakvu knjigu koja govori o odnosu tradicije i savremenosti, sa idejama koje su aktuelne i u vremenu koje dolazi, podvig je u svakoj kulturi. Zato ovaj Traktat o slikarstvu pripada riznici srpske kulture i pokazuje mladim stvaraocima da se iza ovih odškrinutih vrata nalazi nada za novi početak.``

Opis proizvoda • UNIVERZALNA VELIČINA: Maska oko struka Romix RH01 prilagođava se svim oblicima tela zahvaljujući svojoj univerzalnoj veličini. Idealna je za svakodnevno nošenje i neće te ograničavati tokom tvojih aktivnosti. • SPORTSKA UPOTREBA: Ova maska je odličan izbor za sve tvoje sportske aktivnosti, bilo da treniraš napolju ili u teretani. Pruža ti slobodu pokreta i podršku koja ti je potrebna dok se baviš omiljenim sportom. • JEDNOSTAVNOST UPOTREBE: Veoma je lako staviti i skinuti masku oko struka Romix RH01, što je čini praktičnom za svakodnevnu upotrebu. Njena jednostavnost osigurava da možeš brzo nastaviti sa svojim aktivnostima bez komplikacija. • KOMFOR I PODRŠKA: Dizajnirana da pruži maksimalan komfor i podršku, ova maska oko struka će postati neizostavan deo tvoje sportske opreme. Osećaj se udobno i sigurno dok postižeš svoje fitnes ciljeve. • STILSKI DIZAJN: Crna boja daje maski oko struka elegantan i stilski izgled, što znači da ćeš izgledati dobro dok radiš na svom zdravlju i formi. Osim funkcionalnosti, Romix RH01 donosi i estetski užitak. Maska oko struka Romix RH01 je dizajnirana da ti pruži udobnost i podršku tokom svih tvojih sportskih izazova. Sa univerzalnom veličinom koja odgovara svima, ova maska je idealna za nošenje u različitim situacijama, bilo da se radi o trčanju, vežbanju u teretani ili bilo kojoj drugoj fizičkoj aktivnosti. Njena jednostavnost upotrebe omogućava ti da se brzo prilagodiš i nastaviš sa svojim treningom bez prekida. Osim što je praktična, maska oko struka Romix RH01 je i veoma stilski dizajnirana. Crna boja joj daje moderan izgled koji se lako uklapa u tvoj sportski ormar. Bilo da si na trčanju ili u teretani, ova maska će se istaknuti svojim izgledom i funkcionalnošću. Za one koji traže kombinaciju stila, komfora i funkcionalnosti, maska oko struka Romix RH01 je odličan izbor. Ne dozvoli da ti bilo šta stane na put ka ostvarenju tvojih fitnes ciljeva. Opremi se ovom maskom i uživaj u svakom trenutku dok radiš na sebi. Ne čekaj više, dodaj masku oko struka Romix RH01 u svoju sportsku kolekciju i osiguraj sebi partnera koji će pratiti tvoj ritam. Budi spreman za sve izazove i postavi nove granice sa ovom neophodnom sportskom opremom.

U dobrom stanju! Bogdan Kršić (Sarajevo, 24. maj 1932. — Beograd, 21. oktobar 2009) bio je srpski likovni umetnik i redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Oblasti interesovanja su mu bile: grafika knjige (ilustracija i oprema), grafika, grafički dizajn, keramika i scenografija.[1] Među kolegama je bio cenjen kao „Najveći srpski majstor dizajna i ilustracije knjige“.[2] Između ostalog, grafički je oblikovao Grb Savezne Republike Jugoslavije. Diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti 1957, magistrirao 1959. godine. Na Akademiji, kasnijem Fakultetu primenjenih umetnosti, radio je od 1962. do 1997. godine. Predavao je na odseku Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga, predmet Grafika knjige. Osim toga, bio je prorektor, v. d. dekan, prodekan i šef Katedre. Bio je član ULUPUDS, ULUS, HOLLAR (Društvo čeških grafičara) i drugih. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Postoji Legat Bogdana Kršića. Samostalne izložbe Beograd (od 1958. do 1998) Sarajevo (tri puta) Prag (dva puta) Solingen Njujork Pariz Najvažniji radovi Ciklus grafika i knjiga Erazmo „Pohvala ludosti“, 1962; Ciklus grafika Sebastijan Brant „Lađa ludaka“ 1964; Ciklus grafika i mapa „Benvenuto Čelini“, 1975; Ciklus grafika i balet „Pacolovac“, 1987; Ciklus grafika „Goja“, 1998. Najvažnije nagrade: Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 1963; Zlatna igla ULUS-a, 1963; Godišnja nagrada ULUPUDS-a, Beograd, 1963; Zlatno pero Beograda, 1968; Zlatna medalja Međunarodnog bijenala grafike, Buenos Aires, Argentina, 1968; Prva nagrada Međunarodne izložbe Male grafičke forme, Banska Bistrica, ČSSR, 1969; Zlatno pero Beograda, 1970; Oktobarska nagrada grada Beograda, 1975; Nagrada za grafiku na Međunarodnom bijenalu Azija – Evropa u Ankari, Turska, 1986; Specijalna nagrada Prvog grafičkog bijenala suve igle, Užice, 1993; Vukova nagrada, 1999; Nagrada za životni doprinos grafičkoj umetnosti na 5. međunarodnom bijenalu grafike u Beogradu, 1998. Kritička recepcija „... Ovaj umjetnik je spoznao svrhu i težinu patnje: vrijeme srednjovjekovnih martirija u sjeni gotskih katedrala i vrijeme stradanja savremenog čovjeka na mučilištima posljednjeg rata – stalno je prisutna na ovim listovima. [...] Snaga Kršićeve ekspresije temelji se na naglašeno dramatskom crtežu koji širokim gestom opisuje formu i na preciznoj jasnoći detalja, ostvarenoj maksimalnom umjetnikovom pažnjom na karakter smjera, dubine i intenziteta svakog pojedinačnog reza igle. [...] Umjetnost Bogdana Kršića je umjetnost snažnog moralnog angažmana. Tradicionalno u grafičkom postupku, ona ipak tako aktuelna smislom svoje poruke i tako bliska plemenitošću svog svjedočanstva...“ — J. Denegri, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 11–20. novembar 1964) „Jedan sam od tvrdoglavih, na izgled ekstremnih grafičara. Grafika mi je jedino i dovoljno. Pod grafikom podrazumevam sve što se štampa, od ručnog otiska slobodne grafike do industrijskom štampom proizvedene knjige. Za jednog čoveka, za jedan život – mnogo, i previše. [...] Svet mojih ideja je čovek i njegova večita ista sudbina. Moji grafički listovi i ilustracije odeveni su u ruho srednjeg veka, vreme prvog pisanja o čoveku, ali i vreme prvog grafičkog otiska u današnjem smislu reči. Taj nerazdvojivi sklad štampane reči i slike moj je osnovni cilj. Nisam slikar, nisam pesnik, grafičar sam.“ — B. Kršić, Anketa/Grafičari, Umetnost 23, (Beograd, 1970) 37. „...u opusu Bogdana Kršića preovlađuje naracija, literatura stoji iznad vizuelnih problema i likovni aranžman dela podređen je izvesnim intelektualnim iskazima. Međutim, [...] Kršićevo delo ipak poseduje potpuno jasnu vizuelnu koncepciju koja se u najnovijim delima manifestuje kroz spontano tretiran gest i crtež, beleženje samo najbitnijih detalja i intervencije perom koje svedoče da je u pitanju jedan nekonvencionalan rad, koji ujedinjuje različite probleme. Na prvom mestu: u čisto likovnom smislu, specifičan dualitet starih iskustava i modernog tretmana, zatim pokušaj da se prenese određena poruka i ostvari delo u nekim širim kordinatama i tumačenjima. U okvirima naše savremene grafike, sinteza obuhvatnosti ovog opusa razlikuje se od mnogobrojnih pokušaja upravljenih ka traženju likovne inspiracije samo u materijalnim ostacima prošlosti. Ugrađivanje starih znakova i simbola u jednu modernu likovnu koncepciju daje, po pravilu, dekorativne rezultate bizarnog ili folklorističkog duha. Bogdan Kršić je uspeo da izbegne ovu situaciju zahvaljujući, na prvom mestu, svom univerzalnom pristupu prošlosti, kako na formalnom tako i duhovnom planu.“ — S. Ristić, Emitovano: Treći program Radio Beograda, Hronika, 1975. „Bogdan Kršić je u grafici, u svim njenim vrstama, našao prostore za iskazivanje svojih kreativnih mogućnosti. On je jedan od retkih umetnika vezanih samo za ovaj medij. Pored toga što se kroz sadržaj svoje umetnosti bavi problemom morala pojedinca i društva, Kršić ima tako aprioran stav prema grafičkom zanatu, da i samu čistotu grafičkog postupka smatra etičkim pitanjem. Takođe je veoma jasan u pogledu misije grafičkog lista. Umnožavanje, kao osnovna svrha medija, ima smisla samo ako nekome prenosi određenu poruku, umetničku ideju. [...] zahvaljujući svojoj intelektualnoj orijentaciji i naklonosti prema književnim delima evropske humanističke klasike, on je dublje zašao u suštinu njihovih poruka i načina njihovog prenošenja. Tako je u jednom širem vremenskom i umetničkom kontekstu našao pogodno tle iz koga će crpeti inspiraciju za izražavanje svog angažmana prema dobu u kome živi.“ — Lj. Slijepčević, „Grafika Beogradskog kruga“, u: Jugoslovenska grafika 1950-1980. Serija: Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti (Beograd, oktobar 1985 – oktobar 1986) 28.

BEOGRAD - SVETLA VELEGRADA Latif Adrović Str 232 povez tvrd Stanje knjige dobro kao nova OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda je u utorak, 13. marta predstavljena prva autorska knjiga fotografa Latifa Adrovića Beograd -- Svetla velegrada. Reč je o luksuznoj i obimnoj fotomonografiji sa više od 200 strana, 320 fotografija Beograda noću i uvodom i biografijom Adrovića na srpskom i engleskom jeziku, a koja je delo fotografa i fotoreportera Politike koji je iz ljubavi prema Beogradu nekoliko godina predano radio na ovom projektu. „Uradio sam na hiljade snimaka da bi došao do ovog izbora fotografija. Beograd mora da se zavoli i voli da bi se na ovakav način slikao -- slikao sam kada je bilo minus 10 i plus 35, jurio sam munju da uhvatim najbolje, slikao sam po mesečini da bi iz toga učio, sada mislim da bi neke fotografije bolje snimio, da bi se bolje složile u koncept monografije`, kazao je autor. Brojnim prijateljima i kolegama okupljenim na prvom predstavljanju knjige, Adrović je rekao da je nekim slučajem živ putopisac i slikar Zuko Džumhur o njegovoj fotomonografiji bi rekao „da svetla velegrada znaju da govore, kao što ne znaju, ona bi nosila priču ulicama, mostovima, Slavijom, Savom, Dunavom, trgovima, donosila priču o lepom, belom Beogradu`. „I ja sam na taj način ispričao priču o Beogradu koga volim, gde su mi rođena deca, gde ostvarujem svoj profesionalni i umetnički angažman`, rekao je Adrović. Urednik Petar Arbutina je istakao da je glavni junak knjige Beograd, grad kome se autor odužio svojom ljubavlju za to što ga je prihvatio kada je došao iz Crne Gore. „Svi znamo da je fotografija uslovljena svetlom, one fotografije koje se bave svetlom u tami osobena su misija. Adrovićeva fotomonografija je beogradska noć koja traje na 200 i nešto više strana ove knjige`, kazao je Arbutina. Adrovićeve fotografije kazuju o duhu Beograda koji traje samo noću, o čarima koje privlače ne samo stanovnike Beograda već i čitave Evrope, ali ono što se trudio da zabeleži objektivom svog fotoaparata nisu splavovi i kafane, to je atmosfera svetala velegrada, osvetljene zidine beogradske tvrđave, kapije i kule, crkva Ružica, Sahat kula, Knez Mihailova, Slavija, Hram Sv. Save -- beleži znamenitosti grada i otkriva ih na svoj autorski način.

T14) Наслов: Ђузепе Верди- Набуко. Опера у 4 чина. Либрето Темистокла Солера Приредио: Душан Миладиновић Издавач: Народно Позориште Београд. Година издања: отприлике 70 их или 80 их ХХ века. Број страна: 40. Стање: Одлично.Kњига је унутра као нова. Споља су пожутеле странице на корици од стајања. Књига је јако стара али изузетно очувана. Види слике. Јако редак примерак чувеног Душана Миладиновића. О прериђивачу: Душан Миладиновић један од великана наше али и светске музичке сцене, Рођен 20. фебруара 1924 године. Маестро Миладиновић био је диригент међународног угледа, композитор и професор Музичке академије у Београду, као и дугогодишњи диригент и директор Опере Народног позоришта у Београду. Клавирски је сарадник од 1961. до 1964. Оснивач је Каирске филхармоније. Био је и шеф хора Београдски мадригалисти, коме је као први диригент у историји дириговао 1970. године у Ватикану, пред папом Павлом ВИ, дела српске духовне културе. Био је и један од ретких диригената у свету који су дириговали по многима најкомпликованију оперску партитуру – Турандот, и то напамет, без партитуре на диригентском столу (БЕМУС, 1975). Године 1982. опет је са својим хором Београдски мадригалисти, први пут после Октобарске револуције, у Совјетском Савезу извео једну православну литургију, и то, наравно, Мокрањчеву. Иако последњих година није живео и радио у нашој земљи, оставио је дубок и неизбрисив траг и његов допринос развоју наше културе без сумње је немерљив. Маесто Душан Миладиновић био је један од ретких, ако не и једини, који је у тешким временима једноумља јавно подржавао и дириговао дела православне музичке културе, у тренуцима када је то, у најмању руку, било ризично и веома храбро. Био је човек изузетне музичке меморије, лаког и сигурног диригентског геста. Оперска и концертна дела изводио је с невероватном лакоћом и осећањем за стил. Његова гостовања широм света, пре свега као музичког педагога а потом као диригента, веома су допринела поштовању наше музичке културе, посебно српске духовне музике, и креирању праве слике и исправног мишљења о нашој земљи и народу уопште. За многе доприносе нашој култури одликован је и Орденом Светог Саве Првог реда који је примио из руку српског патријарха Павла. Влада Србије донела је решење о додели националне пензије маестру Душану Миладиновићу, посебно признање за врхунски допринос националној култури, коју, нажалост, овај уметник није дочекао. Душан Миладиновић, преминуо је 30. децембра 2007. године у Линцу (Аустрија). Сахрана Душана Миладиновића обављена је достојанствено, уз највише почасти, 4. јануара 2008. године на Новом гробљу у Београду, у Алеји великана.

Italija i restauracija veličanstvenog kratera kneževsko blago Narodnog muzeja autori/ke kataloga izložbe: Tatjana Cvjetićanin, Staša Babić, Vera Krstić, Aleksandar Palavestra Izdavač: Narodni muzej, Beograd 2011. Mek povez sa klapnom, 198 strana, ilustrovana, 24cm Stanje : Korice 5-, unutrasnjost bez nekih mana, cista. Delovi zbirke Kneževsko blago koja potiče iz VI i početka V v.p.n.e. U okviru izložbe centralno mesto zauzima veličanstveni krater koji se posle tri godine vratio iz Italije, gde je grupa italijanskih restauratora i konzervatora radila na njegovoj konzervaciji. Izložba je prvo prikazana u Palati Kvirinale u Rimu i Palati Monte di Pieta u Padovi. Krater potiče iz Trebeništa - Makedonija i pripada zbirci grčkih starina Narodnog muzeja. Sam krater je od bronze i potiče iz starijeg gvozdenog doba. Predstavlja redak primer predmeta od metala iz VI v.p.n.e. U njemu se čuvalo vino a svakako najveća specifičnost je tronožac na kome je postavljen, koji ga oplemenjuje, i izuzetna ornamentika, bogato dekorisana, minucioznim, čitim detaljima.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tekst i 8 tabli crteza Kacušika Hokusaj (jap. 葛飾 北斎 O ovoj zvučnoj datoteci izgovor (pomoć·info), c. 31. oktobar 1760 — 10. maj 1849.) bio je japanski umetnik, ukijo-e slikar i grafičar Edo perioda.[1] Rođen u Edou (današnji Tokio), Hokusaj je najpoznatiji kao autor serije drvoreza Trideset i šest pogleda na planinu Fudži (富嶽三十六景 Fugaku Sanjūroku-kei, c. 1831) koji uključuje međunarodno ikoničnu štampu, Veliki talas nad Kanagavom. Hokusaj je stvorio Trideset i šest pogleda kao odgovor na domaći putni uspon i kao deo lične opsesije planinom Fudži.[2] To je bila ova serija, posebno štampanje Velikog talasa i Dobar vetar, vedro jutro, koji su obezbedili Hokusajovu slavu kako u Japanu, tako i u prekomorskim teritorijama. Kao što istoričar Ričard Lejn zaključuje: „Zaista, ako postoji jedno delo koje učinilo Hokusaja poznatim, kako u Japanu, tako i u inostranstvu, ono mora biti ova monumentalna serija štampanja”.[3] Dok su Hokusajova dela pre ove serije sigurno bila važna, do ove serije nisu dobila široko priznanje.[4] Mladost i rano stvaralaštvo Nije poznat tačan datum Hokusajevog rođenja, ali se smatra da je rođen oko 31. oktobra 1760. u porodici umetnika u oblasti Kacušika. Ime mu je bilo Tokitaro. Smatralo se da mu je otac Nakadžima Ise, zanatlija koji je pravio ogledala za šoguna. Hokusaj je počeo da se bavi slikarstvom oko šeste godine života. Oko trideset puta je menjao umetničko ime, u zavisnosti od promene umetničkog stila. Sa dvanest godina je radio u knjižari, a sa četrnaest se počeo baviti rezbarenjem i tim zanatom se obučava do svoje osamnaeste godine, kad ga u svoju štampariju prima Kacukava Šunšo, grafičar i direktor Kacukava umetničke škole, koja se fokusirala na prikaze gejša i kabuki glumaca popularnih u japanskim gradovima. Nakon godinu dana Hokusaj je promenio ime po prvi put u Šunro. Pod tim imenom je objavio svoja prva dela, prikaze kabuki glumaca objavljenih 1779. godine. Oženio se dok je radio u Šunšovom studiju, ali mu je žena ubrzo umrla. Oženio se i drugi put, ali mu je i druga žena umrla. Imao je dva sina i tri ćerke, a njegova najmlađa, Sakaj je postala umetnica pod imenom Oj.[5][6] Nakon što je Šunšo umro 1793. godine, Hokusaj istražuje druge stilove umetnosti kao što su evropski stilovi bakroreza sa kojima je došao u dodir. Ubrzo su ga izbacili iz Kacukava škole jer je istovremeno učio i u Kano školi. Takođe je promenio temu svog stvaralaštva, udaljavajući se od slika gejša i glumaca. Fokusirao se na pejzaže i slike svakodnevnog života običnih ljudi na različitim društvenim stupnjevima. Uspon Ovaj period stvaralaštva se vezuje za Tavaraja školu i promenu imena u Tavaraja Jori. Bavio se surimono slikarstvom i ilustracijama za knjigu humorističkih pesama (kjoka ehon). Kasnije je ovo ime preneo na učenika i započeo karijeru kao Hokusaj Tomisa. Godine 1800. je i dalje razvijao ukijo-e stil i promenio ime u Kacušika Hokusaj. Te godine je objavio dva serijala pejzaža - Poznati pogledi na Istočnu prestonicu i Osam pogleda na Edo. U ovom periodu podučava oko 50 mladih umetnika.[5] U narednoj deceniji postaje vrlo popularan zbog svog umeća i dobre lične reklame. Tokom Tokijskog festivala 1804. godine, on je kreirao portret budističkog sveštenika Bodidarme za koji se kaže da je bio 600 ft (180 m) dug koristeći metlu i vedro puno mastila. Slikao je i na dvoru šoguna Ijenarija, kada se takmičio sa drugim slikarom u tradicionalnijem vidu slikarstva. Hokusaj je iz ovog „dvoboja“ izašao kao pobednik. Delo koje je oslikao je bila plava talasasta linija na papiru, preko koje je pustio petla s ofarbnim crvenim nogama. To je predstavljalo jesenje lišće na reci Tacuta.[7] Godine 1807. je sarađivao sa književnikom Takizava Bakinom na serijalu ilustrovanih knjiga. Njih dvoje se nisu slagali usled različitih pogleda na umetnost, i njihova kolaboracija je okončana tokom rada na četvrtoj knjizi. Izdavač, koji je bio u poziciji da zadrži jenog od njih dvojice na projektu, odlučio da zadrži Hokusaja, čime se naglašava važnost ilustracija u štampanim radovima tog perioda.[8] Hokusaj je posvetio veliku pažnju produkciji svog rada u knjigama. Dva primera su dokumentovana pismima koje je pisao izdavačima i drvorezcima koji su učestvovali u produkciji njegovih dizajna u Tošisen Ehonu, japanskom izdanju antologije kineske poezije. Hokusaj piše izdavaču knjige da je drvorezac Egava Tomekiči, sa kojim je Hokusaj prethodno radio i koga je poštovao, odstupio od Hokusajovog stila u izrezivanju pojedinih glava. Hokusaj je takođe pisao direktno jednom drugom drvorescu koji je učestvovao u projektu, Sugiti Kinsuke, navodeći da se njemu ne sviđa stil Utagavske škole u kome je Kinsuke napravio oči i noseve figure, i da je neophodno da se naprave izmene kako bi konačni otisci bili u istinskom Hokusajevom stilu. U svom pismu, Hokusaj navodi ilustrovane primere svog stila ilustrovanja očiju i noseva, i stila Utagavske škole. Izdavač se složio da se urade izmene, mada su stotine kopija knjige već bile odštampane. Da bi se korigovali ti detalji već postojeći izrezani blokovi bi bili korigovani koristeći Umeki tehniku. Sekcije koje su se korigovale bu bile uklonjene i pripremljeno parče drveta bi bilo umetnuto, u kome bi drvorezac napravio revidirani dizajn. Upotreba Umeki tehnike se može detektovati po finim prekidnim brazdama duž granica umetnutog bloka. Štampane kopije originalne verzije i one napravljnjene nakon revizije koju je Hokusaj zahtevao su sačuvane. One su štampane 1833. i 1836. godine, respektivno.[9] U 51. godini života (1811. godine) je promenio ime u Taito i u tom periodu je oslikao delo Hokusaj manga i priručnike za crtanje (etehon) - Kratke lekcije jednostavnog crtanja.[10] Ovi radovi sa početka 1812. su bili podesan način da se zaradi novac i privuče više studenata. Manga (sa značenjem proizvoljnog crteža) obuhvata studije u perspektivi.[11] Prva knjiga Hokusajevih mangi, skica ili karikatura koje su uticale na modernu formu stripova poznatu pod istim imenom, bila je objavljena 1814. godine. Hokusaj manga je objavljena u 12 tomova do 1820. godine, i u njoj se nalaze crteži životinja, ljudi, biljaka, monaha itd. Neki crteži su bili duhovitog karaktera, što objašnjava popularnost ovog priručnika.[8] Godine 1820. ponovo menja ime. Pod imenom Jicu je naslikao Trideset i šest pogleda na planinu Fudži, među kojima je najpoznatija Veliki talas nad Kanagavom u ranim 1830-tim. Rezultati Hokusajevih studija perspektiva u Mangi se mogu videti u Velikom talasu Kanagave, gde on koristi ono što je video kao zapadnu perspektivu da predstavi dubinu i volumen.[11] Pokazalo se da je to toliko popularno da je Hokusaj kasnije dodao još deset štampanja serije. Među drugim popularnim štampanim serijama koje je on objavio tokom ovog vremena su Tura provincijskih vodopada, Okeani mudrosti i Neobični pogledi na proslavljene mostove provincija.[12] On je isto tako počeo da izrađuje brojne detaljne individualne slike cvetova i ptica, uključujući izuzetno detaljne Makove i Jato kokoški.[13] Kasniji život Zmajev dim izlazi iz planine Fudži Sledeći period koji započinje 1834. godine je Hokusaj započeo stvaralaštvo pod još jednim novim imenom, „Gakudžo Rodžin Mandži“, iliti Starac opčinjen umetnošću.[14] Tada je napravio Stotinu pogleda na planinu Fudži.[13] U postsrkiptu ovog rada, Hokusaj piše: Od svoje šeste godine života, imao sam strast da kopiram oblik stvari i od svoje pedesete godine objavio sam mnogo crteža, i od svega toga, što sam uradio do svoje sedamdesete godine nema ničeg vrednog uzimanja u obzir. U svojoj sedamdeset trećoj godini sam delimično shvatio strukturu životinja, ptica, insekata i riba, i život trava i biljaka. I tako, u svojoj osamdeset šestoj ću napredovati dalje; u devedesetoj ću još dalje prodreti u njihovo tajno značenje, a za sto ću možda zaista doći do nivoa veličanstvenog i božanskog. Kada budem imao sto deset, svaka tačka, svaka linija će imati sopstveni život.[15] Godine 1839. njegov studio je bio zahvaćen vatrom koja je uništila većinu njegovih dela. Otprilike u to vreme mu je i opadala popularnost, jer se pojavio mladi umetnik pod imenom Ando Hirošige. Međutim, Hokusaj nikada nije prestao da slika i kompletirao je Patke u potoku u svojoj 87. godini.[16] Na samrti je rekao „Kad bi mi nebesa dala samo još deset godina...još samo pet godina i postao bih pravi slikar“. Preminuo je 10. maja 1849.

MIRA BANJAC POZORIŠTE Šifra artikla: 269704 Isbn: 9788690244743 Autor : Zoran Maksimović Izdavač : UDRUŽENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE Monografija je interesantna, odlično koncipirana i u odnosu na monografije posvećene prethodnim dobitnicima "Dobričinog prstena" razlikuje se po osavremenjenom dizajnu za koji je zaslužan Nenad Bogdanović. "Svi dobitnici "Dobričinog prstena" su veličine samim tim što su dobili ovo priznanje. Ali,... Detaljnije Monografija je interesantna, odlično koncipirana i u odnosu na monografije posvećene prethodnim dobitnicima "Dobričinog prstena" razlikuje se po osavremenjenom dizajnu za koji je zaslužan Nenad Bogdanović. "Svi dobitnici "Dobričinog prstena" su veličine samim tim što su dobili ovo priznanje. Ali, svako od njih je, pre svega, ličnost, tako da sam se priređujući knjigu rukovodio Mirinom ličnošću. Želeo sam da knjiga što više govori o njoj, da bude ona, da ima dušu i da bude životna. Ljude koji su pisali tekstove za knjigu upućivao sam da Miru sagledaju iz svog ugla: iz ugla iz kog je najbolje poznaju, a da se pri tome neke stvari ne ponavljaju u više tekstova" - kaže Zoran Maksimović, priređivač monografije. Monografija sadrži dvanaest poglavlja kroz koja je čuvena glumica predstavljena kao pozorišno, rediteljsko, filmsko, radijsko, televizijsko i pedagoško lice, ali kao "prvo lice jednine". Predstavljanje svih lica Mire Banjac počinje malim esejom o njoj, koji je napisao Zoran Maksimović i kroz koji on govori kako Miru doživljava kao glumicu. Naravno, monografija sadrži i popis njenih uloga (na filmu i u pozorištu i radio dramama), pozorišnih režija, televizijskih emisija, nagrada i priznanja, a tu su i izvodi iz kritika... Mladom teatrologu Maksimoviću pomagali su saradnici, a odazvao se i veliki broj Mirinih kolega i prijatelja da napiše priloge o njoj. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POZORIŠTE Autor Zoran Maksimović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač UDRUŽENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2002 Format 17x24 Strana 383 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

TJEPOLO GENIJI UMETNOSTI XXIII ISTORIJA UMETNOSTI Šifra artikla: 250730 Isbn: 9788677123543 Autor : Danijela Tarabra Izdavač : KNJIGA KOMERC Još jedan genije slikarstva koji je, osim po svojim delima, u istoriji umetnosti ostao upamćen i po tome što je svoja dela slikao brže nego što je nekima potrebno da pomešaju boje. Đanbatisti Tjepolu, najznačajnijem venecijanskom slikaru i grafičaru iz epohe rokokoa, je posvećena pretposlednja mo... Detaljnije Još jedan genije slikarstva koji je, osim po svojim delima, u istoriji umetnosti ostao upamćen i po tome što je svoja dela slikao brže nego što je nekima potrebno da pomešaju boje. Đanbatisti Tjepolu, najznačajnijem venecijanskom slikaru i grafičaru iz epohe rokokoa, je posvećena pretposlednja monografija edicije „Geniji umetnosti“. Ova edicija predstavlja umetnike koji su stvarali u periodu od 13. do 20. veka. Kvalitetne monografije sadrže reprodukcije remek-dela slikarstva u punom koloru, detaljne opise života slikara, kao i antologiju kritike i popis galerija i muzeja gde su njihova remek-dela izložena. Pun duha i neiscrpnog žara, s divnim bojama i iznenađujućom brzinom u radu, Tijepolo je pravi genije slikarstva. Ovaj veličanstveni slikar je sposoban da se prirodno i lako suoči sa najneobičnijim poteškoćama, najbizarnijim temama, najraznovrsnijim formatima, od platna veličine razglednice do ogromnih fresaka na tavanicama od nekoliko desetina kvadratnih metara. U 21. godini života je postao jedan od najuglednijih venecijanskih slikara. Freskama u rezidenciji u Vircburgu i u dvoru u Madridu snažno je uticao na nemačko i špansko slikastvo u finalnoj fazi baroka. Radio je i raskošne slike uljanim bojama („Strpljenje nevinosti i čednosti“), žanr-scene iz seoskog života, kvalitetne portrete, ali i brojne živahne karikature, crteže i bakropise. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA UMETNOSTI Autor Danijela Tarabra Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač KNJIGA KOMERC Pismo Latinica Godina 2012 Strana 160 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.