Dušan Stojković (priređivač): GOSPOĐA SMRT NA DNU TIŠINE - Od Erine do Karoline, Književno društvo Sveti Sava Beograd 2012, tvrdi povez, str. 400. Antologija pesništva pesnika umrlih pre njihove tridesete godine. Očuvanost 4. O priređivaču: Dušan Stojković (Beograd, 1948) je srpski književnik, kritičar, istoričar i prevodilac. Rođen 1948. godine u Beogradu. Diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu 1971. Piše poeziju, kratku prozu, književnu kritiku. Antologičar. Bavi se književnom istorijom. Magistrirao književnost 1974. godine. Radio kao profesor srpskog jezika u mladenovačkoj gimnaziji od 1973. do 2010. Do sada je objavio preko 550 tekstova u raznim knjigama, listovima i časopisima. Govori francuski i italijanski, a prevodi sa slovenačkog jezika. Preveo je sa slovenačkog 2010. knjigu Gravitacije Ive Jevtić. Prevođen je na engleski, švedski, makedonski, češki i italijanski jezik. Živi i radi u Mladenovcu. Bio zamenik predsednika opštine Mladenovac od 2002. do 2008.

Baterija ispravna, malo radila, made in P.R.C.

Blagoje Savić: IZMORNIK, Nolit 1994, str. 68. Poezija. Očuvanost 4. BLAGOJE SAVIĆ (Donja Budriga, 29.03.1951) Blagoje Savić, pesnik i potpresednik Udruženja književnika Vranja, rođen je 29. marta 1951. godine u Donjoj Budrigi (opština Gnjilane). U rodnom selu je završio osnovnu školu, gimnaziju u Gnjilanu, a studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Prištini. Radio je kao prosvetni radnik u školama u Gnjilanu, potom bio direktor Narodne biblioteke u Gnjilanu. Od 1999. godine radi kao profesor srpskog jezika u osnovnoj školi u Gornjem Kuscu. Živi u Vranju. Poeziju objavljiuje u književnim listovima i časopisima, a zastupljen je u antologijama i izborima savremene srpske poezije. Dobitnik je više nagrada i priznanja: `Lazar Vučković`, `Srpska duhovna riznica`, nagrada za najbolju knjigu, 1994. godine, Izmornik, koju dodeljuje Književno društvo Kosova i Metohije, Zlatna značka KPZ Srbije, kao i nagrada Povelja `Svetog Kneza Lazara` za životno delo 2015. godine.

PSIHOKOSMOGRAFIJA PESME - Predrag Krstić Jedna primerna zb(i)rka metapoetike Izdanje: SLOBODAN MAŠIĆ Beograd, 1992. F 13x18 cm O: 79 str Mek povez, ćirilica. S4 Knjiga je N O V A. Predrag Krstić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trinaest godina je radio kao gimnazijski profesor filozofije. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored jedanaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije i jednog romana.

Milijan Popović : U PROLAZU , Zapis Beograd 1980, str. 93. Zbirka poezije. Očuvanost 4-. Милијан Поповић (Субјел, 1928) је завршио Државну трговачку академију у Ужицу (1949) а Економски факултет у Београду (1954). Радио је као књиговођа у Смедереву и Београду. Једно време је васпитач у Индустријској школи у Кнежевцу, потом начелник за привреду општине и шеф бироа за унапређење пословања у Ваљаоници бакра „Слободан Пенезић Крцун“ у Севојну. Највећи део радног века провео је у Београду (од 1960), на пословима помоћника секретара и подсекретара у Савезном секретаријату за рад и радне односе (1972 – 1975), затим на дужности републичког секретара, министра, за рад и радне односе (1975 – 1981), и директора, министра, Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања (до пензионисања 1988). Поред стручних текстова писао је и поезију. Објавио је једанаест песничких збирки. Био је члан Удружења књижевника Србије. Умро је 2011. и почива на сеоском гробљу у Субјелу.

Izdavač:AKADEMIJA BOOKS Beograd Broj strana:63 Pismo: Latinica Povez:MEK Broširan Format: 20 x 14 cm Godina izdanja: 1999 Odlično očuvana knjiga, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Radoman Kanjevac (1960) od 1982. do 1985. kao glavni i odgovorni urednik potpisivao je Indeksovo radio pozorište. Emisije koje je kasnije uredjivao na programima Radio Beograda - Prodor, Niko kao ja, To je samo rock `n`roll - udžbenicki su primeri inovativnog i angažovanog radio novinarstva.Tvorac je televizijskog OK kanala, prve nezavisne televizije i medijskog dogadjaja l989.godine na jugoslovenskom planu. Široj rokerskoj populaciji poznat je kao pisac stihova za muziku grupe Galija stvorivši trilogijom konceptualno osmišljenih i definisanih albuma (Daleko je sunce, Korak do slobode, Istorija, ti i ja) najupečatljiviju pojavu u domačem rokenrolu kraja osamdesetih i početka devedesetih godina.U prestižnoj antologiji jugoslovenske rok poezije Petra Janjatovića Pesme bratstva i detinjstva zastupljen je sa 12 pesama. Polovinom 1994.godine, albumom Karavan završava saradnju sa Galijom i nekoliko meseci nakon toga objavljuje dve knjige pesama od kojih je prvu recenzent, akademik Matija Bećković, definisao kao lirsku autobiografiju Radomana Kanjevca čiji stihovi `sami sebe preporučuju i ja se upisujem u ovu knjigu kao njen prvi prenumerant`.Uzbudljiva i provokativna poezija ovog pesnika nije ostavljala ravnodušnom ni publiku ni kritiku,umetničku kao i onu ideološku.Pisana u osetljivom vremenu velikih prevrata njegova poezija uobličena u zbirke Otvoreno pismo(1995) i Reči za pevanje(1995) obeležava jedno vreme inspirativno za pesmu, detektujući duhovno stanje jednog naroda i okruženja zalutalog u bespućima istorije i pomalo zbunjenog nepouzdanošcu geografije.Knjiga Kao ruka niz vrat kontrabasa(1999) bila je, medjutim, povratak večnoj lirici i čistim pesničkim osećanjima, malo nežnosti u jednom tužnom vremenu. Neobična pesnička turneja i serija književnih večeri u gradovima širom Srbije na kojima je promovisana ova knjiga završena je razgovorom i koncertom u svečanoj sali Skupštine Beograda u kojem je nekadašnji direktor jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu, filozof Petar Živadinovic rekao da je ovo knjiga poezije koja me je podsetila na jednog pesnika savremenog, posle kojeg teško da vidim nekog drugog velikog, a to je Fernando Pesoa. Bilo bi pogrešno praviti poredjenja, postoje vrlo velike razlike medju njima i u biografijama ličnim i u poetikama i u osećanju sveta, ali u tome što i jedan i drugi jesu videli u životu te magične trenutke i umeli da ih izraze u jezičkoj formi koja teži savršenstvu, u tome su veoma slični.Aleksandar Jerkov je rekao da Kanjevčeva poezija gotovo lagana, neprimetna, koja tako čarlija kao dah vetra, u kojoj slike, čak i kad sežu za nekom tamnom, dalekom pozadinom, kada pokušavaju da pokrenu i neku vrstu istorijske, mitske dubine u vama, uvek deluju pitomo, blisko, drago, kao jedna laka stvar koju pesnik hoće da nam saopšti. U teškim ovim našim vremenima u kojima su mnoge teške reči izrečene, većina tih istih reči zloupotrebljena i loše upotrebljena, rdjavo plasirana, obesmišljena, učinjena takvim da naposletku zapravo ne može više ni da se koristi, mislim da je ovakvo Kanjevčevo opredeljenje jedan autentican pokušaj da se sačuva pozicija jednog nezavisnog i nimalo spokojnog ali ipak umirenog saznanja da se može govoriti i da se može pevati i na kraju ovoga i ovakvoga veka u srpskoj književnosti.

Pančevačkog pesnika Zorana Duškovića nema među nama već dve decenije. Sedamnaestog januara navršilo se 20 godina od njegove smrti. Pančevci ga pamte kao književnika, novinara, glumca i reditelja, ali i kao izuzetnog hroničara Pančeva. Zoran Dušković je rođen 6. juna 1957. godine. Autor je knjiga poezije „Dužnost Svetog Florijana”, u izdanju lista „Pančevac” i Sekcije književnika Pančeva, 1983. godine, i „Povratak s robije”, u izdanju Zajednice književnika Pančeva, 1989. godine. Posthumno su objavljene pesnička zbirka „Grad”, sabrane pesme „Zatim sve iščezava” i knjiga proznih zapisa „Šta sanjam i šta mi se događa”. Poznavalac rada Zorana Duškovića i lični prijatelj Violeta Blaga iz Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, istakla je da je Zoran Dušković voleo Pančevo i bio aktivan u svemu što se u gradu dešavalo, još od gimnazijskih dana. – Bio je izuzetno radoznao i gde god se nešto dešavalo, on je bio prisutan. U Domu omladine je bio aktivan u „Ateljeu mladih”, gde je počeo da glumi još kao gimnazijalac. Neposredno pred saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo, počeo je i da režira. Uradio je predstavu „Bekstvo” po tekstu Bulgakova, s kojom je osvajao nagrade, čak i na festivalima na kojima su učestvovali profesionalni reditelji. Dušković je pisao kolumnu o Pančevu u listu „Pančevac”, na osnovu čega je posthumno, 1996. godine, objavljena knjiga „Šta sanjam i šta mi se događa”, navela je Blaga. – To su tople priče o Pančevu, priče o ljudima koji su živeli u njegovo vreme, ali i građanima ovog grada koji su živeli 100 i 200 godina ranije. Bio je veliki istraživač prošlosti Pančeva i mnogo vremena je provodio u Istorijskom arhivu, u želji da sazna detalje iz istorije grada – objasnila je Blaga. U mnoštvu interesovanja Zorana Duškovića, našlo se mesto i za Radio Pančevo. – Vodio je zapaženu kontakt emisiju, u koju su se javljali mnogi naši sugrađani i govorili svoje mišljenje u vezi sa aktuelnom politikom u zemlji i gradu. Radio je vrlo lepo i odmereno, tako da je i one „najrazbarušenije”, čak nekulturne ljude, uspevao da navede da kažu nešto kvalitetno, i da, naravno, ne vređaju druge. Naslov: Povratak Sa Robije - Lirska Poezija Pisac: Zoran Duskovic Izdavac: Zajednica Knjizevnika Panceva Godina: 1989 Pismo: Cirilica Povez: Brosiran sa klapnama Broj strana: 43 Format: 20 cm Ocuvanost: Odlicno ocuvana knjiga

Autor: Mladen Stajić Povez: meki Format: 12 x 20 cm Strana: 118 Pismo: latinica Izdavač: Narodna knjiga Godina: 2002. Stanje knjige: kao nova, osim što su poneke stranice počele da se odvajaju zbog lošeg poveza u štampariji. Mladen Stajić se rodio u Jugovićima kod Gacka 25. juna 1944. godine. Gimnaziju je učio u Gacku, a Jugoslovensku književnost studirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Pre građanskog rata radio je kao novinar u `Novostima` i `Borbi`. Objavio je zbirke pesama Legenda o Savi (1971), Trave pune zvezda (1978), Zemljozarje (1983), poetsku slikovnicu Srpska - pesma o zemlji nalik heroskom sedam, pesničku knjigu REČ AVETinjOST I & REČI (1999), roman Dvovođe & Gedeonovi (2000) i roman Arni kao nastavak. Zastupljen je u pesničkim zbornicima `Obzorja` (1978), `Sretanja` (1979), `Mostovi` (1980), `Čegarske vatre` (1992/93.)... Pod pseudonimom Zeo Sten Malden objavio je i knjigu pesama unikatnog izdanja Hefestova žar kugla u noći satana, koje je od 1994. godine u vlasništvu engleske kraljice Elizabete II. Živi u Kopenhagenu. k-2

odlično očuvana Izdavač: Književne novine - Beograd, 1990. god. Tvrd povez, 24 cm. 120 str. Ilustrovano Milan Komnenić (Pilatovci, kod Bileće, Crna Gora, 1940. - Beograd, 24. jul 2015.) bio je srpski pesnik, prevodilac i esejista. Diplomirao je na filološkom fakultetu u Beogradu. Uređivao je književne časopise Vidici, Delo i Relation, a radio je i kao urednik u izdavačkoj kući Prosveta. Prevodi sa italijanskog, francuskog, španskog i nemačkog jezika. Bio je ministar kulture u prelaznoj Vladi Milomira Minića od oktobra 2000. godine. Njegove prve pesme teže da obnove nepravedno zanemarenu prošlost, dok se kasnije Milan Komnenić okreće antipoeziji. Veliki broj pesama je ostvario po načelima kritičkog neorealizma. Njegove pesme su uvrštene u više antologija, a poezija i eseji prevedeni su na mnogo jezika (francuski, italijanski, engleski, ruski, slovački, mađarski, rumunski, poljski, slovenački i makedonski). Između ostalog, preveo je sa francuskog originala opsežnu studiju Deni de Ružmona Ljubav i Zapad. Dobitnik je književnih nagrada Mladost, Isidora Sekulić i Milan Rakić. MAJ.21/2

Zvonimir Balog : RIBA NA BICIKLU , Znanje Zagreb 1977, str. 156. Poezija. Očuvanost 4-. Zvonimir Balog (Sveti Petar Čvrstec kod Križevaca, 30. maj 1932 - Zagreb, 2. novembar 2014), bio je začetnik savremene hrvatske dečje poezije i najnagrađivaniji hrvatski dečji književnik. Rođen je 30. maja 1932. godine u Svetom Petru Čvrdcu kod Križevaca. Završio je Školu primenjenih umetnosti i Pedagošku akademiju u Zagrebu. Studirao je pedagogiju. U životu je radio mnogo poslava, a neki od njih su: administrator, barmen, dekorater, nastavnik, predavač na Pedagoškoj akademiji, urednik časopisa, televizijski urednik i drugi poslovi. Pored toga što je bio pisac, bio je i slikar, vajar i ilustrator. Napisao je osamdesetak knjiga za decu i odrasle i autor je nekih antologija. Zvonimir Balog bio je u braku sa Ljubicom Balog. Ljubica je takođe pisala i objavljivala, i ona je uvek prva čitala sve što je Zvonimir pisao i procenjivala je li nešto dobro ili ne. S Ljubicom je imao dvoje dece, ćerku Kseniju i sina Tugomira. Zvonimir Balog je umro u Zagrebu 2. novembra 2014. godine.

Đorđe Radišić: DANI IZ TAME I SVIJETLA, Novo pokolenje Beograd 1950, str. 52. Poezija. Očuvanost 3; ima pečat izdavača knjige. Đorđe Radišić je rođen 18. prosinca 1925. godine u Vukovaru gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a odmah nakon mature otišao je u partizane. Prve pesme objavljuje u partizanskim listovima. Kraj rata dočekao je kao član kulturne ekipe i propagandnog odsjeka 12. slavonske brigade. Studirao je medicinu u Zagrebu i Beogradu, a diplomirao na Akademiji za kazalište, film, radio i televiziju u Beogradu. Najveći deo svojeg radnog vijeka bio je novinar. Uređivao je rubrike kulture u listovima “Front” i “Narodna armija”. Bio je zamjenik načelnika Vojnog muzeja u Beogradu i načelnik za noviju ratnu istoriju, sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i republički sekretar za kulturu. Napisao je više desetina knjiga poezije, pripovjedaka i romana za decu, dramskih tekstova i filmskih scenarija, eseja, publicističke proze te naučnih radova iz oblasti kulturne istorije, posebno istorije kulture u NOB-u. Surađivao je u brojnim časopisima i zastupljen je u više antologija, a pjesme su mu prevedene na nekoliko jezika. Za svoj rad primio je više odlikovanja i priznanja. Umro je 22. kolovoza 2008. godine u Beogradu.

Predrag Krstić: Psihokosmografija pesme : jedna primerna zb(i)rka metapoetike. Предраг Крстић: Психокосмографија песме : једна примерна зб(и)рка метапоетике. Izdavač: NOVA - Nezavisna izdanja Slobodana Mašića. Mesto izdavanja: Beograd. Godina izdanja: 1992. Povez: tvrdi, šiveno. Pismo: ćirilica. Broj strana: 79. Format: 18 x 13 cm. . Ilustracije: crno-beli crteži : Slobodan Mašić. Beleška o piscu. Knjiga je starije izdanje, ali je samo stajala, praktično je kao nova. Za potpuni izgled knjige pogledajte slike u prilogu. Mladalačka, eksperimentalna, inovativna i hrabra u vremenu u kom je nastala, zacelo i vredna knjiga poezije. O autoru: `Predrag Krstić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trinaest godina je radio kao gimnazijski profesor filozofije. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored jedanaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije i jednog romana.`

36170) MAČVANSKA POEZIJA ANTOLOGIJA , grupa autora, Narodna biblioteka Janko Veselinović Bogatić 2016 , Narodna biblioteka “Janko Veselinović” iz Bogatića, izdavač je još jedne vredne knjige za potpuniju sliku kulture Mačve. To je “Mačvanska poezija” u izboru Petra Lj. Berića, profesora književnosti iz Bogatića i saradnju Dragana M. Josipovića, diplomiranog prostornog planera iz Mačvanskog Belotića. Knjiga je, kako pisac recenzije Dragana Bošković Kovačević, urednik i voditelj Drugog programa Radio Beograda, kaže, bogat izbor najboljih mačvanskih pesnika i njihovih najlepših pesama. Počinje “Krfskim epitafom”, Vladimira Stanimirovića, čiji su potresni stihovi upisani na Spomeniku Drinskoj diviziji u San Matijasu, na grčkom ostrvu Krf. “ Najveći broj pesama, koje se nalaze na stranicama ove knjige, pesnici su posvetili svom zavičaju. Ima pesama koje se odnose na narodne legende i predanja, potom antičke mitove. Posebno mesto pripada stvaraocima modernog pesničkog izraza i ritma. Naravno priređivač nije zaboravio ni na autore stihova posvećenih ljubavi i patriotizmu, piše u recenziji, Dragana Bošković Kovačević. U “Mačvanskoj poeziji”, pored Vladimira Stanimirovića, zastupljeni su: Milorad Panić Surep, Janko Tufegdžić, Borisav Simić, Milić od Mačve, Dragoljub Rajić, Ivan Lolić, Ivan Glišić, Tomislav Marinković, Mileta Aćimović Ivkov, Slađana Milenković, Svetlana Ercegovčević, Slavica Jovanović i Milan Savkić. tvrd povez, format 14,5 x 21 cm , ćirilica, ilustrovano, 208 strana

ALMANAH LJUBAVI - Sombor 2020 136 str Srpska čitaonica „Laza Kostić“ organizovala je ove godine prvi put Konkurs za „Najlepšu ljubavnu pesmu“. Na konkurs jedne od najstarijih kulturnih institucija srpskog naroda pristiglo je po rečima člana žirija prof dr Tihomora Petrovića preko 100 radova iz cele Srbije i regiona. „Svi stihovi su bili dobre umetničke težine i vrednosti, bilo je teško izabrati najbolje. Ipak žiri koji je radio u sastavu dr Aleksandar Jerkov kao predsednik i članovi dr Sunčica Denić i moja malenkost izabrao je najbolju pesmu, a to je „Uzmi kamen“ Aleksandra Milosavljevića. U isto vreme žiri je odlučio da pohvali 3 rada, a to su pesme: „Dragom pogledu“ Ilije Pavlovića, „Ruža mog srca“ Aleksandre Mijić i pesmu „Mitrovdan i ti“ Slavice Jovanović. S obzirom da su kao što sam već rekao sva dela imala umetničku vrednost, odlučili smo da kao organizatori i izdavači, pripremili, publikovali i izdali „Almanah ljubavi“ sa preko 60 pesama pristiglih na konkurs jer mnoge od njih zaslužuju da se nađu u Antologije ljubavne poezije. Nadamo se da će ovo postati tradicionalno i da će Srpska čitaonica postati prepoznatljiva, pored ostalog i po ovom konkursu za „Najbolju ljubavnu pesmu““, ističe prof dr Tihomor Petrović, član žirija K.D.S. 2

Vek bez ikog - Igor Karanov (pesme) Ima originalnu posvetu od autora! Novinar, urednik Insajder televizije, Igor Karanov je talenat i posvećenost iskazivao više od dve decenije kroz novinarski rad u različitim medijima – od novosadskog „Dnevnika“, „Blica“ dnevnog lista „Nova“, preko magazina „Svet“ ,“Puls“, „Profil“, „Ekskluziv“ „Gloria“, „Playboy“,“Hello!“, „ELLE“, „Story“, do portala „Puls online“ i veb – sajta IGN Adria. Mnogi su voleli i njegov blog koji je pisao na fejsbuk strani AllMe, a kao spoljni saradnik pisao i radio intervjue za brojne časopise, podsetio je Insajder.. Za „Vek bez ikog“, jednu od svoje tri knjige poezije Karanov je dobio „Matićev šal“, a objavio je i roman „Dnevnik jednog vladara“. Izdavač: MK Panonija/Prometej, Novi Sad Godina: 1996 Broj strana: 86 Meki povez Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 4780/1 Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Živorad Đorđević: PROLEĆNI POČINAK, Matica srpska 1976, str. 86. Poezija. Očuvanost 4; ima štambilj Poklon izdavača. Биографија песника Живорада Живе Ђорђевића Живорад Ђорђевић је рођен 5. марта 1952. године у Старој Деоници код Јагодине. Студирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду. Дипломирао на Факултету драмских уметности. Бавио се завичајном историографијом и радиофонијом.Песничке књиге: Сан светозналца Радослава Моравског (поема, 1970), Пролећни починак (Матица српска, Нови сад 1976)Тумачење снова (Рад, Београд 1983) Ипак (коаутор, Народнабиблиотека, Светозарево 1986), Растанак (библиофилско издање са сликаром-графичарем Слободаном Штетићем, 1993),Незван гост и друге приче (Просвета, Београд 1996), Подземнашума (Српска књижевна задруга, Београд 2005), Љуљашка у сну (Међународни фестивал поезије Смедеревска песничка јесен, Смедерево 2008), Поглед из сна (Спомен парк Крагујевачки октобар, Крагујевац 2008).Награде за књижевно стваралаштво: 1970–1975. више југословенских награда на фестивалима и конкурсима за младе писце, Октобарска награда града Светозарева 1974, Награда Светозар Марковић за књижевност 1975, Златна струна Смедеревске песничке јесени 1977, Награда Душан Срезојевић 1993,Награда Поморавски Орфеј, 2006.Награде за радиофонска остварења: 1979–1989. девет награда на конкурсима и Фестивалу Заједнице радио дифузних организација Србије, Бронзана повеља Лаза Костић(1996), Златнаповеља Лаза Костић (2000) на Интернационалном фестивалурепортаже ИНТЕРФЕР. Живи у Старој Деоници и Јагодини.

Kosta Radović : PSALM O ZEMLJI, Obod Cetinje 1975, str. 40. POezija. Očuvanost 4-. Коста Радовић је рођен 1936. године на Миочи у Пиви. Учитељску школу завршио је у Никшићу, а студије српског језика и књижевности у Београду. Био је први директор три основне школе у Пиви, потом секретар Културно-просвјетне заједнице Црне Горе, помоћник директора Центра за савремену умјетност Црне Горе. Иницијатор је и актер подизања споменика Жртвама фашизма Пиве. Утемељивач је Југословенских књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве“ 1970. године. Последњих година предано ради на обнови Пиве, обнови манастира на Заграђу, спомен-капеле у Долима. Објавио је књиге поезије: “Пива самогласна“ (1974), „Пслам о земљи“(1975), „За нови завичај“ (1976), „Просуто небо“(1978), „Изговор ума“(1979), „Повеља“ (на српском и енглеском, 1981), „Ребро земље моје,“ „Страх од среће“ (1984), „Смрт живог врела“ (1987), „Повратич“ (1988), „Љубав се јавно каже“(1990), “Кућа код Христа“ (1994), „Извршење страха“ (изабране пјесме, 1995), „Везена тужбалица“ (2005), „Само(Антологија“), (избор поезија, 2006), „Вечера за оба свијета“(2008), „Солжењицинова бројаница“ (2010), „Два свијета видиш један пјеваш“ (2012), „Страх од среће“ (2014); као и романе “Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића“(1990), „Вртијељка“ (2003), „Богородичина књига“(2008); књиге кратке приче:“Успенска врата“ (1997), „Калуђерски мост“ (2012). Аутор је радио драме: “Убиство браће Тадић“, документарно-књижевне прозе: „Пива потоп“ (1998), „Сеоба манастира Пиве“ (2001), „Записи манастира Св. Богoродица“ (2010) и путописне прозе „Путопис из Кине“ (1984).

Nedeljko Babić : ZAVIČAJ, Besjeda Banja Luka 2018, tvrdi povez, str. 542. Poezija. Očuvanost 4. Недељко Бабић је рођен 25. јула 1948. године у Лукавици код Милића. Живио у Сарајеву до 3. априла 1992. године, а потом на Палама до краја 1999. године. Радио је у Државном документационом центру за истраживање ратних злочина. Пише поезију и књижевну критику. Објавио је књиге поезије Завичај (Свјетлост, Сарајево, 1973), Кривац је ухваћен (В.Маслеша, Сарајево, 1977), Помен (БИГЗ, Београд, 1996), Разужбина (СРНА, С. Сарајево, 1997), Крстовдан (Калеком, Београд, 2002), Бурски сонети (К. Фонд, «Свети Сава», С. Сарајево, 2002), Коловр(а)т (Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, 2005) и књигу поезије за дјецу Први разред љубави (Књижевни фонд «Свети Сава», С. Сарајево, 2002). Књига «Љубовдан» у рукопису је награђена на конкурсу Минситарства просвјете и културе Републике Српске за суфинансирање исдаваштва у 2005. години. Посљедње његово остварење је збирка поезије «Претрес», објављена 2007. године. Од 2000. живи у Београду. За Бабићеву поезију, посебно ону каснију Бранко Стојановић, аутор «Сарајевског јата» пише: «У те песме јаких евокативних набоја, сонетних и крстоликих форми Бабић је покушавао – и у најбољим својим пјесмама успијевао – да упрегне диспаратне енергије, значења, тоналитете, ритмове и мелодије: од енергије језика који се и опире или пак покорака «упрезању» у задате строфично-стиховне и метричке обрасце, преко тензија које кулминирају када се укрсте значењско-мелодијски несагласне особине катрена и терцина...»

Autor - osoba Jelenković, Saša, 1964- = Jelenković, Saša, 1964- Naslov Ono što ostaje : pesme / Saša Jelenković Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1993 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1993 (Beograd : Žig) Fizički opis 43 str. ; 20 cm Zbirka Zbirka Ključevi Napomene Tiraž 500 Beleška o piscu: str. 43. Saša Jelenković, pesnik, rođen 8. avgusta 1964. godine u Zaječaru. Diplomirao na grupi za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik za poeziju u „Književnoj reči“ i „Reči“, i sekretar redakcija u časopisima „Istočnik“ i „Poezija“ od 1992. do 1999. godine. Knjige pesama Neprijatna geometrija (1992) Ono što ostaje (1993) Heruvimske tajne (1994) Kraljevska objašnjenja (1998) Knjiga o srcu (2002) Elpenorova pisma (2003) Elpenorovo buđenje (2004) Elpenori (2006). Knjiga o sumnji (2010) Gola molitva (2013) Pedeset (2014) Sećanja počinju posle smrti (2017) Gibraltar (2018) Izabrane pesme (2019) Književne nagrade „Matićev šal“ (za knjigu Neprijatna geometrija) „Milan Rakić“ (za knjigu Ono što ostaje) „Vasko Popa“ (za knjigu Knjiga o srcu) Za sinopsis romana Iz jedne u drugu glad dobio je književnu stipendiju Borislav Pekić. Dobitnik je nagrade Zlatni bibliotekar koju dodeljuju Biblioteka grada Beograda i Radio televizija Srbije za popularisanje knjige i kulture čitanja. Disova nagrada za celokupno pesničko delo. Pesme su mu prevođene na engleski, nemački, francuski, italijanski, rumunski, kineski, slovenački i objavljivane u inostranim časopisima i antologijama. Član je Srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.

187. Novo LTK8002D Aaudio nf kolo. Koristi se za pojacanje audio zvuka. LTK8002D je dizajniran za pružanje audio izlaza velike snage , visoke vjernosti i posebno dizajniran , zahtijeva samo mali broj vanjskih komponenti i može raditi u (2V-5V) niskonaponskom stanju . Ovom uređaju nisu potrebni kondenzatori za spajanje, bootstrap kondenzatori ili snubber mreže , vrlo je pogodan za sisteme male zapremine , male snage.

Prodaje se sve u kompletu, pogodno za nekog ko radi sa starijim modelima telefona, u kompletu su: Tri baterije, možete pročitati modele na slikama, nekada su sve radili, a sada ne znam Nova maska za Samsung Galaxy S3 mini i8190 Maska za Nokiu 3030 Dva telefona SONY ERICSSON K320i, sa punjačima, neispravni ali mogu da se uključe (bar su ranije mogli) Srednji deo za LG Oklop za Nokiu E71

Slobodan Marković : SEDEFASTE DVERI , Prosveta 1966, str. 92. Poezija. Očuvanost 3. SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO (Skoplje 26.10.1928 — Beograd, 30.01.1990) SAŽETA BIOGRAFIJA Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva. Izbori iz njegove poezije i proznih tekstova objavljeni su u jugoslovenskim antologijama, a njegova dela ostavila su veliki odjek u kritikama, objavljenim u knjigama, časopisima, listovima i dnevnoj štampi širom Jugoslavije. Pojedinim svojim delima inspirisao je druge umetnike, kompozitore, koji su pisali muziku na njegove tektove. Slikari i vajari izradili su njegove portrete, slike, crteže i karikature. Uporedno s književnim delom stvarao je novinarsko delo, a takođe i slikarsko. Radio je preko četiri decenije u novinarstvu, počev od 1947. godine. Sarađivao je u više od 160 naslova listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Radio je u nekoliko beogradskih listova i časopisa: `Mladost`, `Omladina`, `Naš vesnik`, u kojima je bio urednik kulturne rubrike, najduže u listu `Borba` gde je objavljivao reportaže, putopise, feljtone i dr. Imao je svoje rubrike koje je sam uspostavljao i kreirao, koje su mu donele popularnost i novinarsku slavu: `Kopači zlata`, `Saputnici`, Putopisi, `Beograd ovih dana`, `Čuburska opservatorija` i dr. Svoje novinarsko i literarno delo ilustrovao je svojim crtežima, a često i dela drugih pisaca. Objavio je veliki broj ilustracija u dnevnoj i periodičnoj štampi. Iza sebe ostavio je veliki broj crteža i slika. Za umetničko delo nagrađivan je mnogim nagradama među kojima se nalaze: Sedmojulska nagrada za životno delo, `Zmajeva nagrada` za poeziju, `Svetozar Marković` za novinarstvo, `Milena Pavlović-Barili` za slikarstvo i dr. Dobitnik je niza priznanja, plaketa i povelja među kojima su: dve Plakete Skupstine grada Beograda, Srebrna plaketa Udruženja novinara Srbije, Zlatna plaketa lista `Borba` i dr. Odlikovan je visokim odlikovanjima: Orden rada I reda, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Bio je član, Udruženja književnika Srbije, Saveza književnika Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Obilazio je mnoge države sveta i o njim pisao brojne reportaže koje su mu donele priznanja. Među prvima obišao je Svetu goru i za seriju reporta iz Hilandara prvi dobio uglednu novinarsku nagradu. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po manastirima, posebno na Kosovu i Metohiji. Beogradu je posvetio mnoge pesme i posebno zbirku pesama `Beograd progoreo ružama`, u izdanju Narodna knjiga, 1974. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima, gde je za života postao legenda

Slobodan Marković : TAMNI BANKET , Matica srpska 1970, str. 68. Poezija. Očuvanost 4-. SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO (Skoplje 26.10.1928 — Beograd, 30.01.1990) SAŽETA BIOGRAFIJA Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva. Izbori iz njegove poezije i proznih tekstova objavljeni su u jugoslovenskim antologijama, a njegova dela ostavila su veliki odjek u kritikama, objavljenim u knjigama, časopisima, listovima i dnevnoj štampi širom Jugoslavije. Pojedinim svojim delima inspirisao je druge umetnike, kompozitore, koji su pisali muziku na njegove tektove. Slikari i vajari izradili su njegove portrete, slike, crteže i karikature. Uporedno s književnim delom stvarao je novinarsko delo, a takođe i slikarsko. Radio je preko četiri decenije u novinarstvu, počev od 1947. godine. Sarađivao je u više od 160 naslova listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Radio je u nekoliko beogradskih listova i časopisa: `Mladost`, `Omladina`, `Naš vesnik`, u kojima je bio urednik kulturne rubrike, najduže u listu `Borba` gde je objavljivao reportaže, putopise, feljtone i dr. Imao je svoje rubrike koje je sam uspostavljao i kreirao, koje su mu donele popularnost i novinarsku slavu: `Kopači zlata`, `Saputnici`, Putopisi, `Beograd ovih dana`, `Čuburska opservatorija` i dr. Svoje novinarsko i literarno delo ilustrovao je svojim crtežima, a često i dela drugih pisaca. Objavio je veliki broj ilustracija u dnevnoj i periodičnoj štampi. Iza sebe ostavio je veliki broj crteža i slika. Za umetničko delo nagrađivan je mnogim nagradama među kojima se nalaze: Sedmojulska nagrada za životno delo, `Zmajeva nagrada` za poeziju, `Svetozar Marković` za novinarstvo, `Milena Pavlović-Barili` za slikarstvo i dr. Dobitnik je niza priznanja, plaketa i povelja među kojima su: dve Plakete Skupstine grada Beograda, Srebrna plaketa Udruženja novinara Srbije, Zlatna plaketa lista `Borba` i dr. Odlikovan je visokim odlikovanjima: Orden rada I reda, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Bio je član, Udruženja književnika Srbije, Saveza književnika Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Obilazio je mnoge države sveta i o njim pisao brojne reportaže koje su mu donele priznanja. Među prvima obišao je Svetu goru i za seriju reporta iz Hilandara prvi dobio uglednu novinarsku nagradu. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po manastirima, posebno na Kosovu i Metohiji. Beogradu je posvetio mnoge pesme i posebno zbirku pesama `Beograd progoreo ružama`, u izdanju Narodna knjiga, 1974. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima, gde je za života postao legenda

Ljubiša Jocić : KURIR NA PROZORU , Prosveta 1963, str. 116. Poezija. Očuvanost 4-; ima štambilj lične biblioteke. Ljubiša Jocić, Beograd, 1910 - 1978. 1910. Rođen je u uglednoj građanskoj porodici. 1914. Ostao je bez oca, koji je poginuo kao lekar u ratu. 1928. U osamnaestoj godini stigao je u Pariz, gde je pohađao skulptorsku školu i došao u dodir sa nadrealistima. 1929. U beogradskim časopisima Evropa i 50 a objavio je prve stihove. 1930. Izašla mu je knjiga poezije San ili biljka. 1934. Objavio je knjigu pesama Ljubav i sloboda. 1938. Sarađivao je u pariskom listu Commune, ali se te godine definitivno vratio u Beograd. 1940. Izdao je prvi roman Polomljena kola. 1941–1944. Posle nekoliko godina skrivanja od policije u Beogradu otišao je u partizane. 1945. Izašla mu je knjiga pesama Ogledalo. 1954. Objavio je poeziju I s tobom sama. 1955. Izdao je knjigu U zemlji Arastrata, na kojoj je dugo radio. Izlagao je slike u Klubu umetnika u Beogradu. 1956. Imao je izložbu apstraktnih slika u Parizu (Galerija de Bon), o kojoj je pisao A. Mišo (H. Michaux). Ista dela su nešto kasnije izložena i u Beogradu. 1960. Objavio je knjigu Skriveni svetovi. 1961. Napisao je istorijski roman Draga Mašin. 1963. Knjiga pesama Kurir na prozoru objavljena je posle dvanaestogodišnjeg odbijanja izdavača. 1972. Tanja Živanović je snimila dokumentarni film o Jociću. 1975. Izašla mu je knjiga pesama Mesečina u tetrapaku koja je dobila povoljne ocene kritike. Snimio je petnaest kratkih (Pionir i dvojka, Prvi srpski ustanak, Milena Pavlovic Barili itd.) i jedan dugometražni film Devojčica i njena lutka Crvenkapa. Bavio se raznim sportovima i sasvim se nekonvencionalno ponašao i odevao.

Duško Trifunović: JURIŠ U OKRŠAJE, Izdavačka kuća Dragan Laković Saraorci 1991, str. 78. Poezija. Očuvanost 4-., gornja rikna malo isflekana od vode. Dusko Trifunović Duško Trifunović (13. septembar 1933. Sijekovac kod Broda - 28. januar 2006, Novi Sad) Srpski književnik, pesnik i televizijski autor. Prvu pesmu je napisao po povratku iz vojske, sa 22 godine. U Sarajevo je došao sa 24 godine i zanatom bravara, ali je već sledeće godine izdao prvu knjigu. Bio je plodan stvaralac koji je stvorio dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano sarajevska rokenrol škola. Na televiziji je zapamćen kao autor emisija na TV Sarajevo „Šta djeca znaju o zavičaju“. Po izbijanju rata 1992. godine prešao je da živi u Novi Sad gde je nastavio da radi za TV Novi Sad. Najpoznatiji je postao na osnovu saradnje sa rok sastavom „Bijelo dugme“. Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pesnik sarađuje sa rokenrol bendom. Iz te saradnje su se izrodili hitovi kao što su „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mjestu“, „Glavo luda“ i tako dalje. Sem toga, pisao je tekstove i za „Indekse“, Tešku industriju, Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović (pesma „Ima nešto“). Ukupno je oko 300 njegovih pesama komponovano i snimljeno, a za svega tri pesme u životu je napisao na muziku. Prema sopstvenoj želji sahranjen je u Sremskim Karlovcima, na Čeretskom groblju, 30. januara 2006. Na Palama se jednom godišnje održava književna manifestacija „Dani Duška Trifunovića“ gde se okupljaju pesnici iz Srpske, Srbije i Crne Gore.