Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviša 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 7,5D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od meko žarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: sloj od PVC mešavine. Jezgro: 2 do 4 žile međusobno použene. Plašt: PVC mešavina. Ispod plašta se može postaviti separacioni sloj. Standardna boja plašta: bela, siva ili crna Primena U suvim prostorijama za priključak malih i laganih prenosnih trošila, kao što su prenosne svetiljke, ventilatori, radio i TV uređaji kancelarijske mašine i sl, kada provodnik može biti izložen malim mehaničkim naprezanjima.

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviša 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 7,5D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od meko žarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: sloj od PVC mešavine. Jezgro: 2 do 4 žile međusobno použene. Plašt: PVC mešavina. Ispod plašta se može postaviti separacioni sloj. Standardna boja plašta: bela, siva ili crna Primena U suvim prostorijama za priključak malih i laganih prenosnih trošila, kao što su prenosne svetiljke, ventilatori, radio i TV uređaji kancelarijske mašine i sl, kada provodnik može biti izložen malim mehaničkim naprezanjima.

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviša 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 7,5D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od meko žarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: sloj od PVC mešavine. Jezgro: 2 do 4 žile međusobno použene. Plašt: PVC mešavina. Ispod plašta se može postaviti separacioni sloj. Standardna boja plašta: bela, siva ili crna Primena U suvim prostorijama za priključak malih i laganih prenosnih trošila, kao što su prenosne svetiljke, ventilatori, radio i TV uređaji kancelarijske mašine i sl, kada provodnik može biti izložen malim mehaničkim naprezanjima.

M. T. Vid /Miroljub Todorović/ : GEJAK GLANCA GULJARKE, Zapis Beograd 1983, str.92, drugo dopunjeno izdanje. Šatrovačka poezija. Očuvanost 4. Miroljub Todorović rođen je 5. marta 1940. godine u Skoplju. Ratne godine proveo je kao izbeglica, sa majkom učiteljicom i sestrom, u mestima oko Velike Morave. Osmogodišnju školu učio je u Ćićevcu, Obrežu kod Varvarina i Lučini kod Stalaća. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš gde završava gimnaziju. Prvu pesmu objavio je još kao učenik osnovne škole 1953. godine u beogradskom časopisu ``Pionir``. Prve ``ozbiljne`` pesme objavljuje, kao učenik gimnazije ``Stevan Sremac``, u niškom književnom časopisu ``Gledišta`` (1958), radio Nišu, niškim Narodnim novinama, sarajevskom ``Životu`` i zagrebačkom ``Poletu``. Bio je član niškog književnog društva ``Nestor Žučni`` koje mu je objavilo i prvu knjigu, poemu ``Planeta`` 1965. godine. Kao književnik i umetnik formirao se u krugu niških stvaralaca, kada se u njemu i rodila ideja o scijentizmu (signalizmu). Diplomirao je na pravosudnom odseku Pravnog fakulteta u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme studirao je i na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu ``Vidici`` učestvuje u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma ``Koračnica Crvenog univerziteta`` umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta. Sa grupom stvaralaca 1969. osniva neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine pokreće Internacionalnu reviju ``Signal``. Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i kao savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. odlazi u penziju i u potpunosti se posvećuje književnom i umetničkom radu.

Kolonisti iz celog Sunčevog sistema okupljaju se na matičnoj planeti da bi proslavili 2276. godinu. Dankanu Mekenziju, naučniku-vođi iz podzemne kolonije Titan, jednog od najudaljenijih Saturnovih meseca, poveren je osetljiv zadatak presudan za njegov mesec, njegovu porodicu i njega samog... „Prepuno očaravajućih trikova: poliominoja, asimptotičkih drajvova, džoj-mašina, zlatnih sprudova, vrlo dugih radio-talasa, seksa u slobodnom padu. Svaki izum krajnje je uverljiv i kao da nam se uvlači u život dok jednom ne postane njegov neizbežan deo. Niko ne ume bolje od Klarka da upravlja tim pažljivo sklopljenim izumima koji su pravi kulturološki šok ali i osnovni sastojak naučne fantastike.“ Tajms Literari Saplement „Savršeno izbrušen dragulj... pobednik.“ Dejli miror „Vrhunac Klarkovog stvaralaštva“ Njujork Tajms

Izdavač : EVEREST MEDIA Pismo Latinica Povez Broš Format 12x21 Strana 176 `Zlatna knjiga` je delo epske fantastike, koje svojom turbulentnom radnjom smeštenom u Užicu krajem 80-ih, najavljuje dešavanja koja će uslediti nekoliko godina kasnije na prostorima bivše Jugoslavije. Filipovićev roman je prvi put objavljen 1988. godine i tada je ravnopravno podelio nagradu `Lazar Komarčić` sa romanom Borislava Pekića `Atlantida`. Dragan R. Filipović je do sada objavio preko trideset priča u časopisima kao što su Sirius, Alef, Znak Sagite, Sveske, Književna reč. Zastupljen je u više antologija fantastičke proze i višestruki je dobitnik nagrade `Lazar Komarčić`. Tokom 90-ih godina radio je kao strip scenarista uglavnom za strip publikacije koje su izlazile na nemačkom tržištu.

IZABRANE PESME Joan Flore: IZDAJA METAFORE : VALCERI - BRŠLJAN - PESNIČKE FIŠE - FIZIČKI SVET - TERAPIJA RADA - ČINJENIČNO STANJE - MLADA SOVA - NA SAMRTNOJ POSTELJI - LJUBIČASTI TABANI Tvrd povez sa omotom, 347stana, izdavač: DNEVNIK - Novi Sad Флора, Јоан (Flora, Joan, Банатско Ново Село, 1950 – 2005, Букурешт), песник и преводилац. Студирао је књижевност у Букурешту. Писао на румунском језику. Преведено му је десетак песничких збирки на српски језик. Такође су му објављени књиге и на мађарском, македонском, словачком. Песме су му преведене на више од петнаест језика. Последње године живота провео је у Букурешту, где је радио као уредник у Музеју румунске књижевности, а потом и као секретар Друштва књижевника Румуније. Био је један од најистакнутијих песника бивше Југославије.

Ciril Zlobec: KRAS, Nolit 1977, str. 76. Izbor poezije. Izbor i prevod Roksanda Njeguš. Očuvanost 4 i ima lični štambilj. Zlobec, Ciril, slovenski književnik (Ponikve kraj Sežane, 4. VII. 1925 – Ljubljana, 24. VIII. 2018). Aktivist Osvobodilne fronte od 1942., priključio se partizanima 1943. Studij slavistike završio 1953. na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Radio je kao novinar i urednik na Radio Ljubljani, uređivao reviju Beseda (1952–57., s J. Kosom) te bio glavni urednik Sodobnosti (1969–99). Obnašao je i više uglednih političkih funkcija: član Predsjedništva republike Slovenije (1990–92) i dr. Redoviti je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti bio od 1989, dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti od 1990. S K. Kovičem, J. Menartom i T. Pavčekom objavio je 1953. zbirku intimističke lirike Pjesme četvorice (Pesmi štirih), koja je označila raskid sa socrealističkom poetikom. Njegov je potonji pjesnički izraz aforističan i metaforičan u duhu neoekspresionizma s elementima nadrealizma (Pobjeglo djetinjstvo – Pobeglo otroštvo, 1957; Ljubav – Ljubezen, 1958; Naša oaza – Najina oaza, 1964; Pjesme gnjeva i ljubavi – Pesmi jeze in ljubezni, 1968; Čudnovata pustolovina – Čudovita pustolovščina, 1971; Dva užarena sunca – Dve žgoči sonci, 1973; Vraćanja na Kras – Vračanja na Kras, 1974; Pjesme – Pesmi, 1979; Glas, 1980; Ljubavne pjesme – Pesmi ljubezni, 1981; Riječ – Beseda, 1985; Ljubav dvojednina – Ljubezen dvoedina, 1993; Samo taj dan imam – Samo ta dan imam, 2000; Biti čovjek – Biti človek, 2014., i dr.). Objavljivao je i romane (Muške godine našega djetinjstva – Moška leta našega otroštva, 1962; Moj brat svetac – Moj brat svetnik, 1970), eseje (Poezija i politika – Poezija in politika, 1975; Slovenska samobitnost i pisac – Slovenska samobitnost in pisatelj, 1986; Priznajem, rekao sam – Priznam, rekel sem, 1988; Između utopije i skepse – Med utopijo in skepso, 2005., i dr.). Prevodio je s talijanskoga, hrvatskoga i srpskog jezika.

Autor: Dane Stojiljković Izdavač: Partenon Broj strana: 290 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Dane Stojiljković (Dubovo kod Prokuplja, 1938 — Prokuplje, 15. septembar 2019) bio je srpski pesnik, pripovedač, romanopisac i boem. Osnovnu školu završio je u Beogradu, gimnaziju učio u Prokuplju i Prištini, a Pravi fakultet u Beogradu. Radio je deset godina u Palati pravde u Beogradu, a potom u SO Prokuplje do penzionisanja. Poeziju i prozu je objavljivao u listovima i časopisima i pod pseudonimima Bodan Dubovski i Danko Atanasković. 2008-e godine za svoje stvaralaštvo dobio je nagradu `Rade Drainac`. `Linija povučena iz Dubova` predstavlja izbor njegovih najlepših pesama po izboru Radeta Vojvodića i uz recenziju Čedomira Mirkovića. Knjiga je vrlo dobro očuvana. Na slici prikazan deo sadržaja.

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviše 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 12D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od mekožarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: zajednički sloj PVC mešavine nanešen preko dva ili tri paralelno postavljena provodnika tako da se žile mogu razdvojiti, a da se ne ošteti izolacija. Boja plašta nije određena, mogu biti sve boje, a može biti i proziran. Primena U suvim prostorijama, za priključak malih prenosivih netermičkih aparata, kao što su stone lampe, radio aparati, stoni ventilatori i sl. Na mestu uvoda u priključne naprave ili neposredno u prenosna trošila preporučljivo je staviti zaštitne uvodnice od gume ili termoplastičnih materijala.

Nikola Drenovac : VETAR I VLATI, Prosveta 1954, str. 70. Poezija. Očuvanost 3; ima potpis. NIKOLA DRENOVAC (Ruma, 17.12.1907 — Beograd, 12.07.1996) Nikola Drenovac, sveštenik, književnik i prevodilac, rođen je u Rumi 17. decembra 1907. godine, od oca Vasilija Drenovca, rumskog ćurčije i majke Jelene, rođene Petrović. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Rumi a Bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1929. godine. Bio je sveštenik do 1938. godine kada je emi­gri­rao u SAD gde je uređivao srpski list u Pittsburgh-u sve do povratka u domovinu 1947. Zbog aktivnog učešća u naprednom pokretu Srba u SAD, isključen je iz Crkve. Po završetku Drugog Svetskog rata radio je kao urednik “Slobodne reči”, “Prosvete” i Literarne redakcije Radio Beograda, na kom položaju je 1964. godine i penzionisan. Književnim radom bavio se od 1924. saražujući u “Književnom jugu” i “Stožeru” u kojima su objavljivali srpski avangardisti. Sa prvim pesmama javio se još kao đak Realne gimnazije u Rumi, a prve pesme je objavio kao đak Karlovačke bogoslovije u beogradskom “Vencu”, zagrebačkoj “Mladosti” i subotičkom “Književnom severu”. Sarađivao je sa brojnim časopisima i listovima. Pored pisanja za odrasle “s velikim interesovanjem je pratio dečji život i pisao za decu s puno ljubavi i poštovanja”. Umro je 12. juna 1996. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Knjige pesama “Lice u lice”, Naklada Antuna Rota, Osijek, 1935 “Rođendan” “Vragolije” “Đaci veseljaci” “Vesele majstorije za decu i starije” “Čudna čuda” “Dobar dan radosti” “Tamo amo po svetu” “Dva rovinjska kapetana” (objavljena sa Draganom Lukićem) “Nezvani gost” “Vetar i vlati” “Oteto od života” “Jevanđelje po meni”, Matica srpska, 1955 (poema) “Pukotina”, 1956 (roman) “Ukus života” (zbirka pripovedaka) “Od oltara do revolucionara” “Pisci govore”, Grafos, Beograd, 1964 “Nikola Drenovac je pesnik jasne misli, darovite invencije, liričar nežnih osećanja i vedrog pogleda na život i detinjstvo. Takva ličnost imponuje dečjoj prirodi i zato će reči ovih pesama umeti da se utkaju u osećanja mladih, veoma osetljivih na iskrenost i neposrednost literarnog kazivanja…”

Nosac za mobilan telefon Interesantan nosac za mobilan telefon koji moze da se koristi u raznim situacijama. Na slikama je nesto od toga pokazano. Nosac dobijate u savijenom obliku kao sto je prikazano na dve fotografije. Oblikujete ga prema svojim potrebama. Ja nisam to radio jer ovo treba da bude neupotrebljavano. Takodje nisam probao ni da li je moguce vracanje u prethodni polozaj i novo oblikovanje. Sam prihvat u koji se postavlja telefon ima raspon od 10,5 cm do 17,5cm. Na fotografijama mozete pogledati detalje. Ako Vam nesto nije jasno ili smatrate da nisam napisao pitajte i ja cu Vam odgovoriti. SLANJE-ISPORUKA-DOSTAVA -Saljemo navedenom kurirskom sluzbom. -Placanje kupljenog predmeta je moguce samo na navedene nacine. -Postanske troskove placa kupac prema tarifi odabrane poste. -Licno preuzimanje je iskljucivo na mojoj adresi. -Ostale varijante slanja i placanja mi za sada ne odgovaraju.

Dušan Stojković (priređivač): GOSPOĐA SMRT NA DNU TIŠINE - Od Erine do Karoline, Književno društvo Sveti Sava Beograd 2012, tvrdi povez, str. 400. Antologija pesništva pesnika umrlih pre njihove tridesete godine. Očuvanost 4. O priređivaču: Dušan Stojković (Beograd, 1948) je srpski književnik, kritičar, istoričar i prevodilac. Rođen 1948. godine u Beogradu. Diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu 1971. Piše poeziju, kratku prozu, književnu kritiku. Antologičar. Bavi se književnom istorijom. Magistrirao književnost 1974. godine. Radio kao profesor srpskog jezika u mladenovačkoj gimnaziji od 1973. do 2010. Do sada je objavio preko 550 tekstova u raznim knjigama, listovima i časopisima. Govori francuski i italijanski, a prevodi sa slovenačkog jezika. Preveo je sa slovenačkog 2010. knjigu Gravitacije Ive Jevtić. Prevođen je na engleski, švedski, makedonski, češki i italijanski jezik. Živi i radi u Mladenovcu. Bio zamenik predsednika opštine Mladenovac od 2002. do 2008.

Baterija ispravna, malo radila, made in P.R.C.

PSIHOKOSMOGRAFIJA PESME - Predrag Krstić Jedna primerna zb(i)rka metapoetike Izdanje: SLOBODAN MAŠIĆ Beograd, 1992. F 13x18 cm O: 79 str Mek povez, ćirilica. S4 Knjiga je N O V A. Predrag Krstić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trinaest godina je radio kao gimnazijski profesor filozofije. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored jedanaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije i jednog romana.

Milijan Popović : U PROLAZU , Zapis Beograd 1980, str. 93. Zbirka poezije. Očuvanost 4-. Милијан Поповић (Субјел, 1928) је завршио Државну трговачку академију у Ужицу (1949) а Економски факултет у Београду (1954). Радио је као књиговођа у Смедереву и Београду. Једно време је васпитач у Индустријској школи у Кнежевцу, потом начелник за привреду општине и шеф бироа за унапређење пословања у Ваљаоници бакра „Слободан Пенезић Крцун“ у Севојну. Највећи део радног века провео је у Београду (од 1960), на пословима помоћника секретара и подсекретара у Савезном секретаријату за рад и радне односе (1972 – 1975), затим на дужности републичког секретара, министра, за рад и радне односе (1975 – 1981), и директора, министра, Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања (до пензионисања 1988). Поред стручних текстова писао је и поезију. Објавио је једанаест песничких збирки. Био је члан Удружења књижевника Србије. Умро је 2011. и почива на сеоском гробљу у Субјелу.

Blagoje Savić: IZMORNIK, Nolit 1994, str. 68. Poezija. Očuvanost 4. BLAGOJE SAVIĆ (Donja Budriga, 29.03.1951) Blagoje Savić, pesnik i potpresednik Udruženja književnika Vranja, rođen je 29. marta 1951. godine u Donjoj Budrigi (opština Gnjilane). U rodnom selu je završio osnovnu školu, gimnaziju u Gnjilanu, a studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Prištini. Radio je kao prosvetni radnik u školama u Gnjilanu, potom bio direktor Narodne biblioteke u Gnjilanu. Od 1999. godine radi kao profesor srpskog jezika u osnovnoj školi u Gornjem Kuscu. Živi u Vranju. Poeziju objavljiuje u književnim listovima i časopisima, a zastupljen je u antologijama i izborima savremene srpske poezije. Dobitnik je više nagrada i priznanja: `Lazar Vučković`, `Srpska duhovna riznica`, nagrada za najbolju knjigu, 1994. godine, Izmornik, koju dodeljuje Književno društvo Kosova i Metohije, Zlatna značka KPZ Srbije, kao i nagrada Povelja `Svetog Kneza Lazara` za životno delo 2015. godine.

Izdavač:AKADEMIJA BOOKS Beograd Broj strana:63 Pismo: Latinica Povez:MEK Broširan Format: 20 x 14 cm Godina izdanja: 1999 Odlično očuvana knjiga, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Radoman Kanjevac (1960) od 1982. do 1985. kao glavni i odgovorni urednik potpisivao je Indeksovo radio pozorište. Emisije koje je kasnije uredjivao na programima Radio Beograda - Prodor, Niko kao ja, To je samo rock `n`roll - udžbenicki su primeri inovativnog i angažovanog radio novinarstva.Tvorac je televizijskog OK kanala, prve nezavisne televizije i medijskog dogadjaja l989.godine na jugoslovenskom planu. Široj rokerskoj populaciji poznat je kao pisac stihova za muziku grupe Galija stvorivši trilogijom konceptualno osmišljenih i definisanih albuma (Daleko je sunce, Korak do slobode, Istorija, ti i ja) najupečatljiviju pojavu u domačem rokenrolu kraja osamdesetih i početka devedesetih godina.U prestižnoj antologiji jugoslovenske rok poezije Petra Janjatovića Pesme bratstva i detinjstva zastupljen je sa 12 pesama. Polovinom 1994.godine, albumom Karavan završava saradnju sa Galijom i nekoliko meseci nakon toga objavljuje dve knjige pesama od kojih je prvu recenzent, akademik Matija Bećković, definisao kao lirsku autobiografiju Radomana Kanjevca čiji stihovi `sami sebe preporučuju i ja se upisujem u ovu knjigu kao njen prvi prenumerant`.Uzbudljiva i provokativna poezija ovog pesnika nije ostavljala ravnodušnom ni publiku ni kritiku,umetničku kao i onu ideološku.Pisana u osetljivom vremenu velikih prevrata njegova poezija uobličena u zbirke Otvoreno pismo(1995) i Reči za pevanje(1995) obeležava jedno vreme inspirativno za pesmu, detektujući duhovno stanje jednog naroda i okruženja zalutalog u bespućima istorije i pomalo zbunjenog nepouzdanošcu geografije.Knjiga Kao ruka niz vrat kontrabasa(1999) bila je, medjutim, povratak večnoj lirici i čistim pesničkim osećanjima, malo nežnosti u jednom tužnom vremenu. Neobična pesnička turneja i serija književnih večeri u gradovima širom Srbije na kojima je promovisana ova knjiga završena je razgovorom i koncertom u svečanoj sali Skupštine Beograda u kojem je nekadašnji direktor jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu, filozof Petar Živadinovic rekao da je ovo knjiga poezije koja me je podsetila na jednog pesnika savremenog, posle kojeg teško da vidim nekog drugog velikog, a to je Fernando Pesoa. Bilo bi pogrešno praviti poredjenja, postoje vrlo velike razlike medju njima i u biografijama ličnim i u poetikama i u osećanju sveta, ali u tome što i jedan i drugi jesu videli u životu te magične trenutke i umeli da ih izraze u jezičkoj formi koja teži savršenstvu, u tome su veoma slični.Aleksandar Jerkov je rekao da Kanjevčeva poezija gotovo lagana, neprimetna, koja tako čarlija kao dah vetra, u kojoj slike, čak i kad sežu za nekom tamnom, dalekom pozadinom, kada pokušavaju da pokrenu i neku vrstu istorijske, mitske dubine u vama, uvek deluju pitomo, blisko, drago, kao jedna laka stvar koju pesnik hoće da nam saopšti. U teškim ovim našim vremenima u kojima su mnoge teške reči izrečene, većina tih istih reči zloupotrebljena i loše upotrebljena, rdjavo plasirana, obesmišljena, učinjena takvim da naposletku zapravo ne može više ni da se koristi, mislim da je ovakvo Kanjevčevo opredeljenje jedan autentican pokušaj da se sačuva pozicija jednog nezavisnog i nimalo spokojnog ali ipak umirenog saznanja da se može govoriti i da se može pevati i na kraju ovoga i ovakvoga veka u srpskoj književnosti.

Pančevačkog pesnika Zorana Duškovića nema među nama već dve decenije. Sedamnaestog januara navršilo se 20 godina od njegove smrti. Pančevci ga pamte kao književnika, novinara, glumca i reditelja, ali i kao izuzetnog hroničara Pančeva. Zoran Dušković je rođen 6. juna 1957. godine. Autor je knjiga poezije „Dužnost Svetog Florijana”, u izdanju lista „Pančevac” i Sekcije književnika Pančeva, 1983. godine, i „Povratak s robije”, u izdanju Zajednice književnika Pančeva, 1989. godine. Posthumno su objavljene pesnička zbirka „Grad”, sabrane pesme „Zatim sve iščezava” i knjiga proznih zapisa „Šta sanjam i šta mi se događa”. Poznavalac rada Zorana Duškovića i lični prijatelj Violeta Blaga iz Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, istakla je da je Zoran Dušković voleo Pančevo i bio aktivan u svemu što se u gradu dešavalo, još od gimnazijskih dana. – Bio je izuzetno radoznao i gde god se nešto dešavalo, on je bio prisutan. U Domu omladine je bio aktivan u „Ateljeu mladih”, gde je počeo da glumi još kao gimnazijalac. Neposredno pred saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo, počeo je i da režira. Uradio je predstavu „Bekstvo” po tekstu Bulgakova, s kojom je osvajao nagrade, čak i na festivalima na kojima su učestvovali profesionalni reditelji. Dušković je pisao kolumnu o Pančevu u listu „Pančevac”, na osnovu čega je posthumno, 1996. godine, objavljena knjiga „Šta sanjam i šta mi se događa”, navela je Blaga. – To su tople priče o Pančevu, priče o ljudima koji su živeli u njegovo vreme, ali i građanima ovog grada koji su živeli 100 i 200 godina ranije. Bio je veliki istraživač prošlosti Pančeva i mnogo vremena je provodio u Istorijskom arhivu, u želji da sazna detalje iz istorije grada – objasnila je Blaga. U mnoštvu interesovanja Zorana Duškovića, našlo se mesto i za Radio Pančevo. – Vodio je zapaženu kontakt emisiju, u koju su se javljali mnogi naši sugrađani i govorili svoje mišljenje u vezi sa aktuelnom politikom u zemlji i gradu. Radio je vrlo lepo i odmereno, tako da je i one „najrazbarušenije”, čak nekulturne ljude, uspevao da navede da kažu nešto kvalitetno, i da, naravno, ne vređaju druge. Naslov: Povratak Sa Robije - Lirska Poezija Pisac: Zoran Duskovic Izdavac: Zajednica Knjizevnika Panceva Godina: 1989 Pismo: Cirilica Povez: Brosiran sa klapnama Broj strana: 43 Format: 20 cm Ocuvanost: Odlicno ocuvana knjiga

Autor: Mladen Stajić Povez: meki Format: 12 x 20 cm Strana: 118 Pismo: latinica Izdavač: Narodna knjiga Godina: 2002. Stanje knjige: kao nova, osim što su poneke stranice počele da se odvajaju zbog lošeg poveza u štampariji. Mladen Stajić se rodio u Jugovićima kod Gacka 25. juna 1944. godine. Gimnaziju je učio u Gacku, a Jugoslovensku književnost studirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Pre građanskog rata radio je kao novinar u `Novostima` i `Borbi`. Objavio je zbirke pesama Legenda o Savi (1971), Trave pune zvezda (1978), Zemljozarje (1983), poetsku slikovnicu Srpska - pesma o zemlji nalik heroskom sedam, pesničku knjigu REČ AVETinjOST I & REČI (1999), roman Dvovođe & Gedeonovi (2000) i roman Arni kao nastavak. Zastupljen je u pesničkim zbornicima `Obzorja` (1978), `Sretanja` (1979), `Mostovi` (1980), `Čegarske vatre` (1992/93.)... Pod pseudonimom Zeo Sten Malden objavio je i knjigu pesama unikatnog izdanja Hefestova žar kugla u noći satana, koje je od 1994. godine u vlasništvu engleske kraljice Elizabete II. Živi u Kopenhagenu. k-2

odlično očuvana Izdavač: Književne novine - Beograd, 1990. god. Tvrd povez, 24 cm. 120 str. Ilustrovano Milan Komnenić (Pilatovci, kod Bileće, Crna Gora, 1940. - Beograd, 24. jul 2015.) bio je srpski pesnik, prevodilac i esejista. Diplomirao je na filološkom fakultetu u Beogradu. Uređivao je književne časopise Vidici, Delo i Relation, a radio je i kao urednik u izdavačkoj kući Prosveta. Prevodi sa italijanskog, francuskog, španskog i nemačkog jezika. Bio je ministar kulture u prelaznoj Vladi Milomira Minića od oktobra 2000. godine. Njegove prve pesme teže da obnove nepravedno zanemarenu prošlost, dok se kasnije Milan Komnenić okreće antipoeziji. Veliki broj pesama je ostvario po načelima kritičkog neorealizma. Njegove pesme su uvrštene u više antologija, a poezija i eseji prevedeni su na mnogo jezika (francuski, italijanski, engleski, ruski, slovački, mađarski, rumunski, poljski, slovenački i makedonski). Između ostalog, preveo je sa francuskog originala opsežnu studiju Deni de Ružmona Ljubav i Zapad. Dobitnik je književnih nagrada Mladost, Isidora Sekulić i Milan Rakić. MAJ.21/2

Zvonimir Balog : RIBA NA BICIKLU , Znanje Zagreb 1977, str. 156. Poezija. Očuvanost 4-. Zvonimir Balog (Sveti Petar Čvrstec kod Križevaca, 30. maj 1932 - Zagreb, 2. novembar 2014), bio je začetnik savremene hrvatske dečje poezije i najnagrađivaniji hrvatski dečji književnik. Rođen je 30. maja 1932. godine u Svetom Petru Čvrdcu kod Križevaca. Završio je Školu primenjenih umetnosti i Pedagošku akademiju u Zagrebu. Studirao je pedagogiju. U životu je radio mnogo poslava, a neki od njih su: administrator, barmen, dekorater, nastavnik, predavač na Pedagoškoj akademiji, urednik časopisa, televizijski urednik i drugi poslovi. Pored toga što je bio pisac, bio je i slikar, vajar i ilustrator. Napisao je osamdesetak knjiga za decu i odrasle i autor je nekih antologija. Zvonimir Balog bio je u braku sa Ljubicom Balog. Ljubica je takođe pisala i objavljivala, i ona je uvek prva čitala sve što je Zvonimir pisao i procenjivala je li nešto dobro ili ne. S Ljubicom je imao dvoje dece, ćerku Kseniju i sina Tugomira. Zvonimir Balog je umro u Zagrebu 2. novembra 2014. godine.

Đorđe Radišić: DANI IZ TAME I SVIJETLA, Novo pokolenje Beograd 1950, str. 52. Poezija. Očuvanost 3; ima pečat izdavača knjige. Đorđe Radišić je rođen 18. prosinca 1925. godine u Vukovaru gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a odmah nakon mature otišao je u partizane. Prve pesme objavljuje u partizanskim listovima. Kraj rata dočekao je kao član kulturne ekipe i propagandnog odsjeka 12. slavonske brigade. Studirao je medicinu u Zagrebu i Beogradu, a diplomirao na Akademiji za kazalište, film, radio i televiziju u Beogradu. Najveći deo svojeg radnog vijeka bio je novinar. Uređivao je rubrike kulture u listovima “Front” i “Narodna armija”. Bio je zamjenik načelnika Vojnog muzeja u Beogradu i načelnik za noviju ratnu istoriju, sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i republički sekretar za kulturu. Napisao je više desetina knjiga poezije, pripovjedaka i romana za decu, dramskih tekstova i filmskih scenarija, eseja, publicističke proze te naučnih radova iz oblasti kulturne istorije, posebno istorije kulture u NOB-u. Surađivao je u brojnim časopisima i zastupljen je u više antologija, a pjesme su mu prevedene na nekoliko jezika. Za svoj rad primio je više odlikovanja i priznanja. Umro je 22. kolovoza 2008. godine u Beogradu.

Predrag Krstić: Psihokosmografija pesme : jedna primerna zb(i)rka metapoetike. Предраг Крстић: Психокосмографија песме : једна примерна зб(и)рка метапоетике. Izdavač: NOVA - Nezavisna izdanja Slobodana Mašića. Mesto izdavanja: Beograd. Godina izdanja: 1992. Povez: tvrdi, šiveno. Pismo: ćirilica. Broj strana: 79. Format: 18 x 13 cm. . Ilustracije: crno-beli crteži : Slobodan Mašić. Beleška o piscu. Knjiga je starije izdanje, ali je samo stajala, praktično je kao nova. Za potpuni izgled knjige pogledajte slike u prilogu. Mladalačka, eksperimentalna, inovativna i hrabra u vremenu u kom je nastala, zacelo i vredna knjiga poezije. O autoru: `Predrag Krstić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trinaest godina je radio kao gimnazijski profesor filozofije. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored jedanaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije i jednog romana.`

36170) MAČVANSKA POEZIJA ANTOLOGIJA , grupa autora, Narodna biblioteka Janko Veselinović Bogatić 2016 , Narodna biblioteka “Janko Veselinović” iz Bogatića, izdavač je još jedne vredne knjige za potpuniju sliku kulture Mačve. To je “Mačvanska poezija” u izboru Petra Lj. Berića, profesora književnosti iz Bogatića i saradnju Dragana M. Josipovića, diplomiranog prostornog planera iz Mačvanskog Belotića. Knjiga je, kako pisac recenzije Dragana Bošković Kovačević, urednik i voditelj Drugog programa Radio Beograda, kaže, bogat izbor najboljih mačvanskih pesnika i njihovih najlepših pesama. Počinje “Krfskim epitafom”, Vladimira Stanimirovića, čiji su potresni stihovi upisani na Spomeniku Drinskoj diviziji u San Matijasu, na grčkom ostrvu Krf. “ Najveći broj pesama, koje se nalaze na stranicama ove knjige, pesnici su posvetili svom zavičaju. Ima pesama koje se odnose na narodne legende i predanja, potom antičke mitove. Posebno mesto pripada stvaraocima modernog pesničkog izraza i ritma. Naravno priređivač nije zaboravio ni na autore stihova posvećenih ljubavi i patriotizmu, piše u recenziji, Dragana Bošković Kovačević. U “Mačvanskoj poeziji”, pored Vladimira Stanimirovića, zastupljeni su: Milorad Panić Surep, Janko Tufegdžić, Borisav Simić, Milić od Mačve, Dragoljub Rajić, Ivan Lolić, Ivan Glišić, Tomislav Marinković, Mileta Aćimović Ivkov, Slađana Milenković, Svetlana Ercegovčević, Slavica Jovanović i Milan Savkić. tvrd povez, format 14,5 x 21 cm , ćirilica, ilustrovano, 208 strana