Kabel od 3 metra Ocuvano

Stanje: Novo

Očuvano Original dvd Iz lične kolekcije

Sta radis veceras dvd Licna kolekcija, kupljeno novo i pazljivo korisceno. Kao NOVO.

Breleške Petar Lazić Beograd: Službeni glasnik, 2009. Tvrdi povez, format: 12x21,5 cm, 172 strana, ilustrovano, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova koriscenja! Petar Lazić je rođen 1960. godine u Kosjeriću. Živi i radi u Beogradu. Lazićiva dela su prevodena na tridesetak jezika i zastupljena u više od stotinu antologija, enciklopedija i zbornika. Pubilicistički tekstovi, eseji, proza, poezija i aforizmi objavljivani su u stotinak listova i časopisa u Srbiji i svetu. U štampi objavljuje od 1979. godine, na radiju je od 1982. (studentski program Index 202). Tekstove za Indeksovo radio pozorište počeo je da piše 1983. godine. Od 1984. do ukidanja 1996. bio je autor tekstova, reditelj i „doživotni” urednik Indeksovog radio pozorišta. Uređivao je satiričnu rubriku „Duga iza oblaka” u magazinu Duga (1987. – 1989.) Bio je urednik u izdavačkoj zadruzi Beletra (1987. – 1989.) i direktor & glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Danga (1989. – 1993.) Od 1996. do 1998. bio je glavni i odgovorni urednik satiričnog lista Naša krmača. Od 1999. do 2004. bio je direktor & glavni i odgovorni urednik satirično-političkog magazina Bre! Od 2004. do 2005. bio je direktor & glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Glas javnosti. Pored Indexa 202, Indeksovog radio pozorišta, radio drama (Horda i Mesija – obe iz 1995.), kao i velikog broja autorskih emisija na svim programima Radio Beograda – na Radio Pingvinu 1995. godine Petar Lazić je vodio i uređivao autorski serijal Emisija koju su pojeli skakavci. Posle sedmogodišnje „prinudne” pauze vratio se 2003. godine na talase Beograda 202 emisijom Bre 202, koju je uređivao i vodio do 2005. godine. Za to vreme objavljena su dva CD-a sa songovima, kao i dva CD-a sa emisijama Bre 202. Od aprila 2008. godine uređuje i vodi na Beogradu 202 emisiju Crno-beli svet. Stalne kolumne Lazić je pisao za književni list Književna reč (1982. – 1988.), nedeljnik Nin (1992. – 1995.), mesečnik Liberal (1993. – 1994.), magazin Bre! (1999. – 2004.), mesečnik Crta (2002. – 2004.), magazin Ilustrovana politika (od 2009.), kao i za dnevne listove Marka (2003.) i Glas javnosti (2005.) Feljtone je objavljivao u Glasu javnosti i Ninu. ktj-69 ...071023

Ejub Štitkovac: RAZLIČITI PUTEVI DO BOGA, Radio B92 Beograd 1995, str. 102. Publicistika. Očuvanost 4.

NEDOVRŠENI MIR - Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, Radio B92-Naša Borba Beograd 1998, str. 208. Očuvanost 4.

Ejub Štitkovac: DUHOVNA STRANA AMERIKE, JUNIR Niš/Medijska knjižara Krug Beograd 2004, str. 231. Studija o religiji u Americi. Očuvanost 4. Ejub Štitkovac (1947-2006) je rođen u Žepi u Bosni i Hercegovini. Završio je medresu u Sarajevu i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je u Radiju Jugoslavija, dnevnim listovima `Borba` i `Naša Borba` i kao dopisnik radio stanice `Dojče vele` iz Beograda, a bio je saradnik `Helsinške povelje`, glasila Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Štitkovac je pisao o verskim temama, crkvi, ekumenizmu, a bio je i izuzetan poznavalac političkih kretanja u arapskom svetu, posebno na Bliskom istoku. Autor je zbirke poezije `Slovo o Žepi` (1994) a osam godina kasnije romana `Zlovrh` o Žepi i Žepljanima u zadnjem ratu. Autor je i knjiga `Različiti putevi do Boga` i `Duhovna strana Amerike`

Strujni kabl (ili kabel/kabal,kako neko kaze) za razne kucne aparate,tipa kasetofona,radio aparata,televizora,Sony play station-a,punjaca za baterije (Canon,Casio,Fuji,Nikon,Olympus,Panasonic,Pentax,Sony...),neke stampace,skenere i drugu kompjutersku opremu,itd.Pogledajte ulaz (deluje kao dva spojena kruga). NIJE za manje aparate,tipa elektricnog brijaca,masinice za sisanje/trimera i slicno. Crne boje,duzine oko 150 cm (tj. jedan ipo metar). Ocuvan,ispravan. Svi kablovi su testirani (probani) i ispravni su (rade). Mozda jedan-dva imaju neku fleku od farbe.

Zejnel Zejneli : KO JE IZDAO REVOLUCIJU , Jedinstvo 1988, tvrdi povez, str. 270. Kosovo - Političke prilike 1945 - 1987; Albanski nacionalizam. Očuvanost 4. Zejnel Zejneli (Brod, 5. septembar 1950)[1] srpski je novinar i književnik goranskog porekla. Osnovnu i srednju školu je završio u Prizrenu, a studirao na Pravnom fakultetu u Prištini. Novinarstvom je počeo da se bavi 1970. godine i vrlo brzo je postao zapažen u kosmetskom novinarstvu. Godine 1975. postao je stalni dopisnik Politike iz Prištine i Kosmeta. Najznačajnije delo po kome je stekao popularnost je „Ko je izdao revoluciju“ iz 1988. godine, koja je zabranjena i skinuta sa štanda na salonu knjiga u Beogradu, zbog jednog pasusa u kojoj se pominje krivica Josipa Broza Tita za situaciju u pokrajini. Knjiga je doživela tri izdanja. Do rata 1999. godine živeo je i radio u Prištini. Danas živi i radi u Subotici.

ID lica s` naslovnica ( kolumne i karikature iz magazina STATUS ) Zoran Pavić i Zoran Tovirac Pisati o ljudima nije ni najmanje lakše nego sa njima raditi. Lakše im je samo raditi o glavi, kad vam splet okolnosti ili oni `svojom voljom` tu mogućnost predaju u ruke. Pisati o ljudima sa imenom i prezimenom, dovoljno etabliranim u javnosti da se otklanja mogućnost bilo kake nedoumice o kome je reč, teže je nego pisanje o bilo čemu drugom, životu i smrti, kriminalu i korupciji, nasilju i bedi, bilo čemu uostalom što nema usmerenje na baš imenovanu personu. Ljudi su sujetni, što ih uostalom i razlikuje od nižih vrsta, ali su posebno `važni` javni poslenici uglavnom sujetni do mere kad od pomenutih vrstapozajmljuju instiktei ono što uz njih ide...

Branislav Milošević: PRVIH DESET GODINA 1987 - 1997, Beogradski krug 1997, str. 272. Publicistika. Očuvanost 4-. Branislav Milošević (1946 - 2005) rođen je u Beogradu. Po obrazovanju je bio filolog, a po zanimanju novinar poznat po tekstovima izuzetnog intelektualnog, političkog i kritičkog naboja, koje je često pisao i kao direktan učesnik burnih političkih promena. U bogatoj karijeri bio je dramaturg JDP, saradnik Marksističkog centra Srbije i lista `Komunist`, časopisa `Vidici` i `Student`, pozorišni kritičar `Borbe` i kritičar časopisa `Scena`. Kao direktor i glavni urednik vodio je Izdavačku kuću `Rad`, a u Vladi Srbije 1986/87 bio je ministar za kulturu. Posle teksta `Tačka na jotu` koji je objavio u NIN-u maja 1987. godine kao ministar se suprotstavljajući politici Slobodana Miloševića, bio je žrtva političkih čistki, a dve godine kasnije ostao je i bez posla. Dugo godina je pisao kolumne u zagrebačkom magazinu `Danas`, NIN-u, `Slobodnoj Dalmaciji`, ljubljanskom `Dnevniku`, `Politici`, `Blicu`, `Reporteru`, `Novoj političkoj misli` i `Borbi`, u kojoj je početkom 90-ih bio i direktor. Jedan je od osnivača, direktora i kolumnista `Naše borbe`. Vodio je emisiju o kulturi `Petkom u 22` na Radio-televiziji Srbije, bio dopisnik agencije SENSE iz Strazbura i Berlina, objavljivao kolumne u belgijskom časopisu `Knack` i britanskom `Independentu`, francuskom `Figarou`... Objavio je i knjigu polemičkih i kritičkih tekstova `Prvih deset godina` o događajima od 1989. do 1999. godine, a smrt ga je preduhitrila da dovrši i rukopise knjige nazvane `Drugih deset godina`

CIA PROTIV JUGOSLAVIJE - Marko Lopušina Izdavač: Narodna knjiga 2000 272 STR Pokušaj da se razreše neke od najvećih misterija naše novije političke istorije i da se odgovori na pitanja da li su i kako Srbi radili za CIA, da li je hrvatski ban Ivan Subašic americki agent, ko je bio tajni agent Grizli, kad i gde je FBI hapsila i saslušavala Srbe, ko su Cimermanovi ljudi u Beogradu, ko je ubio Jugoslaviju… K.M.S.

Les invasions Barbares The Barbarian Invasions (French: Les Invasions barbares) is a 2003 French-Canadian comedy-drama film written and directed by Denys Arcand. It is the sequel to Arcand`s earlier film The Decline of the American Empire and is followed by Days of Darkness. The film was produced by companies from both Canada and France, including Telefilm Canada, Société Radio-Canada and Canal+. It was released in 2003 and won the Academy Award for Best Foreign Language Film at the 76th Academy Awards in 2004. Plot Continuing seventeen years after Arcand`s The Decline of the American Empire, the film centres on an exploration of the characters first met in the original film and their children, newly introduced. The older generation are still largely social-democrats and proponents of Quebec nationalism, but both political and economic developments after the “Quiet Revolution” of the 1960s, as well as their own aging, make their left-wing stance seem somewhat anachronistic. The plot revolves around the character Rémy`s battle with terminal cancer, and the efforts of Sébastien, his estranged son to make his dying father more comfortable in his last days. Finally the father and son travel to Vermont in the United States to receive medical care. Sébastien, at the request of Rémy`s ex-wife Louise, has reluctantly returned from London where he has a successful career in quantitative finance - anathema to his father`s socialist persuasions. However, this background helps Sébastien to navigate and manipulate Quebec`s healthcare system (portrayed as somewhat overloaded in the film) to secure better care for his father. In the process, he also gathers the various other friends and family members from Rémy`s past who come to visit and comfort him. During Rémy`s last days, he and his friends travel to the cottage of the first film, and discuss philosophy, politics, and past sexual and intellectual exploits. Directed by Denys Arcand Produced by Daniel Louis Denise Robert Written by Denys Arcand Starring Rémy Girard Stéphane Rousseau Dorothée Berryman Louise Portal Marie-Josée Croze Marina Hands Music by Pierre Aviat Cinematography Guy Dufaux Edited by Isabelle Dedieu Production company Canal+, Telefilm Canada Distributed by Pyramide Distribution (France) Vivafilm (Canada) Miramax Films (US) Release dates 21 May 2003 (Cannes) 24 September 2003 Running time 112 minutes Country Canada France Language French English

Jevrem M. Cokić : SRBIJO, PROBUDI SE ! - Decenija stradanja i patnje , Autorsko izdanje Beograd 2011, tvrdi povez, str. 272. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. Цокић Јеврем Рођен је 28. маја 1934. године у селу Газдаре, општина Медвеђа, Република Србија. После завршене мале матуре 1948. године у Лебану, радио је годину дана у управи рудника “Леце”, а затим је завршио средњу пољопривредну школу у Лесковцу 1953. године. После средње школе уписује се на Војну академију ЈНА коју завршава 1956. године. Током службе завршио је и Вишу војну академију (1966) и Школу народне одбране (1975). Као официр полагао је пријемни испит за Вишу војну академију, као и испите за чинове капетана, мајора и генерал-мајора, у који је унапређен 1986. године. Највећи део војне каријере провео је у трупи на разним командним и штабским дужностима, почев од командира вода и чете, оперативца у штабу пука и дивизије и начелника штаба бригаде, а затим команданта пука, бригаде, корпуса и армије. Као млад официр пуних шест година (1958-64) вршио је и дужност физичког обезбеђења Председника СФРЈ, односно Врховног команданта ОС СФРЈ. У васпитно-образовним установама Оружаних снага СФРЈ, обављао је дужности заменика и уједно помоћника команданта Војне академије ЈНА за наставу и научно-истраживачки рад у Београду (1981-84) и команданта Центра војних школа Копнене војске у Сарајеву (1984-87). У Генералштабу ЈНА био је на дужности у Управи пешадије у одељењу за израду борбених правила, и на дужности начелника Инспекције и главног инспектора борбене готовости ОС СФРЈ. У Генералштабу Војске Југославије обављао је истовремено дужности помоћника начелника ГШ за сектор „Односи са међународним организацијама“ и за сектор „Организацијско-мобилизацијски, персонални и правне послови“, а уједно је био и заменик начелника ГШ. Био је учесник у грађанском рату 1991-1992. године на дужности команданта Оперативне групе ЈНА. Тада је тешко рањен приликом извршавања борбеног задатка, када је хеликоптер у којем је обилазио борбене положаје оборен од стране непријатеља. На лечењу у ВМА провео је годину дана. Постао је ратни војни инвалид са 80% инвалидитета. Службовао је у девет гарнизона, и сем Македоније, у свим остали републикама бивше СФРЈ. Имао је дванаест прекоманди и више породичних селидби. Пензионисан је по сили закона почетком 1995. године у чину генерал-пуковника, са дужности команданта Прве армије. До сада је написао и објавио књиге: „Почетак краја“ (2008), “У служби народа и отаџбине” (2009), “Србијо пробуди се” (1911) И „Од Београда до Брисела“ (1913).

SAD, 1987, 140 minuta, engleski sa prevodom na srpski, 5.1 surround - reditelj: Michael Cimino - pisac: Mario Puzo - uloge: Christopher Lambert (Salvator Đulijano) Terence Stamp (Princ Borsa) Joss Ackland (Don Masino) John Turturro (Pisciota) Na Siciliji se posle 2. svetskog rata živelo vrlo teško. Seljaci su bili bez posla ili su za malu platu radili za bogate zemljoposednike. Sve dok jednog dana mladi seljak Salvatore Giuliano (C. Lambert) i njegov najbolji prijatelj Pisciotta (J. Turturo) nisu pokušali u mrtvačkom kovčegu prošvercovati malo pšenice, i dok ih nisu zaustavili karabinjeri. Dolazi do pucnjave s obe strane. Giuliano i njegov prijatelj pobegnu, utrče u dvorište dvorca najbogatijeg zemljoposednika, princa Borse (T. Stamp), ukradu konje i pobegnu u brda. Teško ranjenog Giuliana izleče sveštenici u manastiru. Šef mafije, stari don Masino Croce (J. Ackland) koji vlada celim tim krajem, poruči Giulianu preko profesora Hectora Adonisa (R. Bauer) da se vrati i da mu neće biti suđeno. Ali, on je romantični individualist koji ne želi imati ništa ni sa zemljoposednicima koji plaćaju mafiji za zaštitu, a ni sa crkvom. Odmetne se u brda i stekne poverenje bandita koji su se već pre odmetnuli. Njegov je plan pljačkati bogate i davati siromašnima. Jednog dana provali u dvorac princa Borse i tu ga, dok njegovi banditi pljačkaju, zavede prinčeva žena - Amerikanka Camilla (B. Sukowa). U vrlo dobrom stanju.Manji broj linijica.