Tastatura za starije radio-aparata, nova,s 5 tastera.Svaki stisak tipke isključuje prethodnu tipku.

Lot antena za radio, kasetofon i slično, neispitane. 3K - 0709 - 1S-KZK12

Stojan Cerović je bio srpski novinar. Rođen je u Titogradu 9. jula 1949. godine. Diplomirao je na grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1973. godine. Magistrirao je Kliničku psihologiju 1985. na Univerzitetu u Beogradu. Radio je kao asistent na niškom Filozofskom fakultetu u periodu od 1974. do 1986. godine. Od 1986. radio je kao dopisnik Radio Frans Internasional iz Beograda. Jedan je od osnivača nedeljnika Vreme 1990. godine. Bio je kolumnista i predsednik Upravnog odbora nedeljnika Vreme. Knjiga izabranih tekstova Stojana Cerovića pod naslovom Bahanalije objavljena je 1993 u Beogradu. Prevod na švedski pojavio se 1994. godine. Druga knjiga Stojanovih tekstova, Izlazak iz istorije1999-2004 objavljena je 2004. godine. Stojan Cerović dobio je novinarsku stipendiju Neiman fondacije na univerzitetu Harvard, gde je proveo akademsku godinu 1993/94. Objavljivao je tekstove u mnogim evropskim listovima i časopisima. Predavao je na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, tokom jeseni 1999. Tokom 2000. bio je Senior Fellow na Američkom institutu za mir (USIP) u Vašingtonu. Dobitnik je domaćih novinarskih nagrada Dušan Bogavac 1991. i Jug Grizelj 1996. Stojan Cerović bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Centra za antiratnu akciju (1991-1993). Stojan Cerović umro je 21. marta 2005. u Parizu posle teške bolesti. Njegov otac Komnen, bio je učesnik Narodnooslobodilačkog rata i proglašen je za narodnog heroja. Jugoslavija - Političke prilike/ 47 članaka... Otimači maršalske palce, U zamci rodoljublja, Podrumi Sarajeva, S Pala u Beograd (General Ratko Mladić bio je poslednja nada ratnog preduzeća zvanog Velika Srbija), Pandurska država, Akrep iz kutije (Nacija, stanje duha), Gorski vijenac belog luka, Policijska politika, Udba kao sudba... Karikature Predrag Koraksić Corax Mek povez, pečat instituta, 243 str, 21 cm Nekorišćena, prednja korica savijena (videti sliku)

Naziv: Uvod u dijalektički materijalizam Autor: A. Thalheimer Izdavač: Naučna biblioteka, Zagreb Godina izdanja: 1933 Povez: Tvrd Stanje kao na slikama. Vidljivi znaci korišćenja i podvlačenja stranica. Korice su pohabane. Opis: August Thalheimer (18. ožujka 1884. - 19. rujna 1948.) bio je njemački marksistički aktivist i teoretičar. Bio je član Njemačke socijaldemokratske stranke prije Prvog svjetskog rata. Uređivao je Volksfreund, jedno od stranačkih novina, a od 1916. radio je na Spartakusbriefeu, službenom listu Nezavisne socijaldemokratske stranke (USPD). Thalheimer je postao jedan od osnivača Komunističke partije Njemačke (KPD) i priznat je kao njezin glavni teoretičar. Uređivao je Rote Fahne i rukopise koje je Franz Mehring ostavio neobjavljene nakon njegove smrti. Thalheimer je bio dio lokalne vlade u Württembergu i bio je ministar financija tijekom krize 1923. On i Heinrich Brandler bili su okrivljeni za posljedice i pozvani u Moskvu 1924. Tamo je radio za Comintern i Institut Marx-Engels. Godine 1927. Thalheimer je održao niz predavanja na moskovskom sveučilištu Sun Yat-sen koja su tada objavljena kao udžbenik iz filozofije (engleski prijevod pojavio se kao Uvod u dijalektički materijalizam, New York, 1936). Također je radio s Buharinom na nacrtu programa Kominterne. Nelagoda s vodstvom Ernsta Thälmanna natjerala ga je da se vrati u KPD u Njemačkoj 1928. Međutim, godinu dana kasnije, on i Brandler su izbačeni iz KPD -a te su nastavili formirati Oporbu Komunističke partije (KPO). KPO je kritizirao vanjsku politiku Sovjetskog Saveza, ali ne i njegovu unutarnju politiku. Thalheimer je izjavio: `Ne želimo donijeti zaključak da, budući da je politika Kominterne pogrešna, mora slijediti da je i politika Rusije pogrešna`. (Gegen den Strom, 4/1931) Thalheimer je podržavao/prisilnu kolektivizaciju i stahanovizam. Thalheimer je otišao u egzil u Pariz od 1932. Početkom 1935. Thalheimer je počeo pisati redovitu kolumnu o međunarodnim vijestima za Workers Age, službene novine Komunističke partije SAD -a (opozicija), na čijem je čelu Jay Lovestone. Thalheimer je otišao u Barcelonu, Španjolska, 1936. Ovdje se uključio u raspravu s Andrésom Ninom zbog osude Radničke stranke marksističkog ujedinjenja (POUM) prvog moskovskog suđenja. Ubrzo se ponovno vratio u Francusku kako bi radio u KP -u u egzilu. U srpnju 1937., kada su staljinisti uhitili šest pripadnika KPO -a u Barceloni, izdao je zajedničku izjavu s Brandlerom: `Preuzimamo na sebe svako političko i osobno jamstvo za naše uhićene suborce. Oni su antifašisti i revolucionari, nesposobni za bilo koju akciju koja bi se mogla protumačiti kao veleizdaja Španjolske revolucije.`

Ognjen Pribićević - Vlast i opozicija u Srbiji Radio B92 iz 1997 169 str. Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta --------- 26082019

MP Man Mp3 player, izgubili smo kabl za punjenje Uređaj je koristila ćerka, i kako sada ne možemo da ga napunimo bez kabla, ne možemo sve da proverimo - zato je ova cena, kao da je neispravan, iako je radio dok smo imali kabl. Prednja strana uređaja je potpuno korektna, a sa donje strane je lepljiv, kao da je plastika promenila svojstva.

SASTITITE EKRAN OD SVOG TELEFONA. u slucaju sitnih ogrebotina, pada telefona ili ostecenja, bolje je da vam se polomi zastitno staklo nego sam ekran. Jer staklo se jeftino i lako zameni a ekran ne bas, a i to ne zna svako da odradi a da na kraju bude kvalitetno i neprimetno. ***ovaj model stakla pokriva samo ravan deo ekrana*** Prilikom ugradnje vodite racuna da ekran bude POTPUNO CIST, pre stavljanja stakla, kao i da to radite u prostoriji gde N E M A prasine jer moze da se zalepi za lepak koji se nalazi na staklu. POGLEDAJTE I MOJE DRUGE PREDMETE NA LIMUNDU I KUPINDU SIFRA: zxas

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Pruža kompletnu zaštitu za tvoj iPhone 7, iPhone 8 ili iPhone SE 2020 • MATERIJAL: Izrađena od ultra tankog i fleksibilnog materijala koji je prijatan na dodir • PRAKTIČNOST: Lako se postavlja na telefon i ne ometa pristup funkcijama uređaja • DIZAJN: Savršeno pristaje uz oblik tvog telefona, zadržavajući njegov originalan izgled • IZDRŽLJIVOST: Otporna na ogrebotine i svakodnevna oštećenja, produžavajući vek tvog uređaja Tražiš pouzdanu zaštitu za svoj iPhone 7, 8 ili SE 2020? Maska Teracell Skin je dizajnirana da pruži tvom uređaju kompletnu zaštitu bez kompromisa na stilu i funkcionalnosti. Ultra tanka i fleksibilna, maskica se savršeno uklapa sa tvojim telefonom, čuvajući ga od neželjenih ogrebotina i udaraca. Zahvaljujući kvalitetnom materijalu, maska je izuzetno prijatna na dodir i neće dodati nepotrebnu težinu tvom uređaju. Njena praktičnost dolazi do izražaja kada je potrebno brzo postaviti ili skinuti masku, a pritom ne ometa pristup svim bitnim funkcijama i dugmićima na telefonu. Elegantan dizajn u crnoj boji čini da tvoj iPhone izgleda sofisticirano, a istovremeno je zaštićen od svakodnevnog habanja. Maska Teracell Skin je stvorena da izdrži, štiteći tvoj telefon i održavajući njegovu vrednost. Ne dozvoli da tvoj iPhone trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Opremi ga maskom Teracell Skin i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš.

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Ova maska pruža odličnu zaštitu tvog Huawei P20 lite telefona od udaraca, ogrebotina i prašine. • MATERIJAL: Izrađena od visokokvalitetnog i izdržljivog materijala koji garantuje dugotrajnost i očuvanje izgleda tvog telefona. • DIZAJN: Elegantan crni dizajn koji se savršeno uklapa sa stilom tvog Huawei P20 lite, dajući mu moderan i sofisticiran izgled. • FUNKCIONALNOST: Precizni izrezi omogućavaju lako pristupanje svim dugmićima i portovima bez potrebe za skidanjem maske. • INSTALACIJA: Jednostavna za postavljanje i skidanje, ova maska neće dodati dodatnu težinu tvom telefonu, čuvajući njegovu originalnu liniju i formu. Tražiš pouzdanu zaštitu za svoj Huawei P20 lite? MERCURY maska je pravi izbor za tebe. Ne samo da će tvoj telefon biti zaštićen od svakodnevnih izazova, već će zadržati i svoj elegantan izgled. Izrađena od kvalitetnog materijala, ova maska obećava dugotrajnost i otpornost na habanje. Elegantan crni dizajn maske se savršeno stapa sa tvojim uređajem, doprinoseći njegovom stilu bez kompromisa na funkcionalnosti. Precizni izrezi omogućavaju ti da bez muke koristiš sve funkcije telefona, dok istovremeno štitiš njegovu spoljašnjost. Instalacija maske je brza i jednostavna, a njena lagana konstrukcija znači da nećeš ni osetiti da je tu. Zadrži svoj Huawei P20 lite sigurnim i stilizovanim bez dodatnog opterećenja. Ne čekaj da tvoj telefon doživi neželjene ogrebotine ili udarce. Opremi ga MERCURY maskom i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš. Klikni i dodaj masku u korpu - tvoj Huawei P20 lite će ti biti zahvalan! Vidi još informacija

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Maska za tvoj Samsung A125F Galaxy A12 pruža odličnu zaštitu od ogrebotina, udaraca i svakodnevnog habanja. • DIZAJN: Camera Color HD dizajn daje tvom uređaju moderan izgled, dok istovremeno omogućava lako korišćenje kamere i svih tastera. • MATERIJAL: Izrađena od kvalitetnih materijala, ova maska osigurava dugotrajnost i očuvanje estetike tvog telefona. • INSTALACIJA: Jednostavna za postavljanje, ova maska se lako instalira na tvoj telefon bez potrebe za dodatnim alatima. • KOMFOR: Tanak dizajn osigurava da maska neće dodati nepotrebnu težinu ili obim tvom uređaju, čineći ga i dalje komfornim za držanje i korišćenje. Tražiš pouzdanu zaštitu za tvoj Samsung A125F Galaxy A12? TELEMPIRE maska za telefon Camera Color HD je pravi izbor za tebe. Ne samo da štiti tvoj uređaj od svakodnevnih izazova, već mu daje i jedinstveni, moderni izgled. Izrađena od izdržljivih materijala, ova maska je dizajnirana da traje. Njen tanak profil neće uticati na ergonomiju tvog telefona, zadržavajući originalan osećaj u ruci. Instalacija je brza i jednostavna, bez potrebe za dodatnim alatima, što znači da ćeš u trenu biti spreman za nove avanture sa svojim zaštićenim telefonom. Uživaj u svakodnevnoj praktičnosti bez kompromisa na stilu ili zaštiti. TELEMPIRE maska za telefon Camera Color HD je savršen spoj funkcionalnosti i estetike za tvoj Samsung A125F Galaxy A12. Ne čekaj da tvoj telefon doživi nezgodu. Opremi ga TELEMPIRE maskom i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš. Dodaj masku u korpu i osiguraj svoj telefon već danas!

Opis proizvoda • KVALITET: Izrađena od visokokvalitetnih materijala, ova MERCURY maska pruža izvanrednu zaštitu tvom Samsung J500F Galaxy J5 telefonu. Otporna je na habanje i dugotrajna, što znači da će tvoj telefon ostati zaštićen od svakodnevnih izazova. • DIZAJN: Elegantna crna boja i minimalistički dizajn čine ovu masku savršenim dodatkom za tvoj uređaj. Njena tanka konstrukcija neće dodati nepotrebnu težinu ili obim, zadržavajući originalni izgled i osećaj tvog telefona. • FUNKCIONALNOST: Precizni izrezi omogućavaju lagan pristup svim dugmićima i portovima, dok je kamera i dalje potpuno funkcionalna. Maska je dizajnirana tako da ne ometa upotrebu ekrana ili bilo koje druge funkcije tvog Samsung Galaxy J5. • ZAŠTITA: Ova maska pruža odličnu zaštitu od udaraca, ogrebotina i prašine. Tvoj telefon će biti siguran u svakom trenutku, bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš. • INSTALACIJA: Jednostavna za postavljanje i skidanje, ova MERCURY maska ne zahteva nikakve dodatne alate. Možeš je brzo i lako postaviti na svoj telefon, a isto tako i skinuti kada poželiš promenu. Kada je u pitanju zaštita tvog Samsung J500F Galaxy J5 telefona, želiš nešto pouzdano i stilizovano. MERCURY maska je upravo to - pouzdan štit protiv svakodnevnih nedaća, sa dozom elegancije. Njena crna boja i tanki dizajn čine da tvoj telefon izgleda sofisticirano, dok istovremeno pruža maksimalnu zaštitu bez kompromisa na funkcionalnosti. Instalacija je brza i jednostavna, što znači da možeš bez muke da nastaviš sa svojim dnevnim aktivnostima, znajući da je tvoj telefon siguran. Ne dozvoli da tvoj dragoceni uređaj trpi - odaberi MERCURY masku i budi bez brige.

Opis proizvoda • KVALITETNI MATERIJALI: Maska za Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max je izrađena od visokokvalitetnih materijala koji pružaju dugotrajnu zaštitu i očuvanje izgleda tvog telefona. • MODERAN DIZAJN: Ova maska je kreirana s posebnom pažnjom prema estetici, tako da se savršeno uklapa u tvoj stil i dopunjuje svaku modnu kombinaciju. • PRECIZNA IZRADA: Svi otvori za kamere i tastere su precizno izrađeni kako bi se osigurala laka dostupnost funkcija tvog telefona bez kompromisa na zaštiti. • ZAŠTITA OD OŠTEĆENJA: Maska efikasno štiti tvoj Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max od grebanja, udaraca i padova, čuvajući ga kao novog. • IDEALNO PRISTAJANJE: Dizajnirana da savršeno pristaje tvom uređaju, ova maska obezbeđuje maksimalnu zaštitu bez ometanja ergonomije i udobnosti korišćenja. Tražiš pouzdanu zaštitu za svoj Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max? Ova maska je pravi izbor za tebe. Izrađena od izdržljivih materijala, ne samo da štiti tvoj telefon od svakodnevnih izazova, već i doprinosi tvom stilu zahvaljujući svom modernom dizajnu. Precizno izrađeni otvori omogućavaju ti da bez problema koristiš sve funkcije telefona, dok istovremeno uživaš u visokom nivou zaštite. Bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš, možeš biti siguran da je tvoj telefon siguran od neželjenih ogrebotina i udaraca. Maska je dizajnirana tako da ne dodaje nepotrebnu težinu ili obim, čineći tvoj Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max jednako elegantnim i praktičnim. Ne dozvoli da svakodnevno korišćenje ostavi trag na tvom uređaju. Opremi svoj telefon ovom maskom koja ne samo da štiti, već i ističe njegovu lepotu. Uz ovu masku, tvoj Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max će ostati zaštićen i stilizovan. Zaštiti svoj telefon i istakni njegovu eleganciju. Naruči svoju masku danas i uživaj u kombinaciji stila i sigurnosti! Vidi još informacija

Autor - osoba Tucović, Dimitrije, 1881-1914 = Tucović, Dimitrije, 1881-1914 Naslov Izabrani spisi / Dimitrije Tucović ; priredio Miodrag Protić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1964 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1964 (Beograd : Kultura) Fizički opis 182 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Protić, Miodrag B. Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ57 ; ǂknj. ǂ387 ISBN (Karton) Napomene Str. 7-14: Dimitrije Tucović kao politički pisac / Miodrag Protić Str. 179-182: Napomene / M. P. Predmetne odrednice Tucović, Dimitrije, 1881-1914 -- „Izabrani spisi“ Dimitrije „Mita“ Tucović (1881–1914) je bio istaknuti teoretičar i vođa socijalističkog pokreta u Kraljevini Srbiji, osnivač Srpske socijaldemokratske partije. Srpska socijaldemokratska partija je pod Tucovićevim vod­stvom bila „jedna od najnaprednijih i najborbenijih radničkih stranaka u Evropi“. Tucović je čitav život posvetio borbi za radnička i ljudska prava, ravnopravnost polova, opšte pravo glasa, socijalnu pravdu i građanske slobode u Kraljevini Srbiji. Neke od ideja za koje se on pionirski zalagao danas predstavljaju široko prihvaćene vrednosti u Republici Srbiji. Dimitrije Tucović se danas smatra jednim od velikana srpskog novinarstva. Kao njegovo najznačajnije delo obično se navodi knjiga „Srbija i Albanija“, jedna od ranih studija o albanskom narodu, koja se „obračunala s nacionalističkim pozivom na istorizam“. Dimitrije Tucović je rođen 13. maja 1881. u selu Gostilje na planini Zlatibor. Otac mu je bio pravoslavni sveštenik. Školovanje u Užicu Dimitrije je školske 1893/1894. godine upisao Realnu gimanaziju u Užicu, koja je bila središte socijalističkog pokreta, i u kojoj su se čitale zabranjene knjige Vase Pelagića, Svetozara Markovića, Mite Cenića, Dragiše Stanojevića i ilegalni listovi Socijal-demokrat, Zanatliski savez, itd. U gimnaziji je delovala đačka družina „Napredak”, čiji je jedan od njenih osnivača 1883. bio Dragiša Lapčević, a među članovima su bili Dimitrije Tucović, Radovan Dragović i drugi. Tucović je još u gimnaziji postao blizak prijatelj sa Radovanom Dragovićem, od koga je dobio prve socijalističke knjige na čitanje. Već u petom razredu realke čita nemačke klasike i teoretski časopis „Die Neue Zeit”, koji je uživao veliku reputaciju u međunarodnom radničkom pokretu. Nakon Dragovićevog odlaska, Tucović postaje centralna ličnost socijalističke đačke družine „Napredak”, koja je delovala sve do 1897. godine, kada je zabranjena pod režimom Vladana Đorđevića. Sledeće, 1898. godine, ukinuta je i Realna gimnazija u Užicu. U znak protesta protiv zatvaranja gimnazije Tucović i drugi omladinci su istakli veliku crnu zastavu i protestne parole na njenom krovu. Prelazak u Beograd 1899. godine Dimitrije Tucović prelazi iz Užica u Beograd da završi gimnaziju. U Beograd je aktivno radio na organizovanju mladog radničkog pokreta u Kraljevini Srbiji. Od 1901. sarađuje u Radničkim novinama. Iste godine je obnovljeno Beogradsko radničko društvo, Tucović formira socijalističku grupu velikoškolaca i ulazi u upravu Društva. 1902. godine je organizovao demonstracije studenata protiv politike Nikole Pašića. Tucović je nastojao da stvori moderne radničke sindikate koji bi se borili za veća radnička prava i bolje uvjete rada. Tucović i Dragović obnavljaju raniji „Odbor za vođstvo pokreta“ i iniciraju stvaranje „Centralnog odbora“, koji je imao zadatak da koordinira radničke štrajkove. Dimitrije Tucović je predvodio martovske demonstracije protiv kralja Aleksandra Obrenovića 23. marta 1903. u Beogradu[9], nakon čega je morao da emigrira u Zemun, pa u Beč. Naime, 23. 3. 1903. godine oko 5.000 studenata, đaka i radnika, je izašlo na demonstracije protiv apsolutističkog režima srpskog kralja Aleksandra Obrenovića, koje su organizovali studenti socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Kaclerović, jer im nije dozvoljeno održavanje levičarskog skupa. Skup je završio nasiljem, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranata, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Kaclerović su emigrirali iz zemlje. Partijski angažman Poslije majskog prevrata, u Beogradu je 2. avgusta 1903. godine održan Osnivački kongres Srpske socijaldemokratske stranke. Radničke novine, koje je uređivao Tucović, su proglašene partijskim organom. Na međunarodnom planu, SSDP postaje članica Druge internacionale, gde Tucović surađuje s Rosom Luxemburg, Lenjinom i drugim socijalistima. 1906. je diplomirao prava na Beogradskom univerzitetu. 1907. otišao na specijalizaciju u Berlin, ali se početkom 1908. vratio se u zemlju zbog krize u pokretu. Iste godine je na VI kongresu stranke izabran za sekretara SSDS. S njim na čelu SSDP postigla značajne uspehe u poboljšanju položaja radničke klase. Tucović je najviše doprineo da se dva pokreta partije i sindikata ujedine u jedinstven socijalistički pokret. Kongres Druge Internacionale u Kopenhagenu 1910. Marta 1909. godine, srbijanski prestolonaslednik Đorđe Karađorđević je prebio na smrt svog poslužitelja. Režimska štampa je pokušala da zataška zločin nazivajući ga „tajanstveno ubistvo“, ali su Dimitrije Tucović i srpski socijaldemokrati preko Radničkih novina započeli upornu kampanju, zahtevajući da se zločin kazni. Ovaj događaj je izazvao veliku buru, pa je Đorđe 27. marta 1909. godine bio primoran da se odrekne prestola u korist mlađeg brata Aleksandra. U Srbiji se govorilo da „Radničke novine“ izazvaše pad prestolonaslednikov. Ovaj događaj, ova afera, koju je socijalna demokratija otkrila i neustrašivo javnosti iznela, uspela je da kod najširih masa, naroda kompromituje ne Đorđa, nego presto, monarhiju uopšte, i da joj više ojača raspoloženje za republiku. Zahvaljujući Tucoviću, Srpska socijaldemokratska stranka je stekla ugled u međunarodnom radničkom pokretu. Bio je organizator i vođa Prve balkanske socijalističke konferencije, održane u Beogradu od 7–9. januara 1910. Na kongresu su učestvovali delegati iz Srbije, Bugarske, Rumunije, Turske, Crne Gore, Makedonije i slovenskih oblasti Austrougarske, koji su se složili da je njihov cilj ukidanje nasilno iscrtanih granica na Balkanu i stvaranje Balkanske federacije. Iste 1910. godine, Tucović je osnovao marksističko-teoretski časopis Borba, i postao njegov urednik. Kao predstavnik stranke učestvovao je na mnogim međunarodnim kongresima. U Berlinu i Kopenhagenu se upoznao sa radom narodnih domova (vidi Ungdomshuset), nakon čega je osnovan Narodni dom u Beogradu. Na Međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu 17. avgusta 1910. oštro kritikuje socijaliste nekih zapadnih zemalja zbog njihovog držanja povodom aneksije Bosne i Hercegovine. U polemici sa predstavnikom austrijske socijal-demokratije Karlom Renerom, ocenio je politiku Austrougarske prema Bosni kolonijalno-porobljivačkom. Na Tucovićev predlog je u zaključke kongresa Socijalističke Internacionale unet sledeći pasus o nezavisnosti malih naroda: Mi zahtevamo isto tako sa postojanim insistiranjem autonomiju svih naroda i branimo ih od svih ratobornih napada i svih pritisaka. Ratovi i smrt Mobilisan je 1912. te je kao rezervni oficir I pešadijskog puka Moravske divizije prvog poziva učestvovao u balkanskim ratovima i srpskom vojnom pohodu na Albaniju.[9] Tucović je sa srpskom vojskom prešao Albaniju sve do Elbasana. Kada su zauzeli u većinski albansku varoš Đakovicu, prokomentarisao je: „Ušli smo u tuđu zemlju.“ Kao svedok pokolja albanskog stanovništva u novopripojenim oblastima, Tucović je opominjao da je „izvršen pokušaj ubistva s predumišljajem nad celom jednom nacijom“, što je „zločinačko delo“ za koje se „mora ispaštati“. Povratkom iz vojske 1913. ponovo zauzima aktivno mesto u radničkom pokretu. Postao je član Međunarodnog socijalističkog biroa 1914. U praskozorje Prvog svetskog rata boravi u Berlinu sa namerom da doktorira. Međutim, Austrougarska je 1914. objavila rat Srbiji i Tucović se vraća u domovinu, gde stupa u srpsku vojsku i učestvuje u početnim pobedama nad Austrougarskom. Tucović je tokom čitavog ratnog perioda, sve do svoje pogibije, pedantno vodio ratni dnevnik. Četiri dana pred smrt pisao je o bezakonju koje je zavladalo u redovima vojske: „Na Jučerašnjem maršu pokazalo se u punoj svetlosti besnilo ratnih strasti. Vojnici su izgubili svaki čovečanski osećaj i kao besni psi jure rojem pored druma od kuće do kuće, tražeći šta će opljačkati. Deca i žene uzaman zapomažu da spasu što imaju, dok ih naperena puška u grudi ne ućutka. Gledao sam kako jedan vojnik svlači s dece na kolima koja beže ponjavu i preti majci da će je ubiti ako bude zapomagala. Jedan trese košnicu, drugi prosipa rakiju, treći vadi hleb iz vatre. Nastao je takav haos kao da ova zemlja ne postoji i kao da niko nikoga ne pripoznaje.“ (Tucovićev ratni dnevnik, 16. novembra 1914. godine) Rezervni kapetan II klase Dimitrije Tucović je 20. novembra 1914. poginuo u Kolubarskoj bici protiv austrougarske vojske na Vrače Brdu blizu Lazarevca. Poginuo je u 33. godini života. Povodom vesti o smrti Dimitrija Tucovića oglasili su se mnogi evropski intelektualci, između ostalih i Karl Kaucki, Lav Trocki, Herman Vendl, Žan Longe i drugi. „Među mnogobrojnim krvavim žrtvama koje je Internacionala podnela na bojnim poljima, Tucović je najpoznatija i najuglednija žrtva. Internacionala će s čašću čuvati uspomenu na njega.” – Karl Kaucki Dela Tucović je objavio oko 600 radova u domaćim i stranim listovima, uglavnom novinske članke, knjige i prevode. Neki od njih su: Srbija i Arbanija, poslednje Tucovićevo delo iz 1914. Borba državnog i revolucionarnog socijalizma u Francuskoj (1902) Sindikalne organizacije (1904) Sindikati i partija (1904) Zakonsko osiguranje radnika (1907) Austro-Ugarska na Balkanu (1908) Zakon o radnjama i socijalna demokratija (1908) Radnički pokret u Srbiji (1909) Za socijalnu politiku (1909) Balkanska konferencija (1910) Prva balkanska socijaldemokratska konferencija (1910) Albansko pitanje (1910) Rat i mir (1910) Oslobođenje žene (1910) Taktika i akcija (1910) Buržoaska i proleterska Srbija (1911) Marks i Sloveni (1911) Srbija i Arbanija (1914) Tucović je sarađivao u stranim listovima i časopisima, kao: „Vorwärts“, „Arbeiter Zeitung“, „Der Kampf“, „Dei neue Zeit“. Takođe, preveo je veliki broj dela austrijskih i nemačkih teoretičara, uključujući Marksa, Bebela, Kauckog i dr. Politički stavovi Kritika austrougarskog imperijalizma „Najuspešnija borba socijalne demokratije protiv stalne opasnosti rata na Balkanu jeste principijelna i energična borba protiv kolonijalne i zavojevčake politike kapitalističkih država.“ Tucović je kritikovao Austrougarsku politiku kao kolonijalnu i porobljivačku, a pogotovo njenu aneksiju Bosne i Hercegovine. On posebno kritikuje „austrijske drugove“ zbog podržavanja aneksije BiH. Austrijski socijalisti su smatrali da „Srbija nema šta da traži u Bosni“, jer nije potpisnica Berlinskog ugovora. Tucović podseća da se, legalistički gledano, može govoriti samo o povredi Turskih prava aneksijom Bosne, a ne povredi prava Srbije. Ali on dodaje da socijalna demokratija ne zastupa pravo Srbije, niti pravo Turske, koje je „krvavo pravo zasnovano na nasilju i pravu jačega“, već pravo svakog naroda na samoopredeljenje, pa i naroda u Bosni i Hercegovini. Stoga, Tucović smatra da su austrijski socijaldemokrati tokom aneksione zastupali „netačno i neprincipijelno gledišta“, zanemarivši dužnost zastupanja prava naroda na samoopredeljenje. Kritika velikosrpske politike „Ima jedno rđavo shvatanje patriotizma koje stavlja otadžbinu iznad svega: iznad prava i krivice. Iznad morala, iznad poštenja i koje odobrava i zločine predstavnicima te otadžbine. Takav patriota Tucović nije bio.“ – Kosta Novaković o Tucoviću nakon njegove smrti Tucović je žestoko kritikovao velikosrpsku politiku Pašićeve vlade. On je smatrao da se srpski ratni pohod na Albaniju i Makedoniju nikako ne može nazvati oslobodilačkom već zavojevačkom, jer se vodi protivno volje većinskog naroda. Kada se Srbija spremala na balkanski rat 1912. godine, Tucovićeva stranka je jedina u skupštini glasala protiv ratnih kredita. Kada je Srbija nakon toga u balkanskim ratovima zauzela Kosovo, Albaniju i Makedoniju, Tucović je ovo osudio kao imperijalno osvajanje. On se protivio teritorijalnoj ekspanziji i zalagao se da ove oblasti ravnopravno sa Srbijom uđu u zajedničku Balkansku federaciju. Kritika okupacije Albanije Kritikujući srpski pokušaj izlaska na more preko Albanije, Tucović ocenjuje da „Srbija nije ušla u Arbaniju kao brat nego kao osvajač“ i da je rđavom politikom odgurnula albanski narod u mržnju prema svemu srpskom. „Bezgranično neprijateljstvo albanskog naroda prema Srbiji je prvi pozitivan rezultat albanske politike srpske vlade. Drugi još opasniji rezultat jeste učvršćivanje u Albaniji dve na zapadnom Balkanu najzainteresovanije velike sile.” Dimitrije Tucović ocenjuje da je srpska buržoazija proklamujući osvajačku politiku prema Albaniji „prvi put sa lica srpskog naroda skinula veo jedne poštene nacije koja se bori za svoje oslobođenje“. On podseća da je Srbija htela izlazak na more i jednu svoju koloniju, ali je ostala bez izlaska na more a od zamišljene kolonije stvorila je krvnoga neprijatelja. Balkanska federacija Balkan pre ratova 1912. „Grupisanje i uzajamnost zemalja i naroda na Balkanu jedini je put koji vodi privrednom, nacionalnom i političkom oslobođenju.” Tucović je polazio od premise da Balkan mora pripasti balkanskim narodima. On je smatrao da Balkanski narodi mogu biti politički slobodni i nezavisni samo ujedinjeni u veliku Balkansku federaciju od Jadrana do Crnog mora. Verovao je da samo u zajednici svačiji nacionalni interesi mogu biti ostvareni, a ne u međusobnom trvenju. On navodi da sve „balkanske državice“ hoće pristaništa i teritorije, svi hoće za sebe Solun i Vardarsku dolinu, a ne vide da to svi mogu imati samo u zajednici. Tucović je dokazivao da nema ekonomske logike da se Balkanski prostor dalje deli, jer privredno pocepani prostor predstavlja manju mogućnost za razvoj. On i njegovi stranački drugovi su podsećali da nacionalne države nisu rešenje nacionalnog pitanja jer na Balkanu žive izmešani razni narodi pa svaka nacionalna država oslobađajući jedne zapravo porobljava druge. Anti-militarizam „Izravnanje sviju razmirica između država putem izbornog suda.” – Program srpske socijaldemokratske partije Tucović, polazeći sa načelnog socijalističkog gledišta, ne kritikuje samo rat kao takav, već i društveni sistem koji ga je proizveo. On rat smatra neizbežnim rezultatom kapitalističkog sistema, odnosno najkrvavijom epizodom u neprekidnoj zavojevačkoj politici vladajućih klasa. Stoga, borbu protiv rata smatra neodvojivom od borbe protiv klasne vladavine i imperijalističke politike. Zbog dosledne antiratne politike i konstantnog glasanja protiv ratnih kredita, Tucović i njegovi istomišljenici su od strane nacionalističkih političara trpeli uvrede da su tuđi agenti i izdajnici otadžbine. Nasleđe „Dimitrija Tucovića sjetio sam se i njegove knjige o Albaniji i njegove tužne smrti, kako je ostao pregažen kao dronjak pod točkom onog istog mehanizma protiv koga se smiono i muževno borio. U njegovoj svijetloj pojavi javlja nam se utjeha da na ni našim horizontima nisu sve zastave beznadno pale i smrt Dimitrija Tucovića, kao i ona modra, tiha, melankolična agonija Svetozara Markovića, događaji su koji stoje kao putokazi na početku našeg puta u civilizaciju.” – Miroslav Krleža Jugoslovenski komunisti u 20. veku su Dimitrija Tucovića smatrali jednim od svojih preteča. Počast su mu odali tako što su godine 1949. njegovi posmrtni ostaci preneseni sa lazarevačkog vojnog groblja i sahranjeni na trg Slavija, koji je tada preimenovan u Trg Dimitrija Tucovića. Na trgu mu je postavljen spomenik čiji je autor vajara Stevan Bodnarov. Nakon raspada SFRJ, više puta je najavljivano izmeštanje Tucovićevog spomenika sa Slavije ali, zbog otpora javnosti, to nije učinjeno.[20] Danas se mnogi levičari, od socijaldemokrata do komunista, pozivaju na Dimitrija Tucovića kao svoju idejnu preteču. U Republici Srbiji mnoge škole, knjižnice i kulturno-umjetničke ustanove nose njegovo ime. Godine 1973. je u produkciji Radiotelevizije Beograd snimljena biografska mini-serija Dimitrije Tucović u kojoj je naslovnu ulogu tumačio Ljubiša Samardžić. MG99