POLOVAN SKORO NEKORIŠĆEN RADIO BUDILNIK SA PLAVIM DIGITALNIM BROJEVIMA I UMESTO SKALE ZA STANICE JE PLAVA LAMPICA, NA ISTOM JE SVE ISPRAVNO.IMATE VIŠE SLIKA PA POGLEDAJTE I AKO VAM ODGOVARA PITAJTE I KUPUJTE.SREĆNO. PS.POGLEDAJTE MOJE OSTALE PREDMETE IMA SVAŠTA ZA SVAKOG PO NEŠTO. https://www.kupindo.com/Clan/Milenko75/SpisakPredmeta

SLUŠALICE-NOVE RADIO DIMENSIONE SUONO NETWORK-MADE IN ITALI.ISPRAVNE,NISU KORIŠĆENE STOJE U ORMANU 18 GODINA

Antenski adapter za Honda auto Model: AA-HONDA.02-RADIO Dostupan za modele Honda autmobila: Honda CR-V 2012->, Honda CR-Z 2011->, Honda Civic 2012->, Honda Insight 2009->, Honda Odyssey 2010-> Teina> 0.02kg

ULTRA RETKO ,ZA INTERNU UPOTREBU REZULTATA ISTRAZIVANJA PROGRAMA RTB,SLUSAOCI O PROMENI SEME PRVOG PROGRAMA RADIO BEOGRADA IZ 1978,

nekoriscena olovka fabricki naostrena, mislim da je radio toz zagreb za civilnu zastitu!!

promo karta / foto karta / autogram karta Đorđe Marjanović na pločama RTB izdavač: Radio Televizija Beograd format razglednice: oko 149 x 96 mm

Lepa stara kutija od šampona Marta, po slici Maksima Gasparija, vidi se i njegov monogram na kutiji, kutiju radio Saturnus, Ljubljana...22x18x9cm...

Wireless stereo slušalice Ugrađen radio prijemnik Daljinski za kontrolu jačine zvuka Domet do 30m Pogodne za korišćenje na većini CD / DVD / MP3 / MP4 player-a, kompjutera i ostalih uređaja sa standardnim 3.5-mm audio mini-jack 3.5mm Odličan zvuk Transmiter: radna frekvencija 88.3 ± 0.5MHz Baterija 2 x AAA (nisu uključene u isporuku)

MILIVOJE POPOVIĆ MAVID-ORIGINALNA UNIKATNA FOTOGRAFIJA (kraj 60.-ih,početak 70.-ih godina prošlog veka) Stanje kao na slikama.. Jedva primetno sitni prelomi. Dimenzije oko 21,5*18 cm. Srpski pozorišni i filmski glumac,rođen 1909 godine,umro 1994 godine. Prvi suprug Mire Stupice. Pored domaćih filmova dosta je radio koprodukcije pod pseudonimom Orlando De Kordoba

Philips docking music system DCM129 - NEISPRAVAN ! Naime, uredjaj se ukljucuje, radi radio, radi CD ucitava i reprodukuje, ALI nemam takav prikljucak za zvucnike pa nije detaljno testirano, isto se odnosi na iPod/iPhone funkciju, a mozda je sve ok, ali eto nemam mogucnosti da ga testiram.... Zbog svega navedenog uredjaj ide pod NEISPRAVNO, a to znaci bez prava na reklamaciju sve je vidljiva sa slika i dobijate bas ovo sa slike, takoreci jnovo uz uredjaj ne ide nista saljem nakon uplate na Postnet - kupac placa dostavu

1m = 900 1,5m = 1000 2m = 1100 3m = 1200 Izgrađen od visokokvalitetnog optičkog jezgra, UGREEN optički kabl omogućava potpuno uklanjanje RF (smetnji radio frekvencija), EM (elektromagnetnih smetnji) i smetnji signala petlje uzemljenja, nudeći izuzetno čist zvuk i pružajući vam ultimativno iskustvo slušanja. Podržava nekomprimovani PCM audio i komprimovani 5.1 sistem surround zvuka, kao što su PCM 2Channel, LPCM 5.1, Dolbi 2.0, Dolbi Digital 5.1 i DTS 5.1. Napomena: Ne podržava Dolbi TrueHD, DTS-HD Master Audio. Napravljeni od premium zlatne pločice, optički konektori nude najbolji prenos audio signala i pružaju neuporediv zvuk.

Opis proizvoda Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Opis proizvoda Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Opis proizvoda Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Mihail Bulgakov Bela garda -pripovetke NA RUSKOM Moskva 2004 tvrd povvez 681 strana kao nova Mihail Afanasijevič Bulgakov (Kijev, 15. maj 1891. – Moskva, 10. mart 1940) je bio ruski pisac i dramaturg. Po završetku medicine radio je kao lekar u malim mestima. Godine 1923. prelazi u Moskvu i započinje život profesionalnog književnika. Pisao je pripovetke, drame i romane. Dela koja nisu odgovarala vladajućoj politici nisu bila ni objavljivana. Bulgagov je tražio da se takav postupak prema njemu objasni ili da mu se dopusti da ode u emigraciju. Na intervenciju samog Staljina zaposlen je kao dramaturg u Moskovskom teatru, no i dalje nije mogao objavljivati svoja dela. Prvi njegov roman „Bela garda“ objavljen je prvo u Francuskoj (I, 1925, II, 1929), a u Sovjetskom Savezu u celini tek 1966. Napisao je dramu „Dani Turbinih“ (dramatizacija romana „Bela garda“ (1926)), komediju „Zojkin stan“ (1926), drame „Beg“ (1927), „Poslednji dani ili Puškin“, „Robovanje licemera ili Molijer“, „Priglupi Žurden“, „Ivan Vasiljevič“ (groteskna komedija iz 1935). Njegova drama „Beg“ skinuta je sa scene jer je Staljin imao nepovoljno mišljenje o njoj, a već skinuta sa scene „Dani Turbinovih“, zahvaljujući Staljinu vraćena na scenu. Za života pisca objavljeni su samo prvi deo romana „Bela garda“, ciklus priča „Beleške mladog lekara“ (1925-1928), i novinski feljtoni. Ostala dela objavljena su posthumno pedesetih i šezdesetih godina 20. veka: „Majstor i Margarita“, „Život gospodina de Molijera“ (1962), nezavršen „Pozorišni roman“ (1965). Биографија[уреди] Детињство и младост[уреди] Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у Кијеву. У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена. Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет `Тарас Шевченко` Кијевског универзитета. Булгаков се први пут оженио 1913. Татјаном Лапом. Њихови новчани проблеми започели су већ на дан свадбе. Татјанин отац им је месечно слао 50 рубаља, што је у то време био пристојан износ. Но, новац им је брзо нестајао, будући да је Булгаков био спонтана особа и није волео да штеди. Ако би му се прохтело да потроши последње резерве новца на такси, без размишљања би то учинио. Након почетка Првог светског рата Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми. Године 1917. почео је да узима морфијум, испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције. Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н.М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче `Псеће срце`. Ујесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време Грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике. Те исте године је радио и као лекар Црвеног крста, а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Трећe Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак `Будућe перспективе`). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса. Зрело доба[уреди] Булгаков око 1930. Крајем септембра 1921. Булгаков се преселио у Москву и почео да сарађује као фељтонист са московским новинама (`Гудок`, `Рабочиј`) и часописима (`Медицинскиј работник`, `Россија`, `Возрожденије`). У то време је објавио поједина дела у новинама `Накануне` које су излазиле у Берлину. Од 1922. до 1926. у новинама `Гудок` је било објављено више од 120 репортажа, огледа и фељтона Булгакова. 1923. Булгаков је постао члан Сверуског савеза писаца (рус. `Всероссийский Союз писателей`). 1924. је упознао Љубов Јевгењевну Белозерску, која се недавно вратила из иностранства, и која је 1925. постала његова друга жена. У октобру 1926. је у МХАТу са великим успехом одржана представа „Дани Турбинових“, која се веома свидела Стаљину. Истовремено се у Совјетској штампи ширила интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова. Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту Ватангов с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан. 1928. Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа `Гримизни оток`. Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог `Мајстор и Маргарита`. Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“). 1929. Булгаков је упознао Јелену Сергејевну Шиловску која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932. До 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта. Била су забрањена извођења комада `Бег`, `Зојкин стан`, `Гримизно острво`, `Дани Турбинових`. У јануару 1932. Стаљин је поново дозволио извођење представе `Дани Турбинових`, и до рата се више није забрањивала. Међутим, ниједно позориште, осим МХАТ-а, није ју изводило. Године 1936-те, након чланка у `Правди`, Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео да ради у Бољшој театру као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету `Минин и Пожарски` и `Петар И`. Дружио се с Исаком Дунајевским, популарним совјетским композитором. Болест и смрт[уреди] Камен Голгота на Булгаковом гробу 1939. Булгаков је радио на либрету `Рахел`, а такође на комаду о Стаљину (`Батум`). Здрављe је почело да му се нагло погоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је да узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том раздобљу је почео да диктира жени последње верзије `Мајстора и Маргарите`. Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940. Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу. Дела[уреди] Бела Гарда (роман), 1924. Дани Турбинових (драма),1925. Зојкин стан (комедија), 1925. Бег (драма), 1925. Белешке младог лекара (циклус прича), 1928. Копито инжењера (роман), 1929. Робовање лицемера или Молијер (драма), 1929. Тајном другу, 1929. Последњи дани или Пушкин (драма), 1935. Приглупи Журден (драма), 1932. Иван Васиљевич (гротескна комедија), 1936. Мајстор и Маргарита (роман), 1940. Живот господина де Молијера (роман), 1933. Позоришни роман (роман), 1937. Адам и Ева (драма), 1931. Батум (драма), 1939.

Opis proizvoda SPECIFIKACIJE: Prečnik zvučnika: 14mm Jačina: 95-98dB Frekvencija: 20-2000Hz Dužina kabla: 120cm Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Estetski odlican, mehanicki mu je spala sekundara. Treba otvoriti i namestiti sto ja nemam kad da radim, pa ide upola cene. Mehanizam verujem da radi, al i kao figura je odlican.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 – Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan. Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogradskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost. Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u Socijalističkoj partiji Srbije. Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo. Svoje knjige je opisivao kao „opasne, paprene, slobodarske”. Govorio je francuski jezik. Osvojio je NIN-ovu nagradu za roman Ljudi sa četiri prsta 1975. godine. Po njemu se zove biblioteka u Rakovici. Izabrana dela Đavoli dolaze (1955) Vuk i zvono (1958) Crveni petao leti prema nebu (1959) Heroj na magarcu (1967) Rat je bio bolji (1969) Ljudi sa četiri prsta (1975) Peti prst (1977) Gullo Gullo (1983) Tetoviranje srca

Dobro ocuvan vokmen sa tjunerom i kasetom, radi na baterije i ispravljac,ima dosta raznih podesavanja, sve je potpuno ispravno,osim Play dugmeta koje se iskljucuje i mora se drzati da bi radilo, mislim da se samo otkacio feder!!!

Sredinom XIX veka, razgraničeni su suvati na Zlatiboru. Određen je njihov vlasnik, a pored privatnih suvata, uglavnom one najbolje u posedu je imala vlast – opštinska, okružna, oblasna ili banovska. Obudovica je oduvek važila za najbolji suvat. Na području koje je danas deo turističkog centra Zlatibora, nekada je tovljeno preko 200 volova. Ovaj suvat pripadao je Zlatiborskom srezu koji je svake godine organizovao kosidbu na Obudovici za koju su, preko opštinskih vlasti, pozivani zainteresovani kosci. Uslovi za rad su unapred bili poznati kako potvrđuje raspis za kosidbu iz juna 1930 godine (VIDI REPRINT DOKUMENTA). Kosidba je obavljena od 30. juna do 6. jula (sedam dana kasnije od planiranog termina), a pored Obudovice kosidbom je bilo obuhvaćeno i susedno Malo tusto brdo. Radio je 101 kosac, ali se samo Miloš Gruičić iz Čajetine zadržao svih sedam dana. Isplaćen mu je 231 dinar. Najveću nadnicu od 70 dinara po danu imali su kosci sa zapregom: Vidoje Vlasonjić, Dragiša Nedović, Savo i Rade Ćirković (svi iz Čajetine) i Borivoje Milinković iz Semegnjeva. Nadnica je zavisila od učinka, nije bila manja od 30 dinara, a najvišu od 40 dinara dobili su Milisav S. Bućić, Vojislav M. Lazović, Milan T. Vesović, Luka Vesović (svi iz Čajetine), Dragiša Milojević i Mikailo Radeljević iz Šljivovice. Ukupno je koscima isplaćeno 12.764 dinara. Da li je na košenju moglo dobro da se zaradi? Nadnica je bila samo pristojna zarada, ništa više od toga. Takav zaključak izvodimo na osnovu sledeće računice. Da je Miloš Grujičić umesto jedne ostao četiri sedmice na radu, i pri tom ostvario istu zaradu kao u prvoj sedmici, zaradio bi oko 920 dinara. Istovremeno, mesečna plata opštinskog pisara ili služitelja kretala se oko 6.000 dinara.

Izdavač: Rende ... Uplašim se, ponekad, kada pomislim da je Silvija ovdje srećna. Svaki dan, ustajanje, doručak, tuširanje, šminkanje, navlačenje čarapa, gaćice, bore oko očiju, boja kose, unutrašnjost nozdrva, ušiju, usta, svakog jutra pitanje šta ćeš ti da radiš danas, nekad odgovorim, nekada, zainat, neću. Kada izađe, ustanem iz kreveta, ne odem u kupatilo, iako bih morao, ne odem, ustanem i odem do prozora. Stojim ispred prozora, ili da kažem, iza prozora. Gledam ulicu, automobile, studente, đake, osjećam hladnoću koja je tu, na dodir ruke, hladni vazduh, hladne misli....

- Ovaj mini stoni držač za tablete pruža bezbednost i sigurnost za vaše pametne telefone i tablete, - Pametan izbor za postavljanje mobilnog uređaja u portretni ili pejzažni režim, pružajući rukama odmor kad uživate u video zapisima, čitanju ili gledanju filma, - Od 15 ° do 100 °, možete se prilagoditi željenom uglu i gledati video zapise u ugodnijem položaju, jednostavnom za upotrebu, - Ovo postolje za tablete nema otvor za punjenje, - Kada radite sa većim tabletom, kao što je iPad Pro 11 `, preporučuje se da uređaj postavite vodoravno na ovo postolje, - Dimenzije nosača 120mm x 107mm x 26mm.

- Ovaj mini stoni držač za tablete pruža bezbednost i sigurnost za vaše pametne telefone i tablete, - Pametan izbor za postavljanje mobilnog uređaja u portretni ili pejzažni režim, pružajući rukama odmor kad uživate u video zapisima, čitanju ili gledanju filma, - Od 15 ° do 100 °, možete se prilagoditi željenom uglu i gledati video zapise u ugodnijem položaju, jednostavnom za upotrebu, - Ovo postolje za tablete nema otvor za punjenje, - Kada radite sa većim tabletom, kao što je iPad Pro 11 `, preporučuje se da uređaj postavite vodoravno na ovo postolje, - Dimenzije nosača 120mm x 107mm x 26mm.

Džepna knjiga, 1958. Biblioteka novih domaćih pisaca Nada. Prva knjiga proslavljenog reditelja i odličnog pisca. Ilustracije Momo Kapor. Dobro očuvana, zapisan broj na uvodnoj strani. Prva knjiga Bore Dršakovića, zbirka pripovedaka `Baloni iz moje ulice`, zanimljiva je iz nekoliko razloga. Ona je celovita u pravom smislu reči: i po sadržini, i po tematici, i po metodu. Čitava Draškovićeva zbirka je u postavljanju problema iz života savremenog čoveka, čoveka koji se vratio iz rata pre svega; njegovih radosti i tuga, jednostavne i tople ljubavi, ili apatije gradskog života, sve do maštanja i svetlih trenutaka. Podsećanja na rat, stalni su lajtmotiv Draškovićev, ali je on prevladan optimističkom notom mirnog života, traženjem smisla i vedrine u naizgled običnim događajima. Sve su to motivi iz savremenog života koji nemaju u sebi nešto izuzetno i neobično, ali se tokom razvijanja zanimljive fabule pretvaraju u potresne ljudske drame. Osobina ovih proza je i njihov savremen, ali neisforsiran metod, koji iznosi kompleksne, značajne i aktuelne umetničke sadržaje. Boro Drašković (Beograd, Kraljevina Jugoslavija, 29. maj 1935) srpski je režiser i scenarista i profesor univerziteta. Biografija Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost, u klasi profesora Huga Klajna. Do 1959. godine radio je kao novinar u sarajevskom `Oslobođenju`. Zatim prelazi u sarajevsko Narodno pozorište, da režira pozorišne predstave. Postaje 1965. godine stalni reditelj u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. U Novom Sadu od 1976. godine je profesor režije na tamošnjoj Akademiji umetnosti. Šef je Katedre za režiju i izvodi multimedijalnu nastavu glume i režije.[1] Kao profesor na mnogim univerzitetima (SAD, Indija, Kuvajt, Irak, Mađarska, Norveška…), jedan od retkih reditelja koji su se, sa podjednakim uspehom bavili raznim medijima (radijom, televizijom, filmom), autor više knjiga o glumi i režiji (Promena, Lavirint, Ogledalo, Paradoks o reditelju, Kralj majmuna…). U pozorištu je tumačio najznačajnija dela, u širokom luku od Eshila do Beketa, uz Šekspira, Molijera, Čehova, i naše klasike Domanovića, Petra Kočića, Danila Kiša... Objavio je knjigu-putopis Pogled prolaznika. Piše kratke priče, scenarija, radio-drame i drame. Bora Drašković je nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada gradova Beograda, Sarajeva, Novog Sada, pečata grada Orlean, Nagrade filmskih gledalaca (Moskva), Sterijine nagrade za teatrologiju, Statuete Joakim Vujić 2011. godine.[2] Draškoviću je pripala i nagrada mediteranskih filmskih festivala za mir i toleranciju (Jerusalim), Nagrada Ekrani Ljubavi za najbolji umetnički doprinos (Verona), Nagrada za životno delo Univerziteta u Novom Sadu, Nagrada Udruženja filmskih radnika Srbije za životno delo, odnosno za sveukupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji... Bio je i laureat Tiveriopoljske filmske alijanse na Asterfestu.[3] Supruga Maja Drašković (scenarista, kostimograf, scenograf), stalni mu je saradnik u svim projektima i medijima.[4] Mislim da je iz mnogo razloga današnji svet veoma teško mesto za život. Toliko različitih energija je stalno u sukobu. Čoveku je veoma teško da izabere pravi put i njemu ostane dosledan. Svega je previše na svetu, a čoveku neprestano nedostaje baš ono najvažnije - ljubav, hleb, vino, spokojstvo, posao, nepogrešiv pogled u budućnost... Iskustva kroz koja smo prolazili omogućavaju nam da ako ništa drugo, shvatimo šta bi trebalo da činimo. I ako nam se pruži prilika sigurno nećemo pogrešiti u izboru. Mislim da smo za to zreli. — Boro Drašković On je član i počasni doktor Evropske Filmske Akademije ESRA, kao i član Srpskog PEN centra.[5] Dela Filmovi Godina Naziv 1969. Horoskop 1971. Nokaut 1979. Usijanje 1985. Život je lep 1994. Vukovar - jedna priča Dokumentarni filmovi i TV drame Promena Peta kolona Žena Žad Nešto sasvim lično Prizori iz Kine 1,2,3 Ježi Kavalerovič Haldor Laksnes Pohvala Islandu, 1973. Ubijanje kitova Paradoks o šahu, 1973. Prva žena dirigent Nedelja popodne na Grenlandu, 1973. Kuhinja, 1976. Moderni izraz u umjetnosti Čudo iz Bruklina, Film o filmu: Seobe Sasvim lično Knjige Promena Ogledalo Lavirint[6] Paradoks o reditelju Kralj majmuna, Prometej - Novi Sad, 1996. Pogled prolaznika, Prometej - Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-515-0019-3.. Ravnoteža, Književna opština Vršac. 2007. ISBN 978-86-7497-128-4.. Драма редитеља Филм о филму, Прометеј - Нови Сад. 2010. ISBN 978-86-515-0551-8.. Krug maslinom, Pozorišni muzej Vojvodine. . Нови Сад. 2011. ISBN 978-86-85123-55-9.. Rečnik profesije, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac. 2012. ISBN 978-86-909821-7-2.. [7]