Александар Васић/Дејан Глигоријевић/Лазар Бошковић/Ненад Опалић/Јасминко Степић: АКО ДОЂУ НАШИ Избор текстова ИНДЕКСОВОГ РАДИО-ПОЗОРИШТА Издавач: ДАНГА, Београд, 1990.год. Меки повез, 181 страна, латиница. Врло пристојно очувано. Смешно, смешно, е па шта је- ако је смешно није... Садржај: Love storry na naš način Rado ide Srbin u vojnike Sabirni centar (remake) Kratka istorija Ka Pe Jota Opštinski neprijatelj Dedinjastija Tko to tamo pjeva Šit nedelje Duša ište keksilište Бренд „Индекс“ на медијској сцени Србије постоји више од 35 година и означава више сличних, а ипак довољно различитих пројеката: „Индекс 202“, „Индексово радио позориште“, „Индексово позориште“, Универзитетски радио „Индекс“, Радио Индекс, „Индексовци“, a од 2007. постоји и „Индексово позориштанце“. Данашњим наследницима некадашњег „Индекса“ се сматрају: „Индексовци“ који се од 2004. године емитују на ТВ Пинк, сам Драгољуб Љубичић Мићко, који је наставио сатиричарску каријеру након што се 2003. године одвојио од групе, или новоосновано „Индексово позориштанце“, које је до сада објавило три ЦД-а: „Желите ли да постанете премијер?“ (2007, пародија на парламентарне изборе и избор Владе те године), „Афера Ложач“ (2007, новогодишње издање) и „Владовизија“ (2007, музичка пародија на „Евровизију“, са политичарима као певачима). Од 27. октобра 2008. Индексово позориштанце је преименовано у Индексово радио позориште, а њихово ТВ издање звано „Рационални дневник“ емитовало се крајем 2008. на ТВ Пинк. Ново Индексово радио позориште имало је редовни дневни шоу радним данима на Радио Индексу, а произвело је и новогодишњу емисију за ТВ „Фокс“. Садржај Настанак Студентски радио програм `Индекс 202` почео је као једносатна дневна емисија на станици „Београд 202` 1. октобра 1971. године. Многа данас позната имена српског новинарства, књижевности и уметности прошла су кроз редакцију „Индекса 202`, као сарадници, редактори или уредници. Од 1978. `Индексово радио позориште` емитује се као једносатна радио комедија, а правили су га сами чланови редакције „Индекса 202`. Касније им се прикључују Љуба Нинковић, Ненад Радуловић (Неша Лептир), Драгана Марковић, Слободан Бићанин - Бићко и Бранислав Петрушевић - Петрући. Уредник „Индексовог радио позоришта“ и најзаступљенији аутор, у то доба, био је Драгомир Булић, а један од битнијих аутора и глумаца - Звонимир Шимунец. Из тог времена остала је запамћена емисија „Џумбурике“, као и перформанс Неше Лептира „Сторија о Баба Вишњи“. Прекретницу у раду „Индекса 202` представља 1982. година, када на чело редакције долази Радоман Кањевац, а из ње одлазе многа стара имена, док на њихова, редакторска (уредничка) места, долазе Југослав Ћосић, Петар Лазић и Саша Д. Ковачевић. Емисију за средњошколце раде, у то време млађахни, Војислав Жанетић и Ненад Цекић. „Индексово радио позориште“, малтене преко ноћи је избило у врх популарности емисијом Саше Д. Ковачевића „Компликовани пренос“ из 1983. године. Уредник „Индексовог радио позоришта у то време била је Верица Лазовић. Захваљујући успеху „Компликованог преноса“, у коме су се први пут чула „горућа“ политичка питања, као и имитације типичних представника братских народа и народности - аутори почињу да се баве искључиво „врућим“ темама, којима се (осим омладинских и студентских медија) у то време нико није бавио. Од емитованих емисија, највећу популарност имали су „Бој на Косову“ (Душко Радуловић), „Вело мисто“ (Војислав Жанетић), „Кварљиво лето 84.` (Југослав Ћосић) „Поздрави, жеље и све по списку“ (Петар Лазић), „Случај Багрокомерц“ (Саша Д. Ковачевић), као и „Снежана и осам патуљака“ (Војислав Жанетић). Друга прекретница у историји „Индекса 202` и „Индексовог радио позоришта“ десила се у мају 1984. када се по први пут јавила једина табу тема, коју „индексовци“ до тада нису дирали: реч је `покојном председнику, који је и даље био жив у срцима многих“. Прво је за Ускрс (који је пао на 4. мај - дан Титове смрти), емитована емисија „Индексовог радио позоришта“ „Исус се враћа кући“ (аутори су били Југослав Ћосић, Петар Лазић и Војислав Жанетић). Тада се први пут у етру ондашње СФРЈ чула имитација Ј. Б. Тита (који на крају емисије васкрне и силази у своје братске народе, да их развађа). Исте године је објављена прва у низу књига са текстовима за „Индексово радио позориште“ - „Кварљиво лето 84`, добијен је први Оскар популарности (у редакцији је настала невиђена свађа око тога да ли наступати на таквом месту са разним естрадним ликовима), добијен је први „Велики гран при“ на Фестивалу ЈРТ у Охриду, први пут се редакција појавила на насловним странама и дуплерицама, како таблоида, тако и тзв. озбиљних новина, први пут су репортери из света доши да интервјуишу чланове редакције, као пример „медијског чуда које се дешава у социјалистичкој Југославији“. У то време, први пут је обављено јавно снимање у „Сава центру“, али се група бави и другим сличним активностима. Друга половина осамдесетих На место уредника, уместо Радомана Кањевца долази Ненад Цекић, на место уредника „Индексовог радио позоришта“ Петар Лазић, уместо једног броја старијих и искуснијих новинара и редактора, све већи број дневних емисија „Индекса 202` преузимају Александар Васић, Срђан Кусовац, Зоран Љубичић (писали су и текстове за „Индексово радио позориште`). Са места тон мајстора, који је радио скоро од самих почетака „Индексовог радио позоришта“, одлази чувени Миле Пиле Милетић, а на његово место долази Владимир Влада Петровић. Усталила се и глумачка екипа „Индексовог радио позоришта“ у саставу: Драгољуб С. Љубичић Мићко, Бранислав Петрушевић - Петрући, Слободан Бићанин - Бићко, Драгана Кауцки (раније Марковић), Зоран Миловановић Суљо, Срђан Пешић и Бојан Бановић. У априлу 1986. уредник „Позоришта“ постаје Зоран Љубичић. Екипи текстописаца се придружују Ненад Опалић (аутор текста о Чернобиљу) и Н. Марковић, док се у екипу враћа Југослав Ћосић. Чест гост постаје и Бора Ђорђевић, снимајући најчешће сонгове за емисије. Екипу глумаца „обогаћују“ Неша Радуловић (повратак након одслужене војске) и Горан Стојићевић Карамела. У „Индексовом радио позоришту“ најчешћа форма су пародије на тада популарне ТВ серије и филмове. У томе се посебно истицао Југослав Ћосић са серијалима од по неколико епизода „СИВ и дом“ (и пар година касније „Дом здравља Шварцвалд`). „Индексово радио позориште“ полако постаје култна радио емисија у тадашњој Југославији, иако је могла да се чује само са предајника „Београда 202` на Авали, који је бацао сигнал на 50 до 100 km око Београда. Таквој популарности су значајно допринела јавна извођења емисија у „Сава центру“ (`СИВ и дом“, Југослав Ћосић, 1986) и позоришту „Душко Радовић“ (`Знање имање“, Срђан Кусовац, 1986). Такође, у том периоду се десио и први значајнији телевизијски пројекат, и то на ТВ Сарајево (фебруар-март 1987). У питању је била музичка емисија “Мит Мјесеца“ чији је уредник и режисер, Ибро Гановић, успешно пародирао ТВ емисију “Кино Око“, креирајући рубрику “Рок ухо“ специјално намењену Индексовом Радио Позоришту. Уместо филмских критичара из “Кино Ока“, у “Рок уху“ су глумци Индексовог Радио Позоришта, према текстовима Срђана Кусовца и Зорана Љубичића, пародирали стварне музичке критичаре и рокере, који су наступили у претходним емисијама “Мита мјесеца“. Након тога је организовано и јавно извођење „СИВог дома“ у препуној малој дворани „Скендерије“. Уследила су и гостовања по позориштима . Током 1986. „Индексово радио позориште“ добија прву награду у забавно-хумористичкој категорији на фестивалу радија Југославије, а крајем године и први „Оскар популарности“. Средином 1987. „Позориште“ напуштају Срђан Кусовац, Ненад Опалић и Зоран Љубичић. Септембра 1987. на место (овај пут „доживотног`) уредника „Индексовог радио позоришта“, враћа се Петар Лазић. „Индексово радио позориште“ опет прави заокрет ка „врућим“ темама и „недодирљивим“ ликовима. Једна од последица таквог заокрета је и то да је после Осме седнице, тадашњи главни уредник „Београда 202` скинуо 12 узастопних емисија (већ написаних, снимљених и монтираних), најчешће због помињања Слободана Милошевића. Да апсурд буде већи, текстови из неких од забрањених емисија искоришћени су у новогодишњем ТВ програму за дочек 1988. На Првом програму тадашње Телевизије Београд емитована је пародија на „ТВ дневник“ коју су написали Петар Лазић и Југослав Ћосић. Домаћин је био Омер Карабег, а спикери и водитељи били су глумци „Индексовог радио позоришта“. У истој новогодишњој ноћи, на Другом програму ТВ Београд, емитована је емисија из студија ТВ Сарајево, коју су заједно направили „Индексово радио позориште“ (Београд), „Топ листа надреалиста“ (Сарајево) и „Злочести дјечаци“ (Загреб), на текстове Петра Лазића и Нелета Карајлића. Из потребе да се направи нешто што ће коначно моћи да се емитује и на таласима „Београда 202`, а да буде на нивоу дотадашњег угледа „Индексовог радио позоришта“, Петар Лазић је дао огласе у новинама: „Јефтино продајем папагаја с грешком“, „Продајем оригинал стране парфеме, паковане у канистерима“ и „Потребни младићи и девојке за снимање уметничког филма, са животињама“. Људи су се јављали на те огласе, те су тако настала 4 наставка антологијске емисије „Назови О ради огласа“. У прве две емисије „папагаја с грешком“ и „стране парфеме“ „продавали“ су Драгољуб С. Љубичић - Мићко и Слободан Бићанин - Бићко. У друге две емисије, кастинг за улоге у „уметничком филму са животињама“ обављали су Неша Лептир и Мићко. Од прве две емисије направљена је једна од 45 минута, која је добила неколико награда на разним фестивалима, док су траке са друге две емисије, после само једног емитовања заувек „нестале“ у катакомбама Радио Београда. За време снимања емисије „Назови О ради огласа“, док је објашњавао слушатељки како ће у филму имати сцену секса са питоном, Ненаду Радуловићу је синула идеја о пројекту „Слободан Ђорђевић - Питон“, у оквиру кога је снимио пародију на народњаке, две емисије „Индексовог радио позоришта“ и одржао већи број наступа. Трећа заједничка књига текстова за „Индексово радио позориште“ објављена је 1988. под називом „Чекајући химну“. „Индексово радио позориште“ се током 1990. паралелно емитује и на „Двестадвојци“, али и на `Деведесетдвојци“, у виду краћих форми. Приближно у то време је објављена и серија од 6 књига текстова „Индексовог радио позоришта“. Деведесете У складу са трендом распада државе, крајем осамдесетих и почетком деведестих полако почиње и да се раздваја бренд звани „Индекс“ на неколико делова. Најпре се, као посебан пројекат, одвајају сценски наступи, тако што под фирмом `Индексово позориште`, једном годишње, један или два аутора и већи део глумачке екипе креирају позоришну представу, која после премијере у „Дворани Дома синдиката“ крене на турнеју по Србији, Југославији и остатку света. За то време на „Београду 202`, ауторска радијска екипа „Индексовог радио позоришта“, који су чинили Петар Лазић (уредник и сценариста) и Лазар Бошковић (реализатор и сценариста), писала је текстове (појединачно или заједно) за око 70% радијских премијера. Остале текстове писали су Александар Васић и Војислав Жанетић. Као аутори, у том периоду, спорадично су се појављивали и Дејан Глигоријевић, Драгомир Булић и Бора Ђорђевић. Тон мајстори су били Срђан Стојиљковић и Горан Ивановић. Текстове за сценске наступе „Индексовог позоришта“ писали су Југослав Ћосић, Саша Д. Ковачевић, Војислав Жанетић и Драгољуб С. Љубичић - Мићко. Основну глумачку екипу чинили су Драгољуб С. Љубичић, Бранислав Петрушевић, Слободан Бићанин и Ранко Горановић. Снимањем представа настала су и видео издања: „Не остављајте ме самог док химна свира“, „Свет или ништа“, „Источно од Рајха“, „Брат и мир“, „Тамо далеко је сунце“... Током деведесетих „Индексово радио позориште“ освојило је још пет „Оскара популарности“ Радио ТВ ревије за најслушанију радијску емисију. Петар Лазић, Лазар Бошковић и Војислав Жанетић добили су 1992. „Годишње награде Радио Београда за најбољу емисију“, а Петар Лазић и „Годишњу награду за укупно стваралаштво на програмима Радио Београда“, као и „Награду критике Удружених радио станица Србије“. За новогодишњи програм ТВ Политика 1993. Лазар Бошковић и Војислав Жанетић написали су емисију „Ноћ ТВ Боликита“. Емисије „Индексовог радио позоришта“ које се памте из времена самог краја осамдесетих и прве половине деведесетих су: „Црвенкапа“ (последње појављивање пред микрофоном Ненада Радуловића), „Вас да бије нико не сме код Теразијске чесме“ (прво „гласовно“ појављивање Слободана Милошевића) и серијал „Несаломиви“ аутора Петра Лазића; „Дедињастија“ и „Потписани“ аутора Лазара Бошковића; затим заједнички текстови Петра Лазића и Лазара Бошковића: `1001 мрак Слоборезаде“, „Маратонце прчи почасни друг“, „Одбрана и заштита и последњи дани“, „Ко то тамо Женева“, „Дан и ноћ ђенерала“, „Индексово шодер посело“ (са Бором Ђорђевићем); као и текстови Александра Васића „Љубав на сеоски начин“ и Војислава Жанетића „Сахрањивање Југославије“. Средином деведесетих су издате још две књиге текстова - „И забрана дела“ Лазара Бошковића (1995) и „Године заплета“ Петра Лазића (1997) Последња емисија „Индексовог радио позоришта“ на „Београду 202` емитована је маја 1996. јер је руководство РТС-а и „Двестадвојке“ закључило да „више нема програмских потреба за таквом емисијом“. Део екипе угашеног „Индексовог радио позоришта“ правио је у време грађанских и студентских протеста 1996-97. култни сатирични лист „Наша крмача“. У време НАТО бомбардовања 1999. део екипе „Индексовог позоришта“ креирао је популарне сонгове „Ја сам ја“, „Ел Кондор пада“ и „Они су они“, користећи назив „Индексово ПВОзориште“. Последњи пут заједно, распад, и нови брендови За новогодишњи програм РТС-а 2002. „Индексово позориште“ направило је „Специјалну емисију“, по сценарију Војислава Жанетића и Драгољуба С. Љубичића, а у којој Мићко и Петрући, по први пут, имитирају Војислава Коштуницу и Зорана Ђинђића. И за следећу Нову годину, иста екипа „Индексовог позоришта“ је креирала шоу-програм за РТС. 2003. године долази до разлаза међу ауторима и глумцима „Индексовог позоришта“. Љубичић и Жанетић одлучују да се више не баве тим пројектом, док Бранислав Петрушевић - Петрући, Слободан Бићанин - Бићко и нови члан Марко Стојановић формирају нову позоришну групу „Индексовци“. Под том фирмом реализоване су представе „Избори јер сте ви то тражили“, „Анкетни обор“ и „У кући великог блата“, као и неколико других медијских наступа у емисији „Гранд шоу“ (што је и био један од разлога разлаза). Почетком 2007. у оквиру емисије „Времеплов“ на Радио Индексу, репризиране су најбоље епизоде „Индексовог радио позоришта“, недељом у 13.00 и у један после поноћи. Сатиричарски дух „Индекса“ данас наставља нова генерација сарадника Радио Индекса. Екипа у саставу Урош Богдановић, Бранко Топаловић, Александар Поповић и Милан Илић створила је нови бренд `Индексово позориштанце`. У току изборне кампање за јануарске изборе 2007. године, креирали су серијал „Желите ли да постанете премијер?`, који је изазвао велику пажњу и код слушалаца и код политичара, а издат је и као ЦД издање. Крајем 2007. појавио се и ЦД „Афера Ложач“, као новогодишњи избор најбољих епизода. Средином 2008. на ЦД-у је објављена „Владовизија“, пародија на „Евровизију“ са распеваним политичарима. „Индексово позориштанце“ се емитовало радним данима на Радио Индексу у 07.30, 10.30, 14.30 и 19.30. Од 27. октобра 2008. „Индексово позориштанце“ добија старо, препознатљиво име „Индексово радио позориште“, а иста екипа људи је водила дневни полусатирични програм „Гриндекс“ и креирала новогодишњу емисију за ТВ Фокс. Данашње активности пређашњих чланова групе Војислав Жанетић - колумниста, политички коментатор, сувласник агенције `B.C.A. Mosaic` Југослав Ћосић - ТВ водитељ, власник агенције `Key Connection Media` Драгољуб С. Љубичић - кантаутор, глумац, сувласник агенције „Тим талената“ Слободан Бићанин - глумац - још увек у „Индексовцима“ Ранко Горановић - глумац у „Курсаџијама“ Горан Стојићевић Карамела - имитатор естрадних личности Ненад Цекић - професор етике Александар Васић - новинар Саша Д. Ковачевић - уредник на Радио Београду Владимир Петровић - власник „Рекламне агенције“ Лазар Бошковић - власник агенције „АгитПРОП“ Душан Радуловић - главни уредник Првог програма Радио Београда Радоман Кањевац - књижевник Зоран Љубичић - програм менаџер у европском тиму Hewlett Packard-а Срђан Кусовац - саветник председника Владе Црне Горе Звонимир Шимунец - власник Радија „Спорт ФМ“ Горан Ивановић - техничка подршка `Canon`, Нови Зеланд Јелена Ђорђевић Поповић - новинарка, уредница и репортерка РТС-а, гласовна глумица, уметница

Tim inženjera iz Niša efikasno i povoljno radi projekte i tehnicke izveštaje potrebne za legalizaciju objekata. Kontakt: 0604356655 Vladimir

STA UCITI RADITI

Radim riljanje baste , redjanje drva ubacivanje peleta, cistim supe tavane i sl… 063 737 1580 poziv ili viber

Klinika Jugoslavija, Jugoslav Ćosić Danga Beograd 1990 , izbor tekstova INDEXOVOG RADIO POZORIŠTA ,radio drame , mek povez,latinica,182 strane, veoma dobro očuvana knjiga drame iz sadržaja : Cankarjev dom za vešanje Variola vara Dom zdravlja Švarcvald Siv i dom Kino uho Kosovo danas Davitelji protiv davitelja Marks se vraća an zemlju Heppy new year madam Hadži Nikolajević Tri praseta

Šta imaju zajedničko MD Audio Wizard, Aleksandar Eraković (grupa Vampiri), Marko Trbović Minstrel i Radio Dedal? Studio koji je projektovao Mr Blažo Guzina. Projektovanje, konsalting i revizije projekata iz oblasti zvučne izolacije i unutrašnje akustičke obrade (prostorne akustike) radio i TV studija i tehničkih režija za snimanje i emitovanje govora, muzike, drama, reklama ... Tel. 011 2136735 e-mail: [email protected] www.blazoguzina.yolasite.com/

Odlicno ocuvana knjiga bez pisanja, posvete i slicno. Dobro jutro deco Narodna knjiga, 2003. 140 strana, tvrde korice, 14,5 x 20,5 cm. Zbirka kratkih priča za decu, koje su emitovane u istoimenoj radio emisiji Prvog programa Radio Beograda. Autori priča: Dejan Aleksić, Vladimir Andrić, Vesna Aleksić, Svetlana Pešić, Anđelko Erdeljan, Dušan Mijailović Adski, Olivera Jelkić, Mirjana Božin, Ivan Kolarić, Tatjana Pejić... Knjiga je potpuno nova, nekorišćena.

Frefentni regulator . 0.55 kw. Malo radio. 85e 0638938675

Emigracija,Zarko Radakovic,Radio B92 1997,130 strana,nova 91

Kardioidni mikrofon velike membrane namenjen radio stanicama ili profesionalnim studijima.

STARI KATALOG -TAYA RP-709 DA SOLID STATE PORTABLE RADIO PHONOGRAPH

Trag zmajeve šape,Antonije Žalica,Radio B92 1995,173 strane,nova 113

S Titom o Titu,posveta,Radio Beograd 1978,ocena 5 51

Dosje-Timoti Garton Es.Izdavac Radio B92.Mek povez,230 str.Dobro ocuvana.

Fizički radnik bi radio utovare, istovare, građevinske poslove i drugu fizikaliju. 0652390401

Novčanica 1 perper suvenir Idejno resenje je radio cuveni Uzucki slikar Rade Vergovic

– instaliranje kupatila(cevima), demontaža i rekonstreukcja kupatila – mašinsko otpušavanja kanalizacje sajlom Moma 065 61 11 500 064 14 37 740 063 62 57 27 Cena: Kontakt: Moma 0641437740 Kragujevac E-mail: [email protected]

SLEPI PUTNIK - Dušan Gojkov Beograd 1994 145 str 1965. Rođen u Beogradu. 1970-1976. Voditelj emisije «Dobro jutro, deco» Dečijeg programa Radio Beograda. 1976-1983. Glumac u pozorištima KPGT, Ateljeu 212, Narodnom pozorištu – Beograd, na Televiziji Beograd, kao i u nekoliko filmova. Asistent reditelja u Dramskom programu Radio Beograda.Svira klavir, kontrabas i bas gitaru u nekoliko džez sastava.Komponuje muziku za nekoliko pozorišnih predstava. 1983. Odslužio vojni rok. 1984. Lutajući reporter Radio Beograda, voditelj jutarnjeg programa Programa 202, potom urednik jutarnjeg programa.Upisao klasičnu arheologiju i kulturnu antropologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 1985. Obnavlja Beogradsko čitalište (osn. 1848.) – neformalni prostor za književne večeri, izložbe, kamerne koncerte, pozorišne predstave. Jedan od prvih urednika obnovljenih Novina beogradskog čitališta.Tokom jesenjeg semestra u Istraživačkoj stanici Petnica predaje sintetičku arheologiju i antropologiju istorije. Učestvuje u organizaciji i realizaciji međunarodnog studentskog simpozijuma Anarheologija. 1986 – 1987. Živi u Londonu, šalje priloge za Radio Beograd, piše svoju prvu knjigu «Džez roman» i radi kao kuvar u francuskim restoranima. 1987-1989. Kao dopisnik, specijalni izveštač ili reporter Radio Beograda i beogradskog dnevnog lista «Politika» piše reportaže i izveštava iz čitave Evrope, Mediterana, sa Bliskog i Dalekog Istoka, iz Afrike, bivšeg Sovjetskog Saveza, Azije, Sjedinjenih Država. Skoro čitave dve godine ne vraća se u svoju zemlju.Takođe, iz inostranstva piše za jugoslovenske listove NIN, Vreme, vršačku Košavu, Borbu, Književne novine, Književnu reč, Reč... 1990. Nakon izbijanja prvih međunacionalnih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije prelazi u YUTEL. 1991. Odlazi iz zemlje: Grčka, Nemačka, Austrija, Švajcarska, Belgija, Velika Britanija i Sjedinjene Države. U privremenoj emigraciji piše svoj prvi roman Slepi putnik. Radi kao kuvar po francuskim restoranima. U Sjedinjenim Državama radi kao lektor i urednik u izdavačkoj kući GLG – Chicago. 1992. Krajem godine, vraća se u zemlju, kratko radi u redakciji dokumentarnog programa Radio Beograda, sve dok nije otpušten zbog antiratnog komentara. 1993. Prelazi u tada opozicioni Radio B92, gde radi kao urednik Svetskog informacionog servisa Odraz B, urednik Književne redakcije i književni kritičar.Osniva Književni klub Jazzbina, u kojem za deset meseci predstavlja više od četiri stotine najrelevantnijih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije. Objavljuje svoju prvu knjigu kratkih priča Grand hotel, koja izlazi u četiri izdanja. 1994. Objavljuje svoj prvi roman Slepi putnik, koji ulazi u uži izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman. Pridružuje se mirovnoj misiji UN na granici Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine. 1995-1997. Nakon odsluženog roka, vraća se u Beograd, i počinje da radi kao urednik Dramskog programa radio stanice Politika i, nešto docnije, urednik u Dokumentarnom programu Televizije Politika. Za to vreme napisao i režirao nešto više od pedeset sopstvenih, originalnih drama i radiofonskih eseja. Za radio dramatizovao i režirao nešto manje od dve stotine proznih i poetskih dela domaćih i stranih autora. 1997-1999. Za televiziju pripremio i režirao tridesetak kratkih dokumentarnih filmova u seriji »Politika govori« kojom je Kuća želela da obeleži svoju nastupajuću stotu godišnjicu. Takođe, kao reditelj i scenarista snimio desetak epizoda dokumentarne serije »Sećanja« o starom Beogradu. Objavljuje drugi roman Opšta mesta (nagrada LAZA K. LAZAREVIĆ), zbirku radiofonskih eseja Evropa pleše u dva izdanja (nagrada KRITIKE), potom zbirke dokumentarno – dramskih radiofonskih eseja Fotografije glasova i Utuljena baština, te izabrane eseje Une nuit (un jour) d`une vie, i roman Passager clandestine (nagrade CENTRE NATIONAL DU LIVRE i CENTRE RÉGIONAL DES LETTRES MIDI-PYRÉNÉES). 1999. Pred kraj NATO bombardovanja, zajedno sa većom grupom novinara otpušten iz Radio Televizije »Politika«. 1999-2005. Prelazi u slobodne umetnike. Završava roman Album fotografija, objavljuje ga 2003. Trenutno živi u Beogradu, radi kao Programme Manager BITEF Art Centra. BIBLIOGRAFIJA: Grand Hotel, kratke priče, bibliofilsko izdanje 1993, dva izdanja 1994; Slepi putnik, roman, tri izdanja 1994; Evropa pleše, radiofonski eseji, 1995, 1996; Fotografije glasova i Utuljena baština, dokumentarno-dramski radiofonski eseji, 1997; Une nuit (un jour) d`une vie, izabrani eseji, 1997; Passager clandestine, roman, 1998; Opšta mesta – jedan paraliterarni herbarijum, roman, 1998. Album fotografija 1991 – 1993., roman, 2003. K.D.S.3.1.

Najbolji tekstovi Indeksovog radio pozorišta Samostalno autorsko izdanje Broj strana: 229 Pismo: latinica Povez: mek

Radio Televizija Vojvodine, pečatirana,druga čista, odlično stanje, 196str., meki povez,25m, š r27,f26

trazim posao imam 20 godina zavrsio sam gradjevisku keramicar radio sam malo kao tesar i zidar

NAZIV: JEZIČKI PRIRUČNIK AUTOR: GRUPA AUTORA IZDAVAČ: RADIO-TELEVIZIJA BEOGRAD GODINA: 1991. POVEZ: TVRD (KB:80R)

U Beogradu sam završio Ekonomski fakultet (2002. god.) Radio sam u građevinskim firmama GP Mostogradnja i Neimar inženjering. Preko šest godina radio sam u Rusiji (Moskva, Jekaterinburg i Ufa) Radio sam sledeće poslove: razvrstavanje troškova po vrstama i objektima na koje se odnose kontrola aktova izvršenih radova koje nam ispostavljaju podizvođači i izrada dokumenta KS-6 za svakog podizvođača evidencija svih računa za plaćanje, njihova provera i blagovremeno slanje na plaćanje pravovremena izrada izveštaja o troškovima i njihovo slanje generalnom direktoru obračun ličnih dohodaka vođeje blagajne povremeno sam obavljao posao nabavljača na gradilištu brojni drugi operativni poslovi (migracioni poslovi, traženje stanova za radnike koji dolaze iz Srbije, popisi na gradilištima i dr.) Dosta dobro govorim (i pišem) ruski jezik. Ne pijem ne pušim, u svakom poslu trudim se da budem disciplinovan i precizan. Spreman sam da radim i posvetim se poslu. Ukazanu šansu sigurno ću iskorirstiti. Kontakt: [email protected], 064/198 99 38

17.09.1995.god. tačno u podne krenuo je sa radom Radio Caričin Grad Lebane.Tadašnji i sadašnji Direktor i osnovač Srdjan Živković vodio se idejom nezavisnog novinarstva i izveštavanja. Nekoliko godina kasnije, tačnije 08.11.2000. godine, radio caričin grad širi svoju osnovnu delatnost i sa radom kreće TV Caričin Grad koja svoj program emituje na 7 VHF kanalu. I dalje vlada nezavisnost i slobodna uredjivačka politika.I danas posle 12 godina rada TV Caričin Grad se prati na 50 UHF kanalu, u kablovskoj mreži i preko pojedinih internet portala.

Knjiga je u odličnom stanju,potpuno nova. Izdavač:(Radio B92 Beograd,1997 god) Mek povez 150 str