61777) OČI U OČI SA POLITIČKOM KORUPCIJOM , Siniša Janković , Kapeja Beograd 2019 , Priča o radnoj grupi MUP-a za 24 sporne privatizacije i druge još spornije priče. Autentično kazivanje člana radne grupe. Autor knjige je inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je bio član Radne grupe MUP-a za sporne privatizacije. U knjizi je opisan njegov rad na predmetu Azotara Pančevo, kao i drugi slučajevi spornih privatizacija. Janković u knjizi govori o akterima političke korupcije, citira razgovore sa nadređenima, i policijske akcije koje je politka zaustavila. Siniša Janković je 31 godinu radio na poslovima suzbijanja kriminiliteta, a poslednjih deset godina karijere bio je šef Odseka za privredni kriminalitet u odelјenju Kriminalističke policije Policijske uprave Pančevo, u zvanju glavnog policijskog inspektora. Poslednje dve godine radnog veka bio je šef tima i član Radne grupe UKP za 24 sporne privatizacije. mek povez, format 14,5 x 21 cm , ćirilica, 304 strane

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jednostavno rečeno, čudnologija koristi naučne metode za proučavanje neobičnih aspekata svakodnevnog života. Svako poglavlje ove knjige otkriva skrivenu psihologiju koju sadrže razne oblasti našeg života, od obmane do odlučivanja, od sebičnosti do sujeverja. Na primer, tražili smo da automobil ne krene kad se upali zeleno svetlo i da se tako izmeri količina trubljenja koja je usledila; krišom smo analizirali tip ljudi koji na brzu kasu u samoposluzi dođe sa više od deset artikala u korpi; otkrili smo da je stopa samoubistava povezana sa količinom novokomponovane muzike na radio-stanicama s nacionalnom frekvencijom; i van svake sumnje dokazali smo da petak 13. škodi zdravlju. A što je najčudnije svi ovi neobični oblici ponašanja, verovanja i delovanja naučno su istraženi, potkrepljeni i objašnjeni. Originalan i pre svega ozbiljno zabavan, Vajzman će vam približiti nov, praktičan i domišljat pogled na svet. Čudnologija je čudesna knjiga - Observer

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nikola Tesla je jedan od najoriginalnijih mislilaca u istoriji ljudskog roda. Ne postoji nijedno područje tehničke civilizacije na kojem on nije radio kao preteča ili na kojem njegov rad nije ubrzao rad ostalih naučnika, pa se sa razlogom smatra stubom civilizacije. Biografi i obožavaoci Aristotela kažu da je civilizacija upravo onda počela kada se rodio ovaj veliki filozof. Nešto slično tome može se slobodno reći i za Teslu, jer je u savremenoj civilizaciji napravljen džinovski korak tek onda kada je Tesla dao rešenje problema obrtnog magnetnog polja i polifaznog sistema naizmeničnih struja i time omogućio prenos električne energije na velike daljine. Imajući u vidu da je knjiga Džona O’Nila do sada služila kao najviše citirana u spisku literature mnogim domaćim i stranim autorima, ona, bez svake sumnje, predstavlja “pravi traktat” za mnoge čitaoce koji vole i poštuju Teslu i njegovo istinsko delo.

RETKO U PONUDI Autor: Zvonimir Jakobovic Format: 20x12 cm. Broj strana: 131 Izdavač i godina izdanja: Zagreb 1988 Mek povez O knjizi: „Leksikon mjernih jedinica, u ovom obliku, namijenjen je širokom krugu čitatelja kako bi im pružio jezgrovitu i kratku informaciju o mjernim jedinicama i osnovnim mjeriteljskim pojmovima. Zato su ti pojmovi opisani kratko i jednostavno te, koliko je bilo moguće, na jednostavan način.Tako stoji u Predgovoru prvoga izdanja iz 1981. godine, koje se pojavilo u doba potpunoga prijelaza na Međunarodni sustav mjernih jedinica (SI), te napuštanja mnogih starih jedinica koje su potjecale iz CGS sustava, Tehničkoga sustava ili nisu pripadale nikakvome sustavu. Nakon višegodišnjega prijelaznog razdoblja taje 1981. godina bila zakonom predviđen trenutak nakon kojega su zakonite ostale samo jedinice SI, ograničena skupina iznimno dopuštenih jedinica te decimalni višekratnici i nižekratnici jedinica.U primjeni su ipak ostale još brojne teškoće: stare su se mjerne jedinice još spominjale u tadašnjoj literaturi, u laboratorijskim i radioničkim priručnicima i tablicama, u postojećim tehničkim normama, a osobito u navikama ljudi. Zato je prijelaz isključivo na jedinice SI potrajao još više od jednoga desetljeća, a u tome razdoblju izašla su još dva izdanja Leksikona (1988. i 1991.).U tom je razdoblju napuštanja starih mjernih jedinica i prijelaza na jedinice SI te, općenito, obuhvatnije primjene zakonitih mjernih jedinica, Leksikon mjernih jedinica imao vrlo važan utjecaj, osobito zbog mogućega brzog pronalaženja mjerne jedinice, jezgrovitoga definiranja i jasnoga navođenja zakonitosti ili nezakonitosti jedinice. Jakobović, Zvonimir, hrvatski fizičar i leksikograf (Brčko, BiH, 2. XI. 1937). U Zagrebu je na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu diplomirao eksperimentalnu fiziku, a doktorirao informacijske znanosti na Filozofskom fakultetu; od 1960. radio je na Farmaceutsko-biokemijskom fakultetu, a od 1975. u Leksikografskom zavodu Miroslav Krleža; na današnjem Zdravstvenom veleučilištu predavao je od 1969., te je bio višegodišnji pročelnik Katedre za fiziku. Bavio se zaštitom od zračenja, elektrokomunikacijama i mjeriteljstvom, bio je glavni urednik ili autor više leksikografskih i popularnoznanstvenih djela te udžbenika, među kojima su Uvod u radioamaterizam (7 izdanja, 1979–86), Leksikon mjernih jedinica (4 izdanja, 1981–2008), Ionizirajuće zračenje i čovjek (1991), Tehnički leksikon (2007), Leksikon mjernih veličina (2009). Bio je predsjednik Hrvatskoga radioamaterskoga saveza (1992–95), pokrenuo je časopis Radio HRS i bio mu glavni urednik (1992–2007). Dobitnik je Državne nagrade tehničke kulture Faust Vrančić za životno djelo (2007).

Dizajni Svrha Enterijer Tip Elektronski termometar za okruženje Boja proizvoda Srebrno Tip ekrana Digitalno Performanse Jedinice za merenje temperature °C Menadžment potrošnje Izvor napajanja Baterija Deklaracija Model Hama 186357 LCD termometar Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik REPRO MARKET DOO BEOGRAD Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (4) Hama 186357 LCD termometar 999 RSD MP cena (4) Thomson CP280 Radio Sat sa projektorom 3.499 RSD MP cena (7) Denver TR-61 Radio - Svetlo Drvo 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (6) SONY ICF-C1W Radio Budilnik 6.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.990 RSD (5) Blaupunkt CR12BK Radio sat sa meteo stanicom 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (5) Blaupunkt CR6SL Radio sat 3.999 RSD MP cena (1) Blaupunkt PP2.2BR radio sat 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (3) Blaupunkt CR6WH Radio sat 3.999 RSD MP cena (4) Blaupunkt CR12WH Radio sat sa meteo stanicom 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (1) Denver TR-51 radio aparat sivi 2.499 RSD MP cena (0) Hama DR200BT (173191) digitalni radio sivi 11.111 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (3) Moye MH-01 Aurora lamp with clock and WI-FI charrger 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (5) Blaupunkt PP12BK Portabl audio 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Blaupunkt CR7USB radio aparat sa satom 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Gembird (DAC-WPC-01) digitalni sat+alarm sa bezičnim punjenjem telefona crni 2.499 RSD MP cena (0) Panasonic RF-D15EG-K radio aparat sa satom 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Denver DAB-48WHITE radio 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (1) Blaupunkt PP5.2CR radio sat 4.899 RSD MP cena (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152B bežični digitalni stoni sat sa builnikom plavi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152D bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152LL bežični digitalni stoni sat sa builnikom ljubičasti 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP LR154LP bežični digitalni stoni sat sa builnikom rozi 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Lexon FLIP LR150D1 bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Energy Sistem Clip BT Sport Amber 16GB mp3 player žuti 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Energy System Clip bluetooth zeleni 8GB mp3 player 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Denver MPS-316R 16GB mp3 player crveni 4.999 RSD MP cena (0) Denver MPS-316B 16GB mp3 player crni 4.999 RSD MP cena (4) SONY ICD-PX240 4GB Diktafon 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Olympus DS-2600 digitalni diktafon 2GB 51.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD (0) Olympus WWS-883 digitalni diktafon 8GB 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Roadstar TTR-8634 gramofon sa radiom 9.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.899 RSD (0) Audio-Technica AT-LP2XGY gramofon sivi 33.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.990 RSD (0) Muse MT-103GD gramofon 16.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-105B gramofon 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (1) SAL RRT 12B gramofon drveni 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Camry (CR1149) braon gramofon 17.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.990 RSD (0) Denver VPL-230LW braon gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Denver VPL-230B crni gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) Denver TCL-212BT bluetooth Boombox plavi 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Blaupunkt BB7BK boombox crni 8.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.890 RSD (0) Blaupunkt BB14WH boombox beli 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (3) Blaupunkt BB5WH Boombox 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (5) Denver TCU-206 Boombox Crveni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Roadstar HRA1245 radio 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (0) Philips TAM4205/12 mikro linija 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Panasonic SC-UA30E-K bluetooth audio sistem 300W 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Sonos (ZVU02567) AMP pojačalo crni 125.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.990 RSD (0) Eden Trolley ED-1006 bežični karaoke zvučnik crni 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (1) Microlab TL20 crni PartyBox zvucnik 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Camry (CR1173) mikro linija 10W 12.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.490 RSD (0) Genius KM-8101 US bežična tastatura crna 4.599 RSD MP cena 20% (4) Xiaomi bluetooth zvučnik Mi Portable plavi 16W 20% 7.360 RSD 5.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) iDance Groove 220MK2 PartyBox zvučnik 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Vivax BS-700 bežični bluetooth zvučnik crni 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (3) S-BOX SP-4000 zvučnici 2.1 8W crni 4.999 RSD MP cena (2) Sonos Five bežični kućni zvucnik crni 96.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 86.990 RSD (0) Denver BPS-351 PartyBox zvučnik 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (7) Sony HT-SF150 soundbar 2.0 120W crni 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (9) LG SN4 soundbar 2.1 300W 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Sonos Sub subwoofer crni 133.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.990 RSD (1) Sony HTS40R.CEL soundbar 5.1 600W crni 55.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.990 RSD (0) New One PBX50 karaoke zvučnik 50W crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (2) LG S65Q soundbar 2.1 420W 38.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.990 RSD (0) KBSound (52605) audio komplet 2 zvucnika 2.5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) KBSound (52606) audio komplet 2 zvucnika 5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 39.998 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (1) Sonos (ZVU02584) RAY soundbar crni 47.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.990 RSD (0) Sonos (ZVU02586) ARC Dolby Atmos soundbar beli 152.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.990 RSD (0) Sonos (ZVU02568) ARC Dolby Atmos soundbar crni 152.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.990 RSD (3) Gembird SPK-BT-BAR400-01 bluetooth soundbar 2x5W crni 1.999 RSD MP cena (5) Redragon Janna GS815 soundbar 60W 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Xplore Pacha XP8800 250W PartyBox zvučnik crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Samsung HW-C450/EN soundbar 2.1 300W crni 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Denver BPS-352 PartyBox zvučnik 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Sony HT-A3000 Dolby Atmos soundbar crni 88.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 79.999 RSD Po porudžbini, rok isporuke 30 dana (0) Denver BPS-250 zvučnik 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Samsung HW-Q700C/EN soundbar 3.1.2 37W crni 59.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (0) Samsung HW-Q800C/EN soundbar 5.1 200W crni 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (2) New One PBX120 karaoke zvučnik 100W crni 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (1) S-BOX SP-4100 zvučnici 2.1 12W crni 6.599 RSD MP cena (0) Defender Warhead G-160 gejmerske slusalice crne 1.299 RSD MP cena (15) Razer DeathAdder Essential FRML (RZ01-02540100-R3M1) gejmerski optički miš 6400dpi crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Gembird (PP12-0.25M/B) mrežni kabl CAT5e 0.25m plavi 119 RSD MP cena (3) Redragon Pandora 2 H350 RGB gejmerske slušalice bele 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (4) SAMSUNG QE50LS01BAUXXH Smart QLED TV 50" The Serif 4K Ultra HD 115.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 103.999 RSD (1) Samsung QE65Q60CAUXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 131.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 118.599 RSD (0) Samsung The Frame QE75LS03BGUXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 266.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 239.899 RSD (0) Samsung QE55QN90CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 179.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 161.399 RSD (7) Samsung QE55Q80CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 144.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 129.999 RSD (0) Samsung QE43Q60CAUXXH Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (1) Samsung QE75Q70CATXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 193.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 174.499 RSD (1) Samsung QE50Q60CAUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 78.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 70.999 RSD (2) Hisense 65E7KQ PRO Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 111.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 100.299 RSD (0) Samsung The Serif QE50LS01BGUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 117.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 106.199 RSD 20% (1) Hisense 55E7KQ Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 73.598 RSD 58.878 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 52.990 RSD (0) Hisense 32A5KQ Smart TV 32" Full HD DVB-T2 QLED 33.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.599 RSD (1) Hisense 43E7KQ Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 51.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD 20% (8) TCL 55C805 Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 124.999 RSD 99.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD 20% (4) TCL 50C805 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 111.110 RSD 88.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 79.999 RSD (2) Hisense 40A5KQ Smart TV 40" Full HD DVB-T2 QLED 34.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.999 RSD (0) TCL 65C645 Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 92.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.990 RSD (0) TCL 50C645 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 62.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.990 RSD (0) Samsung QE65QN85CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 222.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 200.599 RSD (0) TCL 75C645 Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 143.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 128.999 RSD (0) Samsung QE75Q80CATXXH Smart TV 75" 8K Ultra HD DVB-T2 QLED 264.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 238.399 RSD (0) Samsung QE85Q80CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 409.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 368.699 RSD (0) Tesla Q75S939GUS Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 108.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 97.599 RSD (0) Tesla Q55S939GUS Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED Google TV 56.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.199 RSD (0) Vox 50VAQ750B Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 43.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) Samsung QE50QN90CATXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 156.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 140.599 RSD (0) Samsung QE50Q67CAUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Epson T965140 crno mastilo XL 21.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.199 RSD (11) Philips 55OLED807/12 Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 209.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 188.999 RSD (3) Samsung QE55S90CATXXH Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 199.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 179.799 RSD (0) LG 42LX3Q6LA Smart OLED Flex TV 42" 4K Ultra HD DVB-T2 327.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 294.499 RSD (4) LG OLED65B33LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 243.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 218.999 RSD (5) LG OLED48C31LA Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 172.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 154.990 RSD (1) Samsung QE65S95CATXXH Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 326.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 293.999 RSD (11) LG OLED65C31LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 254.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 228.999 RSD (0) LG OLED55G33LA Smart OLED evo G3 TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 265.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 238.799 RSD (5) LG OLED77G23LA Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 353.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 318.299 RSD (0) Philips 48OLED718/12 Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 Google TV 140.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 126.399 RSD 20% (1) Hisense 75A6K Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 20% 131.932 RSD 105.545 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 94.990 RSD (1) Hisense 70A6K Smart TV 70" 4K Ultra HD DVB-T2 111.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 99.990 RSD (1) 3G K316 2u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 3.999 RSD MP cena (1) Xiaomi Mi Selfie Stick Tripod 2u1 bluetooth tripod selfi štap crni 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Gigatech SM300 selfi štap roze 499 RSD MP cena (0) S-BOX PSM 201 auto držač za mobilni telefon 1.099 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo fullglass za samsung s22+ 1.299 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u carbon printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crvenoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u leather printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter pink boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50m 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm5 private 2.799 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 pro max 3.599 RSD MP cena (0) Samsung bežični punjač+UV sterilizator beli 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Plantronics auto punjač Micro USB 1.699 RSD MP cena (0) Celly SMARTFINDERBK beli tag uredaj za pracenje predmeta kompatibilan sa iOS Apple Find My sistemom 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Canyon H-20-05 (CNE-CHA20B05) kućni punjač 20W 5V 3A crni 1.299 RSD MP cena (0) Hama SporLight Steady 120 II sklopivo LED ring svetlo 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Hama SpotLight FoldUp 102 II sklopivo LED ring svetlo 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Hama (14168) bluetooth prijemnik za auto sa 3.5mm džekom 4.899 RSD MP cena (0) Samsung Slim S-pen (ef-of94p-cbe) zaštitna maska sa olovkom za telefon Samsung Fold 5 grafit 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Celly kabl za telefon Micro USB(muški) na USBA A(muški) 1m crni 749 RSD MP cena (0) 3G zaštitno staklo za telefon Xiaomi Note 10 699 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za HTC 530/630 599 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za telefon iPhone 12 Pro Max 249 RSD MP cena (0) Teracell Ultra Thin zaštitna maska za telefon Samsung A50 499 RSD MP cena (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-KWE) 4 tag uređaja za praćenje predmeta 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD 20% (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-BBE) crni tag uređaj za prećenje predmeta 20% 5.555 RSD 4.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Denver RLT-1201 LED ring svetlo 4.499 RSD MP cena (0) 3G Iglove zelene rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210747) crne rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210476) crne rukavice za touch screen telefone i tablete M 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210749) sive rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Sport (210752) sive rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly Clickring Ring svetlo 4.999 RSD MP cena (0) Celly Click Flash Selfi štap sa blicom 4.199 RSD MP cena (0) 3G EL01 crna olovka za touch screen 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210751) braon rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport Zero (210753) plave rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly KeithHaring lančić za mobilni telefon 999 RSD MP cena (0) White Shark RL-08 MOONLIGHT ring svetlo 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (10) Hama Drzac u kolima za telefon 899 RSD MP cena (6) Hama Univerzalni mini drzac 1.199 RSD MP cena (0) 3G YC-016L žuti auto držač za ventilaciju za mobilne telefone 599 RSD MP cena (1) 3G 2131-D auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) 3G 290+L auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (2) 3G Robotic arm auto držač za mobilne telefone 949 RSD MP cena (0) 3G M vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G H81 magnetic auto držač za mobilne telefone 1.199 RSD MP cena (0) 3G 12X zoom teleskop za mobilni telefon 1.399 RSD MP cena (0) 3G H8 tripod za mobilne telefone 3.799 RSD MP cena (0) 3G L02 tripod za mobilne telefone 1.999 RSD MP cena (0) Celly SWMAGICDESKWH držač za pametni telefon/tablet do 10.5" 1.999 RSD MP cena (0) 3G 5120 auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) S-link SL-AT18 auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 799 RSD MP cena (1) Hama (210499) auto držač za mobilne telefone 1.599 RSD MP cena (1) Hama Gravity Pro (188305) auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 1.999 RSD MP cena (0) Celly GHOSTSUPERPLUS magnetni auto držač za mobilne telefone 2.199 RSD MP cena (0) Celly CLICKTRACKPROBK držač za mobilne telefone 7.779 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Celly držač telefona easy za bicikle u crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač i držač mountchargebk 4.999 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač sa magnetnim držačem 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (0) 3G Wireless Ebora C-010 10W auto držač za mobilne telefone 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) 3G Selfie stick K05+tripod 2.999 RSD MP cena (0) DJI RS 3 Pro Combo (CP.RN.00000218.01) gimbal za fotoaparat 159.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 143.999 RSD (0) Gembird (TA-TS-01/W) stoni držač za telefone i tablete 449 RSD MP cena (0) S-link SL-AT20 držač za tablet i mobilne za naslon sedišta 999 RSD MP cena (0) Swissten S-GRIP AV-1 crni ventilacioni auto drzac za mobilne 899 RSD MP cena (0) Gembird (TA-CHW-04) auto držač za mobilne telefone 699 RSD MP cena (0) Joby GorillaPod Rig stativ 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Joby Swing set za prenosni mobilni klizač 23.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.499 RSD (0) Joby Swing prenosni mobilni klizač 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (0) Joby Spin panoramska glava za tripod 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Joby GripTight PRO 2 GP tripod za mobilne telefone 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Joby Compact 2u1 monopod stativ 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Joby Podzilla Large Kit tripod 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD

Pretnja radikalnog islama Zapadu Izdavač: Dan Graf, Beograd Biblioteka Danas, knjiga 4 Prevod: Radomir Ličina Povez: tvrd Broj strana: 255 Odlično očuvana. LI HERIS je provokativni američki pisac i publicista o čijem životu i radu nema mnogo podataka. Nije poznato gde se i kada rodio. Na bjegovom sajtu stoji da se na prestižni Univerzitet Emori u Atlanti upisao s 14 godina i diplomirao s najvišom ocenom. Zanimao se za najrazličitije stvari, pohađao protestantsku bogosloviju, pisao romane pune misterija, radio kao staklorezac, da bi najzad počeo da piše filozofske tekstove koji su privukli izuzetnu pažnju čitalaca i postao jedan od autora o kojima se najviše govori u poslednje vreme. Li Heris je 2004. objavio knjigu Civilizacija i njeni neprijatelji: Sledeća faza istorije. Često piše priloge za konzervativni časopis Institucije Huver Polisi rivju ( autor je tri najkontraverznija i najčešće komentarisana teksta u istoriji ovog magazina), on-lajn izdanje Vol strit džornela`Opijon džornel`, on-lajn magazin TSCDaily.com i druga štampana i on-lajn izdanja. Li Heris sebe opisuje kao `gej muškarca`. Ovu knjigu posvetio je svom `partneru tokom dvadeset godina`. Živi u Stoun Mauntinu, u Džordžiji. (K-125)

Luksuzno izdanje većeg formata. Tvrde korice, očuvanost za 5-. 431 strana. Sve što vas interesuje o istoriji institutau Vinči, ljudima koji su tamo ikada radili možete naći u ovoj knjizi. Simbolična cena za ovako nešto.

Dobro ocuvan vokmen sa tjunerom i kasetom, radi na baterije i ispravljac,ima dosta raznih podesavanja, sve je potpuno ispravno,osim Play dugmeta koje se iskljucuje i mora se drzati da bi radilo, mislim da se samo otkacio feder!!!

Živko Surčulija : Ko vlada nacijom : marksizam, nacija i (dez)integracija / Beograd : Naučna knjiga, 1987 Fizički opis 181 str. ; 20 cm Zbirka Marksistička biblioteka. Kolo 2, Savremeno jugoslovensko društvo ; knj. 3 Predmetne odrednice Национално питање -- Југославија Нације -- Марксизам Očuvanost 4-. Живко (Светозар) Сурчулија рођен је 20. јуна 1945. године у Сремским Михаљевцима. Завршио је Земунску гимназију, у којој је до последњег дана био члан управе Фонда бивших матураната и професора Земунске гимназије. Дипломирао је 1968. године на Политичко-управном смеру Правног факултета Универзитета у Београду, где је и магистрирао и докторирао 1976. године. На Технолошко-металуршком факултету је радио од 1974. до 2010. године као асистент, доцент, ванредни, редовни професор и шеф катедре за друштвене науке, а једно време био је запослен и у Институту друштвених наука. Нека од његових најважнијих дела су „Друштвена анатомија национализма“ (Младост, 1976.), „Ко влада нацијом?“ (Рад, 1982.), Different Concepts and Types of Nationalism in the Nineteenth and Twentieth Centuries“ (MIT Press, Cambridge, vol.1, Num. 2, April 1996.), „Социолошка хрестоматија са коментарима“ (коаутор са др П. Раденовић); (Завод за уџбенике, 1999.), „Либерализам, социјализам и национализам у транзицији српског друштва и поглед у наредне године“ – поглавље у монографији „Промене вредности и транзиција у Србији: Поглед у будућност“, (Friedrich Ebert Stiftung; Институт друштвених наука, 2003.), „Приолози из социологије“ (Фото футура, 2011.).

Osnove politike dugoročnog razvoja Socijalisticke Republike Srbije do 1985. godine, Vojislav Mitić Sadržaj detaljno na fotografijama. Legat Ruska Matulića (pečat) Rusko Matulić je rođen u Splitu u porodici koja je zaista bila privržena Jugoslaviji. Njegov otac Roko Matulić bio je blizak prijatelj Nike Bartulovića i Ive Andrića. Rusko je vaspitavan u jugoslovenskom duhu. Niko Bartulović je po bežanju od Nemaca u Beogradu godinu dana bio sakriven u svojoj kući u Splitu i tamo napisao svoju knjigu „Glas iz gorućeg grma“. Rusko Matulić je sa jedanaest godina bio emigrant. Posle pada fašističkog režima u Italiji, njegova porodica je pobegla na ostrvo Brač. Tamo su mu komunisti ubili oca, a Rusko je sa majkom otišao u poznati izbeglički kamp El Šat u Egiptu. Objavio je memoare o svom boravku u logoru 2014. „Feb 1944- Nov 1948: Ell Shatt Egipt”. Kada je Ell Shatt zatvoren, Rusko je preko Italije, Čilea i Engleske stiglo do SAD. Tamo je diplomirao na Fakultetu za elektrotehniku i radio kao inženjer u kompaniji Edison do penzionisanja. Bio je prijatelj sa jugoslovenskim narodom orijentisanim na demokratiju vezan za časopis `Naša reč`. Bio je urednik Caddi Nevslettera i objavio tri toma bibliografija radova objavljenih na Zapadu. Imajući hobi da piše bibliografije, kupovao je literaturu o Jugoslaviji, a poklonjeno mu je i mnogo knjiga. Mek povez, 309 str

Nova, nekorišćena Jugolaboratorija / Vladimir Arsenijević Jezik srpski Godina 2009 Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2009 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 236 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 180 ISBN 978-86-7562-078-5 (broš.) Vladimir Arsenijević (Pula, 1965) prvi roman, U potpa-lublju (koji je ujedno i prvi deo predviđene tetralogije Cloaca Maxima), objavio je 1994. godine. Za tu knjigu dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine. Roman U potpalublju preveden je na ukupno dvadeset jezika a istoimena pozorišna predstava po motivima ovog romana nagrađena je Sterijinom nagradom 1997. godine. Drugi Arsenijevićev roman, Anđela - drugi deo ciklusa Cloaca Maxima objavljen je 1997. godine. Posle boravka u Meksiku (maj 1999 - septembar 2000), Arsenijević 2001. godine objavljuje knjigu Meksik - ratni dnevnik. Njegov ilustrovani roman Išmail, koji je nastao u saradnji sa crtačem stripova Aleksandrom Zografom, izlazi 2004. godine, a 2008. godine izlazi i njegova peta knjiga, roman Predator. Od 2000. do 2007. godine Arsenijević je radio kao urednik u beogradskoj izdavačkoj kući Rende, posle čega prelazi u zagrebačku izdavačku kuću VBZ, gde radi kao urednik njenog beogradskog ogranka. Živi u Beogradu. Jugolaboratorija saži tridesetak Arsenijevićevih eseja napisanih posle 2005. godine. U knjizi su oni podeljeni u 6 poglavlja: 1.Moj život na putu do WC-a, 2. Zemlja s druge strane ogledala, 3. Futurama, 4. Kad luzeri marširaju, 5. Novi replikatori i 6. Zidovi

Na prodaju Wireless FM Transmiter, koristi 2x AAA baterije ili na adapter. Koristio ga pre nekog vremena za puštanje muzike na radiu sa laptopa. Ima 4 frekfencije rada. Predmet prodaje odgovara datim opisima i slikama. Za sve sto vas zanima pitajte! Pogledajte i ostale mnogobrojne predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/Vladimir10/SpisakPredmeta

Autor: Rišard Kapušćinjski Povez: tvrd Br. strana: 159 Format: 14,5 x 20,5 Pišući Cara, Kapušćinjski kao da je veoma jasno predvideo neminovnost pada i mehanizme rušenja svake autoritarne vlasti, a ne samo one u Etiopiji. Time ova knjiga pojačava i svoje aktuelno i svoje trajno književno značenje. Prevedena na više od trideset jezika, ova knjiga nastala je posle njegovog povratka iz Etiopije, gde je radio kao dopisnik Poljske novinske agencije. U Caru opisuje poslednje mesece vladavine Hajla Selasija i njegov dvor, kao i ljude koji su sarađivali s njim. Od njihovih ispovesti Kapušćinjski je stvorio delo koje pokazuje mehanizme vladanja: kako funkcioniše i kako pada autokratska vlast. Kapušćinjski iz tih razgovora pokušava da izvuče zaključke koji se odnose na autokratski sistem uopšte: „Nije uopšte bilo slučajno to što su se oko cara nalazili većinom podli i prosti ljudi. Podlost i prostota su uslovi za nobilitaciju, na osnovu ovog kriterijuma monarh je birao svoje favorite, za to ih je nagrađivao, davao im privilegije. U dvoru nijedan korak nije napravljen, nijedna reč nije izgovorena bez njegovog znanja i saglasnosti. Drugačije nije moglo da bude jer je uslov za boravak u carevoj sredini bilo negovanje njegovog kulta; ko je u tome slabio i gubio vatrenost – gubio je mesto, otpadao, nestajao. Hajle Selasije je živeo među svojim senkama, njegova svita bila je umnožena monarhova senka.“ Sa distance, s ironijom koja je ponekad na granici crnog humora, Kapušćinjski slika „božansku carevinu“, u kojoj jedna ličnost odlučuje o svemu.

ETNIČKI KONFLIKTI: Filip Tesar **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Etnički konflikti : na Balkanu i ne samo tu / Filip Tesar ; preveo s češkog Adin Ljuca Jedinstveni naslov Etnické konflikty. srpski jezik Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Beograd : ǂBiblioteka ǂXX vek, 2019 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 410 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Ljuca, Adin, 1966- = Ljuca, Adin, 1966- Zbirka Biblioteka XX vek ; 240 ISBN 978-86-7562-147-8 (broš.) Napomene Prevod dela: Etnické konflikty / Filip Tesař Tiraž 750 Beleška o autoru na poleđini nasl. lista Str. 359-365: Maternji jezik moje otadžbine / Adin Ljuca Bibliografija: str. 367-407. Predmetne odrednice Etnički sukobi Nacionalni identitet -- Društveni aspekt Filip Tesar (Tesař) rođen je 1969. godine u Pragu. Studirao je etnologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Od 1990. godine posvećuje se istraživanju postkomunističke tranzicije, evroatlantskih integracija i uticaja Kine. Radio je kao novinar, prevodilac, humanitarni radnik, diplomata i kao politolog na Institutu međunarodnih odnosa u Pragu. Predavao je antropologiju Balkana na nekoliko čeških univerziteta. Obavio je niz terenskih istraživanja, naročito u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali i u Hrvatskoj, centralnoj Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji. Autor je nekoliko strateških analiza za Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Predsedničku kancelariju Republike Češke. Za potrebe češke diplomatije napisao je priručnik o ekonomskoj, javnoj i kulturnoj diplomatiji na Balkanu. ts

JUGOLABORATORIJA: Vladimir Arsenijević **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Jugolaboratorija / Vladimir Arsenijević Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2009 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 236 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 180 ISBN 978-86-7562-078-5 (broš.) Vladimir Arsenijević (Pula, 1965) prvi roman, U potpa-lublju (koji je ujedno i prvi deo predviđene tetralogije Cloaca Maxima), objavio je 1994. godine. Za tu knjigu dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine. Roman U potpalublju preveden je na ukupno dvadeset jezika a istoimena pozorišna predstava po motivima ovog romana nagrađena je Sterijinom nagradom 1997. godine. Drugi Arsenijevićev roman, Anđela - drugi deo ciklusa Cloaca Maxima objavljen je 1997. godine. Posle boravka u Meksiku (maj 1999 - septembar 2000), Arsenijević 2001. godine objavljuje knjigu Meksik - ratni dnevnik. Njegov ilustrovani roman Išmail, koji je nastao u saradnji sa crtačem stripova Aleksandrom Zografom, izlazi 2004. godine, a 2008. godine izlazi i njegova peta knjiga, roman Predator. Od 2000. do 2007. godine Arsenijević je radio kao urednik u beogradskoj izdavačkoj kući Rende, posle čega prelazi u zagrebačku izdavačku kuću VBZ, gde radi kao urednik njenog beogradskog ogranka. Živi u Beogradu. Jugolaboratorija saži tridesetak Arsenijevićevih eseja napisanih posle 2005. godine. U knjizi su oni podeljeni u 6 poglavlja: 1.Moj život na putu do WC-a, 2. Zemlja s druge strane ogledala, 3. Futurama, 4. Kad luzeri marširaju, 5. Novi replikatori i 6. Zidovi

Romansirana istorija botanike Izdavač: Zavod za udžbenike, Beograd Povez: broširan Broj strana: 411 Ilustrovano. Format: 17 x 21 cm Odlično očuvana. U samoj napomeni, uz naslov, da se radi o romansiranoj istoriji botanike, jasno je sažeta ne samo originalnost već su nagovešteni i ukupni dometi ovog dela profesora dr Radiše Jančića, inače jednog od najznačajnijih savremenih srpskih botaničara. Svoju bogatu naučnu i pedagošku karijeru, kao dugogodišnji profesor botanike na beogradskom farmaceutskom fakultetu, Radiša Jančić je zaokružio ne samo stručnim udžbenicima i monografijama, već i delima kao što su: Sveti hrast i Moja maslina. To su s jedne strane naučna dela, ali njihov originalan koncept i način na koji su ostvarena, čine ove knjige pravim i zanimljivim čitalačkim izazovom za mnogo širu publiku, kojoj omogućavaju da na poseban način uđu svet nauke o botanici. Upravo te knjige su profesoru Jančiću donele nagrade i priznanja, i što je još važnije – ugled i popularnost ne samo u stručnoj javnosti i među studentima, već na mnogo širem prostoru. Tome je posebno doprinela i poznata TV serija Radio televizije Srbije, koja je upravo nastala na osnovu knjige Sveti hrast. Zbog originalnog načina i teme koja je tako približena najširim zainteresovanim krugovima, i knjiga i TV serija imaju i svakako će imati dug i zagarantovan život. I ovo novo izdanje, u potpuno novom i svežem likovno-grafičkom ruhu, ponovo otkriva izuzetnu ideju profesora Jančića da kroz romanesknu priču predstavi istoriju botanike. Zato će verovatno ova knjiga, kao malo koje delo iz srpske nauke doživeti da bude prevedeno na engleski, a možda i druge svetske jezike. (K-42)

Lepo ocuvana ima posvetu G5 Раденко Лазаревић (Стојник, код Аранђеловца, 28. август 1924 — Београд, 28. мај 2022)[1][2][3] био је познати српски спелеолог. Завршио је Природно математички факултет, одсек Географија у Београду. Докторирао је 1959. године. Радио је као професор на Шумарском факултету у Београду, на Географском институту САНУ, у Савезном извршном већу (водопривреда), у Институту за Шумарство, од 1995. до 2007. на Природно математичком факултету у Бањалуци. Објавио је бројне књиге на теме спелеологије, глациологије, картирања ерозије, експерименталних истраживања водне ерозије, о клизиштима. Аутор је 170 научних радова из ових области, а урадио је више десетина спелеолошких пројеката и студија.[4] Раденко Лазаревић је био потпредседник Српског географског друштва и један од организатора 10. конгреса географа Југославије у Београду. Са рефератима је учествовао на великом броју научних и стручних скупова. Његова предавања у Српском географском друштву, где ретко које године да није иступао, увек су била актуелна, занимљива и добро посећена. Објавио је 10 научних монографија, 85 научна рада, један универзитетски уџбеник и 9 монографија. Оно што је написао а није објављено, заузело би полице читаве једне библиотеке. Доста је допринео развоју спелеологије и спелеотуризма код нас. Према његовим пројектима и под његовим непосредним надзором уређене су за туристичке посете пећине: Рајкова пећина код Мајданпека, Лазарева и Верњикица код Злота, Церемошња код Кучева, Рисовача код Аранђеловца, Петничка код Ваљева, Потпећка пећина код Ужица и Леденица код Босанског Грахова. Осим тога, урадио је пројекте за туристичко активирање још пет пећина (Равништарка код Кучева, Стопића пећина на Златибору, Ваганска код Шипова, Чађава код Босанског Грахова и Орловача код Сарајева)[5].

61639) PRISTOJNO DRUŠTVO , Avišaj Margalit , Radio B92 Beograd 1998 , Avisaj Margalit svoju socijalnu filozofiju gradi na sledecimtemeljima: pristojno drustvo, ili civilizovano drustvo jeste ono cije ustanove ne ponizavaju ljude koji se nalaze pod njegovom vlascu i ciji gradjani ne ponizavaju jedni druge. Politicka filozofija hitno treba da pronadje nacin koji ce nam omoguciti da zajedno zivimo bez nizavanja i dostojanstveno. Filozofsku paznju danas uglavnom privlaci ideal pravednog drustva koje je zasnovano na ravnotezi izmedju slobode i jednakosti. Ideal pravednog drustva je uzvisen ali tesko ostvarljiv. Pristojno drustvo je ideal koji moze da se ostvari cak i za zivota nese dece. Prvo bi trebalo da se resimo svireposti, kako se zalaze Dzudit Sklar. A onda ponizavanja. Hitnije je potrebno da se ostvari pristojno nego pravedno drustvo.Margalit pocinje konkretno sa tacke na kojoj se nalazimo i od svihoblika ponizavanja koji nas dovode do besa i koja zivot u ovom svetu čine tako teskim. On na konkretan nacin diskutuje u duhu Dzudit Sklar i Isaije Berlina. To je socijalna filozofija koja se opire svim onim pratecim etiketama koje potkrepljuju moralnu lenjost i koja nas podstice da prevazidjemo ponasanje kojim se etiketiraju druga ljudska bica.Margalit ne moze da se obelezi ni kao liberal, niti kao konzervativac. Ako je etiketa ipak potrebna, onda je najprikladniji humani socijalizamDzordza Orvela, sto nije ni nalik socijalizmu Zivotinjske farme sa svimnjegovim ugnjetavanjem. Kako biti pristojan, kako izgraditi pristojno drustvo, pomalja se iz Margalitove analize korozivnog funkcionisanja ponizavanja u njegovim oblicima. Ovo je duboko promisljena i mnogo vise, duboko osetljiva knjiga koja izvire iz Margalitovog iskustva sa ranica sukoba izmedju Istocnoevropljana i Zapadnjaka, izmedju alestinaca i Izraelaca. Avisaj Margalit je profesor filozofije na hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i sa Mose Halbertalom koautor Idolatrije(Harvard). Cesto pise za New York Review of Books. mek povez, korice potamnele , plastifikacija se odvojila od korica duž ivica , format 13,5 x 20,5 cm , latinica, 248 strana,

Izdavači: Čigoja štampa, Beograd / Radio Slobodna Evropa, Prag Povez: broširan Broj strana: 603 Deo teksta uporedo na srpskom i engleskom jeziku. Pečatirana, bez predlista, manje presavijanje korica, unutra čista i veoma dobro očuvana. U knjizi „Hladni mir - Kavkaz i Kosovo“ autor, Dragan Štavljanin, analizira uzroke i posljedice rata u Gruziji 2008. godine i refleksije tog sukoba na globalnom planu. Takođe je analiziran odnos Rusije i Zapada, sa osvrtom na bitnije događaje koji su mijenjali sliku međunarodnih odnosa u svijetu uvodeći tezu da je u globalnoj politici na snazi „hladni mir“ jer današnja politika ima suptilnije metode od hladnoratovskih. Sve su to teme koje i ljudima na ovim prostorima mogu pobliže objasniti neke događaje na Balkanu u posljednjih 20 godina. Na prostoru bivše Jugoslavije svi smo bolovali od neke vrste egocentrizma i nismo znali šta se dešava na Kavkazu, kaže Neven Kazazović, vojni i politički analitičar, i dodaje kako je knjiga „Hladni mir - Kavkaz i Kosovo“ Dragana Štavljanina, novinara radija Slobodna Evropa, izazov u kojem otkrivamo šta smo propustili i koje se paralele mogu povući ne samo sa Kosovom nego i BiH: „Ono što se tamo događa jako je važno i za nas. I moram da kažem da kad sam čitao ovu knjigu maltene na svakoj stranici ja sam pred očima imao BiH. Jer od ponašanja velikih sila, od američkog ponašanja kad je Gruzija u pitanju ili kad je u pitanju Azerbejdžan ili kad je u pitanju Jermenija itd., od ruskog ponašanja koje je motivisano vrlo slojevitim politikama, do ponašanja EU, odnosno nekih evropskih zemalja – sve to može na neki način bude uputstvo za upotrebu za nas, pa da dobro zamislimo gdje smo, šta smo i na koji način se ovo kod nas odigrava.“ (K-129)

Autor - osoba Jančić, Radiša, 1951-2018 = Jančić, Radiša, 1951-2018 Naslov Sveti Hrast : romansirana istorija botanike / Radiša Jančić Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2000 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Plavi krug : Službeni list SRJ, 2000 (Pirot : Grafika) Fizički opis 409 str. : ilustr. ; 24 cm Napomene Tiraž 500. Predmetne odrednice Biolozi -- Biografije Botanika (popularna nauka) U samoj napomeni, uz naslov, da se radi o romansiranoj istoriji botanike, jasno je sažeta ne samo originalnost već su nagovešteni i ukupni dometi ovog dela profesora dr Radiše Jančića, inače jednog od najznačajnijih savremenih srpskih botaničara. Svoju bogatu naučnu i pedagošku karijeru, kao dugogodišnji profesor botanike na beogradskom farmaceutskom fakultetu, Radiša Jančić je zaokružio ne samo stručnim udžbenicima i monografijama, već i delima kao što su: Sveti hrast i Moja maslina. To su s jedne strane naučna dela, ali njihov originalan koncept i način na koji su ostvarena, čine ove knjige pravim i zanimljivim čitalačkim izazovom za mnogo širu publiku, kojoj omogućavaju da na poseban način uđu svet nauke o botanici. Upravo te knjige su profesoru Jančiću donele nagrade i priznanja, i što je još važnije – ugled i popularnost ne samo u stručnoj javnosti i među studentima, već na mnogo širem prostoru. Tome je posebno doprinela i poznata TV serija Radio televizije Srbije, koja je upravo nastala na osnovu knjige Sveti hrast. Zbog originalnog načina i teme koja je tako približena najširim zainteresovanim krugovima, i knjiga i TV serija imaju i svakako će imati dug i zagarantovan život. I ovo novo izdanje, u potpuno novom i svežem likovno-grafičkom ruhu, ponovo otkriva izuzetnu ideju profesora Jančića da kroz romanesknu priču predstavi istoriju botanike. Zato će verovatno ova knjiga, kao malo koje delo iz srpske nauke doživeti da bude prevedeno na engleski, a možda i druge svetske jezike. MG84 (N)

ZORAN GLUŠČEVIĆ (Užička Požega, 23.05.1926 — Beograd, 11.05.2006) Zoran Gluščević, istaknuti književnik, književni i likovni kritičar i esejista, rođen je 23. maja 1926. godine u Užičkoj Požegi. Gimnaziju je učio u Požarevcu i Beogradu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na katedri za germanistiku. Veoma rano se afirmisao na književnoj i kulturnoj sceni. Bio je veoma cenjen kao književni kritičar. Pored eseja pisao je drame za radio i televiziju. Dobitnik većeg broja priznanja i nagrada. Gluščevićeva bibliografija je izuzetno bogata. Autor je tridesetak knjiga. Pisao je eseje, studije i kritike, i bavio se prevodilačkim radom. Jedan od naših najboljih germanista priredio je i prvi objavio sabrana dela Hermana Hesea. Važio je za najboljeg poznavaoca Heseovog opusa, kao i stvaralaštvo Franca Kafke. Sa Maricom Josimčević i Radovanom Popovićem priredio je sabrana dela Isidore Sekulić: Drugi o Isidori, u izdanju Stylos Art. Ovjavljene knjige: `Kako se posmatra književno delo` (1953);`Putevi humaniteta` I i II (1964, 1965);`Perom u raboš`, (1966);`Epoha romantizma`, Nolit (1966);`Romantizam`, Obod, Cetinje(1967);`Mit, književnost i otuđenje` (1970);`Studija o Kafki`, Vuk Karadžić (1971);`Kafka: Ključevi za Zamak` (1972);`Alfa i omega` (1975);`Kafka: krivica i kazna` (1980);`Poezija i magija`, eseji o pesnicima, Prosveta (1980);`F-117, ili, Sunovrat NATO strategije`, Verzal press (1999);`Ratne igre oko Kosova`, Nikola Pašić (1999);`Sava Rakočević`, monografija o poznatom savremenom srpskom slikaru, Srpska književna zadruga (2001);`Okultna moć`, Prosveta — Niš (2001);`Mefisto i on`, roman, Prosveta (2005);`Gete`, Službeni glasnik (2011). Bio je urednik lista `Umetnost i kritika`, zatim Izdavačkog preduzeća `Vuk Karadžić` i Izdavačkog zavoda `Jugoslavija` i glavni i odgovorni urednik `Književnih novina`. `... 1969. godine objavio je članak kojim je osudio ulazak vojnih trupa SSSR u Čehoslovačku, zbog čega je osuđen na šest meseci zatvora. U svojim knjigama se bavio i aktuelnom političkom situacijom, pa su dela `Kosovo i nikad kraj`, `Ratne igre oko Kosova`, `F-117, ili, Sunovrat NATO strategije` posvećena kritici međunarodne politike prema Kosovu i SCG.` Preminuo je 10. maja 2006. godine u osamdesetoj godini života.

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Đilas, Milovan, 1911-1995 = Đilas, Milovan, 1911-1995 Naslov Nova klasa / Milovan Đilas Vrsta građe elaborat, studija Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1990 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 205 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Zbirka ǂBiblioteka ǂStudije i monografije ISBN 86-331-0224-2 (broš.) Napomene Tiraž 10.000 Str. 199-204: Nova klasa, danas / Nikola Milošević. Posveta autora na nasl. str.: ``Sveti Stojanoviću, drugarski i prijateljski, Milovan Đilas, 9.2.90``: UBKG: ML L 6083 Predmetne odrednice Komunizam Politički sistem -- Socijalističke države Milovan Đilas (Podbišće, kod Mojkovca, 4. jun 1911 – Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski i jugoslovenski komunista, pa disident, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar, i pisac iz Crne Gore. Rođen je 4. juna 1911. godine u selu Podbišće, kod Mojkovca. Sam Đilas piše da u njegovom bratstvu nije bilo ni glavara ni junaka. Bratstvo Đilasa se izdvojilo iz Vojinovića. Đilasov predak bio je dobar skakač (arhaično za skočiti – đilasnuti), na osnovu čega je dobio nadimak Đilas što je kasnije preraslo u prezime. Đilasov otac Nikola je prihvatao komunističku ideologiju svoje dece, sa napomenom da jedino ne prihvata da Crnogorci nisu Srbi smatrajući da ako Crnogorci nisu Srbi onda Srba nema. Imao je i starijeg brata Aleksu i mlađeg Milivoja. Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem pesama, zapaženih od strane učenika i nastavnika. U to doba prihvata i levičarske ideje. Posle završetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu, 1932. godine. Tada se povezuje sa ilegalnom skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a, septembra 1932. godine. Za vreme studija, aktivno je radio i kao skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas aprila 1933. godine primljen u KPJ. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. godine, na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču, gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda, koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Robija u Sremskoj Mitrovici Za vreme svog boravka u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira, jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov „Izgubljeni raj“, koji će kasnije nagraditi profesor Miloš Đurić. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri bio toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započne štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. godine imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora, stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograda. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmarnoj gori kao delegat iz Srbije, a početkom 1940. godine Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka „Za čistoću i boljševizaciju Partije“, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: „Naša Stvarnost“, „Sodobnost“, „Književni Savremenik“, „Mlada Kultura“ itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beograd da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na Sovjetski Savez učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Narodnooslobodilačka borba Đilas za vreme Drugog svetskog rata Milovan Đilas učestvuje na sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula 1941. godine, kada je određen za opunomoćenog delegata CK za Crnu Goru. Na njega su prenesena vanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog štaba. Odmah je otišao u Crnu Goru i zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizovao ustanak i bio je komandant Privremene Vrhovne komande nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Posle splašnjavanja Trinaestojulskog ustanka i savetovanja u Stolicama, na njegovo mesto je upućen Ivan Milutinović, a on je povučen u Vrhovni štab, gde je imao zaduženje za propagandni rad i učestvovao je u uređivanju lista „Borba“, u oslobođenom Užicu. Optuživan je za zločine koje su partizani počinili u Crnoj Gori na početku rata, takozvana Leva skretanja, koja je opisao, ali se i ogradio sa objašnjenjem da u to vreme nije ni bio u Crnoj Gori. Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju, koju je predvodio kapetan Bil Hadson u Petrovcu na Moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni štab u Užicu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazio s Vrhovnim štabom u Sandžaku, gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica, koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle progona iz Srbije, Milovan Đilas radi na ujedinjavanju i na još većem angažovanju boraca za dalje borbe. Tek u martu 1942. godine ponovo odlazi u Crnu Goru, u kojoj se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički građanski rat. Momčilo Cemović, koji se najviše bavio ovim periodom Đilasovog ratovanja, smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce, što je on i učinio. Radio je na uređivanju partijskog lista „Borba“, koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Driniću. Radio je i na uređivanju organa CK KPJ „Proletera“, izrađivao je Biltene Vrhovnog štaba, radio je na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, na rasturanju članka „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe“ po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji. Za vreme operacija „Vajs“ i „Švarc“, povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom. Bio je prisutan na Martovskim pregovorima, možda najkontroverznijom epizodom NOR-a, pod lažnim imenom Miloš Marković. Polovinom 1944. poslat je na čelu misije Vrhovnog štaba zajedno sa generalom Velimirom Terzićem u Moskvu. Dobio je čin general-lajtnanta i imao je zadatak da kao političar prikaže situaciju u Jugoslaviji. Na povratku iz Sovjetskog Saveza, Đilas je doneo Titu zlatnu sablju, poklon Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Od maršala Konjeva mu je doneo kao dar lični dvogled. U jesen 1944. Đilas je zajedno sa Titom, Kočom Popovićem i Pekom Dapčevićem učestvovao u razgovorima koji su u Beogradu vođeni sa šefom sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, generalom Kornjejevim. Aprila 1945. Đilas i Tito odlaze u Moskvu na potpisivanje ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR), poginula su oba Đilasova brata. Stariji brat Aleksa zvani „Bećo“ (1906–1941), ubijen je 2. novembra 1941. godine u okolini Bijelog Polja, a posle rata je 1951. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Mlađi brat Milivoje zvani „Minjo“ (1914–1942), streljan je 5. marta 1942. godine u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1921–1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871–1943) bio ubijen od strane balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice. Borba sa Informbiroom Na otvaranju Kominforma u gradu Šklarska Poremba, u zapadnoj Poljskoj, u septembru 1947. godine, Milovan Đilas, zajedno sa Edvardom Kardeljom je predstavljao KPJ. Početkom 1948. godine, Đilas dobija poziv iz Moskve da učestvuje u nekim diskusijama oko Albanije. Đilas odlazi iz Beograda za Moskvu, vozom preko Rumunije, zajedno sa tadašnjim Načelnikom Političke uprave Generalštaba JA, Svetozarom Vukmanovićem Tempom i Načelnikom Generalštaba JA, general-pukovnikom Kočom Popovićem. Učestvovao je u razgovorima sa Staljinom, Bulganjinom, Vasiljevskim i Antonovim. Misija Đilasa u Moskvi je trajala do marta 1948. godine, kada se vratio u Beograd. Učestvovao je na svim sednicama Politbiroa prilikom objavljivanja kompromitujućih pisama iz Moskve i radio je na sastavljanju odgovora u ime CK KPJ. Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, pozvan je da dođe u Centralni komitet, jer je Radio Prag tada uveliko prenosio Rezoluciju protiv Komunističke partije Jugoslavije. Na noćnoj sednici u Belom dvoru je određen da napiše odgovor CK KPJ na optužbe Informbiroa. Za vreme borbe sa Informbiroom, Milovan Đilas je bio stalno sa Partijom, učestvovao je na svim Plenumima i sednicama. Radio je na pisanju članaka u „Politici“ i „Borbi“. Početkom 1953. godine je izabran za predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ. Nova misao Milovan Đilas je počeo u „Borbi“ od 11. oktobra 1953. godine da objavljuje svoje članke o najsloženijim pitanjima Partije, njene reforme i budućeg razvitka Jugoslavije. Bilo je ukupno 17 ovakvih članaka koji su osim u Borbi izlazili i u listu „Nova misao“. Đilasovi članci su izazvali veliku diskusiju u Savezu komunista Jugoslavije i u najširim masama. Naročito je bio upečatljiv poslednji Đilasov članak pod nazivom „Anatomija jednog morala“, gde je stao u odbranu glumice Milene Dapčević, žene Peka Dapčevića, izrugivanjem žena ostalih partijskih funkcionera. Đilas je time otvoreno napao komunizam kao sistem, samo u uvijenoj formi. Tri dana posle poslednjeg članka Milovana Đilasa, 7. januara 1954. godine, „Borba“ je objavila ogradu Izvršnog komiteta CK SKJ od Đilasovog pisanja. Napomenuto je da su Đilasovi članci izazvali zabunu u redovima članova Saveza komunista, da su članci direktno protivni odlukama VI kongresa KPJ i da su ništavni za čitav politički sistem. Milovan Đilas je izjavio Izvršnom komitetu da će obustaviti dalje objavljivanje svojih članaka. Međutim, za to je bilo kasno, jer je Izvršni komitet već najavio sazivanje vanrednog Plenuma, gde će se slučaj Milovana Đilasa naći na dnevnom redu. O ovom sazivanju Đilas je obavešten na dan zasedanja. III vanredni Plenum CK SKJ U Beogradu je 16. i 17. januara 1954. održan Treći vanredni plenum CK SKJ posvećen Milovanu Đilasu. Tako je i jedna tačka dnevnog reda dobila naziv „Slučaj Milovana Đilasa i pitanje provođenja odluka VI kongresa SKJ“. Plenum je otvorio Tito i javno kritikovao Đilasova pisanja. Istakao je da je Đilas zapravo napao Savez komunista, da je pokušao da izazove anarhiju, da je propovedao čistu demokratiju i tako srozao Savez komunista. Na sednici je iskritikovan i Vladimir Dedijer, jer je kao urednik „Borbe“ radio na uređivanju Đilasovih članaka. Na kraju zasedanja Đilas je izašao za govornicu i, izjavom da mu se „vratila vera u Savez komunista“ i da će i sam glasati za rezoluciju koja ga osuđuje, pokajnički priznao krivicu. Plenum je doneo odluku da su shvatanja Milovana Đilasa u osnovi protivna političkoj liniji usvojenoj na VI kongresu SKJ, pa je tako Đilas izazvao zabunu i zbunjenost u celoj Partiji, izolovano delovao protiv Partije i time pokušao da razbije idejno jedinstvo celog Saveza komunista. Zato je Plenum isključio Milovana Đilasa iz CK SKJ i udaljio ga sa svih funkcija u Partiji i kaznio poslednjom opomenom. Đilas podnosi pisanu ostavku na dužnost predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ, a 19. aprila 1954. godine je vratio i partijsku knjižicu, kada je obrazložio da se od tada više ne smatra članom SKJ i da po svojoj volji istupa iz članstva. Decembra 1954. Đilas daje intervju dopisniku „Njujork Tajmsa“, u kome kaže da zemljom vladaju najveći reakcionari. Zbog toga se pokreće tajni sudski postupak u Beogradu, gde je izveden i Vladimir Dedijer, kao simpatizer Đilasa. Milovan Đilas je 24. januara 1955. godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora od jedne i po godine, kao i Dedijer. I pored izrečenih opomena, Đilas objavljuje svoje novo delo, „Nova klasa i analiza komunističkog sistema“. Ponovo u Sremskoj Mitrovici Delovanje Milovana Đilasa u trenutku kada se više nije nalazio ni na jednoj funkciji u zemlji bilo je vezano isključivo za pisanje. U vreme početka Mađarske revolucije protiv komunizma, Milovan Đilas je u svom intervjuu 24. oktobra 1956. godine javno podržao revoluciju. Nakon toga je stavljen pod policijsku prismotru, a 27. novembra sud ga je zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osudio na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Za vreme robije, od 1957. do 1959. godine, napisao je studiju „Knjiga o Njegošu“. Na slobodu je pušten početkom 1958. godine. Po puštanju iz zatvora, nastavio je sa pisanjem. Tada je završio i svoju knjigu „Nesavršeno društvo“, gde je komunizam upoređivao sa Morovom utopijom. Đilas je 1961. godine napisao knjigu kojoj je dao naslov „Razgovori sa Staljinom“. Uz pomoć nekih stranih dopisnika uspeo je da rukopis pošalje izdavačkoj kući „Harcourt Brace Jovanovich“ u Njujorku, koja ju je objavila. Zbog svog antikomunističkog delovanja, po drugi put je uhapšen 7. aprila 1962. godine u svom stanu, u Palmotićevoj ulici. 14. maja 1962. izveden je pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. Đilas je svoju kaznu ponovo izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Tu je dobio i teži napad slepog creva, pa je operisan, a neki su pretpostavljali da je trovan u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne, napisao je veći broj rukopisa i svakodnevno je vodio dnevnik. U zatvoru je završio svoje delo „Razgovor sa Staljinom“ i roman „Crna Gora“, opširniju knjigu o Petru Petroviću Njegošu i dr. Iz zatvora je izašao 31. decembra 1966. godine. Iz zatvorskog perioda sačuvana su pisma koja je razmenjivao sa svojom suprugom Šteficom. Objavljena su pod nazivom „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora”, a priredio ih je njihov sin Aleksa Đilas. U inostranstvu Nakon puštanja iz zatvora, Đilas je dobio jedno posebno priznanje 1967. godine: američki časopis „National Review“, uvrstio ga je na svoje stupce zajedno sa poznatim antikomunistima. Sredinom 1968. godine, jugoslovenske vlasti su dozvolile Đilasu i njegovoj ženi da otputuju u inostranstvo. Đilas je otišao prvo u Englesku, zatim u SAD, Austriju i Italiju. Podržao je Velike studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu i pisao po novinama o tome. U Londonu je boravio od 4. do 13. oktobra 1968. kao gost ministra za kulturu laburističke Vlade, Dženi Li. Iz Engleske je otputovao u Sjedinjene Države. U Americi je boravio oko dva meseca, uglavnom na Univerzitetu Prinston kao gostujući profesor. Tu mu je pomagao najviše izdavač Vilijam Jovanović, koji je imao svoju izdavačku kuću („Harcourt Brace Jovanovich“). On će odmah po Đilasovom dolasku početi sa štampanjem njegovih knjiga. U Njujorku je Đilas 9. decembra 1968. primio nagradu „Sloboda“, koju su pre njega između ostalih dobili Vili Brant, Vinston Čerčil, Pablo Kazals i Žan Mone. Nakon kraćeg zadržavanja u Austriji i Italiji, Đilas se 12. decembra 1968. ponovo vraća u Beograd. Početkom 1970. godine izrečena mu je zabrana putovanja zbog kritika na račun SKJ i čitavog partijskog rukovodstva u zemlji. Poslednji dani Milovan Đilas je živeo u Beogradu, u svom stanu u Palmotićevoj ulici broj 8. Na ovoj kući je u septembru 2011. postavljena spomen-ploča U Beogradu se najviše družio sa akademikom Matijom Bećkovićem. Pred smrt je oslepeo na jedno oko. Ostavio je oporuku da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, angažovanjem sveštenika. To je bio redak primer nekadašnjeg komuniste da se sahrani po crkvenim običajima. Preminuo je u svome stanu u Palmotićevoj ulici, 20. aprila 1995. u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom selu Podbišću, uz crkvene obrede. Milovan Đilas oženio se 1936. Mitrom Mitrović, docnijim visokim komunističkim funkcionerom, s kojom je imao ćerku Vukicu (1948–2001). Od Mitre se razvodi 1952. kad se ženi Štefanijom Barić (1921–1993), s kojom sledeće godine dobija sina Aleksu. Stav o crnogorskoj naciji Đilas je nakon oslobođenja 1945. promovisao stav da su Crnogorci posebna nacija izdvojena iz etničkog srpstva, da bi se posle pada sa vlasti odrekao tog stava. U listu „Borba“, 1. maja 1945. objavio je članak pod naslovom „O crnogorskom nacionalnom pitanju“, gde je tvrdio da su „Crnogorci porijeklom Srbi“, ali da su tokom istorije profilisali svoju posebnu naciju. Đilas je vremenom promenio mišljenje o ovom pitanju, pa se krajem 1980-ih u nizu intervjua izjašnjavao kao Srbin, pa je čak u jednom izjavio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naučne tačke gledišta. Evo bitnijih stavova Đilasa u članku od 1. maja 1945. godine: Crnogorci, nesumnjivo, pripadaju srpskoj grani južnoslovenskih plemena i naroda. U prošlosti, u osamnaestom, pa i na početku devetnaestog vijeka, Srbi u Srbiji bili su raja pod Turcima... Crnogorski seljaci, seleći se u druge krajeve (naročito u Srbiju), prenosili su duh otpora protiv turskog (islamskog!) feudalizma, bili su nosioci srpskih tradicija. Sa stvaranjem srpske nacije oni su se, nalazeći se zajedno sa srodnim seljaštvom, kada je otpočelo formiranje srpske nacije, u nju ulili i sa njom stopili... O formiranju nacija - srpske i crnogorske - u to vrijeme, razumije se, ne može biti ni govora. Ali iz gornjih činjenica su ljudi, koji nijesu znali zakone formiranja nacija, koji nijesu shvatili suštinu nacionalnog pitanja, izvukli zaključak da su Crnogorci „najčistiji“ Srbi, Crna Gora „kolijevka“ srpstva. To je poslužilo kao idejna osnova, kao opravdanje za prisajedinjavanje Crne Gore, za osporavanje nacionalnih prava Crnogorcima. Stvaranje nacije u Crnoj Gori počelo je čitavo stoljeće kasnije nego u Srbiji. Ovdje su postojali sasvim drugi i svi uslovi (teritorija, ekonomska povezanost i dr.), kojih nije bilo kod manjina u Bosni i Hercegovini. Proces formiranja crnogorske nacije i dan-danji traje, a u ovome ratu posebna crnogorska individualnost, ispoljavanje nacionalne svijesti i nacionalne osobitosti, najoštrije su došli do izraza. Ovaj rat, u izvjesnom smislu, označava kulminacionu tačku procesa formiranja Crnogoraca u posebnu naciju, posebnu nacionalnu individualnost. Po plemenskoj tradiciji oni se osjećaju, a i jesu, Srbi (srpska plemena u Srednjem vijeku, srpska raja, srpski narod pod Turcima), ali su oni u nacionalnom pogledu danas i nešto posebno, svoje, crnogorsko (kao što i npr. Srbi iz Srbije nijesu Crnogorci i ne osjećaju se takvima). Gledajući stvar tako, kroz istoriski razvitak, sasvim je razumljivo zašto se Crnogorci nacionalno danas osjećaju nečim posebnim... Mi komunisti nijesmo za federalnu Crnu Goru ni iz kakvih „političkih“ razloga (tj. iz potrebe za privremenim manevrom) niti mi – cijepamo srpstvo. Mi smo za to, jer smo uvjereni, znamo da to hoće crnogorski narod, a on to hoće jer se osjeća, jer jeste nešto posebno, posebni, drukčiji „Srbi“ od svih Srba – Crnogorci. A tradicionalno srpstvo cijepaju oni koji su htjeli da ga uprljaju saradnjom sa okupatorom, koji pričaju o Srbima (u Srbiji) i Crnogorcima kao o jednom narodu, a istovremeno reže protiv Crnogoraca u centralnom državnom aparatu, govore da su Crnogorci gori od ustaša i psuju majku crnogorsku djeci koja su prebačena u Beograd da budu zbrinuta. Matija Bećković, koji je godinama bio blizak sa Milovanom Đilasom, tvrdi da je Đilas posle silaska sa vlasti samo zavičajno bio Crnogorac, ali ne i nacionalno i da se na suđenju izjasnio kao Srbin, kao i to da je tada izjavio da je raspravu o crnogorskom nacionalnom pitanju napisao po službenoj dužnosti. U knjizi „Revolucionarni rat“, Đilas opisuje kako se sporio sa rođenim ocem i ubeđivao ga je da oni nisu Srbi, na šta mu je otac odgovorio da ako Crnogorci nisu Srbi ima li onda uopšte Srba. Očeve reči pojašnjava, pa kaže da je njihovo značenje to da su Crnogorci u stvari najveći Srbi. Takođe opisuje i to kako su postojala sporenja sa Savom Kovačevićem, koji je u nacionalnom pogledu odstupao od nametane partijske linije, a koji, kao i Đilasov otac, nije prihvatao da nije Srbin. U knjizi Crna Gora iz 1989. o sudbini Crne Gore pisao je kao sudbini poslednje stope srpske zemlje. Iako je učestvovao u stvaranju crnogorske nacije, Đilas je umro kao Srbin. Bibliografija Osim politike, bavio se i pisanjem knjiga. Najznačajnije su: „Nova klasa“, London, 1957. godine „Besudna zemlja“, London, 1958. godine (na srpskom 2005) „Razgovori sa Staljinom“, London, 1962. godine „Nesavršeno društvo“, London, 1969. godine „Ispod boja“, Čikago, 1971. godine „Sećanje jednog revolucionara“, Oksford, 1973. godine „Delovi iz životnog vremena“, Čikago, 1975. godine „Revolucionarni rat“, London, 1980. godine „Druženje sa Titom“, London, 1981. godine „Vreme vlasti“, London, 1983. godine „Tamnica ideja“, Njujork, 1984. godine „Ideje iz zatvora“, London, 1986. godine „Uspon i pad“, Vašington, 1986. godine „Pad nove klase“, Beograd, 1998. godine Đilasova knjiga „Nova klasa“ je od strane „Njujork Tajmsa“ uvršćena u 100 najznačajnijih knjiga u XX. veku, a tiraž je iznosio tri miliona primeraka. Osim ovih knjiga, Milovan Đilas je objavio i 4 knjige pripovedaka i dva romana „Crna Gora“(1989) i „Izgubljene bitke“(1994), a u rukopisu je ostavio roman „Svetovi i mostovi“. Autor je i značajne studije „Njegoš pjesnik, vladar, vladika“ (Beograd, 1988). Đilasove knjige su bile dugo zabranjivane u Jugoslaviji i u ostalim socijalističkim državama. Anatema je skinuta početkom devedesetih, a akademik Matija Bećković je bio jedan od onih koji su se zalagali da se ispravi ova nepravda prema Đilasu. Milovan Đilas je za vreme zatvora lišen Ordena narodnog heroja, koji je dobio 27. novembra 1953; Vojni sud mu je oktobra 1957. godine oduzeo čin general-pukovnika JNA u rezervi, a Sud časti sva odlikovanja koje je dobio kao zasluge iz rata. Miloš Milikić, penzionisani pukovnik-pilot avijacije JNA, napisao je 2009. godine knjigu „Ratnim stazama Milovana Đilasa” i zagovarao ispred SUBNOR-a Srbije inicijativu da se Đilas posthumno rehabilituje, te da mu se vrate čin i odlikovanja koji su mu pola veka ranije bili oduzeti, i da sve četiri presude protiv njega budu ukinute. MG60 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radomir Lakušić (rođen 6. marta 1933. u Donjoj Ržanici u Beranama, 16. kolovoza 2005. u Sarajevu) bio je jugoslavenski ili crnogorski botaničar, biogeograf i biljni sociolog, čiji je rad posebno subalpska i alpska visokogorska vegetacija jugoistočnih Dinarida u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori included. Radomir Lakušić je bio profesor na univerzitetima u Sarajevu i Banja Luci. Njegova botanička skraćenica za autora je `Lakušić`. Lakušić završio osnovnu školu sa osam godina u Donjoj Rzanica. Godine 1953. je završio srednju školu u Beranama. Iste godine je upisao na Biološkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu u biologiji, gde je 1958. diplomirao On je pisao endemskih dinarskih-vrsta roda Vulfenia njegova teza. 11. mart, 1960, imenovan je kao asistent na Fakultetu za biologiju Sarajevu. 1963 i 1964 je bio da se specijalizuju u Josias Braun-Blankuet na Univerzitetu u Monpeljeu u stanici Internationale de Geobotanikue MEDITERRANEENNE i Alpine ( `Sigma`). Njegova doktorska teza, pod rukovodstvom Violotije Blečić, profesor biologije na Univerzitetu u Beogradu, na temama alpske vegetacije Bjelasice (Nacionalni park Biogradska gora) u Crnoj Gori je bio početak Lakušićs dalje raditi na visoki planinski biljnih zajednica centralne Sudostdinariden (Maglić Volujak, Bioc, Durmitor , Bjelasica). Godine 1965. postao je profesor biljaka ekologije i fitogeografija, 1970 prof. Do 1995. Lakušić je ostao na Univerzitetu u Sarajevu, ali je napustio svoju naučnu radno mesto zbog rata, lošim uslovima života i rada u Nachkriegssarajevo i njegovim zbog svog srpskog porekla ne zahtevaju kretanju na kojima osoblje neuausrichtenden Univerzitet u Sarajevu. Bez drugde dobiti visoku stručnu sastanak, preselio se u rodnoj Crnoj Gori, radio kao konsultant za pitanja životne sredine u savezu Crne Gore životne sredine do penzionisanja 1998th Pored toga, bio je zaposlen na Univerzitetu u Banjoj Luci, gdje je predavao biljaka ekologiju i -Geographi. Najšire prihvaćen naučni rad više od 300 radova bio je sinteza visoke planinske vegetacije jugoistočnih Dinarida, objavljena na njemačkom jeziku. [2] Šira ekološki zainteresovana javnost postala je autorstvom jednog od knjiga `Priroda Jugoslavije` visokim planinskim biljkama (Planinske biljke, 1984. i 1990.), kao i ekološki udžbenik Ekologija Biljaka. I. - Idioekologija (1989), poznato. Monografija Lakušić je 1973. godine napisala rodu Edraianthus, za što je ukazao na neke nove vrste. Posebno, rod Edraianthus, za koji je postavio nezakonito ime roda `Visiania`, bio je i njegov kasniji interes.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zvonko Marić (Bujanovac, 2. novembar 1931 — Beograd, 18. oktobar 2006) bio je srpski fizičar i akademik. Biografija Rođen je kao drugo od troje dece Blagoja i Nadežde Marić. Njegov mlađi brat je bio lekar Predrag Marić.[1] Osnovnu školu i gimnaziju je završuo u Leskovcu. Studirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1955. godine. Zvanje doktora nauka stekao je 1960. godine, odbranivši tezu „Disperzija svetlosti na atomskim jezgrima“. Posle Drugog svetskog rata bio je jedan od prvih 15 doktora nauka iz oblasti fizike na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu [2] i jedan od pionira razvoja fizike u Beogradu. Nakon diplomiranja zaposlio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, gde je radio u laboratoriji za teorijsku fiziku. Nepunih godinu dana po dolasku u Vinču, Marić je upućen na specijalizaciju u Institutu za teorijsku fiziku u Kopenhagenu, u Danskoj, gde je proveo dve godine baveći se teorijom molekularnih modela. Po povratku sa studijskog usavršavanja i odbrane doktorske teze, u je Vinči rukovodio laboratorijom za teorijsku fiziku. Godine 1961. prvi studenti fizike upisuju se na Univerzitet u Novom Sadu. U tom periodu je sa još nekoliko kolega organizovao specijalističke studije. Istovremeno se bavio i pedagoškim radom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, gde je držao kurseve na redovnoj i postdiplomskoj nastavi. U Institut za fiziku prešao je 1972. godine Kao profesor po pozivu, predavao je u Institutu za nuklearnu fiziku „Orsej“ u Francuskoj. U više navrata boravio je i u Evropskom centru za nuklearna istraživanja CERN u Ženevi i u Institutu za nuklearne nauke u Dubni, u Sovjetskom Savezu. Svojim referatima je učestvovao na više naučnih i stručnih skupova u zemlji i svetu. Njegova naučna delatnost posvećena je nuklearnoj, atomskoj i molekularnoj fizici, kao i problemima zasnivanja kvantne mehanike i statističke fizike. Objavio je više naučnih radova - i na srpskom i na stranim jezicima. Za svoj rad dobio je više priznanja. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1991. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Zaboravite na gomilu kablova da biste kvalitetno slusali muziku. Putem ovog audio blututa mozete sa telefona, tableta ili PC -a preneti kvalitetan zvuk na vasu mini liniji ili ostale komponente koje imaju pojacalo. On radi dvosmerno, prima i salje audio signal putem blutut veze (Transmiter i Resiver). Ima ugradjenu bateriju i moze neprekidno da radi do 4 sata. Moze raditi i non stop preko punjaca za mobilni. Specification: Output: DC 12V 30A Bluetooth Compliance: Bluetooth V4.2, A2DP and AVRCP Transmit Range: up to 33ft / 10m Supports: Dual Stream Codec: aptX Low Latency, aptX, SBC Working Time: ﹥10H Charging Time: 2 hours ; can be used while being recharged Charging input voltage: DC 5V Power Supply: 3.7V Dimension: 5 x 2.6x0.9cm(2x1x0.3inches) Package Includes： 1 x Bluetooth Transmitter/Receiver 1 x User Manual 1 x USB charging Cable 1 x 3.5MM Audio Cable