Odlično očuvan , Preveli Moša Pijade i Rodoljub Čolaković Tvrd povez 2086 strana 1750 grama Kapital: Kritika političke ekonomije (njem. Das Kapital. Kritik der politschen Ökonomie), poznatiji pod skraćenim nazivom Kapital, je nedovršeni ekonomsko-sociološki traktat njemačkog socijalista Karla Marxa. U njemu Marx analizira sustav proizvodnje u tržišnom gospodarstvu i dolazi do zaključka da će zbog inherentnih osobina tog sustava tržišno gospodarstvo u jednom trenutku ući u depresiju koja će biti toliko teška da će izazvati velike društvene nemire i prijelaz u socijalističko društvo. Na Kapitalu Marx je radio četrdesetak godina, a uspio je dovršiti samo prvu knjigu, dok je druge dvije dovršio njegov prijatelj i suradnik Friedrich Engels nakon Marxove smrti 1883. godine. Četvrti tom je 1910. godine, nakon Engelsove smrti, dovršio i objavio marksistički filozof Karl Kautsky. Kapital se smatra Marxovim magnumom opusom. KDD

Milan Stevanović KAKO DA POBEDITE NA IZBORIMA Pixel, 2007. Udžbenički format, tvrd povez sa omotom, 160 strana. Lepo očuvana. Ima posvetu na predlistu (verovatno autora). Većina političkih kandidata misli da smo mi privilegovani činjenicom da smo u prilici da čujemo njihov govor, pa krenu da raspredaju svoju, pomalo ličnu priču, pod parolom: Sad će vi kažem sve!Sličan komentar često se, u vreme izbora, čuje i od glasača kojima je politike preko glave. Ali, kada se taj komentar nađe u knjizi „Kako da pobedite na izborima“ Milana Stevanovića - Piksela, insajderske priče čoveka koji je radio kampanje koalicije „Zajedno“ (96), Demokratske stranke (97), Mila Đukanovića, Biljane Plavšić, DOS i Bogoljuba Karića, onda je jasno da će političari u Srbiji još dugo morati da uče male tajne predizbornih kampanja. c6

58394) MK3 JUGOSLAVIJA I INOSTRANA PROPAGANDA , Mate Oreč , Vojislav Mićović , Novinska agencija Tanjug 1971 , sadržaj : POJAM I ZNAČAJ PROPAGANDE SAVREMENOM SVETU Razlika shvatanja pojma propagande Nastanak i razvoj propagande od Starog zaveta do satelita Ogromna sredstva i kadrovi za propagandu Sadržina, metode i vrste propagande OTVORENOST I PRINCIPI SARADNJE SOCIJALISTIČKE JUGOSLAVIJE SA SVETOM OTVORENOST GRANICA SFRJ I KRETANJE LJUDI Kretanje `savremenih nomada`. Naši građani na privremenom radu u inostranstvu MEĐUNARODNA SARADNJA NA POLJU KULTURE I INFORMACIJA Kulturna saradnja Razmena radio i televizijskih programa Razmena filmova Sloboda razmene štampe Inostrani novinari u Jugoslaviji Delatnosti inostranih informativnih ustanova Aktivnost diplomatskih misija USMERENOST INOSTRANE PROPAGANDE PROTIV SAMOUPRAVNE SOCIJALISTIČKE JUGOSLAVIJE Pokušaj nametanja tudjih sistema društvenih odnosa i vrednosti Otvorena neprijateljska propaganda protiv naše zemlje a) Organizovane grupe i grupice ekstremne emigracije b) Providna `strategija` i `taktika` ekstremne emigracije c) Metodi krijumčarenja, falsfikovanja i dezinformacija d) Propaganda nekih inostranih krugova SAMOZAŠTITA DRUŠTVA OD NEGATIVNIH UTICAJA STRANE PROPAGANDE mek povez, format 14,5 x 20 cm , latinica, 91 strana

NOVA KNJIGA mek povez 212 str Knjiga Milana Pašnskog je dugo očekivani pogled dobro obaveštenog čoveka, na blisku prošlost i sadašnjost Republike Srbije. Prof. dr Pašanski iznosi svoje stavove naše realnosti iz ugla eksperta, koji je dugo radio u, a, ne (za) Službu bezbednosti, i bio tvorac edukativnih programa, odnosno, koncepta Akademije za nacionalnu bezbednost, i realizator njenog formiranja. Autor, iskreno zabrinut dezintegracionim procesima u zemlji, analizira funkcionisanje bezbednosnih institucija Srbije. Period koji vlast naziva Uzletom u zlatno doba i nikad ranije dostignutom visinom, on sagledava ne uzletom, nego (za)letom u potpuni raspad demokratskih institucija. Autor ohrabruje dijalog ukazujući da svi mi, suvlasnici otadžbine, moramo dići glas kada je zemlja pred propašću – i pokreće rasprave, mobiliše zabrinute i duboko zavaljene foteljaše ispred televizora u sopstvenom ćutanju i konformizmu, koji je de facto, prećutna podrška aktuelnom populizmu i diktaturi ponavljača – uzurpatora naših života! Ova knjiga duboko menja percepciju građana o čelnim ljudima službe bezbednosti kao poslušnim apartčicima vlasti, bez vlastitog (amputiranog) mozga.

Dizajni Svrha Enterijer Tip Elektronski termometar za okruženje Boja proizvoda Srebrno Tip ekrana Digitalno Performanse Jedinice za merenje temperature °C Menadžment potrošnje Izvor napajanja Baterija Deklaracija Model Hama 186357 LCD termometar Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik REPRO MARKET DOO BEOGRAD Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (4) Hama 186357 LCD termometar 999 RSD MP cena (4) Thomson CP280 Radio Sat sa projektorom 3.499 RSD MP cena (7) Denver TR-61 Radio - Svetlo Drvo 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (6) SONY ICF-C1W Radio Budilnik 6.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.990 RSD (5) Blaupunkt CR12BK Radio sat sa meteo stanicom 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (5) Blaupunkt CR6SL Radio sat 3.999 RSD MP cena (1) Blaupunkt PP2.2BR radio sat 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (3) Blaupunkt CR6WH Radio sat 3.999 RSD MP cena (4) Blaupunkt CR12WH Radio sat sa meteo stanicom 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (1) Denver TR-51 radio aparat sivi 2.499 RSD MP cena (0) Hama DR200BT (173191) digitalni radio sivi 11.111 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (3) Moye MH-01 Aurora lamp with clock and WI-FI charrger 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (5) Blaupunkt PP12BK Portabl audio 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Blaupunkt CR7USB radio aparat sa satom 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Gembird (DAC-WPC-01) digitalni sat+alarm sa bezičnim punjenjem telefona crni 2.499 RSD MP cena (0) Panasonic RF-D15EG-K radio aparat sa satom 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Denver DAB-48WHITE radio 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (1) Blaupunkt PP5.2CR radio sat 4.899 RSD MP cena (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152B bežični digitalni stoni sat sa builnikom plavi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152D bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152LL bežični digitalni stoni sat sa builnikom ljubičasti 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP LR154LP bežični digitalni stoni sat sa builnikom rozi 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Lexon FLIP LR150D1 bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Energy Sistem Clip BT Sport Amber 16GB mp3 player žuti 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Energy System Clip bluetooth zeleni 8GB mp3 player 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Denver MPS-316R 16GB mp3 player crveni 4.999 RSD MP cena (0) Denver MPS-316B 16GB mp3 player crni 4.999 RSD MP cena (4) SONY ICD-PX240 4GB Diktafon 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Olympus DS-2600 digitalni diktafon 2GB 51.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD (0) Olympus WWS-883 digitalni diktafon 8GB 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Roadstar TTR-8634 gramofon sa radiom 9.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.899 RSD (0) Audio-Technica AT-LP2XGY gramofon sivi 33.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.990 RSD (0) Muse MT-103GD gramofon 16.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-105B gramofon 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (1) SAL RRT 12B gramofon drveni 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Camry (CR1149) braon gramofon 17.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.990 RSD (0) Denver VPL-230LW braon gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Denver VPL-230B crni gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) Denver TCL-212BT bluetooth Boombox plavi 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Blaupunkt BB7BK boombox crni 8.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.890 RSD (0) Blaupunkt BB14WH boombox beli 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (3) Blaupunkt BB5WH Boombox 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (5) Denver TCU-206 Boombox Crveni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Roadstar HRA1245 radio 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (0) Philips TAM4205/12 mikro linija 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Panasonic SC-UA30E-K bluetooth audio sistem 300W 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Sonos (ZVU02567) AMP pojačalo crni 125.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.990 RSD (0) Eden Trolley ED-1006 bežični karaoke zvučnik crni 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (1) Microlab TL20 crni PartyBox zvucnik 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Camry (CR1173) mikro linija 10W 12.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.490 RSD (0) Genius KM-8101 US bežična tastatura crna 4.599 RSD MP cena 20% (4) Xiaomi bluetooth zvučnik Mi Portable plavi 16W 20% 7.360 RSD 5.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) iDance Groove 220MK2 PartyBox zvučnik 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Vivax BS-700 bežični bluetooth zvučnik crni 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (3) S-BOX SP-4000 zvučnici 2.1 8W crni 4.999 RSD MP cena (2) Sonos Five bežični kućni zvucnik crni 96.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 86.990 RSD (0) Denver BPS-351 PartyBox zvučnik 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (7) Sony HT-SF150 soundbar 2.0 120W crni 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (9) LG SN4 soundbar 2.1 300W 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Sonos Sub subwoofer crni 133.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.990 RSD (1) Sony HTS40R.CEL soundbar 5.1 600W crni 55.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.990 RSD (0) New One PBX50 karaoke zvučnik 50W crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (2) LG S65Q soundbar 2.1 420W 38.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.990 RSD (0) KBSound (52605) audio komplet 2 zvucnika 2.5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) KBSound (52606) audio komplet 2 zvucnika 5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 39.998 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (1) Sonos (ZVU02584) RAY soundbar crni 47.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.990 RSD (0) Sonos (ZVU02586) ARC Dolby Atmos soundbar beli 152.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.990 RSD (0) Sonos (ZVU02568) ARC Dolby Atmos soundbar crni 152.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.990 RSD (3) Gembird SPK-BT-BAR400-01 bluetooth soundbar 2x5W crni 1.999 RSD MP cena (5) Redragon Janna GS815 soundbar 60W 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Xplore Pacha XP8800 250W PartyBox zvučnik crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Samsung HW-C450/EN soundbar 2.1 300W crni 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Denver BPS-352 PartyBox zvučnik 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Sony HT-A3000 Dolby Atmos soundbar crni 88.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 79.999 RSD Po porudžbini, rok isporuke 30 dana (0) Denver BPS-250 zvučnik 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Samsung HW-Q700C/EN soundbar 3.1.2 37W crni 59.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (0) Samsung HW-Q800C/EN soundbar 5.1 200W crni 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (2) New One PBX120 karaoke zvučnik 100W crni 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (1) S-BOX SP-4100 zvučnici 2.1 12W crni 6.599 RSD MP cena (0) Defender Warhead G-160 gejmerske slusalice crne 1.299 RSD MP cena (15) Razer DeathAdder Essential FRML (RZ01-02540100-R3M1) gejmerski optički miš 6400dpi crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Gembird (PP12-0.25M/B) mrežni kabl CAT5e 0.25m plavi 119 RSD MP cena (3) Redragon Pandora 2 H350 RGB gejmerske slušalice bele 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (4) SAMSUNG QE50LS01BAUXXH Smart QLED TV 50" The Serif 4K Ultra HD 115.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 103.999 RSD (1) Samsung QE65Q60CAUXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 131.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 118.599 RSD (0) Samsung The Frame QE75LS03BGUXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 266.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 239.899 RSD (0) Samsung QE55QN90CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 179.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 161.399 RSD (7) Samsung QE55Q80CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 144.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 129.999 RSD (0) Samsung QE43Q60CAUXXH Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (1) Samsung QE75Q70CATXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 193.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 174.499 RSD (1) Samsung QE50Q60CAUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 78.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 70.999 RSD (2) Hisense 65E7KQ PRO Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 111.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 100.299 RSD (0) Samsung The Serif QE50LS01BGUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 117.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 106.199 RSD 20% (1) Hisense 55E7KQ Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 73.598 RSD 58.878 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 52.990 RSD (0) Hisense 32A5KQ Smart TV 32" Full HD DVB-T2 QLED 33.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.599 RSD (1) Hisense 43E7KQ Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 51.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD 20% (8) TCL 55C805 Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 124.999 RSD 99.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD 20% (4) TCL 50C805 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 111.110 RSD 88.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 79.999 RSD (2) Hisense 40A5KQ Smart TV 40" Full HD DVB-T2 QLED 34.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.999 RSD (0) TCL 65C645 Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 92.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.990 RSD (0) TCL 50C645 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 62.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.990 RSD (0) Samsung QE65QN85CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 222.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 200.599 RSD (0) TCL 75C645 Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 143.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 128.999 RSD (0) Samsung QE75Q80CATXXH Smart TV 75" 8K Ultra HD DVB-T2 QLED 264.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 238.399 RSD (0) Samsung QE85Q80CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 409.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 368.699 RSD (0) Tesla Q75S939GUS Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 108.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 97.599 RSD (0) Tesla Q55S939GUS Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED Google TV 56.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.199 RSD (0) Vox 50VAQ750B Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 43.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) Samsung QE50QN90CATXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 156.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 140.599 RSD (0) Samsung QE50Q67CAUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Epson T965140 crno mastilo XL 21.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.199 RSD (11) Philips 55OLED807/12 Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 209.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 188.999 RSD (3) Samsung QE55S90CATXXH Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 199.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 179.799 RSD (0) LG 42LX3Q6LA Smart OLED Flex TV 42" 4K Ultra HD DVB-T2 327.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 294.499 RSD (4) LG OLED65B33LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 243.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 218.999 RSD (5) LG OLED48C31LA Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 172.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 154.990 RSD (1) Samsung QE65S95CATXXH Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 326.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 293.999 RSD (11) LG OLED65C31LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 254.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 228.999 RSD (0) LG OLED55G33LA Smart OLED evo G3 TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 265.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 238.799 RSD (5) LG OLED77G23LA Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 353.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 318.299 RSD (0) Philips 48OLED718/12 Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 Google TV 140.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 126.399 RSD 20% (1) Hisense 75A6K Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 20% 131.932 RSD 105.545 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 94.990 RSD (1) Hisense 70A6K Smart TV 70" 4K Ultra HD DVB-T2 111.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 99.990 RSD (1) 3G K316 2u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 3.999 RSD MP cena (1) Xiaomi Mi Selfie Stick Tripod 2u1 bluetooth tripod selfi štap crni 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Gigatech SM300 selfi štap roze 499 RSD MP cena (0) S-BOX PSM 201 auto držač za mobilni telefon 1.099 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo fullglass za samsung s22+ 1.299 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u carbon printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crvenoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u leather printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter pink boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50m 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm5 private 2.799 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 pro max 3.599 RSD MP cena (0) Samsung bežični punjač+UV sterilizator beli 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Plantronics auto punjač Micro USB 1.699 RSD MP cena (0) Celly SMARTFINDERBK beli tag uredaj za pracenje predmeta kompatibilan sa iOS Apple Find My sistemom 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Canyon H-20-05 (CNE-CHA20B05) kućni punjač 20W 5V 3A crni 1.299 RSD MP cena (0) Hama SporLight Steady 120 II sklopivo LED ring svetlo 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Hama SpotLight FoldUp 102 II sklopivo LED ring svetlo 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Hama (14168) bluetooth prijemnik za auto sa 3.5mm džekom 4.899 RSD MP cena (0) Samsung Slim S-pen (ef-of94p-cbe) zaštitna maska sa olovkom za telefon Samsung Fold 5 grafit 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Celly kabl za telefon Micro USB(muški) na USBA A(muški) 1m crni 749 RSD MP cena (0) 3G zaštitno staklo za telefon Xiaomi Note 10 699 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za HTC 530/630 599 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za telefon iPhone 12 Pro Max 249 RSD MP cena (0) Teracell Ultra Thin zaštitna maska za telefon Samsung A50 499 RSD MP cena (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-KWE) 4 tag uređaja za praćenje predmeta 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD 20% (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-BBE) crni tag uređaj za prećenje predmeta 20% 5.555 RSD 4.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Denver RLT-1201 LED ring svetlo 4.499 RSD MP cena (0) 3G Iglove zelene rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210747) crne rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210476) crne rukavice za touch screen telefone i tablete M 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210749) sive rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Sport (210752) sive rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly Clickring Ring svetlo 4.999 RSD MP cena (0) Celly Click Flash Selfi štap sa blicom 4.199 RSD MP cena (0) 3G EL01 crna olovka za touch screen 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210751) braon rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport Zero (210753) plave rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly KeithHaring lančić za mobilni telefon 999 RSD MP cena (0) White Shark RL-08 MOONLIGHT ring svetlo 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (10) Hama Drzac u kolima za telefon 899 RSD MP cena (6) Hama Univerzalni mini drzac 1.199 RSD MP cena (0) 3G YC-016L žuti auto držač za ventilaciju za mobilne telefone 599 RSD MP cena (1) 3G 2131-D auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) 3G 290+L auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (2) 3G Robotic arm auto držač za mobilne telefone 949 RSD MP cena (0) 3G M vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G H81 magnetic auto držač za mobilne telefone 1.199 RSD MP cena (0) 3G 12X zoom teleskop za mobilni telefon 1.399 RSD MP cena (0) 3G H8 tripod za mobilne telefone 3.799 RSD MP cena (0) 3G L02 tripod za mobilne telefone 1.999 RSD MP cena (0) Celly SWMAGICDESKWH držač za pametni telefon/tablet do 10.5" 1.999 RSD MP cena (0) 3G 5120 auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) S-link SL-AT18 auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 799 RSD MP cena (1) Hama (210499) auto držač za mobilne telefone 1.599 RSD MP cena (1) Hama Gravity Pro (188305) auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 1.999 RSD MP cena (0) Celly GHOSTSUPERPLUS magnetni auto držač za mobilne telefone 2.199 RSD MP cena (0) Celly CLICKTRACKPROBK držač za mobilne telefone 7.779 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Celly držač telefona easy za bicikle u crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač i držač mountchargebk 4.999 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač sa magnetnim držačem 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (0) 3G Wireless Ebora C-010 10W auto držač za mobilne telefone 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) 3G Selfie stick K05+tripod 2.999 RSD MP cena (0) DJI RS 3 Pro Combo (CP.RN.00000218.01) gimbal za fotoaparat 159.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 143.999 RSD (0) Gembird (TA-TS-01/W) stoni držač za telefone i tablete 449 RSD MP cena (0) S-link SL-AT20 držač za tablet i mobilne za naslon sedišta 999 RSD MP cena (0) Swissten S-GRIP AV-1 crni ventilacioni auto drzac za mobilne 899 RSD MP cena (0) Gembird (TA-CHW-04) auto držač za mobilne telefone 699 RSD MP cena (0) Joby GorillaPod Rig stativ 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Joby Swing set za prenosni mobilni klizač 23.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.499 RSD (0) Joby Swing prenosni mobilni klizač 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (0) Joby Spin panoramska glava za tripod 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Joby GripTight PRO 2 GP tripod za mobilne telefone 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Joby Compact 2u1 monopod stativ 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Joby Podzilla Large Kit tripod 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Richard Lewinsohn (rođen 23. rujna 1894. u Graudenzu; umro 9. travnja 1968. u Madridu) bio je liječnik, njemački poslovni novinar i pisac. Brojne tekstove i knjige objavio je pod pseudonimima Morus i Campanella te Fritz Wolter. Lewinsohn je rođen 1894. u tadašnjoj zapadnopruskoj tvrđavi Graudenz, kao sin vlasnika tvornice opeke Salomona Lewinsohna. Majka mu se zvala Monna Brilles. Nakon završene srednje škole 1913. Lewinsohn je studirao medicinu i ekonomiju u Münchenu, Göttingenu, Jeni, Bonnu i Berlinu. Tijekom Prvog svjetskog rata navodno je vodio bolnički vlak na prvoj liniji kao budući liječnik. Njegova disertacija iz medicine objavljena je 1919. pod naslovom Karcinom i trauma. Nakon završetka rata radio je u Socijalno-higijenskom institutu u Berlinu. Naslov njegove doktorske disertacije iz političkih znanosti, objavljene 1923., bio je Socijalizam i populacijska politika. Nakon što je završio svoja dva doktorata, Lewinsohn se posvetio novinarstvu s punim radnim vremenom. Od 1923. do 1925. Lewinsohn je bio politički urednik u berlinskom Vossische Zeitungu. Od 1925. do 1931. vodi njihov gospodarski odjel. Od 1921. do 1931. napisao je i gotovo 400 članaka o gospodarskoj politici za berlinski tjednik Die Weltbühne pod pseudonimom More. U svom osvrtu na 25 godina svjetske scene, Kurt Tucholsky je odao priznanje Lewinsohnovoj suradnji na sljedeći način: S Moreom je S.J. isprva bio vrlo tajnovit. “Vidjet ćeš...” rekao je. `Tko je to?` Duboka tajna. Liječnik? Novinar? Eto, vidio sam da je netko ovdje inače suhoparni komercijalni dio, čitljiv samo posjetiteljima Burgstrasse, napravio tako zabavnim, tako živim i tako nemilosrdno smiješnim da su njegovi članci, uz Jacobsohnove, bili i vjerojatno se najviše čitaju. Kurt Tucholsky: „Dvadeset i pet godina“, u: Die Weltbühne, 9. rujna 1930., str.379. Također je pisao za Weltbühne pod pseudonimom Fritz Wolter, posebno o temama koje se odnose na tisak i industriju vijesti.[1] Dvadesetih godina prošlog stoljeća Lewinsohn se proslavio kao autor ekonomskih studija i portreta poduzetnika. Tako je 1929. godine objavljena biografija `tajanstvenog Europljanina` Basila Zaharoffa. Godine 1930. Lewinsohn je otišao u Pariz na čelo ureda Ullstein. Nakon dolaska nacionalsocijalista na vlast, Lewinsohn je smijenjen i ostaje u Parizu, gdje pod novim pseudonimom Campanella piše za časopis u egzilu Das Neue Tage-Buch, koji izdaje Leopold Schwarzschild. Također se navodi da je objavljivao u francuskim novinama Paris-Midi i L`Intransigeant te da je bio dopisnik portugalske Repúblice? Kada su osnovane njemačke egzilantske novine Pariser Tageblatt - prvi broj dnevnih novina izašao je 12. prosinca 1933. - Lewinsohn je postao njihov poslovni urednik.[2] U lipnju 1936., zbog financijskih problema u Pariser Tageblattu, trebao je postati novi glavni urednik novina zajedno s novinarom Heinzom Polom po nalogu izdavača Vladimira Polyakova, zamijenivši dotadašnjeg Georga Bernharda. Urednici dnevnih novina tada su izveli puč protiv svog izdavača i osnovali konkurentske novine, pariški dnevnik. U prvom broju označili su Lewinsohna i Poliakowa kao `izdajnike` koji su htjeli predati Pariser Tageblatt nacistima i stoga htjeli otpustiti Bernharda i druge antinacističke urednike. Uz to, pučisti su izveli niz zločinačkih napada. Lewinsohn je napadnut i pretučen, tako da je teško ozlijeđen. Redakcija dnevnih novina opljačkana je i uništena, a indeks pretplatnika ukraden. Prvi broj Tagesblatta nakon državnog udara ukraden je i uništen. Budući da su i njemački prognanici vjerovali u nedokazane laži pučista oko Bernharda, Pariser Tageblatt se morao ugasiti[3]. Istražni odbor osnovan u krugovima egzilanata, nastao na poticaj časopisa Novi dnevnik Leopolda Schwarzschilda, a kojem su pripadali Georg Bernhard i Berthold Jacob, utvrdio je nešto kasnije da su optužbe protiv Poliakova neutemeljene i neopravdane[4]. Lewinsohn je interniran 1939., najprije u Colombes (sjeverozapadno od Pariza), a kasnije u razne logore u središnjoj Francuskoj. Godine 1940. nastavio je bijeg u Brazil, gdje je osnovao institut za istraživanje poslovnog ciklusa, au studenom 1947. poslovni časopis Cunjuntura Econômica. Radio je i kao ekonomski savjetnik brazilske vlade te kao predavač na Sveučilištu u Rio de Janeiru. povratak u Europu Godine 1952. vratio se u Pariz, odakle je radio kao dopisnik Conjunture Econômica i nekoliko europskih medija. U razdoblju koje je uslijedilo objavio je niz kulturno-povijesnih razmatranja, poput svjetske povijesti seksualnosti i svjetske povijesti srca. Nekoliko njegovih knjiga također je prevedeno na engleski i francuski jezik. Lewinsohn je umro u Madridu 1968., gdje je i umro h boravio radi studiranja. Njegov grob nalazi se na civilnom groblju u Madridu. Zaklada Richard Lewinsohn-Morus, sa sjedištem u Lucernu, Švicarska, brine se o piščevoj književnoj ostavštini.

Dobro ocuvan vokmen sa tjunerom i kasetom, radi na baterije i ispravljac,ima dosta raznih podesavanja, sve je potpuno ispravno,osim Play dugmeta koje se iskljucuje i mora se drzati da bi radilo, mislim da se samo otkacio feder!!!

ETNIČKI KONFLIKTI: Filip Tesar **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Etnički konflikti : na Balkanu i ne samo tu / Filip Tesar ; preveo s češkog Adin Ljuca Jedinstveni naslov Etnické konflikty. srpski jezik Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Beograd : ǂBiblioteka ǂXX vek, 2019 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 410 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Ljuca, Adin, 1966- = Ljuca, Adin, 1966- Zbirka Biblioteka XX vek ; 240 ISBN 978-86-7562-147-8 (broš.) Napomene Prevod dela: Etnické konflikty / Filip Tesař Tiraž 750 Beleška o autoru na poleđini nasl. lista Str. 359-365: Maternji jezik moje otadžbine / Adin Ljuca Bibliografija: str. 367-407. Predmetne odrednice Etnički sukobi Nacionalni identitet -- Društveni aspekt Filip Tesar (Tesař) rođen je 1969. godine u Pragu. Studirao je etnologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Od 1990. godine posvećuje se istraživanju postkomunističke tranzicije, evroatlantskih integracija i uticaja Kine. Radio je kao novinar, prevodilac, humanitarni radnik, diplomata i kao politolog na Institutu međunarodnih odnosa u Pragu. Predavao je antropologiju Balkana na nekoliko čeških univerziteta. Obavio je niz terenskih istraživanja, naročito u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali i u Hrvatskoj, centralnoj Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji. Autor je nekoliko strateških analiza za Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Predsedničku kancelariju Republike Češke. Za potrebe češke diplomatije napisao je priručnik o ekonomskoj, javnoj i kulturnoj diplomatiji na Balkanu. ts

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mark Abeles (Marc Abél?s) je francuski etnolog i politički antropolog. Doktorirao je knjževnost i društvene nauke. Zaposlen je u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS) u zvanju rukovodioca istraživanja. Pored toga, Abeles je i direktor Laboratorije za antropologiju društvenih ustanova i organizacija (LAIOS) u Parizu. Njegova glavna dela su: Jours tranquilles en 89. Ethnologie politique d’un département français (Mirni dani godine 89. Politička etnologija jednog francuskog departmana), 1989, Anthropologie de l’Etat (Antropologija države), 1990, La vie quotidienne au Parlement européen (Svakodnevni život u Evropskom parlamentu), 1992, i En attente d’Europe (U iščekivanju Evrope), 1996.U Antropologiji države Abeles odgovara na pitanja da li je antropološko proučavanje politike savremenih društava moguće, šta nam takav poduhvat može doneti i kako postati etnolog svojih savremenika u oblasti gde je tumačenje svuda i uvek prisutno, a ponekad čak prethodi sâmom delanju? Knjiga je podeljena na tri dela: 1. OPSEDNUTOST DRŽAVOM, 2. PREISPITIVANJE DRŽAVE i 3. DRŽAVA KAO PREDSTAVA. Mark Abeles (Marc Abéles) je francuski etnolog i politički antropolog. Mentor u radu na doktorskoj tezi bio mu je Klod Levi-Stros. Od 1979. do 1995. godine radio je kao rukovodilac istraživanja u Laboratoriji socijalne antropologije u Parizu, a 1995. godine u tom gradu osnovao je Laboratoriju za antropologiju društenih ustanova i organizacija (LAIOS) i bio njen direktor do 2010. godine. Danas je Abeles direktor Francusko-argentinskog centra u Buenos Airesu. U Biblioteci XX vek 2001. godine objavljena je i Abelesova Antropologija države/, takođe u prevodu Ane A. Jovanović.

Marko Milunović : NOVA SVEDOČANSTVA O JUGOSLAVIJI 1912 - 1993 . Izbor članaka, Izdanje autora Beograd 1994, tvrdi povez, 383 стр., [1] пресавијен листс таблом (геогр. карта) ; 25 cm Srpska emigracija Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Marko Milunović-Piper (1918-2009), crnogorski Srbin, bio je jedan od onih nacionalnih aktivista kakve je samo dramatični XX vek mogao roditi i u borbi očeličiti. Zakletnik tradicionalnog shvatanja čojstva i junaštva, Milunović je s jednakim žarom u Otadžbini i Rasejanju ispunjavao svetu dužnost pojedinca prema Rodu i njegovoj istorijskoj sudbini. Oficir Jugoslovenske vojske u Otadžbini pod komandom pukovnika Piletića, ratni upravnik Kladova, uhapšenik OZNE po dolasku titovaca na vlast, on se, sa suprugom Simkom sredinom 1945. prebacuje u Austriju, odakle će se kasnije preseliti u Švedsku. U Austriji je iskušao mnoge poslove i zanate, radio je kao zidar, goroseča, službenik i novinar, a u Švedskoj je stekao zvanje stručnjaka za galvanizaciju. Sve slobodno vreme je posvetio političkom i publicističkom radu. Postao je sekretar Socijalističke stranke Jugoslavije u izgnanstvu, na čijem je čelu stajao predratni socijalistički prvak i sindikalni vođa dr Živko Topalović. Gotovo tri decenije je uređivao bilten „Jugosloven“, a posle Topalovićeve smrti dolazi na mesto predsednika Izvršnog odbora stranke. Njegov publicistički i književni rad, pored stotina napisa u periodici, obeležen je knjigama „Iz života i rada dr Živka Topalovića“, „Sa kapetanom Nešom u Beogradu“, „U spomen Živana Kneževića“, „Od nemila do nedraga“, „Naša Mina“, „Nova svedočanstva o Jugoslaviji“... Sve te knjige su pisane zdravim i krepkim, pomalo starinskim jezikom, i stoje kao dragocena svedočenja o jednoj eposi i njenim ljudima, a izveštaj o druženju sa engleskim obaveštajcem Nešom za vreme nemačke okupacije čita se kao napet i dobro komponovan kriminalni roman.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tito bez maske I posle Tita - Tito! U knjizi koja ga konačno predstavlja kao čoveka od krvi i mesa. Tito kao vojskovođa, državnik i vladar, ali i kao čovek sa svim svojim ljudskim slabostima. Kakvo god bilo vaše mišljenje o Titu, morate priznati da je i sada, 28 godina nakon smrti, još uvek predmet mnogih rasprava. Da li je Tito bio grofovskog porekla? Da li je tačna teorija da je Titu njegovu suprugu Jovanku`podmetnula` Udba? Zašto se pre smrti odlučio za odlazak u ljubljanski Klinički centar, a ne za lečenje u Beogradu? Autor knjige, Miro Simčić, je u Arhivi Republike Slovenije, u kutiji broj 36, otkrio intrigantne i javnosti do sada nepoznate pojedinosti iz života Josipa Broza. U toj kutiji je, između ostalog, bio čuvan i autopsijski izvještaj o Josipu Brozu koji dokazuje da su se Titovi lekari tokom lečenja odlučili za pogrešne medicinske zahvate. Ta kutija sadrži i dokumente za koje možemo reći da predstavljaju Titov testament, njegovu poslednju volju, a u toj istoj kutiji pohranjeni su i verodostojni dokumenti koji svedoče o najčuvanijoj tajni političkog vrha bivše države: dramatičnom prekidu veze između Josipa i Jovanke Broz. Bez obzira na razne kontroverzne tvrdnje, Tito je čuven i danas, gotovo tri decenije posle smrti. Autor knjige rođen je u Titovoj Jugoslaviji, seća se trenutka kada je Tito umro i doživeo je raspad Jugoslavije. Kao novinar i publicista dugoje radio u sopoljnopolitičkoj redakciji ljubljanskog `Dnevnika` i mariborske `Večeri`. Posebno se bavi izučavanjem Prvog svetskog rata. U periodu 1981-1987. gotovo svakog ponedeljka pripremao je izveštaje sa sastanaka predsedništva centralnog komiteta SK Slovenije. Imao je sreću da bude jedan od retkih novinara koji su uspeli da dođu do posebnih dokumenata o Titu i epohi u kojoj je živeo.

Nazovi NATO radi umorstva - Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999. Frano Cetinić `Ova knjiga nije rezultat strateških studija kojima sam inače sklon`, kaže Frano Cetinić, `već plod bilješki koje sam vodio od časa kada sam prvi put .. `Ova knjiga nije rezultat strateških studija kojima sam inače sklon`, kaže Frano Cetinić, `već plod bilješki koje sam vodio od časa kada sam prvi put osjetio kovitlanje događaja koji su neodoljivo podsećali na ono što je De Ružmon tokom Drugog svjetskog rata nazivao `udjelom đavla`. To je moj privatni kalendar o susretima i razgovorima sa ljudima koji su bili zanimljivi i podsticajni za razmišljanje`, objašnjava ovaj Korčulanin koji je nakon završene gimnazije u Dubrovniku diplomirao na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Frano Cetinić rođen je 1947. u Blatu na Korčuli. Nakon gimnazije u Dubrovniku (1962-1966) studira u Beogradu na Filozofskom fakultetu, na grupi za sociologiju, gde diplomira 1971. godine na temu: Društveno-politički aspekti ujedinjene Evrope. Iste godine počinje da radi u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Školske 1977/78. godine kao stipendista švajcarske vlade boravi u Univerzitetskom institutu za visoke međunarodne studije u Ženevi. Tokom boravka u Ženevi upoznao se s velikim Evropljaninom, švajcarskim misliocem Denijem Ruzmanom i prijateljevao s njim. Školske 1983/84. godine kao stipendista francuske vlade boravi u Visokoj školi za društevene studije, na postdiplomskim studijama kod profesora Alena Benzasona. Od 1986. godine živi u Parizu gde radi kao urednik na Radio France Internationale. Sarađuje sa brojnim časopisima i još od studentskih dana s francuskog prevodi dela Borisa Suvarina, Denija de Ruzmona, Kornelijusa Kostarijadisa, Alena Benzansona i dr. Osnivač jugoslovenskog veća Evropskog pokreta 1989. godine i, dve godine kasnije, Hrvatskog vijeća Evropskog pokreta. Od 1992. udaljava se od svake aktivnosti u okviru Međunarodnog veća Evropskog pokreta ili njegovih nacionalnih organizacija. Izdavač: Samizdat B92 Br. strana: 284 Povez: broširan Jezik: Srpski Pismo: Latinica Format: 20cm

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Đilas, Milovan, 1911-1995 = Đilas, Milovan, 1911-1995 Naslov Nova klasa / Milovan Đilas Vrsta građe elaborat, studija Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1990 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 205 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Zbirka ǂBiblioteka ǂStudije i monografije ISBN 86-331-0224-2 (broš.) Napomene Tiraž 10.000 Str. 199-204: Nova klasa, danas / Nikola Milošević. Posveta autora na nasl. str.: ``Sveti Stojanoviću, drugarski i prijateljski, Milovan Đilas, 9.2.90``: UBKG: ML L 6083 Predmetne odrednice Komunizam Politički sistem -- Socijalističke države Milovan Đilas (Podbišće, kod Mojkovca, 4. jun 1911 – Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski i jugoslovenski komunista, pa disident, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar, i pisac iz Crne Gore. Rođen je 4. juna 1911. godine u selu Podbišće, kod Mojkovca. Sam Đilas piše da u njegovom bratstvu nije bilo ni glavara ni junaka. Bratstvo Đilasa se izdvojilo iz Vojinovića. Đilasov predak bio je dobar skakač (arhaično za skočiti – đilasnuti), na osnovu čega je dobio nadimak Đilas što je kasnije preraslo u prezime. Đilasov otac Nikola je prihvatao komunističku ideologiju svoje dece, sa napomenom da jedino ne prihvata da Crnogorci nisu Srbi smatrajući da ako Crnogorci nisu Srbi onda Srba nema. Imao je i starijeg brata Aleksu i mlađeg Milivoja. Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem pesama, zapaženih od strane učenika i nastavnika. U to doba prihvata i levičarske ideje. Posle završetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu, 1932. godine. Tada se povezuje sa ilegalnom skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a, septembra 1932. godine. Za vreme studija, aktivno je radio i kao skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas aprila 1933. godine primljen u KPJ. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. godine, na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču, gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda, koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Robija u Sremskoj Mitrovici Za vreme svog boravka u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira, jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov „Izgubljeni raj“, koji će kasnije nagraditi profesor Miloš Đurić. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri bio toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započne štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. godine imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora, stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograda. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmarnoj gori kao delegat iz Srbije, a početkom 1940. godine Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka „Za čistoću i boljševizaciju Partije“, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: „Naša Stvarnost“, „Sodobnost“, „Književni Savremenik“, „Mlada Kultura“ itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beograd da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na Sovjetski Savez učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Narodnooslobodilačka borba Đilas za vreme Drugog svetskog rata Milovan Đilas učestvuje na sastanku Politbiroa CK KPJ, 4. jula 1941. godine, kada je određen za opunomoćenog delegata CK za Crnu Goru. Na njega su prenesena vanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog štaba. Odmah je otišao u Crnu Goru i zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizovao ustanak i bio je komandant Privremene Vrhovne komande nacionalnooslobodilačkih trupa za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Posle splašnjavanja Trinaestojulskog ustanka i savetovanja u Stolicama, na njegovo mesto je upućen Ivan Milutinović, a on je povučen u Vrhovni štab, gde je imao zaduženje za propagandni rad i učestvovao je u uređivanju lista „Borba“, u oslobođenom Užicu. Optuživan je za zločine koje su partizani počinili u Crnoj Gori na početku rata, takozvana Leva skretanja, koja je opisao, ali se i ogradio sa objašnjenjem da u to vreme nije ni bio u Crnoj Gori. Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju, koju je predvodio kapetan Bil Hadson u Petrovcu na Moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni štab u Užicu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazio s Vrhovnim štabom u Sandžaku, gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica, koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle progona iz Srbije, Milovan Đilas radi na ujedinjavanju i na još većem angažovanju boraca za dalje borbe. Tek u martu 1942. godine ponovo odlazi u Crnu Goru, u kojoj se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički građanski rat. Momčilo Cemović, koji se najviše bavio ovim periodom Đilasovog ratovanja, smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce, što je on i učinio. Radio je na uređivanju partijskog lista „Borba“, koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Driniću. Radio je i na uređivanju organa CK KPJ „Proletera“, izrađivao je Biltene Vrhovnog štaba, radio je na radio-stanici „Slobodna Jugoslavija“, na rasturanju članka „Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe“ po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji. Za vreme operacija „Vajs“ i „Švarc“, povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom. Bio je prisutan na Martovskim pregovorima, možda najkontroverznijom epizodom NOR-a, pod lažnim imenom Miloš Marković. Polovinom 1944. poslat je na čelu misije Vrhovnog štaba zajedno sa generalom Velimirom Terzićem u Moskvu. Dobio je čin general-lajtnanta i imao je zadatak da kao političar prikaže situaciju u Jugoslaviji. Na povratku iz Sovjetskog Saveza, Đilas je doneo Titu zlatnu sablju, poklon Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. Od maršala Konjeva mu je doneo kao dar lični dvogled. U jesen 1944. Đilas je zajedno sa Titom, Kočom Popovićem i Pekom Dapčevićem učestvovao u razgovorima koji su u Beogradu vođeni sa šefom sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, generalom Kornjejevim. Aprila 1945. Đilas i Tito odlaze u Moskvu na potpisivanje ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR), poginula su oba Đilasova brata. Stariji brat Aleksa zvani „Bećo“ (1906–1941), ubijen je 2. novembra 1941. godine u okolini Bijelog Polja, a posle rata je 1951. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Mlađi brat Milivoje zvani „Minjo“ (1914–1942), streljan je 5. marta 1942. godine u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1921–1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871–1943) bio ubijen od strane balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice. Borba sa Informbiroom Na otvaranju Kominforma u gradu Šklarska Poremba, u zapadnoj Poljskoj, u septembru 1947. godine, Milovan Đilas, zajedno sa Edvardom Kardeljom je predstavljao KPJ. Početkom 1948. godine, Đilas dobija poziv iz Moskve da učestvuje u nekim diskusijama oko Albanije. Đilas odlazi iz Beograda za Moskvu, vozom preko Rumunije, zajedno sa tadašnjim Načelnikom Političke uprave Generalštaba JA, Svetozarom Vukmanovićem Tempom i Načelnikom Generalštaba JA, general-pukovnikom Kočom Popovićem. Učestvovao je u razgovorima sa Staljinom, Bulganjinom, Vasiljevskim i Antonovim. Misija Đilasa u Moskvi je trajala do marta 1948. godine, kada se vratio u Beograd. Učestvovao je na svim sednicama Politbiroa prilikom objavljivanja kompromitujućih pisama iz Moskve i radio je na sastavljanju odgovora u ime CK KPJ. Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, pozvan je da dođe u Centralni komitet, jer je Radio Prag tada uveliko prenosio Rezoluciju protiv Komunističke partije Jugoslavije. Na noćnoj sednici u Belom dvoru je određen da napiše odgovor CK KPJ na optužbe Informbiroa. Za vreme borbe sa Informbiroom, Milovan Đilas je bio stalno sa Partijom, učestvovao je na svim Plenumima i sednicama. Radio je na pisanju članaka u „Politici“ i „Borbi“. Početkom 1953. godine je izabran za predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ. Nova misao Milovan Đilas je počeo u „Borbi“ od 11. oktobra 1953. godine da objavljuje svoje članke o najsloženijim pitanjima Partije, njene reforme i budućeg razvitka Jugoslavije. Bilo je ukupno 17 ovakvih članaka koji su osim u Borbi izlazili i u listu „Nova misao“. Đilasovi članci su izazvali veliku diskusiju u Savezu komunista Jugoslavije i u najširim masama. Naročito je bio upečatljiv poslednji Đilasov članak pod nazivom „Anatomija jednog morala“, gde je stao u odbranu glumice Milene Dapčević, žene Peka Dapčevića, izrugivanjem žena ostalih partijskih funkcionera. Đilas je time otvoreno napao komunizam kao sistem, samo u uvijenoj formi. Tri dana posle poslednjeg članka Milovana Đilasa, 7. januara 1954. godine, „Borba“ je objavila ogradu Izvršnog komiteta CK SKJ od Đilasovog pisanja. Napomenuto je da su Đilasovi članci izazvali zabunu u redovima članova Saveza komunista, da su članci direktno protivni odlukama VI kongresa KPJ i da su ništavni za čitav politički sistem. Milovan Đilas je izjavio Izvršnom komitetu da će obustaviti dalje objavljivanje svojih članaka. Međutim, za to je bilo kasno, jer je Izvršni komitet već najavio sazivanje vanrednog Plenuma, gde će se slučaj Milovana Đilasa naći na dnevnom redu. O ovom sazivanju Đilas je obavešten na dan zasedanja. III vanredni Plenum CK SKJ U Beogradu je 16. i 17. januara 1954. održan Treći vanredni plenum CK SKJ posvećen Milovanu Đilasu. Tako je i jedna tačka dnevnog reda dobila naziv „Slučaj Milovana Đilasa i pitanje provođenja odluka VI kongresa SKJ“. Plenum je otvorio Tito i javno kritikovao Đilasova pisanja. Istakao je da je Đilas zapravo napao Savez komunista, da je pokušao da izazove anarhiju, da je propovedao čistu demokratiju i tako srozao Savez komunista. Na sednici je iskritikovan i Vladimir Dedijer, jer je kao urednik „Borbe“ radio na uređivanju Đilasovih članaka. Na kraju zasedanja Đilas je izašao za govornicu i, izjavom da mu se „vratila vera u Savez komunista“ i da će i sam glasati za rezoluciju koja ga osuđuje, pokajnički priznao krivicu. Plenum je doneo odluku da su shvatanja Milovana Đilasa u osnovi protivna političkoj liniji usvojenoj na VI kongresu SKJ, pa je tako Đilas izazvao zabunu i zbunjenost u celoj Partiji, izolovano delovao protiv Partije i time pokušao da razbije idejno jedinstvo celog Saveza komunista. Zato je Plenum isključio Milovana Đilasa iz CK SKJ i udaljio ga sa svih funkcija u Partiji i kaznio poslednjom opomenom. Đilas podnosi pisanu ostavku na dužnost predsednika Savezne narodne skupštine FNRJ, a 19. aprila 1954. godine je vratio i partijsku knjižicu, kada je obrazložio da se od tada više ne smatra članom SKJ i da po svojoj volji istupa iz članstva. Decembra 1954. Đilas daje intervju dopisniku „Njujork Tajmsa“, u kome kaže da zemljom vladaju najveći reakcionari. Zbog toga se pokreće tajni sudski postupak u Beogradu, gde je izveden i Vladimir Dedijer, kao simpatizer Đilasa. Milovan Đilas je 24. januara 1955. godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora od jedne i po godine, kao i Dedijer. I pored izrečenih opomena, Đilas objavljuje svoje novo delo, „Nova klasa i analiza komunističkog sistema“. Ponovo u Sremskoj Mitrovici Delovanje Milovana Đilasa u trenutku kada se više nije nalazio ni na jednoj funkciji u zemlji bilo je vezano isključivo za pisanje. U vreme početka Mađarske revolucije protiv komunizma, Milovan Đilas je u svom intervjuu 24. oktobra 1956. godine javno podržao revoluciju. Nakon toga je stavljen pod policijsku prismotru, a 27. novembra sud ga je zbog „antijugoslovenske delatnosti“ osudio na tri godine zatvora. Kaznu je izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Za vreme robije, od 1957. do 1959. godine, napisao je studiju „Knjiga o Njegošu“. Na slobodu je pušten početkom 1958. godine. Po puštanju iz zatvora, nastavio je sa pisanjem. Tada je završio i svoju knjigu „Nesavršeno društvo“, gde je komunizam upoređivao sa Morovom utopijom. Đilas je 1961. godine napisao knjigu kojoj je dao naslov „Razgovori sa Staljinom“. Uz pomoć nekih stranih dopisnika uspeo je da rukopis pošalje izdavačkoj kući „Harcourt Brace Jovanovich“ u Njujorku, koja ju je objavila. Zbog svog antikomunističkog delovanja, po drugi put je uhapšen 7. aprila 1962. godine u svom stanu, u Palmotićevoj ulici. 14. maja 1962. izveden je pred Okružni sud i osuđen na 13 godina zatvora i ograničenje građanskih prava u trajanju od pet godina. Đilas je svoju kaznu ponovo izdržavao u Sremskoj Mitrovici. Tu je dobio i teži napad slepog creva, pa je operisan, a neki su pretpostavljali da je trovan u zatvoru. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne, napisao je veći broj rukopisa i svakodnevno je vodio dnevnik. U zatvoru je završio svoje delo „Razgovor sa Staljinom“ i roman „Crna Gora“, opširniju knjigu o Petru Petroviću Njegošu i dr. Iz zatvora je izašao 31. decembra 1966. godine. Iz zatvorskog perioda sačuvana su pisma koja je razmenjivao sa svojom suprugom Šteficom. Objavljena su pod nazivom „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora”, a priredio ih je njihov sin Aleksa Đilas. U inostranstvu Nakon puštanja iz zatvora, Đilas je dobio jedno posebno priznanje 1967. godine: američki časopis „National Review“, uvrstio ga je na svoje stupce zajedno sa poznatim antikomunistima. Sredinom 1968. godine, jugoslovenske vlasti su dozvolile Đilasu i njegovoj ženi da otputuju u inostranstvo. Đilas je otišao prvo u Englesku, zatim u SAD, Austriju i Italiju. Podržao je Velike studentske demonstracije 1968. godine u Beogradu i pisao po novinama o tome. U Londonu je boravio od 4. do 13. oktobra 1968. kao gost ministra za kulturu laburističke Vlade, Dženi Li. Iz Engleske je otputovao u Sjedinjene Države. U Americi je boravio oko dva meseca, uglavnom na Univerzitetu Prinston kao gostujući profesor. Tu mu je pomagao najviše izdavač Vilijam Jovanović, koji je imao svoju izdavačku kuću („Harcourt Brace Jovanovich“). On će odmah po Đilasovom dolasku početi sa štampanjem njegovih knjiga. U Njujorku je Đilas 9. decembra 1968. primio nagradu „Sloboda“, koju su pre njega između ostalih dobili Vili Brant, Vinston Čerčil, Pablo Kazals i Žan Mone. Nakon kraćeg zadržavanja u Austriji i Italiji, Đilas se 12. decembra 1968. ponovo vraća u Beograd. Početkom 1970. godine izrečena mu je zabrana putovanja zbog kritika na račun SKJ i čitavog partijskog rukovodstva u zemlji. Poslednji dani Milovan Đilas je živeo u Beogradu, u svom stanu u Palmotićevoj ulici broj 8. Na ovoj kući je u septembru 2011. postavljena spomen-ploča U Beogradu se najviše družio sa akademikom Matijom Bećkovićem. Pred smrt je oslepeo na jedno oko. Ostavio je oporuku da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, angažovanjem sveštenika. To je bio redak primer nekadašnjeg komuniste da se sahrani po crkvenim običajima. Preminuo je u svome stanu u Palmotićevoj ulici, 20. aprila 1995. u Beogradu. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u rodnom selu Podbišću, uz crkvene obrede. Milovan Đilas oženio se 1936. Mitrom Mitrović, docnijim visokim komunističkim funkcionerom, s kojom je imao ćerku Vukicu (1948–2001). Od Mitre se razvodi 1952. kad se ženi Štefanijom Barić (1921–1993), s kojom sledeće godine dobija sina Aleksu. Stav o crnogorskoj naciji Đilas je nakon oslobođenja 1945. promovisao stav da su Crnogorci posebna nacija izdvojena iz etničkog srpstva, da bi se posle pada sa vlasti odrekao tog stava. U listu „Borba“, 1. maja 1945. objavio je članak pod naslovom „O crnogorskom nacionalnom pitanju“, gde je tvrdio da su „Crnogorci porijeklom Srbi“, ali da su tokom istorije profilisali svoju posebnu naciju. Đilas je vremenom promenio mišljenje o ovom pitanju, pa se krajem 1980-ih u nizu intervjua izjašnjavao kao Srbin, pa je čak u jednom izjavio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naučne tačke gledišta. Evo bitnijih stavova Đilasa u članku od 1. maja 1945. godine: Crnogorci, nesumnjivo, pripadaju srpskoj grani južnoslovenskih plemena i naroda. U prošlosti, u osamnaestom, pa i na početku devetnaestog vijeka, Srbi u Srbiji bili su raja pod Turcima... Crnogorski seljaci, seleći se u druge krajeve (naročito u Srbiju), prenosili su duh otpora protiv turskog (islamskog!) feudalizma, bili su nosioci srpskih tradicija. Sa stvaranjem srpske nacije oni su se, nalazeći se zajedno sa srodnim seljaštvom, kada je otpočelo formiranje srpske nacije, u nju ulili i sa njom stopili... O formiranju nacija - srpske i crnogorske - u to vrijeme, razumije se, ne može biti ni govora. Ali iz gornjih činjenica su ljudi, koji nijesu znali zakone formiranja nacija, koji nijesu shvatili suštinu nacionalnog pitanja, izvukli zaključak da su Crnogorci „najčistiji“ Srbi, Crna Gora „kolijevka“ srpstva. To je poslužilo kao idejna osnova, kao opravdanje za prisajedinjavanje Crne Gore, za osporavanje nacionalnih prava Crnogorcima. Stvaranje nacije u Crnoj Gori počelo je čitavo stoljeće kasnije nego u Srbiji. Ovdje su postojali sasvim drugi i svi uslovi (teritorija, ekonomska povezanost i dr.), kojih nije bilo kod manjina u Bosni i Hercegovini. Proces formiranja crnogorske nacije i dan-danji traje, a u ovome ratu posebna crnogorska individualnost, ispoljavanje nacionalne svijesti i nacionalne osobitosti, najoštrije su došli do izraza. Ovaj rat, u izvjesnom smislu, označava kulminacionu tačku procesa formiranja Crnogoraca u posebnu naciju, posebnu nacionalnu individualnost. Po plemenskoj tradiciji oni se osjećaju, a i jesu, Srbi (srpska plemena u Srednjem vijeku, srpska raja, srpski narod pod Turcima), ali su oni u nacionalnom pogledu danas i nešto posebno, svoje, crnogorsko (kao što i npr. Srbi iz Srbije nijesu Crnogorci i ne osjećaju se takvima). Gledajući stvar tako, kroz istoriski razvitak, sasvim je razumljivo zašto se Crnogorci nacionalno danas osjećaju nečim posebnim... Mi komunisti nijesmo za federalnu Crnu Goru ni iz kakvih „političkih“ razloga (tj. iz potrebe za privremenim manevrom) niti mi – cijepamo srpstvo. Mi smo za to, jer smo uvjereni, znamo da to hoće crnogorski narod, a on to hoće jer se osjeća, jer jeste nešto posebno, posebni, drukčiji „Srbi“ od svih Srba – Crnogorci. A tradicionalno srpstvo cijepaju oni koji su htjeli da ga uprljaju saradnjom sa okupatorom, koji pričaju o Srbima (u Srbiji) i Crnogorcima kao o jednom narodu, a istovremeno reže protiv Crnogoraca u centralnom državnom aparatu, govore da su Crnogorci gori od ustaša i psuju majku crnogorsku djeci koja su prebačena u Beograd da budu zbrinuta. Matija Bećković, koji je godinama bio blizak sa Milovanom Đilasom, tvrdi da je Đilas posle silaska sa vlasti samo zavičajno bio Crnogorac, ali ne i nacionalno i da se na suđenju izjasnio kao Srbin, kao i to da je tada izjavio da je raspravu o crnogorskom nacionalnom pitanju napisao po službenoj dužnosti. U knjizi „Revolucionarni rat“, Đilas opisuje kako se sporio sa rođenim ocem i ubeđivao ga je da oni nisu Srbi, na šta mu je otac odgovorio da ako Crnogorci nisu Srbi ima li onda uopšte Srba. Očeve reči pojašnjava, pa kaže da je njihovo značenje to da su Crnogorci u stvari najveći Srbi. Takođe opisuje i to kako su postojala sporenja sa Savom Kovačevićem, koji je u nacionalnom pogledu odstupao od nametane partijske linije, a koji, kao i Đilasov otac, nije prihvatao da nije Srbin. U knjizi Crna Gora iz 1989. o sudbini Crne Gore pisao je kao sudbini poslednje stope srpske zemlje. Iako je učestvovao u stvaranju crnogorske nacije, Đilas je umro kao Srbin. Bibliografija Osim politike, bavio se i pisanjem knjiga. Najznačajnije su: „Nova klasa“, London, 1957. godine „Besudna zemlja“, London, 1958. godine (na srpskom 2005) „Razgovori sa Staljinom“, London, 1962. godine „Nesavršeno društvo“, London, 1969. godine „Ispod boja“, Čikago, 1971. godine „Sećanje jednog revolucionara“, Oksford, 1973. godine „Delovi iz životnog vremena“, Čikago, 1975. godine „Revolucionarni rat“, London, 1980. godine „Druženje sa Titom“, London, 1981. godine „Vreme vlasti“, London, 1983. godine „Tamnica ideja“, Njujork, 1984. godine „Ideje iz zatvora“, London, 1986. godine „Uspon i pad“, Vašington, 1986. godine „Pad nove klase“, Beograd, 1998. godine Đilasova knjiga „Nova klasa“ je od strane „Njujork Tajmsa“ uvršćena u 100 najznačajnijih knjiga u XX. veku, a tiraž je iznosio tri miliona primeraka. Osim ovih knjiga, Milovan Đilas je objavio i 4 knjige pripovedaka i dva romana „Crna Gora“(1989) i „Izgubljene bitke“(1994), a u rukopisu je ostavio roman „Svetovi i mostovi“. Autor je i značajne studije „Njegoš pjesnik, vladar, vladika“ (Beograd, 1988). Đilasove knjige su bile dugo zabranjivane u Jugoslaviji i u ostalim socijalističkim državama. Anatema je skinuta početkom devedesetih, a akademik Matija Bećković je bio jedan od onih koji su se zalagali da se ispravi ova nepravda prema Đilasu. Milovan Đilas je za vreme zatvora lišen Ordena narodnog heroja, koji je dobio 27. novembra 1953; Vojni sud mu je oktobra 1957. godine oduzeo čin general-pukovnika JNA u rezervi, a Sud časti sva odlikovanja koje je dobio kao zasluge iz rata. Miloš Milikić, penzionisani pukovnik-pilot avijacije JNA, napisao je 2009. godine knjigu „Ratnim stazama Milovana Đilasa” i zagovarao ispred SUBNOR-a Srbije inicijativu da se Đilas posthumno rehabilituje, te da mu se vrate čin i odlikovanja koji su mu pola veka ranije bili oduzeti, i da sve četiri presude protiv njega budu ukinute. MG60 (N)

Konektor: Jack Mono Male 6.35mm Kabl: 5m Osetljivost: -72 ±3 dB(A) Frekventni opseg: 80 - 12.000 Hz Tip mikrofona: Unidirectional, Cardioid Materijal plastika/aluminijum RECENZIJA: Kabl se sa mikrofonom spaja posebnim 3-pinskim konektorom, i treba ga sacuvati da ne bi morao da se traži neki rezervni, pošto ipak nije u pitanju tako cest interfejs. Inace, sa dužinom od 5m, ovaj mikrofon je kao stvoren za Karaoke, pošto ce moci sasvim slobodno da se šeta okolo. Ovaj mikrofon spada u dinamicke modele, takozvane unidirekcione, sa Cardioid pattern-om hvatanja zvuka. U prevodu, ovo znaci da ce najviše hvatati zvuk neposredno ispred sebe, malo iza i zanemarljivo sa strane, što i odgovara upotrebi prosecnog korisnika. Jasno je da ce oni koji se bave nekom amaterskom produkcijom potražiti model veceg opsega i malo boljih performansi, no vecini ce ovako nešto raditi posao sjajno, i u startu dosta bolje od vecine onoga što se može kupiti na tržištu. Konektor: Jack Mono Male 6.35mm Kabl: 5m Osetljivost: -72 ±3 dB(A) Frekventni opseg: 80 - 12.000 Hz Tip mikrofona: Unidirectional, Cardioid Materijal plastika/aluminijum RECENZIJA: Kabl se sa mikrofonom spaja posebnim 3-pinskim konektorom, i treba ga sacuvati da ne bi morao da se traži neki rezervni, pošto ipak nije u pitanju tako cest interfejs. Inace, sa dužinom od 5m, ovaj mikrofon je kao stvoren za Karaoke, pošto ce moci sasvim slobodno da se šeta okolo. Ovaj mikrofon spada u dinamicke modele, takozvane unidirekcione, sa Cardioid pattern-om hvatanja zvuka. U prevodu, ovo znaci da ce najviše hvatati zvuk neposredno ispred sebe, malo iza i zanemarljivo sa strane, što i odgovara upotrebi prosecnog korisnika. Jasno je da ce oni koji se bave nekom amaterskom produkcijom potražiti model veceg opsega i malo boljih performansi, no vecini ce ovako nešto raditi posao sjajno, i u startu dosta bolje od vecine onoga što se može kupiti na tržištu.

NOVO Str 447 Burne godine raspada Sovjetskog Saveza, „epoha Gorbačova” i „era Jeljcina”, nestanak Varšavskog ugovora, jačanje i prodor Severnoatlantske vojne alijanse na Istok – to je okvirna priča memoarske knjige ruskog akademika i političara Jevgenija Primakova (s ruskog prevela Ivana Sekicki). Taj okvir ispunilo je traganje za odgovorom na suštinska pitanja koja su nametali međunarodni odnosi u drugoj polovini prošlog stoleća. Ova pitanja odredila su ne samo sudbinu pojedinaca, već i istorijsku sudbinu mnogih naroda, i ne samo u nedavnoj prošlosti, već, po svemu sudeći, i u doglednoj budućnosti. Dramatični događaji u bivšoj Jugoslaviji, s posebnim težištem na zbivanjima sa srpskim narodom, našli su svoje mesto u ovom Primakovljevom svedočanstvu. Ali, za razliku od mnogih zapadnih momoarista i krunskih aktera savremene svetske politike, zapenušanih od pristrasnosti, Primakov ni jednog časa nije smetnuo s uma vrednost i značaj nacionalne kulture i tradicije iz koje potiče, pa je i ovo delo veoma redak primer kako je, umesto sa spektakularnim obračunima i optužbama, istinska senzacija vezana sa strasnim traganjem za univerzalnim obrascem međuljudskog i međunarodnog razumevanja i sporazumevanja. Primakov je rođen 1929. u Kijevu odakle se njegova porodica preselila u Tbilisi (Gruzija) gde je Primakov proveo detinjstvo. Diplomirao je na moskovskom državnom univerzitetu. Karijeru je započeo kao novinar, prošavši put od izveštača Državnog radija i televizije do komentatora u listu „Pravda”. Šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, u vreme arapsko-izraelskog sukoba na Bliskom istoku, radio je kao dopisnik iz ratom zahvaćenog područja. U to doba svoju sudbinu tesno je povezao sa naukom. Pošto je doktorirao iz oblasti ekonomskih nauka, s dobrim znanjem engleskog i arapskog jezika, postao je dopisni, a potom i redovni član Akademije nauka, zatim stupio na čelo Instituta za orijentalistiku i Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose. Krajem 80-tih aktivno se uključio u politiku. U vreme vladavine Mihaila Gorbačova član je najviših državnih institucija. U vreme vladavine Borisa Jeljcina bio je na čelu ruske spoljne obaveštajne službe, zatim na čelu ministarstva inostranih poslova. Od septembra 1998. do maja 1999. vršio je funkciju premijera Ruske Federacije. Početkom novembra 2004. svedočio je pred haškim tribunalom u korist odbrane Slobodana Miloševića.

Zaboravite na gomilu kablova da biste kvalitetno slusali muziku. Putem ovog audio blututa mozete sa telefona, tableta ili PC -a preneti kvalitetan zvuk na vasu mini liniji ili ostale komponente koje imaju pojacalo. On radi dvosmerno, prima i salje audio signal putem blutut veze (Transmiter i Resiver). Ima ugradjenu bateriju i moze neprekidno da radi do 4 sata. Moze raditi i non stop preko punjaca za mobilni. Specification: Output: DC 12V 30A Bluetooth Compliance: Bluetooth V4.2, A2DP and AVRCP Transmit Range: up to 33ft / 10m Supports: Dual Stream Codec: aptX Low Latency, aptX, SBC Working Time: ﹥10H Charging Time: 2 hours ; can be used while being recharged Charging input voltage: DC 5V Power Supply: 3.7V Dimension: 5 x 2.6x0.9cm(2x1x0.3inches) Package Includes： 1 x Bluetooth Transmitter/Receiver 1 x User Manual 1 x USB charging Cable 1 x 3.5MM Audio Cable

Драган Крстић: ПСИХОЛОШКЕ БЕЛЕШКЕ 1968-73 Из штампе је изашла пета књига `Психолошких белешки ( 1978-1981 ) покојног професора Драгана Крстића, у низу књига које обухватају временски распон од 1960-1988. Реч је о тајном дневнику који је Драган Крстић, факултетски професор психологије и научни радник, водио готово тридесет година ( 1960 - 1988 ), не откривајући га чак ни сопственим укућанима. На неколико хиљада страна Крстић је тајно бележио што нико у комунистичкој Југославији ( `па и шире` ) није смео да помисли, камоли изрази. Са свим аспектима тоталитарне свести у доба титокомунизма, друштвене патологије која се из ње родила и њене погубности по српско биће, народ и државу, Крстић нас суочава кроз обиље феноменалних психолошких анализа, али је његов рукопис много више и од тога. Он је права ризница невероватно дубоких и оштроумних студија о духу времена, психологији модерног човека, о лицу и наличју савремених друштава Истока и Запада, о књижевности, филму, свакодневном животу, судбини појединца у вртлогу сваковрсних идеолошких стремљења унутар којих битише и као њихов носилац и као жртва. И својим животом и својим делом Драган Крстић се потврдио као човек невероватно блиставог ума, јаког карактера и истински племените душе. О аутору: Драган Крстић (1929–2006), психолог, рођен је у Београду. Ниже разреде завршио је у Државној реалци, а матурирао у Првој мушкој гимназији. Године 1948. провео је неколико месеци у казненом радном логору у Великој Ремети због приватних изјава несагласних са тадашњом политичком идеологијом. Студије започео на групи чисте филозофије на Филозофском факултету у Београду, да би после две године прешао на новоосновану Психолошку групу. Дипломирао 1954. са првом послератном генерацијом психолога. Члан Саветовалишта за избор занимања, а од 1958. Института за психолошка истраживања, где је прошао сва звања, од асистента до в.д. директора. Докторирао 1965. Усавршавао се на студијским боравцима у Њујорку, Паризу, Москви, Лењинграду и Лондону. Од 1969. радио у Институту за социјалну политику и као хонорарни професор Више школе за социјалне раднике, где је 1972. изабран за редовног професора. Истодобно предавао и на Универзитету у Нишу. Године 1974. изабран за ванредног професора на Филолошком факултету у Београду за предмет Педагошка психологија. Те године у истом звању хонорарно предавао на Филозофском факултету у Новом Саду. Године 1986. изашло прво издање његовог капиталног Психолошког речника, са 5.300 одредница на 900 страна – у то време ауторског и издавачког подвига, више пута понављаног. Поред већег броја радова, објавио и уџбеник Учење и развој, први те врсте код нас, који је доживео више издања. У младости био спортиста и страствени пилот, до средине шездесетих година активни члан аеро клуба Наша крила. Пензионисао се 1994. Издавач: Балканија, Нови Сад, 2015 Број страна: 489 Ћирилица, тврд повез са златотиском

Mirko Marjanović : U RALJAMA DOSOVSKE DEMOKRATJE , Progres Beograd 2004, tvrdi povez, omot, veliki format, str. 1156. Očuvanost 4. Марјановић, Мирко, 1937- Прогрес (Београд) -- Политички утицај -- 2000-2004 Кривично дело против службене дужности -- Србија -- 2000-2004 Србија -- Политичке прилике -- 2000-2004 Mirko Marjanović (Knin 27. jul 1937 — Beograd, 21. februar 2006) bio je srpski i jugoslovenski političar i ekonomista. Marjanović je bio predsednik Vlade Republike Srbije i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije. Biografija Marjanović je rođen 27. jula 1937. godine u Kninu (Kraljevina Jugoslavija), gde je završio gimnaziju.[1] Imao je 4 brata, uključujući blizanca Veljka, i dve sestre.[2] U sezoni 1955/56. godine nastupao je na poziciji krila za NK Dinara iz Knina [3]. Počeo je da studira Muzičku akademiju u Zagrebu, ali je promenio preokupaciju i studirao ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1960. Radio je u preduzeću Tvik u Kninu, Rudarsko-metalurškom kombinatu Zenica, a zatim u Progresu, gde je od 1979. bio generalni direktor spoljnotrgovinskog preduzeća. Sa ruskim Gaspromom osnovao je mešovitu firmu Progresgas-trejding. Funkciju direktora, odnosno predsednika Upravnog odbora Progresa zadržao je i dok je bio predsednik vlade. Bio je jedno vreme predsednik FK Partizana. Preminuo je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 21. februara 2006. godine. Politička karijera Za predsednika Vlade Srbije biran je dva puta - prvi put 18. marta 1994, a drugi put 24. marta 1998. Obe vlade su bile koalicione. U jednoj je participirala Nova demokratija Dušana Mihajlovića, a u drugoj Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja i JUL Mirjane Marković u okviru Leve koalicije. Nekoliko zakona donesenih u vreme njegovog mandata omogućili su represiju nad profesorima, studentima[4] i novinarima[5] koji nisu podržavali režim Slobodana Miloševića. Posebno treba izdvojiti Zakon o univerzitetu iz 1998. godine i Zakon o informisanju iz 1998. godine.[6] Podneo je ostavku na funkciju predsednika Vlade Srbije 21. oktobra 2000, nakon što su SPS-DOS-SPO postigli dogovor o formiranju prelazne republičke vlade do prevremenih republičkih izbora krajem te godine. Sve ukupno, to je jedan od najdužih premijerskih mandata u Srbiji. Njegov mandat padao je u vreme dva rata (bosanskog i kosovskog) tokom raspada Jugoslavije, kao i u vreme operacije Oluja kada se u Srbiju i Srpsku iselilo celokupno stanovništvo Srpske Krajine i njegovog rodnog grada Knina. Slobodan Milošević je Marjanovića 23. decembra 2001. iz zatvorske ćelije u Hagu ovlastio da ga u odsustvu zastupa na funkciju predsednika Socijalističke partije, što je Marjanović činio do avgusta 2002, kada je razrešen te dužnosti. Nova vlast podnosila je krivične prijave protiv njega, ali one nisu imale sudski epilog. Autor je knjige „U raljama dosovske demokratije“.

KORPORATIZAM: Džefri Grup Naslov Korporatizam : tajna vlada Novog svetskog poretka / Džefri Grup Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2012 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Admiral books, 2012 (Beograd : Admiral books) Fizički opis 330 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN 978-86-88617-28-4 (broš.) Napomene Prevod dela: Corporatism / Jeffrey Grupp Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 321-330. Predmetne odrednice Multinacionalne kompanije Ekonomija -- Politika Korporatizam je bio ekonomska strana fašizma. Temeljila se na spoju jake, nedemokratske i centralizovane vlade i velikih korporacija. Ta praksa je prisutna i danas. Korporatizam kako ga vidi profesor Džefri Grup zadire u svaku poru života i predstavlja psihološku kategoriju jer ljudima kroz medije nameće stav da korporativni sistem predstavlja najnaprednije društvo, npr. da je normalno raditi deset sati na dan u korporaciji, potom kupovati neprirodnu hranu punu aditiva, koju su proizvele korporacije, u trgovačkim centrima koji pripadaju istim tim korporacijama. Uveče taj homo sapiens iscrpljen od rada za korporacije gleda korporativnu televiziju. “Korporatizam je stanje kada se velike vlade, vojska i biznis udruže. Ta politička struja preovladava u svetu od pamtiveka. Obično nam govore da postoji demokratija, komunizam, ali oduvek je postojao samo jedan sistem – KORPORATIZAM, kaže Džefri Grup. Odlično očuvana knjiga.

Nova, nekorišćena Historia tragicomica / Stipe Šuvar ; [urednica Mira Šuvar] Vrsta građe esej Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Razlog, 2013 (Zagreb : Dudovec) Fizički opis 573 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Šuvar, Mira Vušković, Boris Zbirka Biblioteka Tako je bilo / Razlog, Zagreb ISBN 978-953-6985-18-0 (tvrdi povez) Napomene Str. 9-10: Uvodne napomene / Mira Šuvar Str. 11-16: Predgovor / Boris Vušković O autoru knjige: str. 561-563 Registar. Predmetne odrednice Šuvar, Stipe, 1936-2004 -- Eseji Jugoslavija -- Politične situacija Hrvatska -- Politične situacija UVODNE NAPOMENE Naslov ove knjige (`Historia tragicomica`) dao je autor i skicirao njezin sadržaj nekoliko mjeseci prije iznenadne smrti. Knjiga je trebala obuhvatiti izbor njegovih intervjua iz razdoblja od 1990. do 2004. godine. Nije u to vrijeme planirao u tu knjigu uvrstiti i izbor iz velikog broja autorskih tekstova, socioloških analiza, komentara, te izlaganja na međunarodnim skupovima iz tog vremena. Računao je da če neke od tih tekstova uvrstiti u naredne knjige, koje je također planirao, a na nekima i intenzivno radio, ali ih nije uspio i završiti. Ispisao je, na primjer, više od tisuću stranica teksta za knjigu `priloga kronici tobožnjeg kraja historije 1989-1994. godine`, pod tada radnim naslovom `Historia tragicomica`. Kasnije je odustao od tog naslova za tu knjigu i tako naslovio ovu u koju je namjeravao uvrstiti intervjue objavljene u deset godina dužem vremenskom razdoblju (do 2004. godine). Ja sarn pak sada u knjigu, osim intervjua, uvrstila i različite tekstove koje je autor ispisivao, a većinu njih i objavljivao u tom vremenu. Nije bilo lako napraviti ni izbor intervjua, a ni ostalih priloga za knjigu, jer je tekstova koji to `zaslužuju` mnogo više nego su mogli stati u njezine korice. Krenula sam tako što sam najprije izostavila sve intervjue i istupe u elektroničkim medijima (a bilo ih je zaista mnogo, među njima i onih koji su, na primjer za `Slobodnu Evropu`, trajali i po više sati), a koji i nisu autorizirani za objavljivanje u pisanim medijima. Izostavila sarn i neke opsežne sociološke analize od kojih su neke objavljivane u nastavcirna u novinama (na primjer u `Slobodnoj Dalmaciji`, `Oslobođenju`, `Makarskoj kronici`...), članke objavljene u `Borbi` (radilo se o fragmentima iz rukopisa knjige `priloga kronici tobožnjeg kraja historije`), seriju razgovora u `Feralu` o `pet godina raspleta`, a i razne druge intervjue objavljene u Hrvatskoj i inozemstvu. U knjigu sam uvrstila i četiri nekrologa posvećena poznatim ličnostima, a koje je, uz niz drugih, autor napisao i objavio u `Hrvatskoj ljevici`. Neke sam tekstove djelomično kratila, a učinila sam to tako što sam u intervjuima ispustila ponavljanja u odgovorima na isto ili slično pitanje. No, ukoliko su odgovori sadržavali i neke dodatne informacije (`detalje`) nisam ih kratila. A u nekoliko sam slučajeva ostavila i autorizirane dijelove odgovora koji su prilikom objavljivanja u novinama zbog ograničenog prostora kraćeni. Osim nekoliko iznimki, nisam mijenjala naslove pod kojima su intervjui ranije objavljeni, uključujući i one karakteristične u `Feralu`. Nisam mijenjala autorove naslove analiza, komentara i izlaganja na raznim skupovima. U sva tri dijela knjige tekstove sam poredala kronološki i na početku označila vrijeme kada je neki tekst izgovoren, napisan i objavljen. Smatrala sam da je za čitaoce važan kontekst, vrijeme nastajanja intervjua ili nekog drugog teksta. Mira Šuvar

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Naslovnoj strani fali gornji desni cosak, sve ostalo uredno! Harold Džozef Laski (eng. Harold Joseph Laski, 30. jun 1893, Mančester — 24. mart 1950, London) — britanski politikolog i politički teoretičar, ekonomista, učitelj, naučni pisac. Rođen od Nathana Laskija, jevrejskog trgovca pamukom i lidera Liberalne partije. Školovao se u Mančesterskoj gimnaziji, a zatim je šest meseci studirao eugeniku pod vođstvom Karla Pirsona. Oženivši se osam godina starijom hrišćankom, raskinuo je sa svojom osuđujućom porodicom i odrekao se judaizma, proglasivši se ateistom. Doktorirao je istoriju na Oksfordu 1914. godine. Iz zdravstvenih razloga nije pozvan na front Prvog svetskog rata i nakon diplomiranja neko vreme je radio u listu Dejli Herald. Godine 1916. postavljen je za predavača moderne istorije na kanadskom univerzitetu Mekgil, gde je prethodno studirao dve godine, a takođe je predavao od 1916. na Harvardu i od 1919. na Jejlu, sklapajući mnoga poznanstva u Americi sa predstavnicima lokalne elite. U Englesku se vratio 1920. godine, gde je počeo da predaje na Londonskoj školi ekonomije i 1926. dobio zvanje profesora, zadržavši ga do 1950. godine; skoro odmah po povratku postao je aktivna ličnost Laburističke partije, dvadesetih godina 20. veka napisao je mnoge političke eseje[6]. Od 1930. Laski je prešao na socijalističke i marksističke pozicije, postajući jedan od najistaknutijih britanskih socijalističkih političara u međuratnom periodu; u svojim člancima je dao aktivne aluzije na potrebu oružanog ustanka radnika za promenu društvenog sistema i uveo koncept „krize demokratije“. Ovom poslednjem bila su posvećena tri predavanja, koja je održao 1934. godine u Moskvi na poziv Instituta za sovjetsko građevinarstvo i pravo. Tokom Drugog svetskog rata aktivno je držao predavanja širom zemlje i bio je pomoćnik potpredsednika vlade Klementa Atlija. 1945-1946 bio je predsednik Izvršnog komiteta Laburističke partije, čemu su u velikoj meri doprineli uspešni izbori za laburiste 1945. godine, ali je već 1946. bio prinuđen da podnese ostavku na mesto predsednika partije zbog sukoba sa Atlijem, iako je do 1949. ostao član partijskog izvršnog odbora. Umro od gripa. Porodica Brat - Nevil Džonas Laski (1890-1969), sudija, jedan od vođa britanske jevrejske zajednice, zet Mozesa Gastera. Njegova ćerka (nećakinja Harolda Laskija) je novinarka Marganita Laski (1915-1968). Izvođenje radova Laski je napisao svoja prva velika dela u Americi: Osnove suvereniteta (1921), Moć u modernoj državi (1919), Istraživanje problema suvereniteta (1917), u kojima je kritikovao ideju tzv. „prožimajuće stanje“ . Dela „Gramatika politike” (1925) i „Sloboda u savremenoj državi” (1930) odražavaju njegove stavove kao pristalica demokratskog socijalizma, dok je tridesetih godina 19. veka u delima „Demokratija u krizi” (1933), „Dr. u Teoriji i praksi” (1935), „Uspon evropskog liberalizma: esej u tumačenju” (1936) i „Parlamentarna vlada u Engleskoj: komentar” (1938) već iznosi mišljenje da je prelazak na socijalizam putem nasilja neophodno. Tokom rata, Refleksije o revoluciji našeg vremena (1943) i Faith, Reason, and Civilization: An Essai in Historical Analisis (1944) pozivale su na sveobuhvatne ekonomske reforme. Poslednjih godina svog života proučavao je rastuću konfrontaciju između SSSR-a i SAD. Godine 1948. objavio je svoje temeljno delo „Američka demokratija”....

Autor: Milovan Drecun Povez: broširan Br. strana: 355 Format: 14,5x20,5 Nadasve je zanimljiva evolucija stavova pojedinih petooktobarskih revolucionarnih stranaka i njihovih vođa. Od tragikomičnog obožavanja Amerike i njenih evropskih svaeznika i vulgarnog sprdanja sa Rusijom, Kinom i još nekim zemljama, Srbija je na jedvite jade, u poslednjem trenutku, spoznala da se svet ne okreće oko nje i da se dešavaju tektonske geopolitičke promene u međunarodnoj zajednici. Sa ključnom zabludom i teškom greškom postrevolucionarne srpske spoljne politike suočio se među prvima Zoran Đinđić. Shvativši da sunce ne izlazi na Zapadu poručio je da se politika Srbije neće voditi iz Vašingtona, te da je realan politički potez Beograda da u slučaju otimanja Kosmeta postavi pitanje Republike Srpske. Vojislav Koštunica je jedini imao snage da građanima saopšti da Srbija nema većeg protivnika od američke politike. Konačno, Boris Tadić, shvata da Srbija ne ide dobrim putem. Sa mesta predsednika malene Srbije poručio je da zvanični Beograd, iako ophrvan višegodišnjom kataraktom, vidi da se rađa novi međunarodni multipolarni poredak koji nezadrživo potiskuje američki jednopolarni globalni hegemonizam. Tadić je prihvatio izazov, spoljni i unutrašnji, i suočio se sa realnošću. Definisao je spoljnopolitičke prioritete Srbije: Evropska unija, Rusija, SAD, Kina. Ispravno, samo trebalo je to ranije da učini i da prione realizaciji takvog koncepta hrabro i beskompromisno. Narod bi rekao bolje ikad nego nikad. Tom diversifikacijom spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je potvrdio sumnje, zapravo iskustvo realpolitičke Srbije, sa Amerikom. Beograd je bez razmišljanja radio ono što mu je Vašington sugerisao, govorio, predlagao, a bogme i naređivao. I šta smo dobili? U tome i jeste caka, ništa nismo dobili, već nam još traže - uzimaju Kosmet. Stavljanjem Rusije ispred Amerike na listi spoljnopolitičkih prioriteta Tadić je nastavio putem kojim su krenuli Đinđić i Koštunica. Izgubio je, međutim, dragoceno vreme da još bolje pozicionira zemlju i ojača njen kapacitet za odbranu najvažnijih nacionalnih i državnih interesa. Tim svojevrsnim rangiranjem najjačih polova moći, Tadić je nedvosmisleno pokazao s kojim zemljama imamo slične ili identične interese, a s kojom smo zemljom mislili da imamo, pa nas je ona svojim ponašanjem gorko otreznila. Naravno, postavlja se pitanje ima li Srbija adut za takvu novu geopolitičku igru ili je to samo moralni odušak pojedinca koji je shvatio da nije baš sve tako kao što pišu novine i govore američki slatkorečivi zvaničnici. I mi konja za trku imamo, samo su nas neki petooktobarci lagali da je u pitanju raga. Niko drugi do Džozef Bajden, američki potpredsednik, otkrio je naše svetlo u tunelu. „Srbija je od ključnog značaja za budućnost jugoistočne Evrope“, poručio je Bajden prilikom majske posete Beogradu. Bez Srbije se ne može voditi politika na Balkanu, takođe poručuju zvaničnici EU. To je naša šansa. Bez nas se ne može kapacitetno i efikasno delovati na Balkanu. Ali, ne treba se zanositi da će Srbija biti most koji će povezati Istok i Zapad. Tu ulogu ima moćna Nemačka. Srbija, može i treba da bude stožer zajedničke balkanske politike EU i Rusije, sastavni deo njihovog strateškog partnerstva. Tako će na najbolji način iskoristiti svoj regionalni geopolitički značaj i ojačati kapacitet da se izbori sa strateškim problemima sa kojima se suočava. Budućnost Srbije se ne može graditi na dilemi Zapad ili Istok, već na multipolarnosti novog međunarodnog poretka: i Istok i Zapad, i nesvrstani.

Yossef Bodansky - Offensive in the Balkans The Potential for a Wider War as a Result of Foreign Intervention in Bosnia - Herzegovina International Strategic Studies Association, 1995. Mek povez, 115 strana. RETKO! Jozef Bodanski Josef Bodanski (Izrael[1], 1. maj 1954 – Merilend, 5. decembar 2021) bio je izraelsko-američki politikolog koji je bio direktor Kongresne radne grupe za terorizam i nekonvencionalno ratovanje Predstavničkog doma američkog Kongresa od 1988. do 2004. Takođe je bio direktor istraživanja Međunarodne asocijacije za strateške studije kao i gostujući naučnik na Paul H. Nitze školi za napredne međunarodne studije (SAIS) Univerziteta Džons Hopkins. Osamdesetih godina 20. veka radio je kao viši konsultant za Ministarstvo odbrane i Stejt department.[2] Izveštaj Kongresne radne grupe za vreme rata u Bosni i Hercegovini Izveštaj koji je septembra 1992. godine objavila Kongresna radna grupa za terorizam i nekonvencionalno ratovanje, deo Republičkog istraživačkog komiteta Predstavničkog doma, sadržao je optužne zaključke da su: - bosanski predsednik Alija Izetbegović i njegova vlada nameravaju da stvore islamsku republiku na Balkanu kao deo međunarodne islamističke zavere; -Snage bosanskih Muslimana ubijaju svoj narod i strance u pokušaju da izazovu međunarodnu intervenciju ili da daju izgovor za muslimanske zločine nad Srbima; -Iran infiltrira islamističke teroriste u Bosnu kako bi se pripremio za opšti muslimanski ustanak u zapadnoj Evropi. Izveštaj, koji su napisali šef osoblja Operativne grupe Vaughn S. Forrest i direktor Josef Bodanski, nosio je naslov `Iranska evropska odskočna daska? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2022)`. Nakon ovog izvešaja, četiri člana kongresa radne grupe su dala ostavke, odnosno kopredsedavajući radne grupe Dana Rorabaher, predstavnici Džejms Sensenbrener mlađi, Olimpija Snou i Kristofer Koks sa Rorabaherovim zakonodavnim pomoćnikom za spoljne poslove.[3] Publikacije Knjige Ciljana Amerika: Terorizam u SAD (1993, Shapolsky Publishers Inc.). Kriza u Koreji (1994, Shapolsky Publishers Inc.). Teror: Unutrašnja priča o terorističkoj zaveri u Americi (1994, Shapolsky Publishers Inc.). Ofanziva na Balkanu: Potencijal za širi rat kao rezultat strane intervencije u Bosni i Hercegovini (1995, International Media Corp./ISSA). (Onlajn verzija) Neki to zovu mir: Čekanje na rat na Balkanu (1996, International Media Corp./ISSA). (Onlajn verzija) Bin Laden: Čovek koji je objavio rat Americi (1999, 2001, Random House). Islamski antisemitizam kao politički instrument (1999, 2000, ACPR Publications and Tammuz Publishers). Visoka cena mira: Kako je politika Vašingtona na Bliskom istoku ostavila Ameriku ranjivom na terorizam (2002, Random House). Tajna istorija rata u Iraku (2004, HarperCollins). Čečenski džihad: Al Kaidin poligon i sledeći talas terora (2007, HarperCollins). Članci i komentari `Iranska evropska odskočna daska? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2022)`, Serbian Unity Congress, 01.09.1992. `Istina o Goraždu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. maj 2022)`,Serbian Unity Congress, 04.05.1994. `Jerusalim u kontekstu`, Freeman Center for Strategic Studies Broadcast, 7. jun 1995; štampani primerak 12. jun 1995. (pronađen arhiviran na internetu). `Konflikt na Balkanu: Prekretnica u Brčkom`, Centre for Peace in the Balkans, November 1997. `Uspon transazijske osovine: Da li je to osnova nove konfrontacije?`, kimsoft.com, 1997. `Ubrzanje povratka Salaha Al-Dina`, JINSA Online, June 1, 1998. `Terorizam i Balkan: Italija postaje nova iranska baza za terorističke operacije`, Centre for Peace in the Balkans, February 1998.

Ljubomir A. Đikanović : NIČIJA ZEMLJA , Obodsko slovo / Komovi Podgorica 2008, tvrdi povez, str. 224. Sadržaj na slici. Prevlaka; Rt Oštro ; Boka. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Novinar Ljubo Đikanović preminuo je 23. oktobra 2019. u 88. godini života, u Podgorici. Na vijest o odlasku Đikanovića, podsjećamo na djelo istaknutog novinara i publiciste koji je u jednom periodu plodonosne karijere sarađivao i sa „Danom”. U svijet žurnalizma otisnuo se 1954. godine započevši rad u Radio Titogradu. Godinu kasnije (1955) prelazi u Ured za informacije Izvršnog vijeća Crne Gore, gdje je jedno vrijeme obavljao dužnost zamjenika direktora. Od 1968. do 1993. bio je dopisnik „Politike” iz Podgorice i Crne Gore. Deset godina je bio dopisnik „NIN”-a. Sarađivao je sa „Omladinskim pokretom”, „Pobjedom”, „Titogradskom tribinom”, „Komunistom”, „Oslobođenjem”, Televizijom Crne Gore. Pisao je i za časopis „Čovjek i okolina” Jugoslovenskog savjeta za zaštitu životne sredine, izdanju „Politike” za inostranstvo. Đikanović je bio među onima koji su se prvi pozabavili Prevlakom i javno postavili pitanje - čija je Boka, kad je Hrvatska prije dvadesetak godina počela otvoreno da izražava pretenzije prema „nevjesti Jadrana” i spori pravo ostatka Jugoslavije, odnosno Crne Gore na jedan od izuzetno važnih kućnih pragova, na vratima koja se nikako ne mogu i ne smiju zatvoriti. U to vrijeme bio je dopisnik uglednog srpskog dnevnika „Politika”, iz Titograda. „Oslanjajući se na tada dostupne pravne i druge akte, on je u seriji tekstova počeo da dokazuje da oko Prevlake nema nikakvog spora ako će neko da poštuje ono što u tim dokumentima piše i što je nepobitna realnost: to je crnogorsko i Crna Gora nikako ne može zatvoriti jedan od najvažnijih izlaza i prozora u svijet. Tako, međutim, nije mislio tadašnji ministar inostranih poslova Crne Gore, koji je 1992. godine, negirao stanovišta novinara Đikanovića i ostalih na koje se on oslanjao i pozivao u svojim napisima. Iskusnog, postojanog i fanatično upornog novinarskog vuka to, međutim, nije deprimiralo niti navelo da odustane i tvrdnju jednog političara prihvati zdravo za gotovo. Iako već na završetku profesionalne novinarske karijere, on se mladalački, sa elanom i zanosom početnika i na temeljima ogromnog iskustva, prekaljen u mnogim bitkama za istinu i pravdu, latio istraživanja oko Prevlake, ne osvrćući se na politička nadgornjavanja i dnevno-politikantske kalkulacije i nagodbe režimskih garnitura sa jedne i druge strane, na licemjerna podilaženja i izvinjavanja i sitnošićardžijske dogovore i ustupke. Kao plod tog dugogodišnjeg rada, za sve vrijeme se tek gdjekad oglašavajući u javnosti na tu temu, Ljubomir Đikanović je napisao obimnu studiju, analitičnu i nepobitnim dokazima podastrtu, koju više niko ko se bude ozbiljno bavio problemom Prevlake ne može olako zaobići – ni istoričari, publicisti i novinari, a naročito ne političari i oni kojima padne u dio da na tom dijelu granice između Crne Gore i Hrvatske pobijaju granične međaše...” – zabilježio je publicista Budo Simonović, a objavio „Dan” povodom Đikanovićeve knjige „Ničija zemlja”. On dodaje da se generalno, Ljubomir Đikanović u toj knjizi, čini se, ponajviše od svih koji su se do sada bavili ovim pitanjem primakao istini o Prevlaci. Đikanović je ovjenčan vrijednim priznanjima za svoj rad: Nagradom oslobođenja Cetinja; nagradom za životno djelo „Veljko Vlahović” Udruženja novinara Crne Gore i nagradom za životno djelo Saveza novinara SFR Jugoslavije; Zlatnom plaketom „Politike”; Ordenom zasluge za narod sa srebrnom zvijezdom; „Pančićeve omorike”; poveljom Pokreta gorana Crne Gore i SFRJ, poveljom Pokreta gorana Srbije, poveljom Savezne konferencije SSRN.

Posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano! Autor - osoba Kusturica, Emir, 1954- = Kusturica, Emir, 1954- Naslov Kad mrtve duše marširaju / Emir Kusturica Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Catena mundi, 2023 (Pirot : Pi-press) Fizički opis 196 str. ; 24 cm (karton) Napomene Autorova slika na koricama Tiraž 1.000. Kad mrtve duše marširaju je knjiga koja uznemirava, budi i ohrabruje! Kako je kapitalistička pohlepa stvorila tehnološkog monstruma koji preti čitavom čovečanstvu? Zato se bez Dostojevskog i Gogolja ne može razumeti rat Zapada protiv Rusije? Hoće li čovek ostati čovek ili će biti hakovana životinja? Da li će stenice pojesti svetski film, ili je holivudski film već pojeo svoju publiku? Kad mrtve duše marširaju je knjiga koja se čita u dahu, i prepoznaje u svetu oko nas. Njene teme i motivi vidljivi su kada izađete na ulicu, pričate telefonom, gledate televiziju ili lutate bespućima društvenih mreža. Proslavljeni filmski reditelj piše o mangupima iz Davosa, opasnostima četvrte industrijske revolucije po Srbiju, ratu u Ukrajini i transhumanizmu. Ali šta sve povezuje sve te teme? Lucidna Kusturičina zapažanja u širokom luku obuhvataju raspon od renesanse do 21. veka, ali uvek sa jednim jedinstvenim ciljem: otkriti ko to slobodnom i uspravnom čoveku radi o glavi i kako pohlepa za svetskih moćnika ruši sve pred sobom dok ne sretne dostojnog protivnika. Ali ko je on danas? Emir Kusturica je rođen 1954.godine u Sarajevu.Za svoje kratke filmove nagrađivan još u srednjoj školi. Filmsku režiju završio je na Filmskoj akademiji u Pragu (FAMU). Njegov studentski film „Gernika“ snimljen prema noveli Antonija Isakovića, pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima. Tokom studija režirao je i dva kratka filma: „Jedan deo istine“ i „Jesen“. Po završetku studija Kusturica se vraća u zemlju gde započinje profesionalnu karijeru na Televiziji Sarajevo. Njegov prvi film „Nevjeste dolaze“ , izazvao je dosta kontroverzi a potom bio i zabranjen zbog „eksplicitnog bavljenja seksualnim tabuima“. Više sreće je imao sa narednim televizijskim filmom „Bife Titanik“ zasnovanom na priči nobelovca Ive Andrića, za koji je osvojio nagradu za režiju na nacionalnom Televizijskom festivalu u Portorožu. U dugometražnoj igranoj produkciji debitovao je filmom „Sjećaš li se Dolly Bell“ , nastalom po scenariju Abdulaha Sidrana, 1981. godine.Za ovaj film Emir Kusturica je nagrađen Zlatnim lavom na filmskom festivalu u Veneciji za najbolji debitantski film i nagradama FIPRECI , AGIS i CIDLAC na festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli 1981.godine. Svoj talenat pokazao je i u sledećem filmu „Otac na službenom putu“ (1985), koji je radio sa istim scenaristom. Ovo ostvarenje Kusturici donosi Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu i nominaciju za nagradu Američke filmske akademije „Oskar“ za najbolji film sa neengleskog govornog područja. Nagrađivan je i na domaćim festivalima : Na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli, nagrađen je Zlatnom arenom za režiju i nagradom Jelen (1985) a međunarodna kritika dodelila mu je Gran pri za najbolji film 1985. Godine 1989. Emir Kusturica je, ponovo na Filmskom festivalu u Kanu, nagrađen za režiju filma „Dom za vešanje“ i specijalnom nagradom Roberto Roselini. Emir Kusturica je predavao režiju na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu i na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Jedan od njegovih američkih studenata, Dejvid Etkins, pokazao mu je scenario iz kojeg je nastao Kusturičin prvi film na engleskom jeziku, „Arizona Dream“(1993), sa Fej Danavej, Džonijem Depom i Džerijem Luisom u glavnim ulogama. Film je nagrađen Srebrnim medvedom i Posebnom nagradom žirija na Filmskom festivalu u Berlinu 1993.godine. Naredni film, „Underground“(1995), doneo je Emiru Kusturici drugu Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu. U Rok grupi „Zabranjeno pušenje“ jedno vreme je svirao bas gitaru a sada kao gitarista zajedno nastupaju kao EMIR KUSTURICA & NO SMOKING ORCHESTRA. MG98 (N)