Pogledala je po sali, ljuta na sebe zbog tog glupog straha. Radila je posao koji je volela i zbog toga je trebala da bude sretna. Život bez pevanja za nju uopšte nije bio život i zato je bila sigurna daje ovo „ono pravo“. Uostalom, grupa sa kojom je nastupala imala je obezbeđen angažman u nekom pozorištu u Nju Orleansu. Prethodna turneja donela im je priličnu popularnost i sada nisu morali da brinu za pozive. Već sutra ih je čekao nov nastup i nije bilo vremena za gubljenje. Za trenutak je zastala i proteglila se. Njeno vitko telo delovalo je još privlačnije u uzanom satenskom šorcu i duboko đekoltovanoj majici. Visoke čizme naglašavale su lepotu njenih dugih nogu. Naime, odeća od satena bila je njen „zaštitni znak“ i zbog toga je u javnosti dobila nadimak „devojka od satena“. Imala je dugačku, crnu kosu koja je dopirala sve do struka, a krupne, sive oči bile su ispunjene svetlucavim sjajem. Ovalno i nežno lice bilo je ljupko i nasmejano, abela, sedefasta koža osenčena dugim trepavicama. Zato nije bilo nimalo neobično kada su se ljudi okretali za njom i govorili: „Lepotica!“ Albert Tornton dočekao ju je na izlasku iz sale, zadovoljno se osmehujući. Pored njega je stajao Sabinin menadžer, Denis Hart. Devojka im je mahnula, zadovoljna zbog uspeha i mangupski namignula Albertu koga su svi drugovi i prijatelji jednostavno zvali Al. On je bio jedan od najboljih Sabininih prijatelja u koga je devojka imala potpuno poverenje. Upoznala gaje davno, preko svoje drugarice iz detinjstva Džesike koja je radila kao Alova sekretarica i koja je „do ušiju“ bila zaljubljena u svog poslodavca. Naravno, Al nije ništa slutio, a Sabini nije bilo ni na kraj pameti da izneveri poverenje svoje prijateljice. Ona i Džesika provodile su puno vremena zajedno i nisu imale tajni. Sabini se ranije činilo da su Alova osećanja prema njoj više nego prijateljska, ali ona se brzo potrudila da mu diskretno stavi do znanja da će za nju uvek ostati samo drug i prijatelj. Srećom, A1 je to shvatio i ovo troje mladih ljudi bilo je u izvanrednim prijateljskim odnosima. Knjigu potražite OVDE

nova knjiga Izdavač: BELI PUT Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-86577-69-6 Format: 19 cm Broj strana: 252 UPAMTITE: briga koje se niste ni setili upravo je briga koja bi trebalo da vas muči najviše. Tako bar Rubi Retford kaže. Imam njen PRIRUČNIK ZA PREŽIVLJAVANJE - prepun je korisnih saveta o svemu i svačemu, na primer kako da izađete na kraj sa vanzemaljskim oblicima života: šmugnite im i trčite kao ludi. I cela knjiga je o tome kako da se izborite sa zeznutim situacijama - i mada nije baš verovatno da ću se naći u močvari sa aligatorom, ipak ni ta mogućnost nije za potcenjivanje.Ja imam lepu gomilu briga, na primer BRIGA br. 8: šta da radite kad vam neko dosađuje do skoro apsolutne smrti: šmugnite mu i trčite kao ludi. U poslednje vreme mučile su me veće brige. Na primer, BRIGA br. 3: promena. I kako se ponekad pojavi baš kad je najmanje očekujete. Nažalost, nije uvek moguće da šmugnete promeni i trčite kao ludi...

Sara je profesorka na univerzitetu i tajno je zaljubljena u jednog od svojih kolega. Sa druge strane, Teo je odrastao u bogatstvu i nikada nije morao raditi, već je uživao u svom razmetljivom životnom stilu. Oboje dele zajedničko osećanje neprijateljstva prema braku i venčanjima. Njih dvoje se neočekivano sreću na jednom venčanju i odmah osećaju netrpeljivost jedno prema drugom. Međutim, sudbina se meša kada Teov otac ucenjuje da mora završiti fakultet, a jedan od njegovih predavača na univerzitetu je upravo Sara. Odlučuju da naprave dogovor – Sara će pomoći Teou da završi studije, a Teo će Sari pomoći da osvoji srce njenog simpatije. Naravno, ništa ne ide prema planu, što dovodi do komičnih situacija i neočekivanih preokreta u njihovim životima. Roman istražuje teme ljubavi, prijateljstva, predrasuda i izazova sa kojima se suočavaju Sara i Teo. Kroz njihovu dinamičnu interakciju i humoristične situacije, autorica stvara zabavnu i nekonvencionalnu priču o ljubavnim igrama i izazovima koji ih očekuju.

Autor: Bjanka Picorno Žanr: Knjige za decu Pismo: Latinica Broj strana: 134 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2018. Ko još nije maštao o tome da ima neku tajnu, skrivenu kućicu, u kojoj važi samo jedno pravilo: Možeš da radiš sve što poželiš?! Aglaji i Bjanki se ta želja ispunila kad su se preselile u kućicu na drvetu. Iako je Aglaja dete a Bjanka odrasla osoba (mada pomalo detinjasta), najbolje su drugarice i odlično se slažu. Svaka ume da uradi ponešto, a obe imaju pustolovnog duha i mašte napretek. Na njihovom drvetu rastu ne samo razne vrste voća već i četiri bebe koje mjauču, mačka koja priča kao učena dama, pas koji svira flautu, krilata keruša, električna jegulja i jedan namćorasti starac. Dobro, možda komšija namćor ne raste, ali jeste čudna voćka. Na takvom mestu, u takvom društvu, nikad nije dosadno. Čak ni sama autorka, Bjanka Picorno, nije odolela da im se ne pridruži, pa se pojavila u ovoj knjizi kao lik! Pogodite koji...

Doista se razlikovala od one neugledne djevojke kakva je nekad bila. Tijekom godina je naučila kako istaknuti ono što je na njoj najljepše, a i gubitak desetak suvišnih kilograma pozitivne je utjecao na nju, na njene misli, ali i na samopouzdanje. Odmahnula je glavom. Krenula je prema ormaru i izvadila malen kofer. Spremila je najnužnije stvari i presvukla se u udobniju odjeću. Isto tako je spremila i dio spisa. I kod kuće će raditi, a to za nju nije bilo ništa novo. Dva sata kasnije se zaustavila pred svojom rodnom kućom. Osmijeh joj je zablistao na usnama. Udahnula je svjež zrak, onaj koji se razlikovao od svih koje je tijekom života osjetila. Da, grad u kojem je odrasla imao je neku nevidljivu moć, ljepotu koja se miješala s uspomenama koje ponekad i nisu bile baš lijepe, ali su bile njene i upravo one su je dovele do onog što je danas bila.” Knjigu potražite OVDE

Elle Castillo je nekada radila u socijalnoj službi, posvećujući se slučajevima dece koja su žrtve nasilja u porodici. Međutim, sada se bavi nečim drugim – vodi popularni kriminalistički podkast posvećen slučajevima nestale dece. Nakon dve uspešne sezone, Elle odlučuje da se uhvati u koštac sa najtežim slučajem do sada – Ubojicom Koji Odbrojava. Njen novi podkast fokusira se na potragu za jednom nestalom djevojčicom od 11 godina, čije je vreme odbrojano. Elle otkriva da je Ubojica Koji Odbrojava vešt i okretan, skrivaći tragove i vodeći igru sa njom. U potrazi za istinom, Elle se suočava sa mračnim tajnama i opasnostima koje je dovode u neizvesnost. “Djevojčica, 11” je triler koji će nas držati prikovanim za stranice knjige, dok pratimo Eline korake u potrazi za nestalom devojčicom. Autorica Amy Suiter Clarke majstorski gradi atmosferu napetosti, neočekivanih preokreta i emotivnih uzbuđenja. Ovaj triler nas tera da razmišljamo o snazi hrabrosti, istraživačkog duha i posvećenosti u suočavanju sa najvećim strahovima i tajnama.

Dijana je lepa i hrabra devojka koja je radila kao medicinska sestra u bolnici, dok je Uroš bio mladi oficir srpske vojske. Njih dvoje se zaljubljuju, ali su njihove živote obeležili rat i sve patnje koje on donosi.Roman istražuje temu rata, ljubavi i preživljavanja, a priča se odvija u periodu između 1914. i 1918. godine u Srbiji. Glavni likovi su Dijana i Uroš, čije su živote obeležile velike žrtve i patnje tokom rata.Knjiga se bavi temama poput hrabrosti, ljubavi, prijateljstva i patnje. Kroz likove Dijane i Uroša, autorka istražuje složene odnose između ljudi koji se bore za opstanak i slobodu u vremenu kada su ljudska prava bila ugrožena.“Ranjeni orao” je roman koji će privući čitaoce koji vole emotivne i snažne priče o ratu i ljubavi, napisane prefinjenim stilom. Mir-Jam je poznata po svom talentu da prikaže emocije likova u neobičnim okolnostima, a ovo je priča o hrabrosti, preživljavanju i ljubavi tokom jednog od najtežih perioda u istoriji Srbije.

Dženifer Čoldenko: KOŠULJE MI PERE AL KAPONE, Portalibris 2006, str. 228. Očuvanost 4+. Roman za decu. Dženifer Čoldenko (Santa Monika, 1957) je autorka dečjih knjiga rođena kao četvrto i najmlađe dete u brojnoj porodici. Smisao za humor koji poseduje doneo joj je reputaciju još dok je bila dete pa se u porodičnom krugu sve čudno i smešno zvalo `šala na Dženiferin način`. Posle koledža se zaposlila kao pisac tekstova u maloj oglasnoj agenciji, a uveče je išla na časove dizajna i ilustracije. Potom se zdušno posvetila dečjoj knjizi. Dugo joj je trebalo da pronađe svoj put i izraz u dečjoj knjizi. Svojim knjigama je postigla značajan uspeh: prva je bila proglašena za najbolju knjigu godine i dobila je kalifornijsku nagradu za dečju knjigu. Dženifer Čoldenko živi u San Francisku sa suprugom i dvoje dece. Dok je pisala svoju prvu knjigu za decu, radila je u zoološkom vrtu Okland, prala prozore u zmijarniku i pojila tigrove.

STANJE KNJIGE:Nova knjiga, neprimetno iskrzani uglovi korica. Posveta na trećoj stranici (knjiga je tako zamišljena da nema predstranica), šteta što je (posveta) na pisana plavom hemijskom olovkom, da je u pitanju bila crna, izgedalo bi da je deo knjige. O IZDANJU: Liz Pišon - Tom Gejts – Da! Ne. Možda..., Mala laguna, 2020, 265 stranica 270g. O KNJIZI: „Tom Gejts – Da! Ne. Možda...“ je osma knjiga u serijalu o Tomu Gejtsu i njom je zacementiran status Liz Pišon kao neprikosnovene kraljice dnevničkih knjiga za školarce. U slučaju da iz nekog neobjašnjivog razloga niste čuli za njih, knjige o Tomu Gejtsu su britanski pandan serijala „Dnevnik šonjavka“ autora Džefa Kinija.` `Ova knjiga je fenomenalna! Ima dosta ludih avantura...`, jedna čitateljka O AUTORKI: Liz Pišon (1963) rođena je u Londonu, studirala je grafički dizajn i radila u britanskoj muzičkoj industriji kao umetnički direktor. Autorka je bestseler serijala o Tomu Gejtsu, koji je preveden na 36 jezika i koji je dobio brojne nagrade. Ima troje dece i živi u Brajtonu.

Roman Ringišpil u mojoj glavi nagrađen je nagradom „Večernjih novosti“ – Gordana Brajović i proglašen za najbolju knjigu 2003 – 2004. Dragomir Culafic dobitnik je nagrade „Zlatno Gašino pero“, Festivala humora za decu – Lazarevac, 2004. godine, za sveukupno književno djelo. RASPRODAT U KNJIZARAMA. str 130 dim 14x20cm tezina oko 250g povez tvrd izdavac Narodna knjiga Nežna ljubavna priča i čijem su središtu Olja iz Beograda i Blažo iz Budve. Kako se razvija njihova ljubav, kako ih menja i kako počinju da maštaju o dalekoj budućnosti, pročitajte u ovoj priči bez grubosti i surovosti. Biografija: DRAGOMIR ĆULAFIĆ je rodjen 8. novembra, na Dmitrovdan, 1940. godine u selu Luge kod Andrijevice, u Crnoj Gori. Završio je Filozofski fakultet, radio kao profesor, sada je direktor biblioteke `Laza Kostić` u Beogradu. Nagradjivan i zastupljen u više antologija, kao i u čitankama i školskoj lektiri. Godine 1995. dodeljena mu je Zlatna plaketa za najbolju jugoslovensku boemsku pesmu. Roman `Zvjezdano ždrijebe` je na Festivalu humora i satire u Lazarevcu 1997. godine proglašen za najbolju knjigu izmedju dva festivala, a iste godine je ušao u najuži izbor, u konkurenciji od 76 knjiga, za nagradu `Politikin zabavnik`. Za književno stvaralaštvo dobio je 1998. godine nagradu Skupštine opštine Andrijevica. Više pesama mu je komponovano. Pesme i priče su mu prevodjene na: engleski, ruski, madjarski, bugarski, rumuski, slovački, rusinski i slovenački jezik. Bibliografija: Pozni letači, poezija (autorsko izdanje, Beograd, 1971), Druga java, poezija (`Bagdala`, Kruševac, 1973), Razgovor žedji, poezija (`Stražilovo`, Novi Sad, 1978), Ako se setiš, poezija za decu (`Stražilovo`, Novi Sad, 1985, drugo dopunjeno izdanje 1986), Navala praznine, poezija (`Nova knjiga`, Beograd, 1988), Čudna staza, poezija za decu (`Novo delo`, Beograd, 1988), Selice, poezija za decu (`IP Knjiga`, Beograd, 1990), Ključ, pripovetke (`Univerzitetska riječ`, Niksic, 1991), Sta tu ima da se krije, poezija za decu (`Knjigoteka`, Beograd, 1994, dva izdawa), Kad jabuka zarumeni, izbor poezije i proze za decu (`Srempublik`, Beograd, 1996, drugo izdanje 1997), Pričest, poezija (`Prosveta`, Beograd, 1997), Zvjezdano ždrijebe, roman za decu i omladinu (BMG, Beograd, 1997, `Verzalpres`, Beograd, 1999, drugo izdanje), Prenoćen zivot, atologija boemske pozije (`Interpres`, Bograd, 1997, sa Ratkom Čolakovićem) i Raširi ruke, izbor poezije decu (`Grigorije Božović`, Priština, 1998). U pripremi za objavljiivanje su mu knjige: Jesenje pismo (poezija za decu), Gnezdo (izbor pesama za decu), Ključ (pripovetke, izmenjeno i prošireno izdanje), Još me ima (poema) i Zvjezdano ždrijebe (roman za mlade, ponovljeno izdanje).

Svet modnih dešavanja, tako bolno nedostižan za mihone devojaka, bio je za Anu samo poligon za dobru zabavu i još bolju zaradu. Radila je malo, birajući poslove, dok je ostatak vremena provodila u putovanjima, čitanju ili odmaranju. **** – Zašto svi misle da su žene u drugom stanju bolesne i nesposobne za samostalan život? – Hana se ljutnula na svoju sestru i izgurala je iz kuhinje. – Dobro se osećam i mogu obe da nas poslužim. Uostalom, šta misliš, ko brine o meni sve ovo vreme? To pitanje je Anu rastužilo u tolikoj meri, da se bez daljeg protivljenja povukla u sobu. Trebalo joj je par minuta da bude sama i prihvati činjenicu da joj je sestra trudna i da će roditi vanbračno dete. U njoj se iznenada rodio gnev prema Filu Elingtonu. Nije ga poznavala, ali je bila spremna da ga snažno optuži. Jer, po svemu onome što je čula od Hane, izgledalo je da je on jedini krivac za njeno nespokojstvo i bezizlazan položaj u kojem se definitivno nalazila. Knjigu potražite OVDE

Izvrstan kuhar i veliki zavodnik proputovao je svijetom, učeći nove tehnike kuhanja, ali i upoznavajući lijepe žene. A kada se kuhar razmetni vrati kući, otkriva da se među kuharima u toj kuhinji netko ističe – jednako strastvena kuharica Juliet Cavanaugh.Nekoć je bila zaljubljena u Maxa, ali tada je bila samo tinejdžerica koja se nadala da će ga ponekad ugledati u restoranu. Sada je profesionalna kuharica i natječe se u Maxovoj ekipi na najvećem kulinarskom natjecanju u državi. Čeka ju rad u kuhinji uz čovjeka kojemu se oduvijek divila… i za kojim je žudjela. Ali, usprkos uzavreloj privlačnosti, Juliet namjerava zadržati pribranost i distancu, o kojoj god se temperaturi radilo… Sve što u jednoj ljubavnoj priči možete poželjeti. Uspješna kulinarska karijera, dva nepca koja uživaju u okusima te su isto toliko i ambicozna. Kako će se razmetni sin snaći sa novom kuharskom zvijezdom u restoranu svoga oca tik pred i tokom najvažnijeg natjecanja profesije? Kiselo, gorko, taman slano, slatko, vruće i nadasve ukusno, servirano s puno gracioznosti i strasti. Knjigu potražite OVDE

STANJE PREDMETA: Dosta dobro očuvana. OPIS: Ono što Bjanka radi i što je radila još odmalena, jeste oživljavanje predmeta. Prisustvovao sam mnogim čajankama za lutke u Bjankinoj sobi, na kojima su mede ćaskale i muvale se okolo. Markovi olovni vojnici mogli su da se bore kad god su hteli, a zahvaljujući Bjanki, Majmun i Leopard koji su obično sedeli kao ukras na Frančeskinoj komodi s fiokama, ćaskali su i pratili je po sobi. Išli bi oni s njom i u školu i u prodavnicu, ali im Filomena nije dozvoljavala. Bjanka nije oživljavala samo igračke, već i nameštaj i predmete. Pre izvesnog vremena izvodila je zločest trik, navodeći Edijevu omiljenu fotelju da pleše i da zvižduće delove najnovijih hitova upravo u trenutku kad on sedne s večernjim novinama posle napornog dana na poslu. Rozi je to prekinula. SPECIFIKACIJA: Format: 13x20 cm Broj strana: 128 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2009. Prevodilac: Gordana Subotić NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Glavna junakinja, koja ostaje neimenovana, vraća se svojoj svakodnevnoj rutini u Parizu nakon razdvojenosti od svoje sestre Raven. Iako su obe ponovno u istom gradu, njihov odnos je distanciran i retko razgovaraju. Izgleda da nijedna od njih još nije spremna otvoreno razgovarati o svemu što su prošle dok su bile razdvojene. Raven je bila zarobljena u logoru i suočena s nezamislivim užasima, dok je junakinja živjela u palači, okružena luksuzom, skupom odećom i batlerom. Osećaji krivice i žaljenja bujaju u njoj poput plime. Provela je mnogo vremena razmišljajući o svojoj prošlosti i shvatila koliko je bila strašna osoba. Sada odlučuje da nikada više ne želi biti ta osoba i želi biti kao njena sestra Raven. Dok su zajedno u svojim pariškim životima, osećaju prisutnost vetra i bol u nogama, podsećajući ih na dane kada su radile u teškim uvetima. Raven, zurivši kroz prozor, iznenada izjavljuje da se mora vratiti i da se neće vratiti sama. “Palača” istražuje povezanost između sestara, njihovu prošlost i želju za promenom. Roman nas vodi kroz njihove unutarnje borbe, otkrivanje vlastite autentičnosti i hrabrosti da se suoče s prošlošću.

KNJIGA JE NOVA SAMO JE STAJALA NA POLICI U KNJIZARI Ono što Bjanka radi i što je radila još odmalena, jeste oživljavanje predmeta. Prisustvovao sam mnogim čajankama za lutke u Bjankinoj sobi, na kojima su mede ćaskale i muvale se okolo. Markovi olovni vojnici mogli su da se bore kad god su hteli, a zahvaljujući Bjanki, Majmun i Leopard koji su obično sedeli kao ukras na Frančeskinoj komodi s fiokama, ćaskali su i pratili je po sobi. Išli bi oni s njom i u školu i u prodavnicu, ali im Filomena nije dozvoljavala. Bjanka nije oživljavala samo igračke, već i nameštaj i predmete. Pre izvesnog vremena izvodila je zločest trik, navodeći Edijevu omiljenu fotelju da pleše i da zvižduće delove najnovijih hitova upravo u trenutku kad on sedne s večernjim novinama posle napornog dana na poslu. Rozi je to prekinula. „Uradi to samo još jednom svom ocu“, blago joj je rekla, „i staviću ti u kukuruzne pahuljice nešto od čega će ti pozeleneti zubi.“ „Uistinu neobična, zabavna knjiga.“ Sunday Times (London)

– To ne može da bude ona – ubeđivao je sebe ali je morao da seuveri. Lagano je podigao durbin u visini očiju usmerivši pogledprema toj ţeni. Antoniju je zastao dah. Lepo oblikovane noge izadnjica. Vitki struk, glatka ramena, duga, zlatno-smeđa kosavisoko podignuta na potiljku… Zadubljena u knjigu, nijeprimetila da je neko paţljivo posmatra. To je ona: njegova bivšaţena Sandra Binam. Preplavilo ga je sećanje. Trenutak kada ju je prvi put ugledao… I tada mu je bila okrenuta leđima. Spuštene farmerice u kombinaciji sa kratkim topom otkrivale su dvasimetrična mala udubljenja iznad zadnjice, koja su tako magičnodelovala na njega. Kada se okrenula, od njene lepote zastao mu je dah. To je bila ljubav na prvi pogled, bar je tako mislio. Sada prisećajući se svega, znao je da se radilo o neobuzdanoj požudi. U svom kratkom braku naučio je lekciju o ţenama. Ubrzo ga je Sandra napustila, naravno, sa pozamašnim iznosom na čeku koji je zahtevala od njegovog oca. Kad je Antonio došao kući, njegova žena je već bila daleko. Ostavila mu je kratko oproštajno pismo iz kojeg ništa nije saznao. Bio je zbunjen, nije mogao da poveruje da mu se to dešava. Ipak, poverovao je kada je ona, nekoliko dana po povratku u Veliku Britaniju, unovčila ček na iznos od četvrt miliona funti. Njegovi advokati brzo su obavili sve potrebno u vezi sa razvodom i Antonio Sandru više nije video – do danas. – Hoćeš li konačno da pogledaš “Leonesu”? To ja zovem jahtom! Vau! Kakav muškarac! Pogledaj! Zar to nije najuzbudljiviji momak koga si videla? Pogledaj ta ramena! Sandra je nevoljno podigla glavu sa uzbudljivog krimića. – Molim te, Pam, nije valjda opet neki grčki bog? Ovo je sigurno stoti ove nedelje – nasmešila se. – A ti si udata. – Veruj mi, ovaj je nešto posebno. Grešno je privlačan. Nažalost, gleda samo tebe – uzdahnula je tužno Pam. – Kladim se da je odličan u krevetu. – Stidi se! – Sandra je odmahnula glavom i ponovo se zadubila u knjigu. – Propuštaš život, devojko. Od šestorice neţenja na našoj jahti i slepac bi primetio da je jedan, Patrik Vajl, zagrejan za tebe. A da li ga ohrabruješ? Ne. Ako ne kuvaš, najveći deo slobodnog vremena provodiš čitajući knjigu. Gde ti je avanturistički duh? Da sam na tvom mestu, odmah bih otišla na palubu one jahte da saznam ko je taj savršeni muškarac. Kad malo bolje razmislim, baš ću to uraditi. Pozvaću ga na našu oproštajnu ţurku večeras. Deni sigurno neće imati ništa protiv kada mu kažem da to radim za tebe. Knjigu potražite OVDE

U toku protekle dve godine Eli je svesno postajala jedini Kingov prijatelj. U početku ga je samo uznemiravaia i vero- vatno nervirila, ali kasnije se rodilo njihovo prijateljstvo. I to je zaista bilo pravo prijateljstvo, razmišljala je okrećući se u krevetu. Jer, Elini roditelji su bili vrlo religiozni i tako razvili jedan deo njene prirode, onaj stvaralački, a fizički je Eli bila još uvek netaknuta devica. Na Jamajku se vratila toga jutra i radovala se svakom dolasku u malenu kuću na obali mora. Htela je da se preda radu na svojoj novoj kolekciji odeće, a za to je tu imala idealne uslove. Osim toga, već joj je nedostajao King. Ipak, kad ju je nazvao pre sat vremena, nije uspela da se obraduje što ga čuje. Imao je čudnu molbu, ali nije imao vremena za objašnjenja. Odmah je pristala da mu pomogne. No, tada nije imala pojma da King želi da je zatekne u svom krevetu kad se vrati kući. Na brzinu se spremila i došla. Sve vreme je razmišljala o tome pokušavajući da pronađe pravi razlog. Njoj se činilo da King nema neku ozbiljnu vezu, ali je možda nekome hteo da pokaže kako je tobože zauzet. To nije ličilo na Kinga, ali ništa drugo nije joj palo na pamet. Videće ubrzo, zaključila je Eli, privijajući svilenu posteljinu uz telo. Osećala se seksi i poželjno dok ju je mek materijal milovao po telu. Bila je u jednoj od onih spavaćica u kojima nikada ne bi stala pred svoje roditelje. Ponela je i providan negliže koji je takođe bio samo deo njenog intimnog sveta koji nikome nije bio dostupan. Pred Kingom nema razloga da se ustručava, razmišljala je. On je nikada nije gledao kao ženu i sa njim može da flertuje do mile volje. On to neće ni primetiti. Jer, Eli je pomalo volela da izaziva ljude oko sebe. Bila je otvorena i neki su to pogrešno tumačili. Čim bi to primetila, Eli bi se brzo povukla u svoje carstvo i nastavila da mašta o sebi kao o lepoj, zavodljivoj mladoj ženi koja ume s muškarcima. Sa Kingom je bilo drugačije. Bili su prijatelji i pred njim nije morala ništa da krije. Ni pred kim drugim ne bi se uopšte pojavila u toj spavaćici, razmišljala je. Ovako će o-dglumiti svoju ulogu, ako je reč o njoj, a on neće ni primetiti koliko je drugačija nego obično. Kingston fioper, razmišljala je i osmeh se pojavio na njenom licu. Bio je biznismen i radio je nešto s naftom i deonicama, koliko je znala. Počeo je gotovo od ničega, ali je vrednim radom i talentom došao do pravog bogatstva. Za razliku od njega, njegov brat po majci, dobio je mnogo od svog oca i grčevito se trudio da bude uspešniji i bolji od Kinga. Iako su se lepo družili, često razgovarali i razmenjivali mišljenja, Eli nije znala mnogo o Kingovoj porodici. Njegov poiu- brat, Bobi, bio je oženjen i koliko se sećala, King ih je oboje očekivao da dođu u posetu i nekim poslom. O tome joj je pričao pre nego što se vratila kući da završi kolekciju na kojoj je tada radila. Osmeh se pojavio na njenom licu. Ta kolekcija je bila pravi „bum” i vrlo lepo se prodavala. Eli je bila kreator i njeni modeli su bili vrlo praktični i lepi u isto vreme. Nije bila preskupa i zato je postajala sve omiljeniji modni kreator mladih. Zarađivala je dobro i tako je pre dve godine mogla sebi da priušti malenu kuću u koju je rado dolazila i da se odmori i da radi. Inače je živela u Maja- miju sa svojim roditeljima koji su bili vrlo dobri, samo previše povučeni ljudi. Eli je imala siguran život bez mnogo poteškoća i potresa, a kad je odlučila da moda bude njeno zanimanje, njeni roditelji se nisu bunili. Ulili su u nju toliko svojih strogih moralnih nazora da je bilo svejedno čime će se baviti. Sve bi ona radila predano i svesno. Eli se još uvek dobro sećala svog dolaska i prvog susreta s Kingom. Tada je bio uzdržan, hladan i previše poslovan. Često se pitala ume li uopšte da se smeje. Bilo je to neposredno pošto je kupila velikog amazonskog papagaja, kojeg nikada nije ni nosila sa ostrva. Zvao se Vorik i kako ju je njegov vlasnik ubeđivao, nije trebalo da ima bilo kakvih problema s njim. No nije bilo baš tako. Knjigu potražite OVDE

Devojke su ostale uskraćene za Čensovo ushićenje, ali su zato one same postale primetno uznemirene suočenjem sa njegovom impresivnom pojavom. Razmenile su saučesničke poglede, koji su odavali njihovu istomišljenost po pitanju Čensovog izgleda. Svaka od njih se ponadala da će upravo on obaviti završne razgovore sa kandidatkinjama za mesto stjuardese. Želele su da ostvare lični kontakt sa njim i nametnu mu se svojim personalnim i profesionalnim kvalitetima. Blago komešanje devojaka prekinula je zvonjava interfona na stolu za kojim je sedela sekretarica, Maraja Klark. Ona je užurbano odgovorila na poziv, nakon čega je ustala i otišla u kancelariju iza čijih vrata je nestao Čens Kalahan. *** – 28 godina… Radila kao stjuardesa u najvećim svetskim kompanijama… Govori tečno francuski, nemački i italijanski jezik… Odličan plivač… Savršeno zdravlje…- zatvorio je dosije i bacio ga na sto. – Pravi ženski Supermen, nema šta… – Osećam li ja to ironiju u tvom glasu, Čens? – Robert je podozrivo pogledao u svog sina. – Ne veruješ da su podaci te devojke tačni? – Kroz ovu kancelariju je od njenog osnivanja promarširalo nekoliko hiljada potencijalnih stjuardesa. Sve one su u prijavama pisale bajke o sebi,da bi se kasnije ispostavilo kako su pre-terivale u samohvalisanju. Knjigu potražite OVDE

Heinz Wartegg bijaše slavan slikar. Ime mu je postalo poznato kad je prije nekoliko njegova slika »Lijepa Španjolka« dobila nagradu. Kopije te slike mogle su se naći u svim trgovinama umjetnina. Tom je slikom postigao svoj najveći uspjeh. Ni o jednom njegovom kasnijem djelu nije se toliko govorilo. Bio je vrlo ovisan o svom raspoloženju, pa nije mogao raditi pod prisilom. Od njegove zarade ne bi bio mogao krenuti na tako skupu plovidbu, ali se oženio ženom koja je u brak donijela ogroman imetak. Prije nego li ju je poznavao, bio je nepoznat slikar o kome nitko nije govorio. To se izmijenilo jednim udarcem, čim je u kuću doveo svoju lijepu ženu. Vodila je veliku kuću, uvela ga je u društvo i upoznala s važnim ljudima. Oduševljavala ga je svojom ljepotom i dražešću davajući mu značaj koji nikada bez nje ne bi postigao. Naslikao ju je kao^ Španjolku, a slika je proslavila njegovo ime. »Lijepa Španjolka« svuda se spominjala, iako je za to imala veću zaslugu očaravajuća žena koja mu je služila kao model nego sam slikar. Neka vrsta sugestivne snage krila se u ljubavi te lijepe i pametne žene. Knjigu potražite OVDE

Ela Stjuart naporno je radila da bi postigla savršenu ravnotežu između privatnog života i posla: ima sjajnu karijeru pedijatra, šarmantnog muža, dobrotvora Džeksona Gareta – i strastvenog ljubavnika Vilijama Ešfilda. Vilijam je podjednako posvećen Eli, ljubavnici sa kojom je već osam godina u vezi, i Bet, svojoj ženi punoj problema. Zna da nikada ne bi mogao da bira između njih, i beskrajno je zahvalan što to nikada nije od njega traženo. Kada tragedija udari iz vedra neba, Elin pažljivo uređeni život iskliznuće iz šina. Boreći se da se nosi sa haosom koji ne može da kontroliše, nesposobna da i dalje glumi podatnu ljubavnicu, Ela preispituje svoju vezu sa Vilijamom. Međutim, njen lični košmar imaće posledice na sve koji su povezani sa njom. Na Bet, koja počinje da se izvlači iz depresije koja joj je ukrala najdragocenije godine majčinstva. A iznad svega, na Kejt, Vilijamovu i Betinu kćerku u osetljivim godinama koja će iznenada doživeti vatreno krštenje. U jednom trenu, ništa više neće biti isto. Svi oni otkriće da su ih preterane ambicije udaljile od onoga što su najviše želeli… Moćna pripovest o nemoralu i požudi. Dejli mejl Knjigu potražite OVDE

Izdavač: Narodna knjiga Pismo: Ćirilica Format: 21cm Br. strana: 360 Povez: Tvrd Autor: Mišel Pejver Autorka ovog bestselera je diplomirala biohemiju na Oksfordu, a potom trinaest godina radila kao najbolje plaćeni advokat. Ove dve potpuno različite profesije su je napravile tako raznolikom ličnošću da je odlučila da svoje znanje i iskustvo pretoči u najveću životnu želju- da postane pisac. I kao u svemu ostalom, uspela je, jer su njeni istorijski romani, po kojima je i čuvena, prodati u milionskim tiražima. U knjizi U potrazi za senkom, čitaoci će se susreti sa dubinama šume na Jamajci, gde se nalazi oronulča kuća zadivljujuće lepote- poslednji ostatak ogromnog imanja podignutog za vreme ropstva. Iako napuštena decenijama, ona očarava i nove generacije. To je mesto snova, magije i ludosti. Daleko odatle, u Škotskoj, desetogodišnjoj Madleni je naglo prekinuto detinjstvo posle sudbonosnog susreta sa zgodnim Kameronom. Ostavši sasvim sama, podižući i sestru Sofiju, ona koristi ponuđenu priliku da pobegne odatle i vrati se na Jamajku, gde je i začeta. Tu zatiče ljude koje progoni surova prošlost, porodicu koju je uništila izdaja i opsesija, ali tu nailazi i na divnu, staru kuću, u kojoj će se suočiti sa senkama prošlosti.

Glavna junakinja, Kenzi Šo, je uspešna žena koja je naporno radila da izgradi svoju karijeru u svetu marketinga. Njen život je savršeno planiran – ima divnog verenika i spremna je da zakorači u idiličnu budućnost, sa kućom iz snova i porodicom. Međutim, sve se menja kada se u njen život neočekivano vraća bivši momak, Šejn. Ta neočekivana pojava dovodi Kenzi u dilemu: da li da rizikuje svoje planove i udje u svet neizvesnosti zarad prilike da doživi pravu ljubav, onakvu kakvu poznaje iz filmova. Kroz Kenzijinu unutarnju borbu između praktičnosti i strasti, autorka istražuje pitanje koliko smo spremni da odstupimo od unapred osmišljenih puteva zarad ispunjenja svojih najdubljih osećanja. “Ljubav kao na filmu” donosi čitaocima priču o preispitivanju, promenama i odlukama koje se moraju doneti kako bi se pronašla istinska sreća. Viktorija van Tim nas poziva da razmislimo o značaju hrabrosti i spontanosti u životu, kao i o vrednosti onih trenutaka koji nas mogu iznenaditi i promeniti tok naših sudbina. Kroz emotivnu priču o Kenzi, autorka nas podseća da ljubav može biti neuhvatljiva, ali da je vredno suočiti se sa neizvesnošću kako bismo doživeli istinsku sreću.

Prošlo je tek nekoliko godina otkako je umrla Edina majka pri porodu kćerkice. Tad mu je bilo već dvadeset godina i spremao se upisati na sveučilište u Bonnu. Svoju je namjeru odgodio za kraće vrijeme, želeći da bude uz oca u njegovoj tuzi jer je teško patio zbog gubitka žene. Grofica Ulrike, njegova supruga, nije imala još ni četrdeset godina kad je umrla. Svi su je voljeli zbog njezine dobrote. Stoga nije ni bilo čudno što joj je muž jedva podnio bol gubitka. Odnijeli su je u hladnu grobnicu plessentinskog dvorca. Umjesto nje, u dvorac se uselila sićušna djevojčica, posmrče. Otac u svojoj tuzi nije htio ni čuti za to dijete. Čak niti ga vidjeti. Edo se smilovao malom biću. Žalio ga je zbog njegove bespomoćnosti. Gledao je u sestrici skupocjen majčin zalog, pa nije ostavljao oca na miru dok se njegova nepravedna srdžba prema maloj Helli nije pomalo smirila. Tek tada, kad je nagovorio oca da se pobrine za malu djevojčicu, otputovao je Edo u Bonn. Njegov otac meñutim nikada nije uspio zaboraviti svoju ženu. Nikad mu se više nije vratila veselost i bezbrižnost svjetskog čovjeka od prije. Živio je tiho i povučeno na imanju Plessentin, i samo kad bi se Edo za vrijeme praznika vraćao u dvorac, tamo bi opet zavladao život. Hella je u toj tužnoj okolini bila ipak veselo i uvijek dobro raspoloženo dijete. Bila je dražesna djevojčica zlaćane kose i divnih modrih očiju poput majčinih. Kad je počela na svojim debelim nožicama trčati po dvorcu, mazeći se poput male mačkice, a pritom je postajala sve sličnija svojoj majci, i grof je potisnuo svoju srdžbu pa je to dijete zamalo bezgranično zavolio. Godine su prolazile. Edo je završio studije pa je sada radio na njemačkom poslanstvu u Parizu. Stoga je rijetko dolazio kući. Sestri je slao darove i mala, srdačna pisamca, na koja mu je ona odgovarala teškom mukom svojim dječjim rukopisom. Helli je jako teško padalo sjediti na miru i učiti. Stoga se baš nije mogla pohvaliti nekim naročitim znanjem. U jahanju i penjanju, pak, mogla se takmičiti sa svakim dječakom. Edi se život u Parizu vrlo svidjao. Uživao je u njemu, iako nikada nije ni u čemu pretjerivao. Svi su ga voljeli zbog njegove prirodjene ljubaznosti. Gospodje su ga mazile na sve moguće načine, a imao je i mnogo prijatelja. Bilo je očigledno, medjutim, da se usprkos tome nije namjeravao oženiti, a niti je bilo kojoj ženi obraćao osobitu pažnju. Govorilo se da su ga ponekad vidjeli u društvu neke prekrasne djevojke, koju nitko nije poznavao. Stoga su ga prijatelji zadirkivali, sve dok to jednog dana nije odlučno zabranio. Dakako da su u njegovu odsustvu sada još i više o tome razgovarali. Uskoro su svi znali da Edo Plessen ima ljubavnu vezu s nekom ženom koja nije pripadala njegovu društvenom krugu. Knjigu potražite OVDE

Odlično očuvana knjiga, bez tragova koriščenja, neznatno (manje od 1mm) iskrzane korice, uklonjena prva (prazna) predstranica. Adel Geras (1944), ilustracije Erik Brejs - Čudesna porodica Fantora - porodični dosijei, Mala laguna, 2009, meki povez, 128 stranica, 130g, (za decu 10-12 godina). Sa zadnjih korica: `Ono što Bjanka radi i što je radila još odmalena, jeste oživljavanje predmeta. Prisustvovao sam mnogim čajankama za lutke u Bjankinoj sobi, na kojima su mede ćaskale i muvale se okolo. Markovi olovni vojnici mogli su da se bore kad god su hteli, a zahvaljujući Bjanki, Majmun i Leopard koji su obično sedeli kao ukras na Frančeskinoj komodi s fiokama, ćaskali su i pratili je po sobi. Išli bi oni s njom i u školu i u prodavnicu, ali im Filomena nije dozvoljavala.Bjanka nije oživljavala samo igračke, već i nameštaj i predmete. Pre izvesnog vremena izvodila je zločest trik, navodeći Edijevu omiljenu fotelju da pleše i da zvižduće delove najnovijih hitova upravo u trenutku kad on sedne s večernjim novinama posle napornog dana na poslu. Rozi je to prekinula.„Uradi to samo još jednom svom ocu“, blago joj je rekla, „i staviću ti u kukuruzne pahuljice nešto od čega će ti pozeleneti zubi.“„Uistinu neobična, zabavna knjiga.“Sunday Times (London)`

– Čitaš mi misli, draga moja! – Dina je napravila molećiv izraz lica. – Da li bi htela da mi doneseš jednu finu, slatku kaficu? Molim te. – Ne smem da te odbijem – Temi je zabrinuto posmatrala umorno lice svoje koleginice, ali i bliske prijateljice. – Izgledaš kao da bi umrla bez očekivane doze kofeina. – Ali i bez doze proteina! Da li u frižideru imaš neki sendvič za mene? – Sa puterom i šunkom? – Ti si moj spasilac! – Dina ju je zahvalno pogledala. – Šta bih ja radila bez tebe? – Pa, ono što ja znam je da bi te svi ostali, sem mene, pustili da umreš od gladi, žeđi, ili umora, svejedno! – poručila joj je Temi, povlačeći se sa vrata. Dina je tiho uzdahnula. I ona sama je bila svesna toga da je malo ko u firmi brinuo o njoj i njenim potrebama, ali nije gubila nadu da bi nešto moglo da se promeni. Kao pravnik, verovala je u pravdu, u njenu moć, njene puteve. U to da, pre ili kasnije, pokaže svoje lice, ono, pred kojim svi obaraju oči. Pred kojim se ispravljaju laži i pred kojim stvari dolaze na svoje mesto. Odmotala je celofan sa sendviča kojeg joj je Temi donela i gladno ga zagrizla. Zatvorila je oči, zabacila glavu i ispustila uzdah zadovoljstva. Knjigu potražite OVDE